UPUTSTVO ZA RAD U Word-u 2007 1. Početak rada Word (reč) omogućava pisanje reči odnosno izradu tekstova različite sadržine. Word se pokreće pritiskom na dugme Start, zatim All Programs i izborom Microsoft Office Word 2007 iz grupe programa Microsoft Office. Drugi način je pokretanjem ikone Word 2007 na ekranu monitora. Nakon pokretanja programa Word pojavljuje se osnovni prozor. Na vrhu prozora je dugme Office (otvara funkcije za rad sa dokumentom: New, Save, Print, ...), paleta alatki Quick Access Toolbar, traka za naslov i dugmad za zatvaranje programa, minimalnu i maksimalnu veličinu prozora. Ispod njih nalaze se palete sa alatkama (Home, Insert, Page Layout, References, Mailings, Review i View), grupisanim po funkcijama koje su predstavljene ikonama. 1.1 Isključenje funkcije AutoCorrect i Spelling&Grammar Ovu funkciju isključujemo pomoću Office button/Word Options/Proofing/AutoCorrect Options i u karticama po želji selektujemo ili deselektujemo pojedine opcije. Ukoliko ne kucamo tekst na engleskom jeziku isključujemo sve opcije na kartici Spelling&Grammar (Office button/Word Options/Proofing/Spelling&Grammar).
1.2 Postavljanje parametara štampe Prilikom prvog pokretanja Word-a postavljena je veličina strane - Letter (američki format) pa je moramo promeniti našim standardom A4 (Page Layout/Page Setup/Size i izaberemo A4). Na sličan način se na kartici Margins postavljaju odgovarajuće margine. U polje Guter upisujemo nula (0) jer označava prostor predviñen za povez. U opciji Orientation izaberemo Portrait (uspravna strana) ili Landscape (položena strana). Na kartici Layout u opciji Headers and footers odreñujemo izgled zaglavlja i podnožja. U opciji From edge odreñujemo prostor za Header i Footer. U opciji Page odreñujemo vertikalno ravnanje teksta na stranici (standardno je Top – početak teksta na vrhu strane). Ukoliko želimo da nam dimenzija strane, vrednosti margina i drugi definisani parametri budu početni kod svakog narednog pokretanja Word-a pritisnemo na dugme Default. Margine možemo podešavati i na osnovnom prozoru tako što strelicom miša doñemo na granicu belog i sivog dela lenjira, sačekamo da se pojavi dvostruka strelica, pritisnemo levi taster miša i držimo ga sve vreme dok se krećemo po lenjiru. 1.3 Postavljanje osnovnog fonta Iz palete alatki Home izaberemo karticu Font. Postavimo za Font (Ctrl + Shift + F) Times New Roman ili željeni font, za veličinu 12 ili željenu veličinu ili desni klik na radnu površinu pa opcija Font. Nakon toga podesimo željeni Font, Font style – Regular, Size – 12, Font color postavimo Automatic, Underline style – (none). Sve opcije u Effects isključimo. Na kartici Character Spacing, postavimo Scale – 100%, Spacing – Normal, Position – Normal, isključimo Kerning for fonts. Kad smo završili sa svim podešavanjima pritisnemo na Default. 2. Rad na tekstu Pre početka rada na tekstu podesimo prikaz strane na ekranu. Opcije prikaza strane nalaze se u paleti alatki View: Print Layout, Full Screen Reading, Web Layout, Outline, Draft. Najbolje je da postavimo Print Layout jer se u tom slučaju na ekranu vidi strana onako kako će biti odštampana 1
(View, potvrdimo Print Layout). Ovaj izbor je od velike pomoći dok kucamo tekst jer smo stalno u mogućnosti da kontrolišemo položaj teksta na strani. Ako želimo da vidimo i margine u toku kucanja teksta (one se inače ne vide na štampi): Office button/Word Options/Advanced/Show document content i uključimo opciju Show text boundaries. 2.1 Otvaranje novog dokumenta Izborom Office button/New otvara se Task Pane s opcijom New Document, na osnovnom radnom prostoru biće otvoren nov, prazan dokument. 2.2 Snimanje dokumenta na disk Kad počnemo s unosom dokumenta treba odmah pristupiti upisu: Office button/Save As u polju Save in biramo mesto u fajl sistemu gde će biti upisan dokument, u polju File name upišemo naziv dokumenta a u polju Save as type izaberemo Word document(*.docx). Upis potvrdimo pritiskom dugmeta Save. 2.2.1 Postavljanje vremena za automatsko snimanje (AutoSaving) Činjenica da zbog cene često radimo na opremi koja nije vrhunskog kvaliteta, bez UPS ureñaja kao i zbog nepouzdanosti koju u radu povremeno pokazuje Windows operativni sistem, dovodi do neregularne situacije na opremi koja onemogućava upis dokumenta. Zbog navedenih razloga treba povremeno upisivati uneti sadržaj u dokument. Meñutim, već posle prvih gubitaka ukucanog a neupisanog sadržaja dolazimo do zaključka da upis sadržaja prepustimo samom programu. Upis sadržaja od strane programa znatno umanjuje mogući obim izgubljenog teksta. Office button/Word Options/Save i uključujemo opciju Save AutoRecover information every i u polje u produžetku upišemo broj minuta koji odreñuje vreme izmeñu dva automatizovana upisa. Kod neregularnog završetka, kad se stvore uslovi za ponovno pokretanje Word-a, prlikom otvaranja dokumenta na kome smo prinudno prekinuli rad, pojaviće se sadržaj koji smo poslednji put upisali ali i informacija o tome da taj sadržaj možemo prekriti poslednjim automatski upisanim sadržajem. Proverom utvrdimo koja verzija je poslednja upisana i nju zadržavamo. 2.3 Ureñivanje teksta 2.3.1 Poravnanje teksta Word pruža nekoliko načina poravnanja teksta. Prvo moramo označiti ceo tekst ili njegov deo, koji želimo poravnati. Označavanje obavljamo tako što pritisnemo mišem na početak teksta koji poravnavamo i držeći taster prelazimo preko teksta koji poravnavamo. Kad doñemo do kraja teksta koji želimo poravnati puštamo taster miša a tekst koji smo markirali pojavljuje se u negativu (bela slova na crnoj podlozi). Za obeležavanje celog teksta (naročito ako je tekst većeg obima) koristimo prečicu Ctrl + A ili Home/Editing/Select/Sellect All. Pošto smo označili tekst pristupamo poravnanju. Na paleti Home/Paragraph pritiskom na odgovarajuću ikonu biramo način poravnanja: • • • •
Align Text Left (Ctrl + L) Center (Ctrl + E) Align Text Right (Ctrl + R) Justify (Ctrl + J)
poravnanje po levoj margini poravnanje po sredini poravnanje po desnoj margini poravnanje i levo i desno
Poravnanje možemo postaviti i pre unosa teksta, tako da je tekst po unosu već poravnat. 2
2.3.2 Promena vrste zapisa 2.3.2.1 Promena vrste slova (fonta) Selektujemo tekst kome menjamo font, pritisnemo strelicu koja se nalazi s desne strane polja s nazivom fonta u paleti Font, na padajućem meniju izaberemo vrstu slova. Markirani tekst će promeniti font u onaj koji smo izabrali. Izmenu fonta možemo vršiti na sadržaju od jednog slova do celog teksta. 2.3.2.2 Promena izgleda slova Za selektovani tekst pored osnovnog stila (Normal) možemo izabrati Bold (B)– podebljan, Italic (I) – iskošen i Underline (U) – podvučen. Izgled slova možemo definisati i pre unosa teksta. 2.3.2.3 Promena veličine slova Za promenu veličine slova pritisnemo strelicu koja stoji s desne strane od broja za veličinu slova. Od ponuñenih veličina izaberemo jednu. Tekst možemo da unosimo tek pošto smo izabrali veličinu slova ili označimo uneti tekst koji prevodimo u drugu veličinu slova pa izaberemo veličinu. Ako nam ne odgovara ni jedan od ponuñenih parnih brojeva možemo uneti i neparan broj uz prethodni klik na polje. 2.3.3 Premeštanje teksta 2.3.3.1 Premeštanje povlačenjem Markiramo deo teksta koji prevlačimo, pritisnemo na markirani tekst i držimo pritisnuti taster miša pri čemu se kursor pretvori u isprekidanu liniju a u podnožju strelice se pojavi isprekidani kvadrat. Kad doñemo na željeno mesto otpuštanjem tastera vršimo upis. 2.3.3.2 Premeštanje isecanjem Markiramo tekst, na paleti Home/Clipboard pritisnemo Cut, markirani tekst nestaje s ekrana, idemo na mesto gde želimo da smestimo tekst i dvostruko pritisnemo levim tasterom, pritisnemo dugme Paste na paleti, tekst koji premeštamo pojavljuje se na ekranu. 2.3.3.3 Umnožavanje pomoću alatki Markiramo tekst, na paleti Home/Clipboard pritisnemo Copy, postavimo kursor na mesto gde želimo da počne tekst koji umnožavamo, pritisnemo Paste, tekst se pojavljuje na izabranom mestu. Umnožavanje možemo ponoviti višestrukim klikom na dugme Paste. 2.3.4 Formatiranje teksta tasterima miša Markiramo tekst, postavimo kursor na markirani tekst, pritisnemo desnim tasterom miša, izaberemo operaciju (Cut, Copy, Paste, ...) postavimo kursor na željeno mesto, desni klik miša i izaberemo funkciju. 2.3.5 Formatiranje paragrafa Markiramo paragraf i biramo Home/Paragraph ili desni klik miša pa opcija Paragraph. Nakon otvaranja dijaloga, uključimo karticu Indents and Spacing: u opciji Alignment biramo ravnanje teksta (Left, Right, Center ili Justify), u Indentation opciji podešavamo udaljenost od 3
margine (Left, Right), u opciji Special (Frst line – za uvlačenje prve linije, Hanging – uvlačenje svih linija osim prve), u opciji Spacing (Before – razmak izmeñu prethodnog i selektovanog paragrafa, After – razmak izmeñu selektovanog i narednog paragrafa), Line spacing – prored unutar paragrafa. Na kartici Line and Page Breaks podešavamo sledeće parametre paragrafa: • • • • • •
Widow/Orphan control – sprečava štampanje poslednjeg reda pasusa na sledećoj strani Keep lines together – svi redovi jednog pasusa ostaju na istoj strani Keep with next – dva pasusa ostaju na istoj strani Page break before – prinudni prelom strane pre pasusa Suppress line numbers – isključivanje numerisanje redova ako je uključena funkcija Line numbering Don’t hyphenate – ne prelamaju se reči na kraju reda
U prozoru Preview pratimo šta radimo. 2.3.6 Višestubačni tekst Markiramo pasus koji želimo preformatirati u više stubaca. Iz palete Page Layout/Page Setup biramo Columns/More Columns. U opciji Presets biramo jednu od pet opcija, a ukoliko želimo više od tri stupca u polje Number of columns upišemo broj stubaca, u opciji Width vršimo podešavanje širine stubaca, a u opciji Spacing podešavanje razmaka izmeñu njih (Word automatski prema broju stubaca postavlja iste vrednosti za širinu svih stubaca i razmak, ukoliko želimo da stupci budu različite širine kao i razmak izmeñu njih onda isključujemo opciju Equal column width čime polja postaju aktivna i za svaki stubac upišemo širinu i razmak), u opciji Apply to postavimo This section. Ako želimo da izmeñu stubaca postavimo liniju uključimo opciju Line between. U prozoru Preview možemo pratiti izmene. 2.3.7 Veliko početno slovo Ako želimo da naglasimo početak dokumenta ili istaknemo pasus možemo povećati početno slovo da bi izgledalo kao inicijal. Doñemo kursorom na pasus u kome želimo da postavimo veliko početno slovo. Iz palete Insert/Text/Drop Cap izaberemo Drop Cap Options, u opciji Position izaberemo jedan od ponuñenih načina za vodeće slovo: •
•
Dropped – početno slovo će zauzeti broj redova koji zadajemo u opciji Lines to drop a ako želimo da tekst bude malo odmaknut od početnog slova onda u polju Distance from text upišemo željenu vrednost. Možemo promeniti i font početnog slova u polju Font. In margin – početno slovo biće postavljeno u marginu levo od teksta
2.3.8 Tekst u polju Pomeranje teksta u klasičnim pasusima je vrlo ograničeno. Da bi tekst mogli slobodno da postavljamo na strani potrebno je otvoriti polje za tekst i onda u njega smestiti tekst: Insert/Text/Text Box - pojavi se okvir za crtanje, a kursor je u obliku krstića. Na željenom mestu držeći pritisnut levi taster formiramo okvir željene veličine. Kad pustimo taster pojavi se kursor za pisanje teksta. Za razliku od teksta u dokumentu koji možemo pisati samo horizontalno, u okviru možemo pisati tekst i horizontalno i vertikalno i to prema gore i prema dole:
4
Text Box Tools/Format/Text/Text direction izaberemo smer pisanja. Kad je tekst formiran možemo ga premestiti na bilo koje mesto u dokumentu (kursor dovedemo iznad polja, pritisnemo levim tasterom miša, polje će biti uokvireno i spremno za pomeranje, dovedemo strelicu Ovaj tekst se lako pomera miša na ivicu okvira, pojavi se na njenom vrhu krstić u obliku strelica, pritisnemo levi taster miša i držimo ga dok pomeramo okvir s tekstom). Pomeramo okvir dok ne doñemo na željeno mesto. Podešavanje izgleda teksta oko okvira: Prvi način je desni klik na okvir i izabere se opcija Format Text Box - otvara se dijalog Format Text Box. U kartici Layout podešavamo kako će se ponašati tekst u odnosu na okvir za crtanje grafike. Ako je okvir za tekst izvan okvira za grafiku u opciji Wrapping style na raspolaganju su sledeće mogućnosti: • • • • •
In line with text – okvir je u liniji s tekstom tj. nema meñusobnog prekrivanja Square – tekst okružuje okvir Tight Behind text – okvir je ispod teksta In front of text – okvir je iznad teksta
U kartici Color and lines opcije definišu: Fill - boju kojom se puni okvir s tekstom, Line - parametre linije okvira, Color – boju linije okvira Dashed – vrste linija (puna, isprekidana, ...) Weight – debljinu linija Style – debljina i broj linija U kartici Size odreñujemo tačnu veličinu okvira s tekstom. Drugi način je Text Box Tools/Format/Arrange/Text Wrapping i bira se način izgleda teksta oko okvira. Ponuñeno je sedam načina na koje tekst iz dokumenta obilazi oko okvira s tekstom. Pored pet već ponuñenih mogućnosti javljaju se još dve: • •
Through Top and Bottom – tekst je ispod i iznad okvira s tekstom
U opciji Text Box Tools/Format/Arrange/Text Wrapping/More Layout Options/Text Wrapping odreñujemo na koji način će tekst iz dokumenta obilaziti okvir s tekstom (Both sides – obostrano, Left only – levo, Right only – desno, Largest only – po većoj strani). U opciji Distance from text odreñuje se koliko će tekst iz dokumenta biti udaljen od okvira teksta.
2.3.8.1 Umetanje postojećeg teksta u polje Markiramo tekst, izaberemo Insert/Text/Text Box, tekst se smešta u polje i s njim manipulišemo na već opisan način.
5
2.3.9 Unošenje specijalnih znakova u tekst Ponekad je potrebno uneti neki specijalni znak koji se ne nalazi na tastaturi. Postavimo kursor na mesto gde želimo da upišemo takav znak, Insert/Symbols/Symbol, izaberemo font, selektujemo željeni znak i on će se uvećati, pritisnemo Insert, (ili dva puta levi klik na znak), Close za povratak u Word. 2.4 Umetanje objekata u Word 2.4.1 Umetanje sličica iz ClipArt-a Postavimo kursor na mesto gde želimo da uvezemo sliku, izaberemo Insert/Illustrations. Postoje sledeće mogućnosti: Picture – iz datoteke, Clip Art - sličice (crteži), Shapes – ponuñeni okviri koje možemo crtati, SmartArt - kolekcija dijagrama, Chart - za grafikone. Izaberemo ClipArt. Izaberemo u polju Search in opciju Office Collections u kojoj se nalazi sličica koju želimo umetnuti u Word. U velikom prozoru selektujemo željenu sličicu, Insert.
2.4.2 Pisanje naslova u WordArt-u WordArt predstavlja umetničko oblikovanje teksta za naslove. Pokreće se izborom Insert/Text/WordArt nakon čega biramo jednu od mogućnosti za izgled teksta, otvara se okvir za dijalog Edit WordArt text, u prozoru Text upisujemo željeni tekst, izaberemo font za naslov, a u polju Size podešavamo veličinu fonta. Slova možemo pretvoriti u bold (B) i italic (I), po završetku ispisa pritisnemo na OK. Na radnoj površini se pojavljuje umetnički oblikovan tekst, a ispod njega paleta s alatkama Word Art pomoću kojih možemo naknadno oblikovati naslov (sadržaj, oblik, boja, veličina). Kad smo postavili tekst u WordArt-u možemo formirati ostali tekst koji se nalazi oko njega.
2.4.3 Umetanje gotovih slika Postavimo kursor gde želimo da postavimo sliku. Izaberemo Insert/Illustrations/Picture. Otvara se dijalog Insert Picture, pronañemo mesto gde se nalazi slika koju želimo da umetnemo – Look in a zatim u polju ispod selektujemo naziv slike. Pritiskom na Insert smeštamo sliku u dokument.
Tačnu kontrolu položaja slike ostvarujemo desnim pritiskom na sliku, Format Picture (postupak je sličan kao formatiranje bilo kog objekta u Word-u). 6
2.4.3.1 Premeštanje slike u dokumentu Selektujemo sliku, držimo levi taster i premeštamo sliku u dokumentu. 2.4.4 Umetanje ostalih objekata u Word Insert/Text/Object/Create New - izaberemo program u kome ćemo raditi, selektujemo ga i pritisnemo na OK, otvara se program koji smo selektovali, kad završimo s radom u tom programu pritisnemo na prostor van okvira čime se vraćamo u Word i kreacija će biti u njemu. Ako želimo nešto da menjamo u objektu urañenom u drugom programu potrebno je na njega dvaput pritisnuti levim tasterom čime prelazimo u program u kome je objekat urañen.
2.4.5 Grafikoni u Word-u Postavimo kursor na mesto gde želimo da ubacimo grafikon. Izaberemo Insert/ Illustrations/Chart na radnoj površini dokumenta pojaviće se grafikon i tabela Datasheet, u tabeli upisujemo podatke koje želimo da prikažemo na grafikonu. Kursor je u obliku krsta a polje u tabeli aktiviramo pritiskom na njega. Tokom upisivanja podataka možemo odmah na grafikonu videti sve izmene koje smo uneli. Kad je unos gotov formiramo grafikon. Chart, Chart Type (grupe grafikona), Chart sub-type (biramo željeni oblik). 100 80 60
East West
40
North 20 0 1st Qtr 2nd Qtr 3rd Qtr 4th Qtr
Ako želimo da tokom rada na formiranju dijagrama odmah vidimo efekat promena pritisnemo i držimo pritisnuto dugme Press and Hold to View Sample. Na kartici Custom Types postoji nekoliko vrsta grafikona sa detaljnim grafičkim ureñenjem. Posle izbora pritisnemo OK. Pritisnemo desnim tasterom na grafikon a zatim izaberemo Chart Options da bi upisali oznake na grafikonu i odredili kako će on izgledati: • • • • • •
Titles – upisujemo naslov grafikona Axes – koordinatne ose grafikona Gridlines – pomoćne linije Legend – biramo način prikaza legende Data Labels – ispisivanje vrednosti na samom grafikonu Data table – tabela vrednosti
Kad smo završili rad na grafikonu pritisnemo levim tasterom miša na radnu površinu i vraćamo se u Word. 7
2.4.6 Pisanje formula u Word-u Postavimo kursor na mesto gde želimo da napišemo formulu. Izaberemo Insert/Symbols/Equation. Na radnoj površini se pojavljuje okvir u kome pišemo formulu a ispod njega paleta s alatkama Equation. Formule pišemo jednostavno upisivanjem teksta u aktivna polja i izborom šablona i simbola iz palete Equation. Brojevi (24, 145), promenljive (x, y, z) i matematički operatori (=, +, -) mogu se unositi direktno s tastature. Da bismo uneli operator ili simbol koji ne postoji na tastaturi, pritisnemo odgovarajuće dugme u gornjem redu palete alatki Equation i izaberemo jednu od opcija koje se pojavljuju u padajućem meniju. Složeni izrazi kao što su razlomci, kvadratni koreni sume ili integrali, mogu se dodavati pritiskom na odgovarajuće dugme u donjem redu palete alatki i izborom jedne od opcija iz padajućeg menija. Primer: Napisati sledeću formulu: α + β = γ U gornjem redu nañemo grčka slova i pritisnemo na α , s tastature unesemo znak +, pritisnemo ponovo na ikonu za grčka slova i potvtdimo β , s tastature unesemo znak = i najzad na već opisani način unesemo γ . Kad završimo pisanje formule pritisnemo na radnu površinu izvan okvira sa formulom čime se vraćamo u Word. U Word-u možemo prema potrebi kompletirati formulu, kao objekat, povećavati je ili smanjivati. Prvo je selektujemo kao objekat, zatim dovedemo strelicu miša do jednog od kvadratića, kad se strelica pretvorila u kosu crtu sa strelicama prema van pritisnemo levi taster i držimo sve vreme dok menjamo veličinu formule. Kao i kod slika, ako želimo nešto da izmenimo u formuli dvaput pritisnemo tasterom miša na okvir s formulama i automatski se ulazi u Equation editor. Posle izmena se vraćamo u Word a na mestu stare formule biće formula s izmenama. Formula se može pisati u okviru teksta, tako da ona automatski odreñuje razmak izmedju redova. Primer: Napisati formulu: x 1, 2 =
− b ± b 2 − 4ac 2a
Unesemo x s tastature, da bi napisali indekse
1, 2
pritisnemo na treću ikonu u donjem redu i
izaberemo srednju ikonu u prvom redu (ima oznaku samo u donjem delu) i s tastature unesemo 1, 2, s tastature unesemo = (prilikom unosa s tastature obratiti pažnju da je aktivna engleska tastatura a ako nije pritisnemo odgovarajuću dirku), dalje pisanje podrazumeva pisanje razlomka pa zbog toga biramo drugu ikonu u drugom redu zatim levu ikonu u prvom redu čime smo dobili znak za razlomačku crtu i dva aktivna polja u koja unosimo odgovarajući brojilac i imenilac. U brojilac s tastature unesemo –b, za unos znaka ± pritisnemo četvrtu ikonu u gornjem redu zatim biramo traženi simbol, pristupamo pisanju kvadratnog korena, biramo drugu ikonu u donjem redu i u okviru liste levu ikonu u četvrtom redu (ako je potrebno napisati treći koren biramo desnu ikonu koja ima aktivno polje), s tastature unesemo b a eksponent 2 kucamo tako što izaberemo treću ikonu u drugom redu i odgovarajuću ikonu, koja ima oznaku samo gore (u prvom redu prva s leva), da bi nastavili unos -4ac obratimo pažnju da prvo moramo završiti unos eksponenta pritiskom na strelicu naniže (na tastaturi) čime smo se pozicionirali na nivo kucanja gde je b zatim unesemo s tastature – 4ac, prelazimo na pisanje imenioca pritiskom na donje aktivno polje i u njega jednostavno s tastature unesemo 2a. Na ovaj način smo završili pisanje formule i klikom na praznu 8
površinu vraćamo se u režim za pisanje teksta. Ako prilikom pisanja formule želimo da nam prikaz bude veći pritisnemo na prazan prostor, čime privremeno izlazimo iz režima za pisanje formula, pritisnemo na formulu koja je do tada napisana i povećamo pravougaonik koji je uokviruje, dobili smo krupniji prikaz u tekstu i kad dva puta pritisnemo na formulu s takvim prikazom ulazimo u režim pisanja s krupnijim prikazom. Primer: n
Napisati formulu:
lim ∑ n→∞
i =1
n
i
− 25
− xi − π
i − 25 + 1
−
n 4
− Π (n )
Za pisanje limesa kod koga n teži beskonačno prvo pritisnemo treću ikonu u donjem redu i izaberemo srednju ikonu u poslednjem redu, pojavljuju se dva aktivna polja pri čemu u donje upisujemo n → ∞ (simbole pronalazimo u 5 i 8 ikoni prvog reda), a u gornje aktivno polje ukucamo lim, ako smo obrnutim redom popunili polja moramo se strelicama ili pritiskom miša vratiti na nivo pisanja gde je lim, pristupamo pisanju sume (∑ ) tako što izaberemo četvrtu ikonu u drugom redu, a zatim treću ikonu u prvom redu (ima tri aktivna polja), u aktivno polje s desne strane znaka za sumu pišemo formulu na već opisan način s tim da strogo vodimo računa šta je pod korenom a šta ne podešavajući položaj pisanja strelicama ili pritiskom miša i prateći spojene horizontalnu i vertikalnu liniju koje pokazuju položaj za nastavak kucanja formule. Relativni razmaci unutar formule definišu se izborom opcija na padajućem meniju čime se otvaraju okviri za dijalog pomoću kojih kontrolišemo rastojanje izmeñu redova, izmeñu matičnih redova i kolona, visinu eksponenata, dubinu indeksa, graničnu visinu izmeñu simbola i sl. 2.5 Ureñivanje dokumenata 2.5.1 Postavljanje zaglavlja i podnožja strane Zaglavlja i podnožja strane se postavljaju u cilju lepšeg i praktičnijeg izgleda dokumenta a ponavljaju se na celom dokumentu. Insert/Header & Footer - u vrhu strane se otvara isprekidani pravougaonik za Header a u dnu strane za Footer. Tekst na radnom delu strane postaje siv (neaktivan). U polju za zaglavlje možemo, pored teksta, uneti i bilo kakav grafički objekat, datum i vreme kao i automatsku numeraciju strana. Podnožje se kreira na isti način kao zaglavlje. Ako želimo da zaglavlja budu različita za levu i desnu stranu: Page Layout/Page Setup/Layout/Headers and footers/Different odd and even. Pristupamo izradi zaglavlja i podnožja za levu i desnu stranu. Ako želimo da prva strana ima posebno zaglavlje i podnožje onda u kartici Layout uključimo opciju Different first page. Zatvaramo paletu s alatkama Header and Footer i vraćamo se u osnovni tekst. 2.5.2 Numeracija strana Insert/Header & Footer/Page Number - odreñujemo gde će se nalaziti broj stranice (Top of Page – zaglavlje, Bottom of Page – podnožje), margine i trenutnu poziciju. Pritisnemo na Insert/Header & Footer/Page Number i pojavi se okvir za dijalog Page Number Format, u opciji Number format biramo način numerisanja strana (arapski i rimski brojevi, velika i mala slova i sl.), u opciji Page numbering biramo Continue from previous section ako želimo da se brojevi stranica normalno nastavljaju (1, 2, 3, ...) ili u polje Start at upišemo broj od kojeg želimo da počne numerisanje dokumenta. 9
2.5.3 Prelazak na drugu stranu Kad u Word-u tekstom ispunimo celu stranu automatski se otvara nova. Ako ne želimo da ispunimo stranu a da preñemo na drugu moramo napraviti prekid strane. Postavimo kursor gde želimo da završimo stranu. Izaberemo Page Layout/Breaks, izaberemo opciju Page break/Page (prekid strane). Pojaviće se nova strana na čijem vrhu će biti kursor. To je znak da možemo da nastavimo pisanje na novoj strani. Primena ovakvih prekida je recimo kod početka novog paragrafa bez obzira na popunjenost prethodne strane. 3. Rad s tabelama 3.1 Pravljenje tabela umetanjem u dokument Postavimo kursor na mesto gde želimo da počne tabela. Izaberemo Insert/Tables/Table/Insert Table u polje Number of columns upišemo broj kolona a u polje Number of rows upišemo broj redova. Ako želimo jednostavnu kolonu pritisnemo na OK. Na radnoj površini se pojavljuje tabela sa zadatim brojem kolona i redova pri čemu su kolone jednake širine. 3.2 Pravljenje tabela na osnovu već gotovih šablona Iz Insert/Tables/Table/Quick Tables biramo željeni izgled tabele. 3.3 Pravljenje tabele crtanjem Insert/Tables/Table/Draw Table posle čega se na radnoj površini pojavljuje paleta s alatkama Table Tools/Design/Draw Borders. Na paleti aktiviramo ikonu s likom olovke – Draw Table. Strelica miša je sada u obliku olovke. Prvo nacrtamo okvir tabele na taj način što držimo levi taster miša sve vreme dok crtamo okvir. Kad završimo crtanje okvira puštamo taster. Isprekidana linija okvira pretvoriće se u punu liniju, a kursor za tekst naći će se u okviru. Crtamo horizontalne i vertikalne linije kojima od okvira pravimo tabelu. Linije se mogu crtati i ukoso, praviti redove i kolone u odreñenom segmentu okvira i sl. Prilikom unosa podataka u tabelu veličina redova povećavaće se automatski kada podaci popune neko polje u redu. Formatiranje teksta u tabeli (ravnanje, font, stil fonta) isto je kao kod teksta u dokumentu. 3.3.1 Brisanje linija u tabeli Na paleti s alatkama Table Tools/Design/Draw Borders izaberemo ikonu s likom gumice za brisanje (Eraser). Kursorom doñemo na liniju koju želimo da izbrišemo i pritisnemo levim tasterom miša. Linija, tačnije deo linije ograničen drugim linijama biće izbrisan. Ako želimo da izbrišemo više segmenata linije odjednom, držimo pritisnut levi taster miša i pomeramo ga duž linije preko tih segmenata. 3.4 Formatiranje tabele Kod Word-a 2007 tabela se ponaša kao objekat, što znatno olakšava selektovanje, promenu veličine i premeštanje dokumenta. 3.4.1 Selektovanje tabele Kad doñemo kursorom iznad tabele u gornjem levom uglu pojavi se oznaka, na koju pritisnemo levim tasterom miša i tabela je selektovana. 10
3.4.1.1 Selektovanje kolone ili reda Za selektovanje kolone dodjemo kursorom iznad kolone i približavamo se gornjoj granici dok se kursor ne pretvori u strelicu okrenutu na dole. Tada pritisnemo levi taster miša i kolona je selektovana. Ako želimo da selektujemo više kolona odjednom, držimo pritisnut taster miša i prevlačimo ga preko kolona koje želimo da selektujemo. Za selektovanje reda potrebno je doći kursorom s leve strane tabele u nivo reda koji selektujemo i pritisnemo levim tasterom miša. Za selektovanje više redova odjednom držimo pritisnut levi taster miša i prelazimo preko redova koje želimo da selektujemo. 3.4.2 Promena veličine tabele Veličinu cele tabele možemo promeniti kao i kod svakog drugog objekta u Word-u. Kad doñemo kursorom iznad tabele u donjem desnom uglu izvan tabele pojaviće se mali kvadratić. Doñemo kursorom na njega i kad se kursor pretvori u dvostruku strelicu pritisnemo levi taster miša. Držimo pritisnut taster dok povlačimo ugao tabele unutar ili van tabele. Kad smo završili s promenom veličine puštamo taster. Promenom veličine tabele ne menjamo veličinu unetog teksta (slova i brojevi) jer njihovu veličinu menjamo kao svaki drugi tekst. 3.4.3 Premeštanje tabele Doñemo kursorom iznad tabele, selektujemo tabelu pomoću oznake u gornjem levom uglu, držimo pritisnut levi taster miša i premestimo tabelu kao objekat do željenog mesta u dokumentu. Kad postavimo tabelu u tekst potrebno je da odredimo položaj teksta i tabele. Selektujemo tabelu, desni klik, Table Properties, u kartici Cell podešavamo ponašanje oznaka unetih u tabelu, u opciji Vertical alignment odreñujemo vertikalno ravnanje u tabeli. Options, definišemo da li će oznake u polju tabele proširivati tabelu ili će se smanjivati na fiksnoj širini tabele (Fit text) ili će povećavati visinu polja (Wrap text). 3.4.4 Smer pisanja u tabeli Selektujemo polje u tabeli (pritisnemo na polje), desni klik, izaberemo Text Detection, u opciji Orientation biramo orijentaciju teksta, u polju Preview možemo videti izabrani smer pisanja. 3.4.5 Vertikalno poravnanje oznaka u tabeli Desni klik na polje, Cell Alignment, biramo jedan od devet načina poravnanja. 3.4.6 Umetanje nove kolone Selektujemo kolonu, desni klik, biramo Insert, levo od markirane kolone biće umetnuta nova iste širine kao markirana, ostale kolone biće pomerene udesno bez promene njihove širine. To može dovesti do toga da tabela ispadne iz formata za štampanje pa je potrebno ponovo podesiti širinu pojedinih kolona. 3.4.7 Umetanje novog reda Postavimo kursor u red gde treba da se umetne nov red. Desni klik, biramo Insert i mesto gde ćemo umetnuti novi red (Insert Rows Above – umetanje iznad selektovanog ili Insert Rows Below – umetanje ispod selektovanog reda). Za dodavanje više redova ponavljamo isti postupak. 11
3.4.8 Podešavanje širine kolone Postavimo kursor u neku ćeliju kolone kojoj želimo da promenimo širinu. Table/Table Properties/Column u polje Preferred width unosimo željenu vrednost. Za promenu širine prethodne ili sledeće kolone pritisnemo odgovarajuće dugme (Previous – prethodna ili Next – sledeća). Širina kolone se može menjati i ručno na samoj tabeli. Doñemo kursorom na liniju tabele i držeći levi taster miša prevlačimo čime menjamo širinu kolone. 3.4.9 Podešavanje visine reda Pritisnemo na red, desni klik, Table Properties/Row, unesemo željenu vrednost. Visinu reda možemo menjati i ručno na samoj tabeli. Kursorom doñemo na donju liniju reda. Kad se pojavi dvostruka strelica pritisnemo levi taster miša i prevlačeći menjamo visinu. 3.4.10 Spajanje više polja tabele u jedno Za pravljenje složenih oblika tabele često se javlja potreba za spajanjem više ćelija u jednu. Markiramo sve sukcesivne ćelije u tabeli (koje spajamo u jednu), desni klik, Merge Cells. 3.4.11 Uokviravanje tabele Markiramo onaj deo tabele koji želimo da uokvirimo. Izaberemo Table Tools/Design/Table Styles u kartici Borders definišemo kako će izgledati okvir. 3.4.12 Ispunjavanje tabela ili polja bojom Markiramo polja ili celu tabelu. Izaberemo Table Tools/Design/Table Styles i u kartici Shading biramo boju kojom punimo markiranu površinu. 4. Automatsko označavanje U cilju veće preglednosti možemo označiti pojedine pasuse, upisati redne brojeve spiskova i sl. 4.1 Označavanje pasusa znakovima za nabrajanje Home/Paragraph - biramo jednu od kartica: Bullets – tačke ili oznake, Numbering – brojevi i slova, Multilevel List – numeracija u više nivoa. Izaberemo recimo karticu Numbering i na njoj jedan od ponuñenih načina označavanja. Desnim pritiskom na nabrajanje biramo Numbering/Set Numbering Value Customize možemo izabrati jednu od dve ponuñene opcije (Start new list ili Continue from previous list). U polju Set value to označavamo odakle će početi označavanje (koji broj ili slovo će biti na startu). 4.2 Sortiranje i numerisanje spiskova U praksi se često javlja potreba za sortiranjem spiskova (najčešće po abecedi). Tako sortirani spisak obično numerišemo rednim brojevima. Unesemo spisak, markiramo ga, izaberemo Home/Paragraph/Sort, u opciji Sort by izaberemo Paragraph, uključimo opciju Ascending (sort A do Z), dobijemo sortiran spisak. Selektujemo tako sortirani spisak, pritisnemo desnim tasterom miša na spisak, pa Numbering i sada je sortirani spisak numerisan.
12
5. Štampanje koverti i nalepnica 5.1 Štampanje koverti Mailings/Create Envelopes i u polje Delivery address ukucamo adresu primaoca, a u polje Return address ukucamo adresu pošiljaoca (ako ne želimo da štampamo adresu pošiljaoca uključimo opciju Omit. U Preview vidimo raspored adresa na koverti, a Feed pokazuje kako treba uložiti kovertu u štampač. Options/Envelop options u polje Envelop size izaberemo veličinu koverte, ako nema takve dimenzije na listi nañemo Custom size i potvrdimo, ukucamo tačne dimenzije koverte, podesimo tačan položaj adresa u odnosu na levu i gornju ivicu - ako je potrebno, izaberemo font (može i na radnoj površini). 5.2 Štampanje nalepnica Mailings/Create Envelopes, ako želimo da se jedna adresa štampa na svim nalepnicama onda u polje Address unesemo adresu, Options odredimo vrstu štampača; u polje Tray odredimo način na koji štampač uzima list s nalepnicama; u prozoru Product number biramo neku od ponuñenih standardnih veličina nalepnica; u polju Label information dobijamo informacije o nalepnici. Dopunske korekcije vršimo pritiskom dugmeta Details. 6. Otvaranje postojećeg dokumenta Office button/Open u polju Look in nañemo mesto gde se dokument nalazi. Pritisnemo na Open. Ukoliko se ne radi o Word dokumentu u polju Files of type definišemo vrstu zapisa.
7. Štampanje Office button/Print/Print Preview (proveravamo kako će izgledati štampa). Word 2007 omogućava da vršimo izmene u ovoj opciji bez vraćanja u dokument. Zumiranje možemo vršiti do 500% a za vizuelni izgled možemo prikazati do 40 strana odjednom, iz Print Preview izlazimo s Close. Dokument štampamo sa Office button/Print u opciji Printer biramo naziv printera na kome ćemo odštampati dokument, da bi podesili štampanje pritisnemo na Properties/Layout/Orientation – odreñujemo orijentaciju papira. U polju Paper source odreñujemo način ulaganja papira u štampač (Auto Select), Advanced podešavamo kvalitet štampe, OK, Page range (All, tekuća strana ili koje strane), u opciji Copies unosimo Number of copies (broj kopija), u polju Print možemo selektovati jednu od tri mogućnosti – All pages in range (štampa svih strana), Odd pages (štampa samo neparnih strana) i Even pages (štampa samo parnih strana), ako pritisnemo na Options, potvrdimo Allow A4/Letter paper resizing (automatsko podešavanje dokumenta prema veličini papira), u opciji Options for Duplex Printing podešavamo štampu dokumenta s obe strane. 8. Pretraživanje Home/Editing/Find, biramo jednu od kartica (Find, Go To). U polju Find what upišemo izraz koji želimo pronaći, Find, kad pronañe pritisnemo na Find next, Close (i pre zatvaranja dijaloga možemo raditi na dokumentu). 8.1 Zamena jednog izraza drugim Home/Editing/Replace i u polje Find what unosimo izraz koji želimo da menjamo a u polje Replace with upisujemo izraz kojim menjamo. Koristimo Replace (za pojedinačnu zamenu) a za zamenu svih odjednom (Replace All). 13
9. Fusnote (Footnote i Endnote) References/Footnotes/Insert Footnote (postavljaju se na dno strane) ili Insert Endnote (postavljaju se na kraju celog dokumenta). 10. Upotreba šablona Office button/New/Templates i u zavisnosti koji dokument radimo biramo jednu od ponuñenih mogućnosti.
14
Vežba 1. Formatiranje znakova a) Unesite i formatirajte radni tekst, kako je to prikazano. b) Tekst sačuvajte pod imenom Font.docx.
Radni tekst:
Fontovi Vrste slova mogu biti: Arial, Times New Roman, Courier New, ... Veličina slova može biti: 8, 10, 12, 13, 14, 16, ... Stilovi teksta mogu biti: Regular, Italic, Bold, Bold Italic Tekst može biti podvučen sledećim vrstama linija: Single, Words only, Double, Dotted, Thich, Dash, Dot dash, Dot dot dash, Wave Specijalne vrste slova su: Strikethrough, Double strikethrough,
Superscript
,
Subscript,
SMALL CAPS, ALL
CAPS. Tekst može biti različitih boja: Blue, Red, Yellow, Green, Pink, ... Razmak izmeñu slova u reči može biti: Scaled 80%, Scaled 150%, Scaled 200%, Condensed, More condensed, Expanded, M o r e e x p a n d e d
15
Vežba 2. Formatiranje reda i pasusa a) Unesite i formatirajte radni tekst, kako je to prikazano. b) Tekst sačuvajte pod imenom Paragraf.docx.
Radni tekst: Ime i prezime, poravnato uz desnu ivicu Ime firme, slova veličine 11 Grad
Centriran naslov Ovaj tekst je pisan fontom veličine 12 i prostire se od leve do desne margine. Prva linija je uvučena 3 cm u odnosu na ostali tekst. Leva i desna strana teksta su poravnate. Razmak paragrafa od naslova je 24 pt, a od narednog paragrafa 18 pt.
Naslov Ovaj paragraf je pisan fontom veličine 11, iskošenim slovima. Uvučen je po 2 cm od desne i leve margine. Poravnat je uz levu stranu i ima razmak izmeñu redova jednak 1.3 reda. Od naslova je razmaknut 9 pt, a od narednog paragrafa 12 pt.
Napomena:
Ovaj paragraf ima izvučenu prvu liniju 3cm u odnosu na ostale. Da bi se početak teksta poravnao sa preostalim linijama koristi se Tab. Paragraf je uvučen sa leve i desne strane po 1.5 cm i poravnat sa obe strane. Linije su skupljene na 0.8 veličine reda. Potpis, poravnat uz desnu stranu
16
Vežba 3. Tabulacija i numeracija a) Unesite i formatirajte radni tekst, kako je to prikazano. b) Tekst sačuvajte pod imenom Tabulacija.docx.
Radni tekst:
Ime
Ime oca
1) Pera Perić Žika 2) Mika Mikić Mika 3) Laza Lazić Laza
U cenu putovanja je uračunato: • • •
•
3 noćenja prevoz autobusom popust za decu do 2 god. 70 % od 2 do 7 50 % studenti 20 % boravišna taksa
Datum 11.3.1954. 12.3.1954. 11.12.1965.
Uplata 1430.00 235 125.23
Komentar Sve uplaćeno Popust
Uslovi putovanja: Tačka 1. Otkaz a) otkaz do 5 dana • vraća se 95 % novca b) otkaz na dan puta • vraća se 70 % novca Reklamacije Tačka 2. a) reklamacije u hotelu b) naknadne reklamacije
Uputstvo za rad: Postaviti tabulatore na lenjiru: levi za ime oca, desni za datum, decimalni za uplatu, centralni za komentar.Uneti nazive i podatke u spisak, razdvajajući stavke tasterom Tab. Selektovati putnike i definisati numeraciju. Napraviti okvire.
17
Vežba 4. Jednačine i specijalni znaci c) Unesite i formatirajte radni tekst, kako je to prikazano. d) Tekst sačuvajte pod imenom Jednacine.docx.
Radni tekst:
S
puštena velika slova, zvana inicijalna velika slova su dekorativna, stilizovana slova novih poglavlja, koja su obično veća od okolnog teksta. Spušteno veliko slovo radi samo sa tekstom koji ima jednostruki razmak, ne funkcioniše u tabelama ili zaglavljima. Nećete moći da vidite poziciju spuštenog slova ili da ih kreirate u Outline pogledu. Specijalni simboli: α β
ô
ü
ó
ŋ
Neke jednačine: sin x
y = ax 3 + b5 x 2 x < 2, x, y = 2, 2 ≤ x < 3, x − 1, x ≥ 3. 50 (− 1)n −1 n S= n +1 n =1
∑
Korišćenje Clip Arta:
Korišćenje WordArta:
18
Vežba 5. a) Unesite i formatirajte radni tekst. b) Tekst sačuvajte pod imenom Odmor.docx.
Radni tekst:
Kratak opis - Beč
Beč je glavni grad Austrije. Sa oko 1,7 miliona stanovnika (2,3 miliona na širem području) 10. je najveći grad Evropske unije, daleko najveći grad Austrije i njeno političko, ekonomsko i kulturno središte. Istorija Beča počinje pre oko 4 milenijuma, čime se područje grada svrstava među najstarije ljudske naseobine. Beč je tako jedna od najstarijih metropola u “srcu” Evrope, carski grad i mesto ukrštanja raznih kultura i uticaja, grad koji je vekovima imao vodeću ulogu u kreiranju političke scene Evrope i ovog dela sveta. Bio je sedište imperatora Svetog rimskog carstva, glavni grad Austrijskog carstva i Austrougarske monarhije, kada i dostiže svoj vrhunac krajem 19. veka i sa oko 2 miliona stanovnika postaje četvrti grad po veličini na svetu (posle Londona, Pariza i Njujorka). Beč je danas jedan od najvažnijih kongresnih centara na svetu i sedište mnogih međunarodnih institucija. Grad je, između ostalog, i jedno od omiljenih evropskih odredišta turista iz čitavog
sveta i godišnje ga posete milioni, najviše zahvaljujući brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, palatama i raznovrsnoj kulturnoj ponudi. Beč nosi i epitet muzičke prestonice sveta, u kojoj su živeli i stvarali kompozitori kao što su Mocart ili Betoven. Od 2001. godine kulturno-istorijsko jezgro Beča je na listi centara kulturne baštine od posebnog značaja i pod zaštitom Uneska. Na osnovu studije iz 2009. godine, Beč je po kvalitetu života prvi grad na svetu.
Slika 1. Šenbrun
Informatika 1- Word
eč je glavni grad Austrije. Sa oko 1,7 miliona stanovnika (2,3 miliona na širem području) 10. je najveći grad Evropske unije, daleko najveći grad Austrije i njeno političko, ekonomsko i kulturno središte.
B
Istorija Beča počinje pre oko 4 milenijuma, čime se područje grada svrstava među najstarije ljudske naseobine. Beč je tako jedna od najstarijih metropola u “srcu” Evrope, carski grad i mesto ukrštanja raznih kultura i uticaja, grad koji je vekovima imao vodeću ulogu u kreiranju političke scene Evrope i ovog dela sveta. Bio je sedište imperatora Svetog rimskog carstva, glavni grad Austrijskog carstva i Austrougarske monarhije, kada i dostiže svoj vrhunac krajem 19. veka i sa oko 2 miliona stanovnika postaje četvrti grad po veličini na svetu (posle Londona, Pariza i Njujorka).
Slika 1. Šenbrun
Beč je danas jedan od najvažnijih kongresnih centara na svetu i sedište mnogih međunarodnih institucija. Grad je, između ostalog, i jedno od omiljenih evropskih odredišta turista iz čitavog sveta i godišnje ga posete milioni, najviše zahvaljujući brojnim kulturnoistorijskim spomenicima, palatama i raznovrsnoj kulturnoj ponudi.
Beč nosi i epitet muzičke prestonice sveta, u kojoj su živeli i stvarali kompozitori kao što su Mocart ili Betoven. Od 2001. godine kulturnoistorijsko jezgro Beča je na listi centara kulturne baštine od posebnog značaja i pod zaštitom Uneska. Na osnovu studije iz 2009. godine, Beč je po kvalitetu života prvi grad na svetu.
1
