sLAVol ZtZnrc
Biblioteka
ENIMEAEIA
Za izdavaia Bora Babii, direktorka
ISPITIVANIE REALNOG
Urednik
easlav D. KoPrivica
Priredili i Skot Stivens
Reks Batler
Preveo s engleskog
Milan Brdar i i
Ed {
i
\ I
AKADEMSKA KNJIGA
NOVI SAD
yhlteE p3t4rr r{'r' 1i { :r,R tti4$lEK& nCB0Tlr'lr:.i 1 ".'hi.itrN:,,ri:ilf'ftAl{t
-[
.,u
\5\u\8
Naslov originala: Slavoj ZiZek
lnterrogating the Real (eds.) Rex Butler and Scott Stephens Continuum, London and New York, 2006 @ Slavoj Zti.ek, zooe
sADP.2Al 17,IIA7.1 ZAHVALNOSTI
9
ll
UVOD PRIREEIVAEA I'I{I]DGOVOR AUTORA
l9
.
Deo I LAKANOVSKE ORIJENTACIJE
I.
UDRUZENIE ZA TEORIJSKU PSIHOANALIZU U JUGOSLAVIJI: INTERVJU S ERIKOM LORENOM
3T
KOIOI TAEKI JE HEGELI]ANAC? - NA l. Hegelova Stvar
37
2. Tri stadijuma simboliikog 3. Das Ungeschehenmachen
4l
2. LAKAN
45 .
49
1. Nedostatak Drugog
49
2. Simbolitki akt 3. ,,... Integralna praznina koja se takode naziva Sveto" 4. Diferenciranje,,Apsolutnog znanja"
60
.
,I- YEZE FROJDOVSKE OBLASTI S FILOZOFIJOM I MASOVNOM KULTUROM
j'
37
.
3. ,,NAJUZVISENIJT HISTERIEAR,': HEGEL I LAKAN
i:ll''
i'ti'i''
53 63 .fi'ti" 70
5. I,AKAN IZMEDU KULTUROLOSKIH STUDIJA
I KOGNITIVIZMA.
102
l.
KulturoloSke studije versus ,,tre(a kultura" (a) Borba za intelektualnu hegemoniju
r02
(b) Ideologija ,,trece kulture"
105
(c) eorsokak istoricizma
109
t02
5
(d) Znanje
i
12. S ONU STRANU ANALIZE DISKURSA
r13
istina (e) Teorijski drZavni aparati 2. Da li je sloboda samo saznata nuZnost? (a) Ne moZete, zato Sto ne treba! . (b) Dekonstruktivistiiki evolucionizam (c) Kognitivistidki budizam (d) Nedostupni fenomen
L
116 119
ll9 t22 t26
13.
t29
15.
r39
t44 148
l5l
7.,,Obesna neutralnost" birokratije 8. Postmodcrnizanr l: Antonioni /ersrs Hiakok
9. Postmodcrnizam ll: I)Zojs vcrsus Kafka
r66
7. ONO
eista povr5ina dogadaja-smisla
9. POMRAEENJE ZNAEENJA: O LAKANU
.
373 3,/
,/
421
203
tz1{
222 I
253
lll
FANTAZIIA IDEOLOGIJE
6
36t 367
KRATKA BIOGRAFIJA AUTORA
211
1I. IZMEDU SIMBOLICKE FIKCIIE I FANTAZMA'fIENE SABLASTI: KA LAKANOVSKOJ I.EORI,I IDEOLOGIIE
355
4t5
226
Deo
355
l.,,Formula seksuacije" 2. Polna razlika kao nulta institucija 3. ,,Postsekularna misao"? Neka hvala! . 4. Drugi kao imaginarno, simbolitko i realno 5. Istoricizam i realno
IMENSKI REGISTAR.
2t7
10. GLEDISTE PARALAKSE
33r
REALNO POLNE RAZLIKE
-
207
DEKONSTRUKCIJI
307
t62
203
.
REVIZIJA,,LAKANOVSKE" DRUSTVENE KRITIKE: ZAKON I NJEGOV OPSCENI DVOJNIK
299
160
t7l ,!?),
2. Delezov materijalizam 3. Problem ,,stvarne geneze" 4. Zagonetka,,mehanitke memorije" 5. Hegelova logika oznaiitelja
305
382 382
156
stO Usrle'r'o zrvol'DAJE
Subjekt suprotnosti
2. Dimenzlja dru$tvene fantazlje 3. Ka etici realnog
POGOVOR AUTORA: ZASTO JE HEGEL LAKANOVAC Deo prvi protiv nirvane: lakanovska etika - nagon Deo drugi lukavswo uma: Lakan kao ditalac Hegela - ideja zafuora. O Hegelu i defekaciji Deo treii
t54
8. HIJGEL, LAKAN, DEI,E.Z: TRI EUDNA SAPUTNIKA
l.
t:.t)o,
139
4. Kant i Mekalaf 5.,,Totalitarni objekt" 6. Kralj i njegova birokratija
294
t4. ZASTO JE VAGNER VREDAN OEUVANJA?
Deo II FILOZOFIJA USMERENA PSIHOANALIZOM
6. GRANICE SEMIOTIEKOG PRISTUPA PSIHOANALIZI 1. Le point de capiton 2. Tautologija i njeno zabranjeno 3. Kant sa De Sadom
293
.
I
271
397 407
UVOD PRIREDIVAEA ,,Stvar po sebi" se pojavljuje: egzemplarna misao Slavoj a Zii:eka Iako je do sada isticanje ove vrste predstavljalo kli5e, ipak je tadno da rad Slavoja Zti.eka poiinje filozofskim pojmom ,,potetka". Odmah se moZe pomisliti na dobro poznatu raspravu o tom predmetu u ZiZekovoj knjizi o Selingu Nedeljivi ostatak llndivisible Remainderl, u kojoj se vraia klasitno-idealistitkom problemu slobode i porekla sveta. Ali ima i broj nih drugih slutajeva gde se ZiZek bavi tim konceptom: na primer, momenat nastanka ljudske civilizacije iz nediferenciranog Zivotinjskog domena, porekla presokratovske filozofije u ekonomskoj razmeni, nastanka kapitalizma u svetlu srednjovekovne teologije i zaista poietaka san.re ideje Evrope na ,,primitivnom" Balkanu. Filozofsko traganje za pwim principima ide, naravno, protiv uobiiajene slike o Zli,eku kao ikonoklastu pop kulture, diji je prepoznatljivi gest me5anje Zanrova, brisanje razlike izmedu visoke i masovne kulture i
upotreba neuobiiajenih primera radi ilustracije i u krajnjem na radun ozbiljnih filozofskih problema. Ne bismo bili spremni da tvrdimo da je ovakvo iitanje strogo reteno nekorektno, nego jedino da ne ide dovoljno daleko. Na kraju krajeva, sdda je lako i predstavlja konvenciju nastojanje da se filozofski i psihoanalitidki koncepti ilustruju primerima iz masovne kulture. U daljem koraku svojstvo savremene situacije sadrZano je u odbacivanju razlike izmedu visoke i masovne kulture, i izjednadavanju svega u pogledu vrednosti i znataja. Ali, u stvari, Zti.ekovo pravo pitanje glasi: Na osnovu tega je do3lo do takve konfuzije? U iemu se sastoji tajna razlika, izuzelak koji omoguiava univerzalizaciju ekonomskih i estetskih vrednosti (jo5 je Marks postavljao isto pitanje sa stanovi5ta svoje opSte koncepcije robnog oblika).
n rr:,,.P
i i.
U svojoj uobiiajenoj metodi iitanja Lakana preko Stivena Kinga, Zri.ek ne sugeri5e da King poseduje kljui za Lakana ili da je Lakan ,,sveden" na Kingov nivo, kao sarno jo5 jedan sludaj savremene kulture. On ih prosto ne izjednaiava, nijednog od njih ne gleda kao da poseduje istinu onog drugog. Umesto toga, svaki se moZe uporediti s drugim upravo na osnovu toga Sto raskida sa kontekstom dela u kojem bi ista mogla da se razumeju. To jest, ono Sto ZiZek nastoji da izloZi povezujuii ih zajedno, jeste ono Sto je ,,u njima viSe od njih samih", neito s onu stranu biografija njihovih autora, okolnosti kornpozicije njihovih dela ili iak istoriji njihove recepcije i tumadenja. S tim u vezi kod Zii.eka zapaZamo sledeii paradoks: s jedne strane, on barata nizom analogija ili uporeclenja (da Lakana moZemo rezumeti samo preko Kinga, ili da Lakana moZemo iitati u svetu u kojem on opstoji na istom nivou na kom jc i King); a s druge strane, nastoji da takvim poredenjem izloi) nc5to ito r.radilazi taj kontekst ili titanje, neku vrstu uroclenog jezgra ili firrrrtr.rle koja se u njegovont ukupnom clelu iznenada ponavlja i dogada svaki put prilikom susrcta s pojeclinin'r autororn ili konceptont. Kako to clruktije fcrrmulisati? U ovclc oclabranim tekstovirna i u njegovorn clclu kao cclini, moZemo da ustarnovimo da je ZiZek rnnogo puta nrenjao poziciju. On piie, kao Sto jc istaknuto, Lr nlnogomc naizgled ne nrarcci za konzistentnost. Izgleda kao da je aktivnost pisanja po sebi Zii,ekovrr ()snovna rnotivacija i razlog z-aito r"rop5te piie. 'fo se ogleda u samoj lirrmi njegovog teksta u kojem je neizbeZno saclrZano nepotrebno poslednjc poglavlje, koje se sastoji od raznih vesti (faifs divers) ili stvari koje ,,se odnose na predmet", poSto je osnovni teorijski rad knjige priveden kraju. U stvari, Sto je dosta iuclno, ZiZekod nas traZi da zapazimo samo to ni5tavilo, to ,,nemam-5ta-dir-kaZem", ili ,,prazan govor" koji je u osnovi njegovog teksta. Nazovinro to njcgovim teorijskim nagonom, ili vi5e tehnidkim jezikom izrai.eno vrstont izraiavanja bez izraZenog.
druge strane, kako ditamo te tekstove - opct, kao Sto snto vei iskod Zii.eka zapaLamo izuzetnu konzistcr.rtnust pristupa. On je, prema sopsfvenim reiima, ,,dogmatski lllozot", koji jc ostao vcran svojim prvim velikim ljubavima, Lakanu i Hegelu, ocl kojih nikacl nijc odstupio. Stavi5e, stiiemo krajnje ir-rdan utisak cla bez obzira o ternu Zilek piSe, ma koliko njegovi primeri bili neverovatni i ekstravagantni, uvek zavriava tako 5to govori istu stvar. To je gotovo isto kao kad unapred odreden S
takli
12
sistern sledi sopstveni pravac, uprkos preprekama i okolnostima, lidnim dogadajima iz ZiLekovog liinog Zivota ili svetskoistorijskim promenama. A to nalazi rzraza u ZiZekovom radu: kada govori o diskursu anaiitiiara kao ,,orakularnom", s onu stranu tumatenja; besmislenorn Realnom ljudskog genoma koji se bez prekida reprodukuje; i besmrtnim knjiZevnim clelirna kao 5to je llijada, koje nadilazi svakog pojedinog autora. Ovde, nasuprot prethodn
ZiLekovo delo bez sumnje poseduje oba ova kvaliteta. Ono je, kako izgleda, potpuno unutar kontekstualnih granica, u dosluhu sa savrernenim politiikim dogadajima, pod uticajem njegove sopstvene privatne patolcrgije, itd. Ali, kao 5to sam Ziirck kaZe, ono je vrsta impersonalne ,,ma5ine", forma objektivnog, ospoljenog znanja otelovljenog u neutralnom nredijumu, koje se beskonadno ponavlja. Kako ove dve strane povezati zajedno? Kako uskladiti te suprotnosd? Sta je to od ,,Ztteka" Sto se prenosi u svaki tekst, uprkos njegovim greikama, osporavanjima i iskrivljavanjima? MoZda odgovor moZemo naii u jedinstvenoj proceduri lakanovske klinike. Za Lakana, analiza dolazi do kraja - to jest, analizovani pacijent postaje analitiiar u momentu koji se zove prenos fpassel. To irnamo u trenutku kad analizovani pacijenti nastoje da na analitidara, putem neutralne treie strane, prenesu ono Sto su tokom analize nauiili. Naravno, u meri u kojoj su joS uvek ukljudeni u analizu, oni stvari shvataju pogre$no, iskrivljavaju poruku, bivaju motivisani nesvesnim nagonima. l)oruka se zato gubi, a ne prenosi. AIi - imajuti na umu Lakanol'u poruku da ,,pismo uvek stiZe" upravo na taj naiin analizovani demonstrira svoje znanje o nesvesnom. U tim iskrivljavanjima i preterivanjima, tr okolnostima i neadekvatnosti izraza, sadrZana je istir-ra koju je potrebno trtvrditi i preneti. U odredenom smislu, ta ,,iskrivljenja" sr.r istina. I upravo ta istir.ra se ponavlja kroz ukupno ZrLekovo delo. Ono na svakom nivou pokazuje i govori o istini te kontingencije i iskrivljavanja. l) tome je razlog zaito ne bi bilo na mestu razumevanje ZiLeka ni sa starroviita kulturolo5kih stuclija kao ni direktno filozofsko razumevanje. Prv,r ne bi bilo primereno zato 5to ne bi vodilo razumevanju Istine sadrZarl, Lr ZiZekovoj metodi; a drugo, zato Sto ne vodi razurnevanju dinjenice ,l.r s"^ do te Istine moZe dodi jedino tom metodom. Zil.ek se ne zadovoljar.r prostim nalaZenjem primera za ilustrovanje filozofskih koncepata, i
l3
,',
":
tak za redukciju tih koncepata na nivo primera. U oba sluiaja preostaje " pretpostavka o nekoj spoljainjoj Istini koja se ilustruje datim primerima. u stvari, Zitekova stvarna poenta sastoji se u tome da ne mote biti nikakve filozofske Istine izvan demonstracije primerom, to jest, njenog iskazivanja. U odredenoj vrsti bezdane samorefleksije - a ovde se vraiamo izvorima filozofije ZlLekovo delo se sastoji od beskrajnog istrazivanja uslova sopstvenog diskursa. on preduzima i ispituje neito od'imbecilskog medijuma koji obuhvata njegove titaoce, kulturni kontekst, kao i samog Zi2eka. Upravo zbog toga, konaino, njegovo delo ne treba deliti na njegove pojmove i primere. o'o glavno nije prosto u tome da se koncepti mogu shvatiti jedino na osnovu primera, nego da su jedini primereni oni filozofski pojmovi koji uzimaju u obzir sopstvene uslove prenosivosti, uvek prenosive uslove u kojima prebiva misao. To su specifitne kontr,rre Zii,ekovog dela koje smo nastojali da po_ kazemo u ovom izboru i aranzmanu tekstova. Knjigu smo podelili na tri dela koja odgovaraju progresivnoj ,,konkretizaciji"
i specifikaciji materija-
la. U prvom delu, pod naslovom Lakanovske orijentacije, tragamo za po_ tefima Zti.ekove misli, kako sa stanovista njegovog institucionalnog mesta i inauguralnih filozof.skih susreta s Lakanom i Hegelorn (ukljutujuii krajnje radikalne, ali rnolda za sada shvatljive, gestove usmerene ka njihovom izjednaiavanj,, ne zaremarnjuii ekscese obojice). U ovom odeljku takode pratimo zizcl<,,vo nujiire bavljenje metod.roikim pitanjima koja su pokrenuta pror'iiljanjem Lakana i Hegela u crrugim kontekstima - bioloikih nauka i masovne kulture. zitekov polemitki predlog, medutim, jeste da nije ret o primeni lakanovske psihoanalize ili hegelijanskog idealizma na te oblasti sa stanoviita konceptualne superiornosti. Umesto toga, genetika i masovna kultura su same io sebi lakanovske i hegelijan-
ske,
i
obrnuto.
u
drugom delu, naslovljenom Fil.zofija usmerene psihoanalizom, odabrali smo pet ,,radova u nastajar.rju" koji slede hronologiju zttekovih glavnih knjiga: ,,Granice semiotiikog prisrupa psihoanalizi" sastoji se od materijala iz For They Know Not what 'l'hcy Do: Enjoyment as a political Factor (1991); ,,Ono Sto ubija to i Zivrt dirje", iz: Tarryinu with the Ne_ gative: Kant, Ilegel, and the Critique of ldeology (1993); ,,Hcgcl, l.akan, Delez: tri ir.rd.a saputnika", iz Metastascs of Enjoyment: Six Essays on Woman and C,usality (199a); ,,pomraicnje smisla: o Lakanu i dekonstrukciji", iz T'hc Indivisible Remainder: An Essay on Scheiling and Rela-
t,'tl Motters+ (1996); i ,,Gledi$te paralakse", iz The Paralax View (2006). Nlia poenta, medutim, sastoji se u tome da ovde izabrani tekstovi nisu rrrrrrjc kanonski, niti da su samo njihovi provizorni oblici. Naprotiv, raz-
i te konaine verzlje nastale jedino nir osnovu arbitrarne odluke, trenutnog postavljanja ili proiivanja lcapitortnogef njihovih argumenata. Drugadija organizacija materijala, koju zaprriamo u tim tekstovima, odreduje da argumenti i primeri dobiju druktiia znaienja i nijanse od onih u kasnijim, ozvanidenim verzljama. Zato srr ti rtrkopisi ,,prazn|" i predstavljaju puke izraze onoga kako su bili izverrratranjem ovih eseja otkriva se da su
u datom trenutku; a ipak svaki od njih je u najveioj meri veran ,,honadnom" obliku i konzistentan sa ZiZekovim delom kao celinom.
tlt:rri
U treiem delu, Fantazija ideologije, prihvatamo
se ,,privilegovanog"
l,r.inrera Zl\rckove metode: analize ideologije. To, po svom smislu, predslavlja ZiZekov osnovni doprinos savremenoj teoriji - dovodenjem u veztr Marksa i Lakana u poku5aju da se razume kako danas ideologija, u rraizgled postideolodkom svetu, joi uvek funkcioni5e - a ipak sve Sto Zii.ek pritom kaLe moi.e se naii na drugim mestima u njegovom delu: u ochrosu mu5kog
i
Zenskog, u druitvenosti kao suprotnosti, u pitanju anti-
i iak u operama
Riharda Vagnera. Drugirn reiima, analiza itlcologije za ZrLeka ne predstavlja centralni koncept, vei samo jedan od prirnera. Ali, ona predstavlja sam nadin da koncepti (ili ono Sto on naziva gospodarima-oznaiiteljima) mogu da se shvate samo kao primeri, a lrrimeri nastoje da uzurpiraju ili hegemonizuju ostale primere i da na taj nltin postanu koncepti koji sadinjavaju osnovne operacije ideologije. Iz Iog razloga ideoloiki ,,primer", kao Sto je Vagner, takode moZe da funkt ioni5e kao kritika ideologije, to jest, moZe da nam omoguii da o njoj lirrvorimo \zpoziclje koja joj je spolja5nja (s ovim u vezi, vidi esej ,,Zaito ;c Vagner wedan oduvanja"). Vagner nikada nije prosto ,,Vagner": uvek postoji neito ,,u njemu $to je veie od njega samog", o iemu moZemo da rrrislimo kao o,,konceptu" [Vagnera], ili, neka nam bude dopu5teno da l
* Prevodi gornjih naslova, redom: Zato ito ne znaju ono ito rade: uZivanje politiiki iinilac; Odugovlaienje sa negativnim: Kant, Hegel i kritika ideologijc: \lrtt$taze uiitanja. Sest ogleda o \eni i uzroinosti, Nedeljivi ostatak: Ogled o Se-
l,,to
Itttltr i stvarima sa njim u vezi.
prev. - Prim.
t.
t4
l5 t^
t,:
a)
1;'':-1
,:.,.
,
'J"ilr'
stualizuje, ili iak u odnosu na dzejmsonovsko ,,uvek istorizuj!", ziLekovo fundamentalno naielo je uvek usmereno na dekontekstualizi,aciju. Ali, to ne znati izbegavanje istorije ili imperativa konteksta, .r"go up.nro pokuSaj da se unutar samog konteksta izloLi ono dto se ne rnoze istorizovati ili kontekstualizovati. To ie re6i, da se izloZi ono na osno\.u iega se misli da su istorija i kontekst po sebi nepotpuni, ili da jesu ,,ne-celo,'. Kao 5to smo obrazlagali tokom iitavog izlaganja, ZiZek dovodi u pi_ tanje tu ekonomiju u iijem okviru je sve svodljivo na nivo primera (bilo
kao puki patoloski efbkat objektivnih zivotnih okolnosri, ili kao kontingentni element unutar ad hoc improvizacije tekstova, kao sto je sluiaj u poststrukturalizmu). Takva redukcija, kao sto smo ukazivali, implicitno skriva Istinu na osnovu koje se sudi o svemu i koja r-r strr-rkturnom pogledu ostaje spolja5nja. Nasuprot toj ekonomiji _ kao ito postaje jasno u treiem odeljku knjige, gde Zi'zek razmatra odnos izrnedu logike 'mu_ jkog" i
,,Zenskog" - koncept Istine u njegovom crelu nc ii.i nekakav izuzetak, niti tzraLava Istinu spoljainju u ocrnosu na p.rcdak stvari, nego pre totalitet koji, po sebi, nije sveobuhvatan. Drukiije reic'o, kocl Zizeka izva' domena Istine nema niiega (doslovno sve moze cra sc te.retizuje), ali ta Istina nikad ne moze da se iskaze izvan svojih iskrivrjavanja i primcra' 'l'o je, da upotrebimo jezik kojem se ziLek red,ov,. v.rdir (vidi, na
primer'
',stvarnost polne razlike"), pristrasno, jeclnostra.., zai.teresovano, ali upravo iz tih razloga univerzalno, sveobuhvatn., ono iemu je sve podvrgnuto (ukljuiujuii njegom sopstvenu poziciju izrai.avanja). To je poenta koju ZiZekovi komentatori ne shvataju kada mu daju za pravo ili ga kritikuju kao filozofa ili ikonoklasta pop kulture. Razrog je u tome 5to oni neizbeZno gube iz vida naiin na koji zii.ekte kategorije povezuje u promi5ljanju onoga Sto tini okvir samog miiljenja (Sto je po_ duhvat koji u sfvari karakteriie filozofiju od samog poietka, ne samo kao neku vrstu interdisciplinarnog poduhvata nego i kao pokuiaj artikulacije tog praznog prostora odakle dolaze sve discipline, ukljuiujuii njegovu sopstvenu). Drugim reiima, mnogi naiini na koje ie ZiZek clo sada bio ditan bili su, da se podsetimo Hegera, samo ,,izbegavanja stvari po sebi". Ali, da ovde budemo jasni: ta ,,stvar po sebi" nije noumenalna ilr teoro-
Ska krajnja
taika koja potajno odreduje na5e iinove
i
.:,;,.'.':.::'..:1/'..|'-'.|':}'f-1|:'|!,:'Fl-llj,..
lirtlrrLr preradu koncepata, primera ili tak aktuelnih proznih odlomaka .,to, koliko i sve drugo, svedode o ponovljenim nastojanjirna da se doseg-
n(' srnlil Stvar. Kao Sto to kaZe marksistiiki kritiiar kulture Fredrik l)zcjrrrson, pozivajuii se na Bertolda Brehta - koji ie ZtLeku vaian oslon;rc istinski hegelijanski motiv ne leZi u mistiinom Apsolutnoilt znarrjrr, nego u praksi koja postaje su5tinska i vredna sama za sebe: Tako [brehtovska] aktivnost po sebi predstavlja jednu od odlika zna, nja i umetnosti kao onih koji se vraiaju u ono 5to je korisno: ,,sredstva" in, lrcrentna kretanju korisnog sporo se zaokruZuju u jedan cilj po sebi -- a ipak ne u prazan formalistidki cilj, ne u cilj,izgovor, ,,bilo koju" staru svrhu koje se podseiamo kako bismo bili u stanju da sebe odrZavamo u aktivnosti: nego, pre, u supstantivno i hegelijansko podudaranje sredstava i ciljeva na takav nadin da aktivnost sama po sebi postaje vredna iinjenja; imanencija i transcendencija postaju nerazluiive (ili se, ako tako hoiete, njihove suprotnosti prevazilaze); ili, drugim redima, ,,srvar po sebi" se pojavljuje. ,,Die Sache selbst"... (Frederic |ameson, Brecht and Method, London and New York, Verso, 1998, pp. 3-a)
.-1.1.{).1
prema kojoj su
usmereni svi naii svetovi, nego je pre samo kretanje prema toj krajnjoj taiki; ono nastaje jedino kroz refleksiju tog cilja, u samoj praksi. Ovom knjigom nastojimo da pokaZemo praksu Zii.ekovog dela: kao na nepre-
l6
',r;
t7
,'. PREDGOVOR AUTORA Neljudsko
U prvoj polovini 2003. godine proiitao sam dve zanimljive prite ,lrjavljctre u medijima. fedan Spanski istoriiar umetnosti je otkrio prvu ul)()trebu moderne umetnosti kao smiSljenog oblika torture. Kandinski i l,'lt', kao i Bunjuel i Dali, bili su inspiracija u planiranju niza tajnih ielija r soba za muienje izgradenih u Barseloni 1938. godine; te takozvane .,olrojene ielije" bile su delo francuskog anarhiste Alfonsa Laureniiia (slttvcnatkog prezimena!), koji je ,,psihotehniikim torturama" dao svoj ,loprin6s borbi protiv Frankovih snaga.t Celije su bile oslikane pod inspir,rtijom idejama geometrijske apstrakcije i nadrealizma kao i teorija avan1i:rrrlne umetnosti o psiholoSkim uticajima boja. Kreveti su bili postavljerri pod uglom od 20 stepeni, tako da je spavanje na njima bilo gotovo nerntrguie, a zidovi telija 6 stopa puta tri stope bili su proiarani ciglama i ostulim geometrijskim oblicima kako bi zatvorenike onemoguiili da se l.rciu napred i nazad. fedino im je preostalo da bulje u zidove koji su bili rsl
I Vid. jlnuar
Giles Tremlett, ,,Anarchists and the fine art of torture", Guardian,
2003.
l9
padne Saka nacistidkim agentima - nego su ga ubili staljinistidki agenti.? Nekoliko meseci pre smrti, napisao je ,,'leze o filozofiji istorije", kao kratku, ali razornu analizu gre5aka marksizma; u to vreme mnogi koji su isprva bili lojalni sovjetskom reZimu oslobodili su se iluzija Sto se tite Moskve, zbog pakta Hitler-Staljin. U skladu s tim, Benjamina je ubio jedan od ,,ubica", staljinistidkih agenata regrutovanih iz redova socijalistiikih intelektualaca. Krajnji uzrok njegove eliminacije bio je kofer koji je privijao uz grudi dok se kroz Pirineje probijao prema Spaniji: u njemu je nosio remek-delo na kojem je radio u Bibliothdque Nationale u Parizu, a koje je bilo elaboraclja ,,Teza". Potom je rukopis poverio drugu izbeglici koji ga je, toboZe, izgubio u vozu na putu od llarselone do Madrida... Ono Sto ove dve pride imaju zajednidko nije sadrZano samo u izne-
nadujuioj vezi izmedu visoke kulture (vrhunske umetnosti i teorije) i najniZeg nivoa brutalne politike (mutenja, ubistava). 'l'a vcza, u odredenom smislu, tak i nije toliko neoiekivana kao Sto bi moglo da izgleda: dak i nije najlrrlgarnije zdravorazumsko shvatanje da posntatranje apstraktne umetnosti (kao Sto je slulanje atonalne muzikc) za sluSaoca predstavlja mudenje (lako je, u istom duhu, zamisliti zatvor u korne su zatvorenici neprekidno rzloi.eni atonalnoj muzici)? S druge strarne, ,,du-
blji" sud kaZe da Senberg, u svojoj muzici, vec tumadi uZase holokausta i masovnog bombardovanja pre nego su se isti stvarno dogodili... Ali, istinska veza izmedu ovih priia mnogo je radikalnija i vi5e uzncrnirujuia: ono Sto se njima uspostavlja jesu nemoguti kratki spojevi nivoa koji inaie, iz strukturnih razloga, uop5te ne mogu da dodu u medusobni dodir. (Prosto redeno, recimo, nemoguie je da ono Sto simbolizuje ,,Staljin" deluje na istom nivou na kojem deluje ,,Benjamin", to jest, da se istinska dimenzija Benjaminovih ,,Teza" shvati iz staljinistidke perspektive...) Iluzija na koju se oslanjaju obe pride u kojoj se oba fenomena stavljaju na isti nivo
-
u strogom smislu je homologna s onim Sto je Kant nazvao ,,transcendentalnim prividom", gre5kom usled upotrebe istog jezlka za uzajamno neprevodive fenomene koji se jedino mogu shvatiti glediStem paralakse, konstantnim pomeranjem perspektive izmedu dve taike medu kojinra nisu moguii ni sinteza ni posredovanje. Prema tome, nema nikakvog oclnosa izmedu dva nivoa, kao ni zajednitkog prostora - i mada su P.vcz.ani, oni su takoreii suprotne strane Mebijusove trake. Susret izme-
'
Vi.l. Stuart feffries, ,,Did Stalin's killers liquidate Walter Benjam
v('r, t{. iul 20
-
-l(X)
1.
in?." Obser-
-
,lrr lcnjinistiike politike i moderne umetnosti (oliden u snu o Lenjinovom ,,rrsrctu s dadaistima u ciriSkom kafeu) strukturno je nemogui; radikalnit( uzev, revolucionarna politika i revolucionarna umetnost kreiu se u fer.rzliiitim vremenima - mada su povezane, one iine dve strane istog n()n)eua koje, kao upravo dve strane, nikad ne mogu da se spoje.r ViSe je otl istorijske iinjenice kada, u stvarima umetnosti, lenjinisti najviSe cene l.l:rsii.nu umetnost, dok su mnogi modernisti bili polititki konzervativci i i,rli protofaSisti. To nije gotova lekcija o vezi izmedu Francuske revoluci1,' i ncrnaikog idealizma; mada oni dine dve strane istog istorijskog morrrt'ntn, oni nikada ne mogu direktno da se sretnu, to jest, nemadki idealiz,rrrr jcclino moZe da nastane u ,,nazadnim" nemadkim uslovima u kojima ,;,' rrc dogada nikakva revolucija. Ukratko reteno, ove dve anegdote kao zajednidko dele dogadaj neI't('nlostivog paralaktidkog jazaa - i moj ukupan rad predstavlja kruZenje rrlio ttrg jazakoji razdvaja |edno od sopstva, za koje lakanovsku oznaku 1'rt'tlstavlja Realno.s U razliiitim domenima savremene teorije postoji dir.rv rriz modaliteta tog laza paralaksa neurobiologije (shvatanje da kada z.rlrrzirrro ispod lica u lobanju, ne otkrivamo ni5ta, ,,nema nitega", izuzev jaza rzmedu je rrr,ritlane mase - to gotovo nemoguie zadrLati unutar '.rrrisla i iisto Realnog); paralaksa ontoloike razlike, ili nesaglasnosti izme,lrr ontiikog i transcendentalno-ontolo5kog (nije moguie redukovati onloloil
t
- ,/
t Moida bi najjezgrovitija definicija
revolucionarne utopije biia ta da je to ,lrrri;tvcni poredak u kojem vi5e ne bi bilo te dualnosti, tog paralaktidkogjaza l,rr)\t()r Lr kojem bi Lenjtn mogao da se sretne i raspravlja s dadaistima. 'r Pri bliZem pogledu, postaje jasno kako sAm odnos izmedu te dve pride l,r.rlslavlja odnos paralakse: njihova simetrija nije dista, po5to se Laurendideva .rrr, lrlot:r odnosi na politiku (politidki teror i torturu), upotrebom moderne umetrr,,.tr liao komidne protirteZe, dok se Benjaminova anegdota odnosi na,,visoku r, ,'r 1u , rrpotrebom, tome nasuprot, Staljina kao komidne protivteZe. ' Ovde bih istakao svoju duboku zahvalnost Kohinu Karataniju, Transcri' rt,lrtr: ()n Kant and Marx, Cambridge, MA, MIT Press, 2003.
2l
r
/
): ' t l -
'
--,,
:
kada zadovoljstvo nalazi'utpuf.o- ponu,ripnlu neuspeinog zadatka [da dohvati objekt, koji mu neprekidno izmiiel on se pomera od Zelje ka nagonu);6 paralaksa nesvesnog (nedostatak zajednidkog merila za dva aspek-
ta Frojdove teorijske zamisli, njegove interpretacije formacija
nesvesnog
[Tumatenje snova, Psihopatologija svakodnevnog Zivota, Dosetka i njen odnos prema nesvesnoml i teorije nagona fEsej o seksualnosti]); sve do objek5to ne reti - paralakse [pomeraja] vagine (pomeranja od krajnjeg ta seksualne penetracije, otelovljenja misterije seksualnosti, ka samom organu materinswa [radanja]).
I na kraju, ali ne manje znaiajno, trebalo bi pomenuti paralaksu statusa filozofije kao takve. Od samih svojih poietaka (jonskih presokratovaca) filozofija se javljala u meduprostorima supstancijalnih zajednica, kao misao onih koji su se nalazili u poziciji ,,paralakse", a da nisu bili u stanju da se u punoj meri identifikuju ni sa jednim pozitivnim drultvenim identitetom. To je ono Sto nedostaje u Hajdegerovom objaSnjenju: put od njegovih voljenih presokratovaca nadalje, filozofiranje ukljudeno u ,,nemogu6u" poziciju izmeitenu u odnosu na bilo koji identitet zajednice,
bilo da je red o ,,ekonomiji" u smislu organizacije domaiinstva ili polisa. Poput procesa razmene, prema Marksu, filozofija se pojavljuje u intersekciji izmedu razlititih zajednica, u krhkom prostoru izmedu raz-mene i saobraianja, prostoru kojem nedostaje pozitivan identitet. Nije li to narotito jasno u sluiaju Dekarta? Utemeljujuie iskustvo njegove pozicije univerzalne sumnje upravo je ,,multikulturno" iskustvo o tome kako neiija tradicija nije bolja od onoga Sto se pokazuje kao ,,ekscentriina" tradicija drugih: Po5to sam jo5
u gimnaziji naudio da se ne moie zamisliti i3ta 3to bi malo verovatno a da to nije zastupao neko od filozofa, kasnije sam, tokom svojih putovanja, uvideo da svi dija oseianja su suprotna na5im ipak nisu nuZno varvari i divljaci, vei da svoj razum koriste u istom ili dak vetem stepenu od nas. Takode sam razmiSljao o tome kako isti dovek po umu i duhu moZe da postane razlidit, u zavisnosti od toga da li je od detinjstva odgajan medu Francuzima ili Nemcima, ili je ceo Zivot proveo medu Kinezima ili ljudoiderima. Slidno tome i u modi odevanja zapazio sam da se iste stvari, koje su nam se svidale pre deset godina i koje bilo iudnovatije
ie nam
i
se verovatno svidati ponovo za deset godina, danas dine kao ekstra-
6 Nagon, tako gledano, nastaje kao strategiia sticanja profita iz samog neuspeha da se ostvari Zeljeni cilj. 22
vagantne
i
smeine. Shvatio sam
'' i
i to da u velikoj
meri bivamo uvereni na
i primera, viSe nego na osnovu izvesnog znarila, a da ipak, tome uprkos, glas veiine nije dovoljan dokaz bilo kakve vrednosti istina koje se teZe otkrivaju, po3to je verovatnije da do njih pre dolazi pojedinac nego ditav narod. Poito, medutim, ne mogu da izaberem nikog dija bi mi mi5ljenja izgledala kao bolja od miSljenja ostalih, bio sam primoran da sam osno!'u obiiaja
preduzmem rukovodenje sobom.T
Tako Kohin Karatani [Kojin Karatani] s pravom istiie nesupstancijalni karakter cogita: ,,O\o se ne moZe pozitivno iskazati; pre nego 5to jeste, njegova funkcija je izgubljena".s Cogito nije supstancijalna stvar, nego tisto strukturna funkcija, prazno mesto (kod Lakana, S) - kao talryo, ono moZe da se pojavi jedino u meduprostoru supstancijalnih sistema zajcdnica. Veza izmedu pojave cogitai dezintegracije i gubitka supstancijalnih identiteta zajednice na taj nadin je iskonska i to eak viSe vaZi za Spinozu nego za Dekarta: mada Spinoza kritikuje kartezijanski cogito, ofi ga liritikuje kao pozitivan ontolo5ki entitet ali implicitno ga u potpunosti - ko kao izretenog", onoga govori iz radikalne sumnje ,,poziciju lroclrZava sebi, podto on, iak i viSe od Dekarta, govori iz druitvenog medulrrerna jevrejski koji nije ni ni hriSianski. l)rostora Spinoza je u potpunosti ,,filozof kao takav", sa subjektivnim stavom tlvostrukog otpadnika (po5to je ekskomuniciran iz zajednice otpadnika zapadne civilizacije); Sto je razlog zaSto se on moZe uzeti kao paradigma koja nam omogu6ava da otkrijemo tragove slidnog izme5tanja - njihovog statusa u zajednici koji karakteriSe ,,i5daienost" prisutnog u sluiajtr svakog drugogvelikog filozofa, sve do Niiea, koji se stideo Nemaca i s l)or.rosom isticao svoje navodno poljsko poreklo. Zafilozofa etnidko porelil
23
posto ne znati da treba da se stidimo svojih etnidkih korena; moZemo da ih volimo, njima se ponosimo, zbog povratka kudi moZemo da oseiamo tinjenica da je sve to u krajnjem sludaju netoplinu oko srca -je ali ostaje stav svetog Pavla koji je, mada ponosan na svoj posevaZno. Pravi stav ban identitet (Jevrejina i rimskog gradanina), ipak bio svestan da, u osobenom prostoru hriSianske apsolutne istine ,,ne postoje ni fevreji ni Grci...". Borba koju je vodio nije bila prosto ,,univerzalnija" od borbe etnitkih grupa izmedu sebe; to je bila borba koja podleZe sasvim druktijoj logici, koja vi5e nije logika samoidentitne supstancijalne grupe koja se bori protiv druge grupe, nego logika suprotnosti koji, poput dijagonale, prolazi Woz sve posebne grupe. Bilo bi lako da ovde osporavamo stav da navedeni kartezijanski multikulturni odlomak i relativizovanje pojedinadne pozicije predstavlja samo prvi korak, u vidu odbacivanja nasledenih miSljenja, Sto bi trebalo da nas vodi ka apsolutnoj izvesnosti filozofskog znanja - Sto bi bilo napuitanje laLnog doma da bismo do5li do svog istinskog doma. Konadno, nije li i Dekartovo otkrite cogita sam Hegel uporedio sa mornarom koji, posle lutanja morem, konaino u daljini zapai'a kopno? Nije li to kartezijansko beskuini5wo, na taj naiin gledano, upravo varljiv stratelki potez? Zar tu netnamo posla s hegelovskom ,,negacijom negacije" - Auftebun' gom laLnog tradicionalnog boraviSta u konaino nadenom pojmovno istinitom zavidaju? Nije li, u torn smislu, Hajdeger bio u pravu kada je s odobravanjem navodio Novalisovo odredenje filozofije kao deZnje za poslednjirn istinskim zavidajern? U svrhu osporavanja svakog takvog PogreSnog razumevanja potrebno je da navedemo dve stvari. Prvo, sam Kant je jedinstven s obzirom na to pitanje: u njegovoj transcendentalnoj filozofiji, bezavidajnost ostaje neukidiva, tako da ostajemo vedno razdvojeni, osudeni na krhku poziciju izmedu dve dimenzije i na ,'prostor vere" bez ikakve garancije. Drugo, jesu li ove stvari s Hegelom zaista tako jasne? Nije li, Sto se Hegela tide, taj novi ,,zavitaj", na neki natin sama bezavi-
tajnost, upravo otvoreno kretanje negativiteta? Kao ih.rstraciju moZemo da uzmemo slededi, naroiito morbidan vic. Pacijent u veiikoj bolnidkoj sobi s mnogo kreveta Zali se doktoru na neprekidnu buku koju prave ostali pacijenti, 5to ga dovodi do ludila. Doktor mu kaZe da se tu ne moZe udiniti ni5ta; ne moZe se zabraniti pacijentima da iskazuju svoj oiaj, po5to svi znaju da ie umreti. Prvi pacijent na to uz.vrata: ,,Zaito ih onda ne smestite u posebnu sobu za umiranje?" Na .,
,l
to mu doktor mirno i bezobzirno odgovara: ,,Ali, ovo je soba za umiranje...".Za5to svako ko zna ne5to malo o Hegelu odrnah u ovom vicuzapaZa ,,hegelovsku" poentu? Razlog je upravo u zavr5nom preokretu, po kojem biva dovedena u pitanje pacijentova pozicija: kada shvati da je i liino ukljuden u sam niz u odnosu na koji je Zeleo da odrZi distancu. Najiedii naiin zastupanja aktuelnosti Hegela, to jest, njegovog spaod prigovora da mu je sistem samo sludaj potpuno demodiranog rnetafizidkog ludila, sadrZan je r.r pokuiaju da ga iitamo tako da uspostavimo normativne uslove ili pretpostavke naSih saznajnih i etidkih stavova: Hegelova logika nije sistem univerzalne ontologije, nego je upravo sister"natska upotreba svih raspoloZivih nadina kojima iznosimo tvrdnje o torne 5ta jeste, kao i inherentnih nedoslednosti tih nadina. Prema oval
n.rt'irrnalne drLave do drZavljanswa globalne transnacionalne drZave; ume'.t() [oga, ona ukljuiuje kretanje od principa identifikacije s ,,organskom"
trrrikom supstancom, aktualizovanom u posebnoj tradiciji, ka radikalno ,lrrrkiijem principu identifikacije. Podsetimo se Delezovog []ules Deleur, I pojma op5te singularnosti kao suprotnosti trijadi pojedinatnost-po'., lrrrost-opStost - ta suprotnost upravo predstavlja suprotnost izmedu I .rrrtrr i Hegela. ZaHegela je ,,svetsko gradansko druiwo" apstraktan po,
25
a),1:t/ft,(j.)U
-/ / l1
t'l'
!"::'tl.-
t
sadrZaja,
vek jedino ako sam Nemac, Englez...").e Za Kanta, nasuprot tome, ,,svet-
sko gradansko dru5tvo" oznatava paradoks opite singularnosti, pojedinadnog subjekta koji odredenom preiicom premo5tuje posredovanje posebnosti tako 5to direktno utestvuje u opitosti. Identifikacija s opitoSiu nije identifikacija sa sveobuhvatnom supstancom (,,ljudsko5iu"), nego s univeralnim etiiko-politidkim principom - op5te religioznog kolektiva, nauinog kolektiva, globalne revolucionarne organizacije, koji su u principu svima dostupni. To je ono 5to Kant, u duvenom odlomku spisa ,,Sta je Prosveienost?", podrazumeva pod,,javnim" nasuprot,,privatnom":,,privatno" nije ne5to lidno nasuprot vezama individue s drugima, nego uPravo institucionalni poredak zajednice na osnovu kojeg se pojedinac posebno identifikuje; dok ,,javno" tini transnacionalna op5tost upotrebe uma. Paradoks je onda sadrian u tome Sto pojedinac uiestvuje u univerzalnoj dimenziji ,,javne" sfere upravo kao pojedinadni individuurn izclvojen iz svoje supstancijalne identifikacije u zajednici ili njoj suprotstavljen - pojedinac je istinski univerzalan jedino kao radikalno singularan, u meduprostorima identiteta u zajednici. I ono 5to nalazimo na kraju tog puta je spektakla herojskog prkosa Boateizam - ne u vidu smeino patetiinogbo2anskog, u skladu s Brehtovim gu> nego u obliku uvida u beznaiajnost
./ i
^
,..
:
:)l
jer mu nedostaje Posredovanje posebnog i prema tome sila pune stvarnosti, to jest, on ukljuauje apstraktnu identifikaciju koja supstancijalno ne zahvata subjekt; jedini put da bi individua stvarno utestvovala u opitem humanitetu, Prema tome, ide putem pune identifikacije s posebnom nacionalnom drZavom (,,|a sam io-
jam bez supstancijalnog
' :L
--'
Breht je ovde u pralu: nikad ne moZemo direktno da biramo izmedu teizma i ateizma, posto je izbor kao takav vec lociran u oblast verovanja. ,,Ateizam" (u smislu odluke da se u Boga ne veruje) je bedan, patetiini stav onih koji iele Boga, ali ne mogu da ga nadu (ili koji su ,,pobunjenici protiv Boga"). Istinski ateista ne bira ateizam: za njega, samo pitanje nema znaiaja - to je stav istinski ateistiikog subjekta. Standardan krititki postupak danas se sastoji u mobilizaciji suprotnosti ljudskosti i subjekta: pojam subjektivnosti (samosvesti, samopostignute autonomije, itd.) simbolizuje opasnu hybris, volju za moii, koja zamagljuje i iskrivljava autentidnu suStinu ljudskosti; zadatak je, prema tome, da se su5tina iovetnosti misli izvan domena subjektivnosti. Ono Sto je Lakan nastojao da izvr5i iini se da je upravo suprotno od tog standardnog postupka: u svim svojim velikim interpretacijama knjiZevnih dela - od Edipa i Antigone, preko De Sada, do Klodela - on traga za tatkom na kojoj ulazimo u dimenziju ,,neljudskog", tqiku na kojoj se .ljudskost" raspada, tako da sve 5to preostaje jeste iist subjekt. Sofoklova Antigona, De Sadova fulija, Klodelova Sinja - sve su to figure takvog ,,neljudskog" subjekta (nasuprot svojim,,ljudskim" protivprimerima: Ismeni, fustini...). Da parafraziramo Nidea, ono Sto bi trebalo da se smatra za problematiino jeste ono je 5to je u nama ,,ljudsko, isuvi5e ljudsko". Ne treba se plaiiti da se taj uvid takode primeni na politiku: suvi5e je jednostavno otpisati naciste kao neljude i 2ivotinje stvarni problem s njima jc upravo u tome Sto su bili ,,ljudski, isuvi3e -ljudski".
gospodinom Kojnerom: Neko je gospodina Kojnera pitao postoji li Bog. Gospodin Kojner je rekao: Preporudujem vam da razmislite o tome kako bi se promenilo vabe ponadanje u zavisnosti od odgovora na to Pitanje. Ako se ne bi promenilo, moZemo da odbacimo pitanje. Ako bi se promenilo, onda mogu da vam pomognem barem utoliko 5to mogu da vam kaZem: vei ste odludili, Bog
vam je potreban.ro e Nije li, medutim, Hegelov totalitet takva ,,organska" Celina koja podiva na posebnosti kao posredovanju izmedu op5teg i pojedinadnog? Nije li, tome nasuprot, (ne)duvena,,protivreinost" koja pokreie dijalektiako kretanje upravo protivrednost izmedu ,,organske" Celine (strukture OIp5te]-PIosebno]-PIojedinadposredovanja nol) i singularnosti koja direktno - predstavlja op5tost? - 3,bez r0 Bertold Brechl, Prosa, Band Frankfurt, Suhrkamp Verlag, 1995, S. 18.
i A
5
G
sudbina jednog r,u.or ro'J.,",;", ;"-*istiikog revotucionara stokao savr5ena metafora za siedeii dogadaj iz istorije staljinizma. Godine 1943. kada je kapitulirala Italija, on je predvodio pobunu jugoslovenskih z.rrtvorenika u konclogoru na ostn'u Rab: pod njegovim vodsfvom 2000 izgladnelih logora5a razoru|alo je 2200 italijanskih vojnika. posle rata, bio je uhapden i poslat u komunistiiki konclogor na obliZnjem Golom ,rloku. Dok je tamo boravio, bio je 1953. s ostalim logora5ima mobilisan rr izgradnji spomenika u tast desetogodiSnjice pobune na Rabu - ukratli.o, zatvorenik komunista gradio je spomenik samom sebl, odnosno poI'rrrri koju je predvodio... Ako poetska (ne pravda, vei pre) nepravda ne',to znadi onda je to bilo sledeie: nije li sudbina ovog revolucionara sudI'rna iitavog naroda pod staljinistiikom diktaturom koji je, prvo, herojski
ji
26 -tt
\
:.-
27 -
.t
sru5io stari reZim u revoluciji, da bi potom, porobljeni novim pravilima, bio prinuden da grade spomenike sopstvenoj revolucionarnoj proSlosti? Revolucionar o kome je ret na taj nadin je ,,opSta singularnost", pojedinac
tija sudbina predstavlja sudbinu
svih.
Moja zahvalnost Reksu Batleru i Skotu Stivensu za njihov rad na ovom izboru tekstova je bezgranidna. Ipak, Zeleo bih da je posvetim starom slovenatkom komunisti.
Deo
I
LAKANOVSKE ORIJENTACIJE
28
l;'1 ::t. ::: '11." ' 'i
IIa'..:l
g'.::-. /,'' t
!':'t
,', ."
i.lt;
1,'1
'
.l
r": ./r
it
t.)
t:?i 1ol l. UDRUZENIE ZA TEORIJSKU PSIHOANALIZU U JUGOSTAVIII: INTERVJU S ERIKOM LORENOM* Erik Loren:
Sta
je
svojstveno za vaiu grupu?
Slavoj hii:ek Oblast naieg rada koju je potrebno naglasiti je lakanovsko ponovno iitanje velikih filozofskih tekstova i to viSe starih nego savremenih. S tog stanoviSta, ostvarili smo znatajan uticaj na univerzitetskoj sceni. Svi vodeii specijalisti za HegeIa, za antidku ili analitidku filozofiju otvoreno su lakanovci. Isto vaZi i za politidke analititare. Zaito je to tako? Zato Sto se samoupravljanje samo po sebi izlaZe eksplicitno lakanovskoj politidkoj analizi koja je daleko preciznija i paradoksalnija od teorije realnog socijali 'r.ma.tt S lakanovskim pristupom mogu se diniti duda. Na5 uticaj je, takode, znaiajan u Siroj oblasti knjiZevnosti. Tome slidno, teoriju lllma u Sloveniji predstavlja tetvoro ljudi koji su, da kaZemo sasvim jednostavno, lakanovci. Prema tome na5a pozicija apsolutno preovladuje.
* Intervju je prvi put objavljen u Ornicar?,39 (1986-7), pp. l15-18. Prevtxl je na5. MoZe se iitati kao mnogo viie situiran/podeien - 5to ie reii, nuZno fogralan - dodatak Zii.ekovim refleksijama u Slavoj Zii.ek and Glyn Daly, Conv(rsdtions with Zi\ek, London, Polity, 2004, pp. 36-9. tt ZiLek ovde referira na posebnu, jugoslovensku varijantu komunizma, l.,r1a se nije karakterisala direktnom represijom nego ,,represivnom tolerancijom" l',rrtije koja kritikuje samu sebe. O tome vid. Intervju sa ZiLekom od Renate ,,Lakan in Slovenia", Radical Philosophy, 58, Summer 1991, pp. 25-31. ",rlccl,
31
EL: Kada govorite o ,,Iakanovcima" mislite
li
titaliLakana? {',_,;,-;., I ,,,.,,=),,,.-..,,,i
na ljude koji su ' , iii"t '
SZ: Naravno, njihove francuske veze dine ljudi dija osnovna referenca je Lakan, kao Sto su za oblast filma Paskal Bonizer [Pascal Bonitzerl ili MiSel Sion [Michel Chion]. Ali o'i svoj rad tumade na nadin koji je vi5e lakanovski nego Sto to dine sami Bonizer ili Sion. Osnovna poziclia na koju sam malopre referirao daje nam interesantnu situaciju: iakanizam je angaZovan u brojnim javnim zalaganjima koja se titu dru5wenih reformi ili, na primer' izbora. Zajedno s drugima imamo potpunu teoriju demokratije, za-
hvaljujuii lakanovskom izlaganju Kloda Leforir [claude Lefort].12 Time smo pokusali da objasnimo zasto realsocijalizam nastoji da izbegne traumatidan moment izbora, sto vodi u atomizaciju drustva. Ali, nas stvarni danasnji problem tite se usprostavljanja sistematskih kontakata s psihijatrijskim miljeom. Situacija r-r fugoslaviji nije slidna kao u ostalim zemljama ruskog socijalizma - u politidkoj represiji nikada se nije pribegavalo metodama iz delokruga terapeuta, od transakcione analize do primalnog krika. sve te gluposti dopustene su od strane liberalizma kao celine. Sve one su upisane u sam okvir institucionalizovane psihijatrije i prema tome finansirane su od strane socijalnog osiguranja. A nije li institucionalizaclja uslov moguinosti same psihoanalize? Na kraju krajeva, pacijent ne moZe analitidaru da plati za uslugu bez posredovanja institucije. Neki psihijatri ipak nastoje da obavljaju praksu slidnu
praksi psihoanalitidara. Po5to vei imamo kontakte sa barem deset praktidara - samo u Ljubljani, da ne pominjemo ostale republike - nastojali smo da organizujemo sastanak. Primili smo mnoga pisma - na primer' jedno od vojnog psihijatra iz zagreba koji je bio veoma zainteresovan za Lakana - u kome izratava zelju da radi s nama. za|to da ne? Nas sledeii korak bio bi organizovanje skupa u cilju stvarar2 claude Lefort, L'Invention d'mocratique: Les limites de la domination totalitaire, Paris, Librarie Arthdrne Fayard, 1981. 32
--.^'"t-
nja, pod sopstvenim usiovima, nedega 5to bi nalikovalo analititkoj druSwenoj vezi fun lien social analyticluel. U tome je srZ [ufl na5e problematike; jedan moj kolega iz Ljubljane je isticao cla se ne sme opstajati fcdder) u ,,narcizmu izgubljene stvari".r3 'fo je to. Upravo u tome je bila logika onoga 5to smo radili: poSto je naia stvar propala, zaSto ne biti istrajan u akademskom narcizmu? Svi smo znali da je neophodno odbaciti tu logiku podrZavanja iluzija; nastojali smo da udinimo sve Sto smo mogli, ali kad je do5lo do toga da se preduzmu konkretne mere, do izraLaja su do5li otpori svih vrsta, iija se velika ra5irenost, za nevolju objektivno istinita, sastojala u uverenju da ,,ti praktidari ne znaju niSta izuzev Lakanove teorije", i da prema tome s njima ne treba imati posla. U rezultatu, u praktidnoj psihijatriji preovladavala je revizionistiika verzija onoga Sto su psihoanalitidari nazivali dinamidkom terapijom. Za |ugoslaviju je veoma karakteristiino da nikada nije data nijedna referenca na opStu sovjetsku psihijatriju ili psihologiju, nego na brojne ameridke i nemadke autore kao Sto su Sulc-Henke (Schulz-Hencke) ili Erikson (Erickson). Jedan od glavnih aspekata situacije ticao se dirrjenice da su psihijatri raspoloZivo psihijatrijsko znanje tretirali kao objektivno dato znanje, izloZeno u udZbenicima i tehnitki pristupadno. Oni su potpuno bili nesvesni osnovne dimenzije lakarrovskog prenosa fpasse) Sto je takode moment kada sami pacijenti rnoraju da postanu sposobni, ne samo da prenesu teoriju o svojim simptomima, nego i da ih objasne na prenosiv nadin. I nisLr bili u stanju da razumeju da se simptom vei obraia analitidaru. Oni nisu u stanju da shvate znanje drukdije nego kao objektivno, tehniil
|, str.
307.
]J
ju koliko je vaZno izdvajanje frojdovske tradicije kao takve. To je grozna situacija, poito je jedina stvar koja ih je interesovala bila Sta
ili
je dobro, potvrdeno, upotrebljivo u praksi, kod Frojda, Lakana, kod X ili Y...
EL
Kakav
je aktuelni status vaie
grupe?
SZ: NaS veliki uspeh - poito fugoslavija za susedne ima zemlje u kojima preovladuje realni socijalizam, u kojima je krajnje je teiko steii zvanidno priznanje kao autonomna grupa - sadrZan u tome Sto smo obezbedili autonoman status. Morali smo da koristimo razne strategije, ali smo uspeli: kao rezultat imamo moguinosti da objavljujemo knjige, organizujemo javne skupove, kolokvijume, itd. Za svoje publikacije dobijamo drZavne subvencije. U stvari, objavljujemo reviju iz frojdovske oblasti u strogom smislu reii, Razpol, koja oznadava istovremeno ,,pol" i ,,podelu". Takode objavljujemo zbirku, potpuno lakanovsku, zvanu ,,Analecta", koja izlazi dva do detiri puta godisnje. Do sada smo objavili oko dvadeset svezaka, a u poslednjoj je sadrZan prevod Lakanovog Scminara XX, Sto se pokazalo kao bestseler, jer je rasprodata za pet i po meseci. To je ohrabrujuie. Ipak, nema razloga da budemo suvi5e optimistidni sve dok ne budemo bili u stanju da razvijemo kontakte s psihijatrijskim krugovima.
EL: Kako je organizovano jezgro vaie grupe? SZ: Njena struktura je, kao u svakoj dobroj hijerarhiji, trostruka: jedan deo, unutra5nji krug, iine ,,najdistiji od distih" [les ,,purs et durs'\, oni koji su u stanju da piSu knjige, ,,istinski" lakanovci - oko desetak ljudi; sledeii krug dini dvadesetak ljudi razliditog obrazovanja koji pripadaju lakanovskoj orijentaciji; konadno, imamo neodredeno mno3tvo dija orijentacija je u osnovi prolakanovska. Da bih vam dao odredenu ideju o tome Sta predstavlja naS rad u malom gradu od 250.000 stanovnika, kao 5to je Ljubljana, ove godine, na Odseku za filozofiju, drLao sam kurs gde sam sva\4
ke nedelje izlagao, glavu po glavu, Lakanov Seminar XX pred oko 250 slu5alaca. Publika je otito bila veoma zainteresovana. MoZda je u pitanju samo pomodarstvo, ali svejedno sam imao puno poverenje u mladu generaciju, u one koji su jo5 uvek studenti. Takode ohrabruje saznanje da u publici ima mnogo studenata psihologije: to je vaZno za naie veze s klinidarima u godinama koje dolaze. Zakonodavstvo je u tom pogledu dovoljno liberalno po nas: da biste postali klinitar nije neophodno da ste doktor medicine, nego prosto morate da posedujete obrazovanje iz psihologije, s klinidkom specijalizacijom na drugoj godini studija.
EL Koliko
vas u grupi se bavi psihoanalizom?
SZ: Nekolicina, ali su neki to radili iz lidnih razloga, pre nego su postali lakanovci.
EL: O iemu je bio vai poslednji kolokvijum? SZ: Bio je to skup na temu feminizma, u martu 1986. godine. lieminizam u Sloveniji predstavlja vrlo snaZnu tendenciju koju nel
jcve [Luce lrigaray]. Uspeli smo da obimno i strpljivo razvijemo brojne primere iz komentara dela Ota Vajningera [Otto Weiningcrl Pol i karakter,ta dije antifeministidke i antisemitske teorije su tu Sloveniji i Sirom Evrope izmedu dva svetska rata imale odluduiutu ulogu. Takode smo razvili seriju primera uzetih iz detektivsliih romana, ispitivanjem tradicije Zenskog pisanja u toj oblasti, rrarodito vezano za stil PatriSe Hajsmit lPatricia Highsmith] i kate1i
vaju da izioZimo formulu ,,Zena ne postoji", ili iak,,Istorija ne postoji,'. Sada, u feministidkom pokretu parola ie biti da i.ena, u cilju svog oslobodenja, prvo mora da prizna svoje nepostojanjel Salim se, ali ipak, osnovno je da se objasni da smisao kastracije nije u tome 5to muikarac poseduje falus a Zena ne, nego da falus samim svojim prisustvom, predstavlja inkarnaciju sre6e. NaSa specifidnost sadrZana je u tome Sto uvek koristimo konkretne primere, bilo Mozartovih opera ili Hidkokovih filmova, Sto ne dinimo samo u didaktidke svrhe nego i za svoje lidno zadovoljstvo fjouissance).
/,_,,.,..Y
t
2.
LAKAN
-
NA KOIOI TAeKr tE HEGETTIANAC?* ,_':.i.
l.
Hegelova Stvar
Mi5el Fuko [Michel Foucault] je svojevremeno predloZio da oznaiiti kao ,,antiplatonizam". Svi filozofi, poiev od Aristotela, svoje projekte su definisali tako 5to su se distancirali od Platona, upravo zato Sto je Platon bio mislilac iijim poduhvatom je zacrtano fddgagea) polje filozofije. Na isti naiin, moglo bi se reii da ono 5to defini5e filozofiju u poslednja dva veka jeste njeno odvajanje lun prise de distancel od Hegela, kao otelotvorenog monstruma,,panlogizma" (sveukupnog dijalektidl
* Ovaj l'lris,
izbor se pojavio u Le plus sublime des hysteriques Hegel passe, Le point hors ligne, 1988, pp.5-8,93-100. Prevod nad [nap. priredivada]
-
Is Ovde ie ZiLekov jezlk, za ironiju, takode jezik Luja Aitisera [Louis AIt-
lrrrsscrl, koji je tuven po odbacivanju bilo kakvog materijalistidkog ,,preokretanja"
Itrnversementl Hegelove dijalektike. Vid. njegov rad ,,O materijalistidkoj dijaleki: o nejednakosti podetka", t Za Marksa, Nolit, Beograd, 1971, str. l4l-99.
tr,
36
J7
-: ): ',. , :
kos identifikaciji s njim, odbijaju da predu granice koje konstitui5u Apsolutno znanje. Tako Zan Ipolit []ean Hlppolitel insistira da posthegelijanska tradicija dopu5ta neukidivo otvaranje istorijsko-temporalnog procesa putem praznog ponavljanja, Lrz rirzaranje okvira progresa uma... Prosto redeno, svaki od tih odnosa prema Hegelovom sistemu uvek je onaj tipa ,,Znam dobro, ali svejedno" lje sais bien, mais quand mAmel:t6 dobro se zna da Hegel afirmi5e u osnovi protivreini karakter delanja, decentriranje subjekta, itd., ali svejedno... ta podela je sigurno prevazidena u samoposredovanju apsolutne ideje koje skondavau zaceljivanju svih rana. Pozicija Apsolutnog znanja, konadno izrnirenje, ovde ima ulogu Hegelove sfvari: monstrlrm koji je jednako borben i dudan, od kog je najbolje drLati se na odstojanju, ne5to Sto je istovrerneno nemoguie (Apsolutno znanje je naravno nedostiZan, neostvarljiv ideai) i za.branjeno (Apsolutno znanje mora da se izbegne, poito preti da samokretanjem pojrna umrtvi svekoliko bogatstvo Zivota). L)rlrginr redima, svaki poku5aj ka definisanju nedega unutar Hegelove sfere uticaja zahteva tadku blokirane identifikacije Stvar rnora uvek da se Zrtvuje... Za nas ova, figura Hegela kao ,,panlogiste" koji proZdire i
,,umrtvi" Zir.r.r supstanciju posebnog, jeste ono Realno njegovlh krititara,,,Realno" u Lakanovom smislu: konstrukcija tadke koja stvarno ne postoji (monstrum bez oclnosa s Hegelonr lidno), ali koja, ipak, mora da se pretpostavi da bismo opravdali svoju negativnu referencu na drugo, to jest, na naS poku5aj distanciranja. Odakle dolazi uZas koji posthegelijanci oseiaju pred nronstrumom Apsolutrrog znanja?. Sta ta fantazmatidna konstrukcija prikriva svoiint fascinirajuiim prisustvom? Odgovor: celinu, prazninu. Najbolji nadin da se ta celina izdvoji jeste iitanje Hegela s Lakanonr, ito ce
'.,
?! i
:,.
.,
.,:
reil ditanjem Hegela sa stanovista lakanovske problematike nedostatka Drugog, traumatidne praznin" nurup.oi kojoj se artikuliie proces oz'adavanja. Iz te perspektive, izgleda da je Apsolutno z'anje Hegelov naziv za ono it' r.akan izraLe u svom opisu prenos, fpassel, ka' zavrsnog momenta a'alitidkog procesa, kao iskustva nedostatka Drugog. Ako nam, prema slavnoj Lakanovoj formuii, L\e Sad donosi istinu Kanta,rT onda narn sam Lakan dopuita da pristupimo elernentarnoj matrici koja sumira ukupno kretanje Hegelove dijalektike: Kant sa De Sadom, Hegel s Lakanom. Stale im_ prlikovano ovim odnosom izmedu Hegela i Lakana? Danas su stvari jasne: mada niko ne osporava da i,akan u od_ redenoj rneri ima dug prema Hegeiu, tvrdi se da su sve hegelijarrske reference ogranite'e na speciiic'ne teorijske pozajmicei og.unitene na dobro utvrden period Lakanovog rada. Izmedu t uiit ietrdesetih i ranih pedesetih godina Lakan je nastojao da artikuriie psihoanalitidki proces * skradu s i.tersubjektivnoin logikom priznanja Lelje illli Lelje za priz.anjem. vec na tom stadijumu Lalan je vodio raiuna da odrZi distancu prema zat'orenosti Hegelovog
sistema, prema Apsolutnom znarju koje je biio srod'o ieclostii.rronr idealu potpuno homogenog diskur_ca, celoviiog i zatvorenog u sebi. Kasnije, uvod u logiku ne-ceioga i koncept
[pas-totft) pre_ crtanog Drugog (A) moLc taj potetni odnos prerna Hegelu ao "tirri l{oze li se zamisliti opozicija k'ja bi bila i'korrrpati'ejas'inr. lrilnija ocl one izntedu Hegelovog Apsoluinog znanja __ zatvore_ rrog .,kruga krugova" - i lakanovskog precrtanog Drugog *_ ap_ solutno praznog znanja? Nije li i_akan anti_Fi egel par ,*Jdbnrr?
Za ironiju, veiina kritika polazi od Lakanovcg Cuga pr.ema Iegclu, Lakan ostaje zatoierrik falologocentrizma_,, ornoui rah'a_ lvrrjtrci hegelijaniznru koji tckstr.riinu cliserninaciju ogranii.ava I
na
r7
Ovu fonnuiu ,,fetidistidkog odbijanja" po duvenju je formulisao L)ktav Nlarroni '-r radu ,,Znam dobro, ali svejedno...", u Perversion and the Sociai Re!otion, ed. Molly -,\nne Rothenberg, Dennis A. Foster and Slavoj ZiZck, D'.rrirarn, Duke Universify Press,2003, pp. 68-92.ZiZekdalie razvija formulu u li. poglavliu ove zbirke, ,,Izmedu simbolidke fikcije i fantazmatitne sablasti: ka ialiairovskoj teoriji ideokrgije", pp.239 i 246-47, n. 10. r5
38
Precizn.r Lakanova lormulacija glesi: ,,Fiiozo.f-;jtt tr Burloortt dolazi osa,u r,',rirrra posle Kritike praktitkog urnc. Aktbih, !.csle poi.r:rzivar.je tla je p*" torr.ir)irlrl.s drugorn, mogao
t,,tt:;.'tlrc First Conipleie Ed:t;,)n in English, trans. Bruce Filtk, Nerv ycrk and l "(ir)r;"y'rr' !V. Norton' 29!!, p 646 [.r-;rj rrd nije p'e'e,icrr u Lakrrrovcj zlrirci pri*:. orev.l l)rosveta, Beograd, l9S_?. "1,r.t,
-
, i,
,.1
F
r't-..
teolo5ki krug... Na takvu kritiku lakanovci bi, s pravom, mogli da odgovore isticanjem jaza izmedu lakanizma i hegelijanizma - u ozbiljnom nastojanju da spasu Lakana isticanjem da on nije i da nikada nije bio hegelijanac. Ali, vreme je da se toj raspravi pristupi u drukdijem svetlu, isticanjem odnosa izmedu Hegela i Lakana na originalan nadin. Iz naSe perspektive Lakan je u osnovi hegelijanac, a da sam to nije znao. Njegov hegelijanizam sigurno nije tajest, u eksplicitnim referencamo gde bi se moglo odekivati - to ma na Hegela - nego upravo u poslednjo j fazi njegovog udenja, u njegovoj logici ne-celoga, u isticanju Realnog i nedostatka Drugog. I reciprodno tome, ditanje Hegela u Lakanovom svetlu obezbeduje nam radikalno drukdiju sliku od one, op5te pretpostavljene slike o ,,panlogisti" Hegelu. Ovo ditanje utinilo bi vidljivim Hegela kao mislioca logike oznaditelja, ili samoreferentnog procesa artikulisallog u smislu repetitivne pozitivizacije centralne praznine. Takvo ditanje bi na taj naiin uticalo na deflniciju oba termina. Njime bi se oznatio [ddgageanf] Hegel osloboden od ostataka panlogizma i/ili istoricizma, Hegel logike oznaiitelja. Prema tome, postalo bi mogude jasno zapaLanje najsubverzivnijeg jezgra lakanovske doktrine, koje se odnosi na konstitutivan nedostatak Drugog. To je razlog zaito je na5 argument, u osnovi, dijalo5ki: nije moguie razviti pozitivnu stranu mi5ljenja bez ukljudenja teza koje slr mu protivne, to ie reii, u rezultatu, onih op5tih mesta koja su u vezi s Hegelom vec pomenuta, prema kojima bi u hegelijanizmu trebalo videti instancu ,,imperijalizma uma" par excellence, zatvorenu ekonomiju u kojoj samokretanje pojma ukida sve razlike i svekoliku disperziju materijalnog procesa. Takva op5ta mesta moguie je naii i kod Lakana, ali su ona kod njega praiena drugom koncepcijom Hegela kbju nije moguie naii u Lakanovim eksplicitnim stavovima o Hegelu - 5to je razlog da, u veiem delu, iutke predemo preko njih. Za nas, Lakan ,,ne zna na kojoj tadki je hegelijanac", po$to njegovo ditanje Hegela pripada tradiciji KoZeva [Alexandre Kojeve] i Ipolita.ts Otuda bi bilo nuZno, da bismo artiji
40
-
, ta,!)at.)-::
-'t
'':,')'..
-j'.'.t>,':1.:r't;,.'/''.'
kulisali vezu izmedd dijalektike i logike oznaditelja, da na trenutak stavimo u zagrade bilo kakve eksplicitne Lakanove reference na Hegela...
2. Tri stadijuma simboliikog Tek posle razjainjavanja odnosa izmedu Hegelove dijalektike se u poziciji pogodnoj za situiranje ,,hegelijanizma" u Lakana. Pogledajmo tri uzastopna stadijuma raz_ voja koncepta Simbolidkog kod Lakana. Prvi stadijum-,_ koji se odnosi na ,,funkciju polja govora i jezi_ ka u psihoanalizi",re akcenat stavlja na intersubjektivnu dimenziju govora: govora kao medijuma intersubjektivnog priznavanja Lelje. Preovladujuie teme na tom stadijumu su simborizacija kao istorizacija i simboliika racionalizacija: simptomi, traume, jesu beli, prazni prostori subjektovog simbolidkog univerzuma koji se ne mogu istorizovati. Analiza, onda, te traumatske tragove ,,shvata u simbolidkom", ukljutujuii ih u simbolidki univerzum, tako 5to im prema tinjenicama retrospektivno pridaje odredeno znadenje. Ov_ cle se, u osnovi, zadrLava fenomenolo5ka koncepcija jezika, bliska Merlo-Pontiju [Merleau-Ponty]: cilj analize je proizvodnja priznanja i.elje putem ,punog govora", u cilju integrisanja Zelje unutar univerzuma znaienja. Na tipidno fenomenoloiki poredak 'aiin, govora se identifikuje s poretkom znatenja, a na tom nivou funk_ cioni5e i sama analiza: ,,svekoliko analitidko iskustvo je iskustvo
i logike oznaditelja naii iemo
'/.naaenja".2o
Drugi stadijum,. osyedoden u tumadenju ,,Ukradenom pismu,' na neki nadin je komplementaran prvom, k4o Sto je jezik komple_ \tructure of Hegel's 'Phenomenology of spirit', trans. Samuel cherniak and fohn
Ieckman, Evanston, Northwestern University press, 1974. re Zak Lakan, ,,Funkcija i polje govora jezika i u psihoanalizi" (prev. s fran_ , rrskog Danica Mijovii i Radoman Kordic), Splsi, prosveta, Beograd, 1983, str. I
I, ll0. 20
r8 Vid. Aleksandar KoLev, Kako iitati Hegela: predavanja o ,,Fenomenologiduha", Veselin Masle5a Svjetlost, Sarajevo, 1966; Jean Hippolite, Genesis and
'.:
"tv
and
)acques Lacan, The Seminar of Iacques Lacan II: The Ego in Freud,s The_ .in the Technique of Psychoanalysis, i954-55, ed. Jac{ues-Alain Miller,
tr.r.s. Silvana Tomaselli, New york and London, W. W. Norton, l9gg, p.325.
41
3 )'-:.:.:1.'.-r' )t:.. ".", '/ ,',') , -. Ji ... t) lc
,.i?
\ '1.):-. t
t"
^.,.rtil
mentaran govoru. Na ovom stadijumu akcent se stavlja na poredak oznaditelja kao da je (poredak) zafvorene, diferencijalne, sinhrone strukture: oznaiavajuia struktura funkcioniSe kao besmislen ,,automatizam", kojem je subjekt potiinjen. Dijahroni poredak govora, ili oznatavanja, na taj nadin je voden besmislenim oznaiavajuiim automatizmom, putem igre koja se moZe diferencirati i formalizovati, a koja proizvodi udinak zna(enja. Ta struktura ,,koja ovde na niodreduje igru" skrivena je odnosom Imaginarnog
vou ,,sheme
-
L":2r
-
werfung), potiskivanje (Verdrcingung), i negiranje (Verneinung) - a s odgovarajuiim isticanjem, dodao bih da te posledice prate premeStanje (Enfsfellung) oznaditelja tako verno da imaginarni faktori, uprkos inerciji, u tome figuri5u samo kao senke i refleksi.22
Dok je prvi stadijum bio ,,fenomenolo5ki", dotle je ovaj drugi vi5e ,,strukturalistidki". Problem ovog drugog stadijuma sadrZan je je oznaditelja neu tome Sto je subjekt - u meri u kojoj subjekt (impensable): s svodljiv na Imaginarni ego - radikalno nemiSljiv jedne strane, postoji Imaginarni ego, lokacija slepila i pogreSnog priznanja, Sto ie reii, osa a-a'; s druge strane, subjekt totalno podvrgnut strukturi, otuden bez ostatka i u tom smislu desubjektivizovanl
2r Lakan razvija ,,shemu L" u sledeiem tekstu: ,,On a Question Prior to any Possible Treatment of Psychosis", u Ecrits, pp. 458-59; Seminar II, pp. 321-26; The Seminar of lacques Lacan lll: Psychoses, 1955-56, ed. facques-Alain Miller, trans. Russell Grigg, New York and London, W. W. Norton, 1993, sheme L
i
f_ t,/,,.r
'
i..
|
| .).'-1 .,.
,;
s:...:
i t,.,\i
-,..,,
-l -.:., ;
'\t,':
;'.' !''"-''
' | )
!'://'lt'l
l'
.t.i"t
^'",
'D"i',
'i
: i"::i
.-
Stupanje simbolidke funkcije u delovanje u svojoj najradikalnijoj, apsolutnoj upotrebi dovodi do odbacivanja individuainog delanja tako potpuno da istim natinom eliminise njegov tragiian od_ nos prema svetu... U sredi5tu toka dogadajd, funkcionisanja uma, subjekt od prvog pokreta nalazi da nije ni5ta viie do pion pocl pri_
nudom koja dolazi iz sistema, iskljuien od bilo koje istinski dramatiine i konsekventno tragiine participacije u realizaciji istine.2l
subjekt koji se u potpunosti oslobada ose a-a' i u potpunosti serealizujeuDrugom,dovr5enjemsvojesimboliikerealizacije,'
fa sam, naravno, svestan znataja imaginarnih utiskivanja (Prigung) u parcijalizovanju simbolidke alternative koja omoguiuje pojavljivanje oznatavajuieg lanca. Ipak, tvrdim da je za taj lanac specifidan zakon koji upravlja psihoanalititkim posledicama koji je odposledicama kao 5to su odbacivanje (Verredujuii za subjekt
pp. 13-15, 161-62. [Urednik je propustio da u napomeni priloZi
t " |
tumadenje
a-a' koja se pominje na sledeioj strani. - Prim. prev.l 22 )acques Lacan, ,,Seminar on 'Purloined Letter"', u Ecrits, p.6.
kao subjekt bez ega, bez imaginarnog slepila, u trenu ie biti ie_ ' subjektivizovan, sveden na moment u funkcionisanju simbolidke: ma5ine, kao ,,strukture bez subjekta". ,Treii stadijum sigurno, to se mora imati na umu, nije neka vrsta ,,sinteze" preihodna dva, kao kombinacija fenomenoloike perspektive govora i strukturalistitke perspektive jezika; ta dva sta_ dijuma su medusobno vei komprementarna, kao dve verzije iste teorijske zgrade. Treii stadijum mora da prekine s tom zajednidkom zgradom, tim komplementarnim odnoro, polja govora i oznatavanja i samodovoljne strukture, postavrjanjem precrtanog Drugog, nepotpunog, ne-celoga, Drugog kao artikulisanog nasuprot praznini, Drugog koji unutar sebe nosi strano zrnce koje s€ r n: :'f, ne moze izdvojiti ni simbolizovati. fedino radom precrtanog Dru- r,,t,,."gog (A) moZe se shvatiti subjekt oznaditelja (g): ako Orugi nile prelomljen, ako je potpuno po strani, jedini moguii odnos ,irUj"t - l" ,, ' ta prema strukturi je odnos totalnog otudenja, potdinjenosti bez ostatka; ali nedostatak u Drugom znadi da ostatka ima koji ,", po- i put residuuma, kao objet a [objekt a - fr.], ne moZe integrisaii u Drugog, i subjekt je u stanju da izbegne potpuno otudenje jedino ukoliko se postavi kao korelativ tog ostatka: I O a. U tom smislu, subjekt se moze shvatiti kao razlidit od ega, kao mesto Imaginar- 'r,-- i .og pogresnog priznanja: kao subjekt koJi"nije izgubljen .r pio."r., strukturalnog kombinovanja,,bez subjekta". i
,
I
ose
23 Lacan, Seminar 1/,
p.
168. it ;i,t I
42 )1:: i'r'\'
t).
:
ovojpretpostavcimoZesetakodepristupitisastanovistapitanja Zelje: precrtani Drugi znadi Drugi koji nije prosto anonimna pre Drugi masina, automatizam strukturalne kombinatorike, nego koji ima Zelju, Drugi kojem nedostaje predmet-uzrok Zelje' odnosno Drugi koji ne5to Zeli od subjekta (,,Che vuoi?") [Sta Zeli5 ital.l. Reklo bi se da subjekt oznaditelja postoji u meri u kojoj u ovoj dimenziji pitanja insistira na Drugom - ne kao pitanje subjekta konfrontiranog enigmi Drugog, nego kao pitanje koje dolazi od samog Drugog. Na prvi pogled moZe se diniti da je lakanovska referenca na Hegela u osnovi ogranidena na prvi stadijum sa njegovim temama=simbolizacije kao istorizovanja, integracije unutar simbolidkog univerzuma, itd. U ditavom tom periodu, lakanovsko ditanje hegesu lovskog teksta ,,posredovano" je KoZevim i Ipolitom' tako da inpr"o,rlatlrrlrrie teme borbe i konadnog pomirenja u medijumu rezultatu' U tersubjektivnog priznanja, koje se ostvaruje u govoru' postignu6e simbolidke realizacije, oclbacivanjc simptoma' integra.iju *ut og traumatidno g zrna u simbolidki univcrzum' taj konadan i idealan momenat kada je subjekt konadno osloboden od imaginarne neprozirnosti, kada su beline njegove istorije ispunjeizne lcombl|s] ,,punim govorom lparole pleine)", kada se tenzlja medu ,,subjekta" i ,,supstancije" konadno razre5ava putem tog govora u kojem je subjekt u stanju da shvati svoju Zelju' itd' - zar
setostanjepunodenemoZepriznatikaopsihoanalitidkaverzija
Hegelovog ,,Apsolutnog znania": neprecrtanog Drugog' bez simptoma, bez nedostatka, bez trunke trauma? ' Tako bi izgledalo da je' uvodenjem precrtanog Drugog' svako otvoreno pozivanje na Hegela barem prene5eno na ono pozadinApsko: precrtani Drugi upravo znadi konstitutivnu nemogu6nost solutnog znania, dostignuia simbolidke realizacije' po5to postoji prazninl, nedostatak oznaditelja lun manque du signifiantl koji prati kretanje simbolizacije, ili bolje, na drugom nivou' poSto postoli bes-islica lil y un non sens]' koja se nuZno javlja skupa sa zbivanjem smisla fl'avinement du sens)' Konceptualno polje Laka44
-:,,"
)
novog treieg stadijuma, tako gledano, bilo bi polje Drugog koje se na svim stranama suprotstavlja postignuiu ,,ostvarenja", Drugog ispraZnjenog putem hipotetidkog jezgra realno-nemoguieg dija iner-
cija blokira dijalektizaciju, ,,ukidanje" u simbolu i putem simbola ukratko polje antihegelijanskog Drugog par excellence.
-
3. Das Ungeschehenmachen* Pre nego isuviSe brzo podlegnemo ovoj zavodljivoj slici antilregelijanskog Lakana, znatajno je da razvljemo logiku triju stadijuma lakanovskog udenja. To moZemo udiniti na nekoliko natina [par plusieurs biaisl. Na primer, moguie je pokazati da svaki od tri stadijuma korespondira specifidnoj koncepciji cilja analitidkog procesa: l) simbolitkog razumevanja, postignuiu istorizacije simptoma; 2) iskustvu simb oliike kastr acij e (,,prvobitnog potiskivanja") kao dimenzije koja subjektu otvara pristup njegovoj Zelji na nivou Drugog; 3) prenosu fantazije, gubitku objekta koji na mestu Drugog stvara Supljinu. Ipak, izbor determinanti koji ima prednost je izbor ,,nagona smrti": iz prostog razloga Sto je veza izmedu ,,nagona smrti" i simbolidkog poretka pod uslovom da je sve ostalo u - na lakanovskoj teoriji konstantno svakom stadijumu drukdije artikulisana: 1 ) U,,hegelovsko-fenomenolo5kom" stadijumu ta veza deluje l
* einiti tako kao da se ne5to nije ni zbilo. Prim. pret 45
.
'.i,1
,.1,-t,
r
.1.
,,.'
:r:',? 3. '7-'. ti:-')
,'.:"
",:,'.i t)r')l I ti
'a)a:,:t
--.')!:'
-1..'.'.ti- ,1, ,"..'' r, ;""
t ') ' "i''t '"
-,i.)
.
:t
/x"
.l.,'t,'la
)':
111
":: :-tr.''1'1.;tt)
:
to formuli5e krajnje odlutno - kad kaZe da je pojam ono 5to dini da stvar bude tu, dok posle svega, to nije sluiaj. Identitet u razlici, koji karakteriSe odnos pojma i stvari, to je ono Sto takode tini da stvar bude stvar i da iinjenica bude simbolizovanta- .
')
nije libidinalni poredak u kojern je ego upisan, skupa sa svim nagonima. On teZi van principa zadovoljstva, van ograniienja Zivota, i to je razlog zaito ga Frojd identifikuje s instinktom smrti... Simboliiki poredak je odbaten od strane libidinalnog, Sto ukljuiuje ukupan domen imaginarnog, ukljutujuci strukturu ega. I instinkt smrti j1 samo maska simboliikog poretk^.,." '! .ii; i. :,,,. ,
3) Na treiem stadijumu, gde Lakan akcenat stavlja na Realno kao nemoguie/simbolizaciji nepodloLno jezgro,,,nagon smrti" postaje ime za ono 5to, sledeii De Sada, uzima formu ,,druge smrti": simbolidka smrt, poni5tenje oznadavajuie mreZe, teksta u kojem je subjekt upisan, putem kojeg je realnost istorizovana ime onoga
-
2a
Jacques Lacan, The Seminar of lacques Lacan I: Freud's Papers on Technique, 1953-54, ed. |acques-Alain Miller, trans. lohn Forrester, Cambridge, Cambridge University Press, 1988, pp. 242-43.
Seminnr lI, p. 326
.?.!,r,/j..".,1., .,,- 'r,'{. , ,a.).-",i,,,.
"-
."
. ,.:
,..r":.,,.,., ''
!
-
j,i tl!_")i
r
-"-1
t.;:1.,.,.,
.
cesa simbolizacije/istori zacije:
mogulnost, izloLenu putem pro_ mog.riiost njenog radikalnog brisa-
Frojdovski konc.ep.t koji ponajbolje oznaiava taj akt poni5te_ nja jeste das ungeschehenmachen kome je jedan akt skriven ,,u drugim, tako da izgleda kao da nikakvog akta nije ni bilo,,,27 ili jednostavnije reteno, akt retroaktivnog sf,rivanja. ViSe ;" oa ,fu dajnosti da se isti termin.nalazi kod HJgela, koli das Uigrrrirt machen odreduje kao vrhovnu moi "r_ Oihu.ru Ta moi ,,poni5tenja [ddfair-el" proslog shvatljiva je jedino na simbolidkom u ne_ posrednom Zivotu, u njegovom delokrugu, pro5lost je'ivou, samo p.o Slost i kao takva se ne moZe osporavati; ali kada se postavimo na plan istorije qua teksta, mreZe simboliikih tragova, ,,"r1, ,*. "da da vratimo unazad ono sto se vei " iru.isedogodilo, ili proilost mo' Na taj naiin u stanju smo da das Ungeschehenmachenshvatimo kao najvi5u manifestaciju negativiteta, kao Hegelovu ,"r)4, ,,nagona smrti": to nije sludajan, marginalni elemeni ;.g;;;;; konstrukciji, nego oznadava odludujuiT " moment dijalektidkog pro_ cesa, takozvani moment,,negacije negacije,,, inverzije,,"ntltlrij"rr' ,,sintezu". ,,Pomirenje" primereno siit"zi nije prevazilalenje su_ I spenzije (dak i da je ,,dijalekti ika") reza.,u nLSo rltroaktivno preokretanje koje, '"ko- visem ;la;;, za poietak, znati d,a nikada nekakvog reza retroaktivno anulira tul-r", :.ije !.uiy lrto kako bi trebalo shvatiti-,,sinteza" enigmatski, ari odrudujuii ----)-'' pasus ra rHeruJqr iz gclove Enciklopedije:
,
,,
'
,
I
,
1
,
26
/acques Lacan, The Semina.r of lyques Lacan VII: The Ethics of psychoed. Jacques-Alai., Mil"i, tr*r. O.nni. porrer, London and 19519 ,60, New Y.ork, Rotledge, 1992, pp.209-12.
,.,:oly::,
27 Sigmund preud, ,tniibition, Symptoms and Anxiety.., u Tlrc pensuin t:t''trd l.ibrary, t0: on psych.opathotogy,"e.;;;;;;. rr*., iilr.i,.y,.ii"#.ia. rv,rrth, Penguin, 1979, p. 4g2. 28 Vid. G. W. F. Hegel, The phenomenology of Spirit, trans. A. W. Miller, t trlirrd,
Oxford Universiry-press, lOll, p,. iOi'.""'
l)',
ri.l
3to se, u psihotitkom iskustvu, javlja kao ,,kraj sveta,,, pomratenje, kolap,s simbolidkog univerzuma.2u brugim reiima, ,,nagon smrti,, oznaiava implikovanu aistorijsku njalponiStenja.
-21
,,Nagon smrti" na taj nadin predstavlja poni5tenje stvari u njenoj neposrednoj, telesnoj realnosti putem njene simbolizacije stvar je prisutnua u svom simbolu nego u neposrednoj realnosti. ]edinstvo stvari, svojstvo koje dini da stvar bude stvar, decentrirano je u odnosu prema realnosti same stvari: stvar mora da ,,umre" u svojoj realnosti da bi, putem prelaza u simbol, dospela do svog pojmovnog jedinstva. 2) Na sledecem, ,,strukturalistidkom" stadijumu, ,,nagon smrti" se identifikuje sa simbolidkim poretkom ukoliko ovaj sledi sopstvene zakone izvan imaginarnog iskustva subjekta, Sto ie reii, ,,s onu stranu principa zadovoljstva" - mehanizam koji automatizmom lomi, naru5ava ravnoteZu subjekta i imaginarne homeostaze. Simbolidki poredak:
25 Lacan,
:i,./, ..,",,,
41,,t': .)
,:,i:l{r.{ 47
j)
Lr:.+.j.-,,
' .r^/\" :'
Izvr5enje beskonatne svrhe sastoji se prema tome u podleganju iluziji da ista joS uvek nije postignuta.2e
i) '
Cilj se ne postiZe njegovim dostizanjem, nego pokazivanjem da je isti ved dostignut, iak i kada nadin njegove realizaclje nije vidljiv. Dok napredujemo, jo5 nismo tamo, ali na iznenadenje, tu smo sve weme - ,,prerano" se menja u ,,prekasno" utwdivanjem tainog momenta njihovog preobraZaja. Cela stvar, prema tome, ima strukturu propuStenog susreta: istina, koju jo5 nismo dostigli, tera nas kao fantom, s obedanjem da nas deka na kraju puta; ali, iznenada uvidamo da smo oduvek bili u istini. Paradoksalni vi5ak koji nestaje, koji se otkriva kao ,,nemogui" u tom propu5tenom susretu ,,povoljnog trenutka", jeste, naravno, objet a; dista spoljaSnjost koja nas tera ka istini, sve do momenta kada se iznenada pojavljuje iza nas, po5to smo vei otiSli ispred nje, kao himeridno biie koje nema svoje ,,pravo vreme", a koje uvek opstoji u intervalu izmedu ,,isuvi5e rano" i ,,suviSe kasno".
a,
a, /a._, 1,
f'/. i',:'l
!,.
;j
'
- ' l
z:,,*-
|
)i
'L:1:r'-
'
":"
'
,,NAIUZVISENIII HISTERIEAR'': HEGEL I LAKAN* ,-i:::.' , -,,
'
,.r."
ti _ l-,t. _,,-
1
-.|.l...|l|lvl:c":,|'i-'.....''').':1.'t!r),'.'':.
l.
I
'
'
''t'
',^'../r,.
''"
:
',:,1.'
'.t!-9..:.. .''.
Nedostatak Drugog
t
Imali bismo sludaj potpunog nerazumevanja ako bismo dija_ -. lektidki odnos izmedu znanja i Istine shvatili kao progresivno pri- 'blizavanje kojim subjekt, voden delovanjem Istine, prelazi od jedne figure saznanja (po5to se pokazala njena ,,laZnost", nedovolj_ nost) na drugu koja je bliZe Istini, itd., i sve tako do ostvarenja konadne saglasnosti izmedu znanja i Istine u obliku Apsolutnog znanja. Iz te perspektive, Istina se shvata kao supstancijalna stvar, ne_ Sto po sebi, a dijalektidki proces je redukovan na prosto, asimptot_ sko kretanje, progresivno priblizavanje Istini, u smislu duvene redenice Viktora Igoa: ,,Nauka je asimptota istine. Stalno joj se pri_ bIiLava, a nikad je ne dostiZe." Naprotiv, Hegelovo poklapanje kretanja ka istini sa samom istinom implikuje da je kontakta s isti-
nom vei bilo: sama istina mora da se menja s promenom znanja, ie reii, kada znanje u jednom trenutku vise ne odgovara istini, moramG ne samo da izvr5imo odgovarajuie prilagodavanje znanja nego i da transformiSemo oba pola - nepotpunost znanja, njego_ va nedovoljnost apropo istine, radikalno ukazuje na nedostatak, rreostvarenost dostignui a jezgra same istine. Sto
2e G. W. F. Hegel, The Encyclopaedia of Logic: Part I of the Encyclopaedia of Philosophical Sciences with the Zusdtze, trans. T. F. Geraets, W. A. Suchting, and H. S. Harris, Indianopolis, Hackett, 7997, p. 286.
48
*
_
Ovaj izbor je objavljen u Le plus sublime des hysteriques Hegel passe, Paris, Le point hors ligne, 1988, pp. 143-62. prevod na! [primedba prirJdivada]. 49
.l, i;t. .--: /t:\.,: .: :>'t:r:r' i'._-' lit.::-.l',.''.i.,'i"l1".,':,i.,l..-..]':''';'::1-
t''":t'
)
Tako gledano, trebalo bi da odbacimo standardno shvatanje po kome dijalektidki proces napreduje kretanjem od posebnog (ogranitenog i ,,jednostranog") ka nekoj krajnjoj totalnosti: u stvari, istina do koje se dolazi nije ,,potpuna" ln'est pas'toute); pitanje ostaje otvoreno, ali se preobraia u pitanje upuieno Drugom. Lakanovu formulu da je ,,Hegel najuzvi5eniji histeridar"3o trebalo bi -" tumaditi u skladu sa sledeiim: histeridar, samom svojom upitnoSiu, ,,pravi Supljinu u Drugom"; on svoju ielju doZivljava upravo kao Zelju Drugog. To ie reii, histeriian subjekt je u osnovi subjekt i koji sebi postavlja pitanja sve dok pretpostavlja da Drugi poseduje ; kljud odgovora, da zna tajnu. Ali, to pitanje postavljeno Drugom u stvari se razre5ava u dijalektidkom procesu putem refleksivnog preokreta naime, shvatanjem pitanja kao svog sopstvenog odgovora.
-
.
Uzmimo primer kod Adorna:3r danas nije moguie naii jedinstvenu definiciju dru5tva; ono je uvek predmet rnnoStva definicija koje su manje ili vi5e protivretne, dak se uzajamno iskljuduju (na primer, s jedne strane sll one u kojima se drustvo shvata kao organska celina koja transcenduje pojedince, dok na drugoj strani, imamo definicije prema kojima dru5tvo dine odnosi iz.medu atomizovanih pojedinaca - Sto je ,,organicizam" yersL4s,,individualizam"). Te protivrednosti, na prvi pogled, kao da blokiraju bilo kakvo znanje o dru5tvu ,,po sebi", tako da onaj ko pretpostavi druStvo kao ,,stvar po sebi", moZe da mu pristupi jedino putem mnoStva delimidnih, relativnih pojmova koji ne omoguiavaju njegovo puno razumevanje. Do dijalektidkog preokreta dolazi kada sama ta protivrednost postane odgovor: razlidite definicije dru5tva ne funkcioniSu kao prepreka, nego su inherentne ,,samoj stvari": one postaju pokazatelji aktuelnih drudtvenih protivreinosti - pri iemu suprotnost izmedu dru5tva kao organske Celine, nasuprot atomi30 Vid. npr. |acques Lacan, Le Siminaire de lacques Lacan XVII: l,'enyers de la psychoanalyse, 1969-70, ed. Jacques-Alain Miller, paris, Editions du Seuil,
t991, p. 38.
3r T. Adorno
i M. Horkheimer,
Socioloike studije, prevod s nemaikog Sa-
nja Roii, Skolska knjiga, Zagreb, 1980, str. 29-45.
zovanim individuama, nije prosto gnoseolo5kog karaktera; to je osnovna suprotnost koja satinjava samu stvar koju nastojimo da shvatimo. Ovde je osnovni rizik hegelovske strategije: neprisvojenost kao takva (u na6em sludaju, sadrZana u suprotnim definicijama) ,,razotkriva tajnu" ['l'inappropriation comme telle fait tomber le secret'f3z Sta god da se izvorno predstavlja kao prepreka, dijalektidkim obratom postaje sam dokaz da smo ostvarili kontakt s istinom. Na taj nadin, do stvari nas dovodi ono Sto je naizgled bilo prepreka ka njoj, ono Sto ukazuje da je ,,sama stvar" skrivena i l
" ;acques Lacan,,,The Subversion of the Subjekt and the Dialectic of Desir, . rr /i:rits: The First Complete Edition in English, New York and London, W. \v Norlorr, 2006, p. 695. Prevod promenjen [prim. priredivada]. [Usled urednitl, rrl('rvcncije u prevodu, navedene odlomke nismo na3li u Zak Lakan,,,Prevrat .,rl'1,
t,)l
l
ll,r i dijalektika
Zelje
u frojdovskom nesvesnom", u Spisi, Prosveta, Beograd,
I'rim. prev.l
" Z;rk [.akan, ,,Nauka i istina" (prevod s francuskog Ana Moralii), u Filo"l ^r, iittutic Frojda, O. Savii (prir.), IstraZivadko izdavadki centar, Beograd, t'tr111. ',lr ,l(X).
r;
s0
L;
5l t..r:
r./a ''),
I t ) t.\
koji su rekli da ih moj diskurs ka njemu vodi, smatraii svoj
obavljenim...to ,..,- , :- ,. ..,,,
posao
it
U oba sludaja Lakanov PostuPak je isti: on skrede paZnju
na
odredenu vrstu perspektivistidke greske. Ono sto njegovi kritidari vide kao problem, kao iorsokak, nedoslednost, protivrednost, za njega, vei po sebi, predstavlja reienje. S tim u vezi, moguie je u tome videti elementarni oblik Lakanovog odbacivanja kritike: vasa formulacija problema vei sadrZi reSenje. l.akanor'rr,,hegelijansku" dimenziju treba videti upravo u tome, a ne u eksplicitnim pozivanjima na Hegelal logike pitanja koBavimo se istom strukturom - strukturorn vicu o Rabiz.nanom dobro u je deluje kao sopstveni odgovor novidu*: isprwa se suodavamo s problenlolll, a na5 prigovor obesnaZuje onaj korne se obracamo svojin-r prigovororn; ali u sledeiem momentLl, sarn taj prigovor se otkriva kao istinski argument'3s Sam Hegel u Filozofiji istorije citira dobrtr fratrcuskr-r izrekr,r: ,,istina se prihvata njenirn odbacivanjerl"'r6 {to ukazuje na paradoksalan prostor u kojern se sudtina ,,stvari po sebi" susrcie sa svojom spolja5noliu. Tu strukturu, u svoln najjeclnostavnijerl obliku, ilustruje duvena Hegelova dosetka da su tajne Egipiana bile tajne i za ra )acques Lacan, 'lhe Seminar of lacques Lacan XX: On Feminine SexuaIity, the Limits of Love and Knowledge, 1972--73 (Encore), ed. Jacques-Alain Miller, New York and London, W. W. Norton' 1998' p' 65' * ,,Rabinovid" je stereotipno-posprdni sinonirn za levreit'na, a potide iz prostora istodne Evrope, na sta ukazuje i ruska transkripcija prezimena (Rabinovitch) (Prim. urednika srpskog prevoda - C. K') 3s U uvodnom paragrafu za For They Know Not What They Do: Enjoyment as a Political Factor (London and New York, l99l), ziiekprita vic o Rabinoviiu, levrejinu koji hoce da emigrira. Birokrata u odeljenju za emigraciju pita ga zaito to hoce. Rabinovid odgovaia, ,,Za to imam dva razloga. Prvi je u tome sto se plasim da te komunisti u SSSR-u izgubiti vlast, i da ie nova vlast optuZiti nas levreje za komunistidke zloiine...". ,,Ali", prekida ga birokrata, ,,to je potpuna besmislica, vlast komunista ie trajati vedno!" ,,E"' hladno uzvrati Rabinovid, ,,to je moj drugi razlog". Isti vic se nalazi u The Puppet and the Dwarf: The Perverse Core of Christianity (Cambridge, MA, MiT Press, 2003, p. 77). 36 G. V. F'. Hegel, Filozofla povijesti, prevod s nematkog Viktor Zonenfeld, Naprijed, Zagreb, 1966, str. 343. 52
same Egipiane: re5enje zagonetke se sastoji u njenom udvostruienju, njenim prebacivanjem Drugom. ReSenje zagonetke sastoji se u tome da se ona razume kao pitanje koje Drugi postavlja sebi: dak time Sto izgleda da nas na prvi pogled odvaja od Drugog svojim pitanjem kojim ga shvatamo kao zagonetnog, nepristupadnog, transcendentalnog - u stvari se s njim ponovo spajamo Lrpravo zato Sto pitanje postaje pitanje koje postavlja sam Drugi, zato lto supstancijq postaje subjekt (ono Sto definiSe subjekt, da ne
zaboravimo, upravo je pitanje). Zar ne bi bilo moguie da Hegelovo ,,razotudenje" postavimo l
jczgra Drugog, subjekt prosto stiie iskustvo o tom ,,skrivenom lrlagu" (agalma,* objekt-uzrok Zelje) kao vet nepristupaino i sattrctm Drugom. ,,Razotudenje" se svodi na gestove kojima subjekt shvata da je tajna supstancijalnog Drugog u isti mah, takode, tajna i za samog Drugog i time je svedena na iskustvo razdvo.ienosti izrrrcdu Drugog i nj;Sove ,ur:",,*!r*a malog a toliet OrtU
!,
2. Simbolidki akt Ako se u polju istine ne bi nalazilo ,,ne-celo", ako ne bi netl,rstajao Drugi, ne bismo bili u stanju da,,subjekt shvatimo kao ',rrpstanciju", tako da bi subjekt bio samo epifenomen, sekundarni t7 iacques Lacan, XI seminar: (.etiri temeljna pojma psihoanalize, prir. lac,lrr,,, Alirin Miller, prevod s francuskog Mirjana Vujanii-Lednicki, Naprijed, Za1
r,
lr,
1986, str.
'
228-29.
Sitna relikvija, svetinja, neugledna spoljaSnoiiu, ali zapravo sudtinski,,,iz, ,,rrtr,r", tlragocjena e. K.
-
:! 53
a:laj.tLtt
t
t'l
:, !";'). -'": 1 t' ) - : ' t t'': l,')3:':t
-)t
:. :') /'t't
':.- : ,'. -. ": / - t: -:'
/
moment u kretanju supstancijalne Istine: subjekt je ono unutraSnje supstancije upravo kao njen konstitutivni jaz; on je prazn\na, nemoguinost oko koje se strukturiSe polje supstancijalne Istine. Otuda je odgovor na pitanje ,,Zaito su greSka i iluzija, imanentne sasvim jednoistini? Zaito se do istine dolazi putem gre5aka?" stavan: zato ito je supstancija vei subjekf. Supstancija je uvek vei subjektivizovana: supstancijalna Istina koincidira sa samim svojim napredovanjem putem ,,subjektivnih" privida. Na ovoj tadki nalazimo drugi odgovor na pitanje ,,Zaito je greSka imanentna istini?", koji glasi: zato ito nema metajezika. ldeja da smo od podetka u stanju da objasnimo gre5ku, da je razmatramo kao greiku, i prema tome da prema njoj zauzmemo distancu, upravo je najveia gre5ka yezana za postojanje metajezika, iluzija koja, dok je iluzija, stvara privid da smo nekako u stanju da proces posmatramo s ,,objektivne" distance. Izbegavajuii identifikovanje s gre5kom, pravimo najveiu moguiu gre5ku i gubimo istinu, po5to se mesto istine konstitui5e jedino putem gre5ke. Drugim redima, moZemo da se podsetimo Hegelovog stava koji se moZe parafrazirati kao ,,sam strah od gre5ke je greika": istinsko zlo nije u zlom objektu nego u onome ko zapaLa zlo kao takvo. Ovu logiku gre5ke koja je imanentna istini nalazimo kod Roze Luksemburg, u njenom opisu dijalektike revolucionarnog procesa. Kada je Eduard Bern5tajn izloLio prigovor u vezi sa strahom revizionista od preuzimanja vlasti zato Sto je to ,,preuranjeno", pre nego su sazreli neophodni ,,objektivni uslovi", ona je uzvratila da su prva osvajanja vlasti nuino,,preuranjena": jer jedini nadin da proletarijat dostigne,,zrelost", da doieka,,odgovarajuii" momenat za preuzimanje vlasti, jeste da se formira i pripremi za to preuzimanje; a jedini nadin da to ostvari odvija se, naravno, tim ,,preuranjenim" poku5ajima... Ako bismo dekali ,,povoljan trenutak" nikad ga ne bismo dodekali, poito do tog ,,povoljnog trenutka" kojeg nikad nema bez ispunjavanja subjektivnih uslova ,,zrelosti" revolucionarnog subjekta da dode jedino putem niza - tajmoi.e pokulaja. Na naiin, suprotstavljanje,,preuranje,,preuranjenih" nom" uzimanju vlasti predstavljeno je kao suprotstavljanje uzima54
nju vlasti uopite, suprotstavljanje kao takvo: da ponovimo duvenu Il.obespjero'' redenicu, da revizionisti hoie ,,revoluciju bez revolucije".38
Po3to stvar ispitamo paLljivije zapaLamo da se osnovni argurnent Luksemburgove oslanja na nemoguinost metajezika u revo-
i
I I I
lucionarnom procesu: revolucionarni subjekt ne ,,upravlja" proce_ som s objektivne distance, posto se putem njega sam konstituise; i posto se vreme revolucije zbiva zahvaljujuii subjektivnosti, niko rrije u stanju da ,,revoluciju ostvari na vreme [faire la rdvolution d tcmpsl", imajuii u vidu ,,prevremene" nedovoljne poku5aje. Argurnent Luksemburgove je upravo argument histeridara suodenog s ,psesivnim metajezikom revizionizma: red je o nastojanju da se deluje, dak i prevremeno, da bi se putem same te greske doilo do ispravnog delanja. Da bi nastalo ne5to realno neophodno je da bu_ rlcrno prevareni u Zelji, mada je to, u krajnjem, nemoguie. Stavovi ,,shvatanja supstancije kao subjekta,' i o ,,nepostoja_ metajezika", u isto vreme predstavljaju samo varijacije na istu 'ju tcmu. Otuda nije moguie reii: ,,Mada su neophodni prevremeni P.kuiaji revolucije, nemojmo imati iluzije i ostanimo svesni da su isti unapred osudeni na neuspeh". Ideja da smo u stanju da delujcmo i u isto vreme odrZimo odredenu distancu s obzirom na ,,
55
.t,t"l
sticaja okolnosti ponavljanjem -''--postaje stvarno i osvedodeno".3e Hegel to razvtja u vezi s Cezare- ,.1,,," '.,L vom smriu: kada je Cezar konsolidovao lidnu vlast, delovao je koprema istini istorijskoj (po prema u odnosu sebi) ,,objektivno" joj ,,u republici viSe nije.bilo nikakvog upori5ta, koje se moglo naii
dinilo kao stvar puke sludajnosti
i
jo5 samo u volji pojedinadne individue".aO Medutim, republika je jo5 uvek formalno na snazi (za sebe, u ,,mnjenju naroda") - rePuje je vet mrda zaboravljeno 5to blika je ,,jo5 uvek Ziva samo zato tva", da parafrazramo frojdovski san oca koji nije znao daje mrtav. Tom ,,mnjenju", koje jo5 uvek veruje u republiku, Cezarovo delanje jedino moZe da izgleda kao arbitraran akt, ne5to sludajno; tom mnjenju je izgledalo ,,da 6e i republika sama od sebe opet opstojati ako se Ia jedna individua odstrani".ar Medutim' upravo za,,lukavstvo uma" - Potvrverenici protiv Cezara - potvrdujuiinjegovog ubistva je vladavina duju Cezarovu istinu: krajnji rezultat iz same svoje proistide Avgusta, pwog cezara. Prema tome, istina greSke:
-
,.
]
UUittvo Cezara, potpunim gubitkom svog neposrednog cilja, ispunjava funkciju koju, na makijavelijevsk naiin, dobija od istorii", ono ispoljava istinu istorije u izlaganju sopstvene neistine'42
U ovome je sadrZan sav problem ponavljanja: od Cezara titule rimskog cara. Ubistvo kao imena osobe - do cezqra kaodovelo je do usposlave cezarikao istorijske osobe Cezara zma kao svog konadnog ishoda: Cezar-osoba ponavlja se u cezaru-tituli. Ali, koji je razlog, ili ,,nagon fmobilel" u osnovi tog ponavljanja? Pol-Loran Asun [Paul-Laurent Assoun] je detaljno razvio dvostrukost hegelovskog ponavljanja: ono oznatava istovremeno prelaz od kontingencije ka nuZnosti i prelaz od nesvesne sup3e Hegel, Filozofija povijesti, ao lbidem, str. 327.
str. 328.
at lbidem, str. 328. a2 Paul-Laurent Assoun, Marx et Universitaires de France, 1978, p. 68. 56
la rdpdtition historique, Paris,
Presses
l1 1 .:
a)." : t :
t'' i
prelaz od Po-sebi ka Za-sebe: ,,Doga- ukratko daj koji se odvija samo jednom po definiciji izgleda kao dogadaj . :,:. koji uopite ne mote da se desi".43 eini se, medutim, da Asun taj ,' ' ' spoj tumadi na suvi5e,,mehanicistidki" nadin: kao da se - putem ')E\t ponavljanja samog dogadaja - prosto uspostavlja, kao da ga dine Zokona",4+ koji bi trebalo da ,,op5te instance istog opiteg ,,dve
stancije ka svesti
mnjenje" ubede u njegol'u nuZnost. Na kraju, Asunova interpretacija se sastoji u tome da je kraj republike i uspon carske vlasti bio objektivna nuZnost koja se potvrdivala svojim ponavljanjem. Ali, Asunova formulacija vec nalai.e sledeie pojednostavljeno tumaienje: priznavanjem dogadaja koji se vei zbio zapravo se vec dogodilo to da istorijska svest mora da iskusi nuZnost generativnog procesa.as
Ako ovo ditamo doslovno: razhka izmedu ,,izvornog" i njegovog ponavlj anja je u intervenciji oznadavajuce mrei.e u koju je dogadaj upisan. Izvorno, dogadaj je iskuSen kao kontingentna traunra, kao erupcija nesimbolizovanog; jedino prolaskom ld traversl l
i
predstavlja neposredan dinilac njeli()vog priznavanja. Da izloZimo to u klasidnoj verzrji: prvo ubistvo (,,oceubistvo" Cezara) izaziva ,,krivicu", i to ponavljanju ,,obezbe,lrrjc energiju". Stvar se ne ponavlja zbog nekakve ,,objektivne" nurrjcgovoj simbolidkoj nuZnosti,
at lbidem, pp. 69-70'ta Ibidem, p. 70 't\ Ibidem, p. 70. 57
-
t'
I
ri)i _
(2,..tr11", 1.2.r1 I,t::.)...,,,,1 1..:'"' \ (i"t;;".; ,.t,t,./r(,[." €t.: j/!..?t,]/-:i-'-)-,//l:,',3,:.-, ir:.,.,. ...;. i:,ti ,t:, 1. . ^-
-
izmiie ,,mnjenju", pogre5no je dri.eti za ne-
Sto proizvoljno, jedino putem te greike moLe da se konstituiie, da se ostvari.
U tome je sadrZana odludna razlika izmedu Hegelovog stanovi5ta i marksistiike dijalektike revolucionarnog procesa za Rozu Luksemburg, greikama preuranjenih poku5aja stvaraju se uslovi konatne pobede, dok se za Hegela dijalektidki obrt sastoji u promeni perspektive na osnovu koje se greika kao takva pokazuje kao a6
Vid. iacques-Alain Miller, ,,Algorithmes de
psychoanalyse", Ornicar?,
16, 1978. a7 Hegel, Osnoyne crte filozofie prava, preveo s nemadkog Danko Grlii, Veselin MasleSa, Svjetlost, Sarajevo, 1964, str. 19.
58
I 1..,1 a'.'l ii ff ' ' " ,Z ;,'t )tiE-)'1l ":'it: O2'1 ',.
l-::,:3-
-lt-+,'.
r",.
Znosti, ,,nezavisno od naSe subjektivne volje", da bi na taj naern bila ,,neumoljiva" - nego ie pre biti da sama ,,krivica" po sebi uvodi u simbolidki dug i na taj nadin inicira prinudu ponavljanja. Ponavljanje nagoveitava nastanak zakona, Imena-Oca umesto ubijenog oca: dogadaj koji se retroaktivno ponavlja, ponavljanjem dobija svoju zakonitost. Drugim redima, Hegelovo ponavljanje moi.emo da konceptualizujemo upravo kao prelaz od ,,bezakonja" ka ,,zakonitosti",n6 kao interpretativni potez par excellence (Lakan na jednom mestu kaLe da se interpretacija uvek odvija pod znakom Imena-Oca) : sim,bolidkog prisvajanj a traumatidnog dogadaja. Hegel je na taj naiin vei uspeo u formulisanju konstitutivnog odlaganja interpretativnog gesta: interpretacija nastaje jedino putem ponavljanja, dok sam dogadaj ne moZe od samog podetka da postane ,,zakonomeran". Ovu nuZnost ponavljanja povezali bismo s duvenim predgovorom Filozofije prava o Minervinoj sovi, koja poleie tek u suton, po5to je sve gotovo.aT Nasuprot marksistidkoj kritici, koja u tome vidi znak nemoii kontemplativnog gledi5ta tumadenja post festum, mi ovo zaka5njenje shvatamo kao inherentno samom ,,objektivnom" procesu: dinjenica da ,,narodno mnjenje" akt Cezarovog ubistva vidi kao ne5to sludajno, a ne kao manifestaciju istorijske nuZnosti, nije prosto sludaj ,,zaka5njenja svesti s obzirom na posledice" sama istorijska nuZnost, koja na podetku svojega pojavljivanja
4r,,r1''
'.-
-
--. )-(.:.,'.-
.r
aE
).\r:.
'.-t
t; i:l;
')l-'V:/4.N tt ^ \t:
t
. /f
pobeda - simboliiki akt, ili akt upravo kao simbolidki, skontava u svom soPstvenom promaiaju. Zato bi Hegelov stav da ,,istinski podetak stiZe na kraju" trebalo shvatiti doslovno: akt je - kao teza nuZno ,,preuranjen"; on je ,,hipoteza" osudena na gre5ku, a do dijalektiikog obrta dolazi kada se gre5ka ,,teze" - ,,antiteza" otkrije kao istinita ,,teza". ,,Sinteza" je ,,oznaiavanje" teze nastale iz te gre5ke. Isto tako, Gete je bio u pravu, kada je, nasuprot Svetom pismu lEcriturel napisao: u podetku be5e din;a8 iin implikuje konstitutivnu greiku, promaiuje i ,,udara u prazno"; i izvorni gest simbolizacije sastoji se u tome da se taj dist tro5ak/gubitak postavi kao ne5to pozitivno, da bi se iskusio gubitak kao proces koji otvara slobodan prostor koji ,,dopu5ta stvarima da budu". U tome je razlog za5to standardni prigovor - prema kojem Hegelova dijalektika (saznajni) postupak redukuje na disto logidku strukturu, zanemarujuii uslovnost ka5njenja i prestizanja, svekoliku teZinu i inerciju realnosti koja zadaje tegobe i kvari dijalektidku igru, to jest, koja se ne dA apsorbovati u kretanje AuJhebunga potpuno proma5uje: ta igra ka5njenja i prestizanja ukljudena je u dijalektidki proces, ne samo na sludajnom, nesuStinskom nivou, nego i apsolutno, kao njegova osnovna komponenta. Dijalektidki l l)roces uvek ima paradoksalnu formu prestizanja/kainjenja, formu obrtanja ,,ne jo5" u ,,uvek vei", obrtanja ,,suviSe rano" u ,,posle svega" njen istinski pokretad je strukturna nemoguinost ,,pravog trenutka", nesvodljiva razlika izmedu stvari i njenog ,,pravog trenutka". Izvorno, ,,teza" dolazi isuviSe rano da bi dostigla svoj oclgovarajuii identitet, i moZe da se realizuje ,,za sebe", da postane l r
,,za sebe", jedino nakon svega, retroaktivno, svojim ponavljanjem r
r ,,sintezi".
\
--:
a8 Ovde ZiLek navodi stih iz Geteovo g Fausta (deo I, scena 3) - ,,u podetl,rr lreja5e delo [am die Anfang war die Tat]" kojim je i Frojd zavriio Totem i r,tlttt: Neke Podudarnosti u duievnom iivotu divljaka i neurotiiara, Frojd,, Odabra,t,t ,lcla, knjiga, IV, Matica srpska, Novi Sad, 7979, str.288.
59
3.,...
naziva Sveto" Integralna praznina koja se takode . ,. I
r:.;.
Budimo precizni: ovde nije red o razumevanju veze izmedu " neuspesnog akta i njegove simbolizacije redukcijom na navodno ,", ,,imaginarnu kompenzaciju" (kada jedan akt, stvarna intervencija "' u realnosti, podbaci, dolazi do pokusaja da se taj gubitak nadoknadi simbolidkom kompenzacijom, u skladu s dubljim znadenjem kada ne[signification profonde) takvih dogadaja) - na primer, moian dovek obogotvoruje prirodne sile i razumeva ih kao personifikovane duhovne sile... U tako brzom prelazu od akta do njegovog ,,dubljeg smisla" gubimo posrednu artikulaciju koja dini suStinu-simboliza.crje: svaki moment poraza, pre nego $to se nadoknadi ,,imaginarnom kompenzacijom" i time ne obezbedi "dublji smisao", po sebi postaje pozitivan gest, moment koji bi se mogao definisati na osnovu razlike izmedu Simboliikog u strogom smislu i onoga sto se zove ,,simbolitko oznadavanje", ili prosto simboliiki poredak.
obidno od realnosti prelazimo direktno na sirnboliiki poredak: stvar je ili po sebi, identidna sa sobom u inerciji svog pukog prisustva ili, pak, poseduje ,,simbolidko znadenje"' Gde se onda ,rklupu Simbolidko? Neophodno je da uvedemo osnoYnu razliku izmedu ,,simbolidkogznatenia" i njegovog sopstvenog mesta' praznog mesta koje se ispunjava znadenjem: ono simbolidko je pre je svega mesto, mesto koje je, izvorno uzeto, bilo prazno a potom ladimenzija ispunjeno sitnicama simbolidkog poretka' Osnovna kanovskog koncepta simbolidkog je logidki prioritet, prioritet (praznog) mesta s obzirom na elemente koji ie ga ispuniti: pre nego poitun" skup ,,simbola", u vidu nosilaca nekih ,,znadenja", ono simbolidko dini diferencijalna mreLa strukturisana oko praznog' traumatidnog mesta, koje Lakan opisuje kao das Ding,* ,,sveto" mesto nemoguieg uZivanja, jouissance.ae Kao Sto je, referencom na :\.!.i:)-.'
*
Stvar (nemaiki).
i
-
Prim.
prev.
v.t 1t--''.7;-. : r
t"
'
VII: The Ethics of Psycho' analysis, 195-9-60, ed. facques-Alain Miller, New York ar-rd London, W. W. Norae jacques Lacan, The Seminar of lacques Lacan
ton, 1992, pp. l19-20, 129-30.,'-.)
-
..
-
t:
Hajdegera, pokazao u vezi s vazom, das Dingje, pre svega, prazno mesto okruZeno znadenjskom artikulacijom - prazno mesto ispunjeno dime god hoiemo, dak i Jungovim ,,arhetipovima". Taj prioritet ,,svetog" kao praznog mesta u odnosu na njegove sadrZaje vei
j.
.
je istakao
:1
Hegel:
U nameri, dakle, da u toj potpunoj praznini [in diesem so ganz Leerenl, koja se takode naziva syetim, ipak neiega mora biti, moramo je ispuniti sanjarijama [Trdumereien), pritinjavanjima [Erscheinungen), koje svest proizvodi za samu sebe,.. po5to su iak i sanjarenja bolja od sopstvene praznine.s{}
To je razlog zaSto hegelovski ,,gubitak gubitka" definitivno nije povratak na pun identitet, kome niSta ne nedostaje lsans perte]: ,,gubitak gubitka" je trenutak u kome gubitak vi5e nije gubitak ,,nedega" i postaje otvaranje praznog mesta koje objekt (,,ne5to") nroZe da zatJzme, moment u kome se prazno mesto shvata kao primarno u odnosu na ono Sto ga ispunjava - gubitak otvara prostor za pojavu objekta. U ,,gubitku gubitka", gubitak ostaje gubitak, on nije ,,odloZen" u uobidajenom smislu: ponovo stedena ,,pozitivnost" je pozitivnost gubitka kao takvog, iskustvo gubitka kao jedan pozitivan, zaista ,,produktivan" uslov. Zar ne bi bilo moguie da taj finalni moment analitidkog procesa, taj Prenos, definiSemo upravo kao iskustvo ,,pozitivnog" karaktera gubitka, izvorne praznine ispunjene zbunjujucim i fascinirajuiim iskustvom fantastidnih objekata, iskustvo da objekt kao taI
V. F. Hegel, Fenomenologija duha, str. 88 (citat korigovan
'.
' :"1;I
'1
'-'t
'
-
e.
f.l
'
61
njem pacijentovog spleta simptoma putem tumadenja) nego sasvim prosta nepatoloSka Zelja, prema Kantovoj formulaciji jedan izmaStani ,'patoloiki" objekt, nego jekoja nije vezana ni za dino ima podr5ku u praznom mestu u Drugom. U tome je razlog za5to je vai'no da jasno razgranidimo prenos od svake ,,rezignacije" ili ,,pristanka na odricanje"; prema takvom iitanju, analiza bi bila gotova posto pacijent ,,prihvati simbolidku kastraciju", kada se sam prepusti nuZnosti radikalnog Gubitka kao dela njegovog stanja kao govornog biia... Takvo ditanje od Lakana pravi neku vrstu ,,sage" kojom se propoveda ,,fundamentalno odricanje". Na prvi pogled, takvo iitanje izgleda kao dobro zasnovano: maSta, u poslednjoj instanci, jeste ma5ta o tome da je seksualni odnos u krajnjem mogui, nije u punoj meri dostiZna; i nije li kraj analize, prenos ma5te, onaj pravi ekvivalent iskustva nemoguinosti seksualnog odnosa, i na taj natin ner-rkidivo remeteii, blokiran i deficijentan karakter ,,ljudskog stanja"? Ali, ovakvo iitanje je prazno: ako se kao osnovno etitko pravilo anulize usvoji ,,ne popu5tati svojoj Zelji" fne pas cdder sur son disirlst - iz kojeg sledi da je simptom, kao Sto istide Zak-Alen Miler (Jacques-Alain ' Miller), upravo specifidan nadin ,,popu5tanja svojoj :zelji" - prenos r se mora definisati kao moment u kome subjekt na sebe preuzima Zelju u svom tistom, ,,nepatoloSkom" stanju' s onu stranu svoje istoridnosti/histeridnosti Ison historicit6/hystiricitil - egzemplarni sludaj ,,postanalitidkog" subjekta nije dvosmislena figura ,,sage" nego Edipa na Kolonu, figura ogorienog doveka koji sve zahteva a i'niSta ne odbacuje! Ako se preno5enje Zelje preklapa s iskustvom bilo kakvog nedostatka, onda je to nedostatak Drugog, a ne samog
,
simbolidke identifikacije |'objet se sdpare de l'I), od oznaiavajudeg traga u Drugom. Poito je subjekt lociran u odnosu na objet a, iskustuo osnovne fantazme postaje nagon. Sta onda postaje onaj ko
je pro5ao kroz iskustvo tog neprozirnog odnosa do izvora, do nagona? Kako moZe subjekt koji je pro5ao radikalnu fantazmu da doZivi nagon? 'Io vodi s onu stranu analize i nikad nije bilo predmet raz, matranja. Do sada se tome moglo pristupiti jedino na nivou analititara, u meri u kojoj se od njega zahteva da u potpunosti prede krug analitidkog iskustva.s2
Nije li Hegelovo ,,Apsolutno znanje", to neprestano pulsiranje, taj prelazak puta koji se ponavlja u beskonadnost, primer toga kako ,,iZivljavati nagon lvivre la pulsionl" po5to je istorija/histerija okondana? Zato ne iznenaduje 5to Lakan, u XIV glavi X/ Seminara, artikuli5e tok nagona direktno se pozivajuii na Hegelovu razliku izmedu ,,konadnih" i ,,beskonadnih" ciljeva. Lakan podseia na razliku, prepoznatljir,rr u engleskom jeziku, izmedu cil.ia i svrhe:' ,,Ciljje put koji smo preduzeli [Ie trajet]. Svrha fle butl se u engleskom jeziku oznaiava sa goal".53 Krug nagona je moZda najbolje clcfinisan kao oscilovanje |a pulsationl izmedu svrhe i cilja: izvorno, nagon je na putu ka izvesnoj svrsi; taj cilj se, potom, poklapa s iskustvom samog puta, diji ,,cilj nije ni5ta drugo do vraianje na ovaj put"sa ukratko, istinski cilj (,,beskonadan" cllj) postiZe se preno5enjem svog neprestanog neuspeha u ostvarenju ,,konadne" svrhe (3,oal); u samom neuspehu postignuia nameravanog cilja trvek je vei postignuta istinska svrha.
subjekta; v prenosu subjekt stide dokaz o tome da se agalma, ,,skriveno blago", ve( i.eli u Drugom; objekt je odvojen od taike 5r Lacan, Seminar VII, pp. 319-21. Denis Porter zastupa frazo ne pas ce' der sur son ddsir kao,,davanje razloga u odnosu na netiju Zelju". Brus Fink, alternativno, zagovara,,ne odustati od svoje ielje", ili ,,ne pristati na njegovu ili njenu
i-elju", u smislu da pacijent ne mora ,,da dopusti da i.elja Drugog stekne prvenstvo u odnosu na lidnu Zelju". Vid. njegowr knjigu A Clinical Introduction to I'acanian Psychoanalysis: Theory and Practice, Cambridge, Massachusetts, Harvard
University Press, 1997, p. 206. 62
4. Diferenciranje,,Apsolutnog znanja" ,,Apsolutno znanje" sigurno nije pozicija ,,svemoine nauke" u u krajnjem, subjekt ,,sve zna"; najpre moramo da razmotri-
l.o1oj,
;r Lacan, XI seminar, str. 291. 5r lbidem, str. 190. Prevod izmenjen [prim. priredivata] ''t lbidem, str. l9l.
'63
'i.-,:,
./tit),,r '-,-."
1
,c-. t: ;
r: "-
,, ,tr
I
:,'/r'
.r''-..1
'
.
1 '!,
... .
| ..
tlta
f,',i.:
'/.
i. t,.\
/ :.:t !
:;.
,'.)-
!..t,1
"),:.:.
-.,.')il']i|).,'')''l|.),'|.'.:.l
""-'
h--:-)'
)
mo:egzaktno me;to na kojem se ono pojavljuje kod Hegela; na kraju ,,fenomenologije duha", kao tadki gde se svest ,,defeti5izuje" i tako postaje sposobna da sazna istinu, saznajuii svoje mesto' dime postaje sposobna za ,,nauku" u Hegelovom smislu' Kao takvo' je ,,Apsolutno znanie" samo je jedno ,,to treba reii", ',dopudteno ti da znaS", Sto otvara mesto za napredak nauke (logike, itd')' Sta u konadnoj analizi predstavlja fetiS? To je objekt koji ispunjava konstitutivni nedostatak u Drugom, prazno mesto ,,primarne represije", mesto gde oznaditelj po nuznosti mora da nedostaje kakl bi se artikulisala oznadavajuia mreLa; u tom smislu, ,,defeti5izovanje" je ekvivalentno iskustvu tog konstitutivnog nedostatka, Sto ie reii, Drugog kao precrtanog. Valjda je iz tog razloga ,,defetiSizacij a" teLe dostiZna, pre svega zato 5to fetis preokreie standarde odnosa izmedu ,,znaka" i ,'stvari": ,,znak" obiino razumemo kao ne5to Sto predstavlja, zamenjuje odsutni objekt, dok je fetiS objekt, stvar koja zarnenjuje odsutni ,,znak". Lako je ustanoviti odsustvo, strukturu oznadavajuiih odlaganja, kada se oiekuje puno prisustvo stvari, ali je tei.e ustanoviti inercijalno prisustvo oUl"t tn kada se odekuje nalaZenje ,,znakova", igre reprezentativnih za5to smo u stanju jasno da - - odlaganja, tragova... U tome ie tazlog razgianitrmo Lakana od tradicije ,,poststrukturalizma", diji cilj je
l,,dekonstrukcija",,metafizike prisustva": oglasiti puno prisustvo, dvrstog identiteta u sred i uWrdivanje tragova odsustva, razre5enje ,r,opu odlaganja i tragova... ovde je Lakan mnogo blize Kafki: to ' je, , naravno, dobro znano da Kafka kao ,'pisac odsutnosti" opisujureligiozan, ali u kome je cen1 ii svet koji u svojoj strukturi ostaje I tralrro mesto koje je pripadalo Bogu, prazno; medutim, ostaje da inertnu, grozomornu ; se pokaZe kako sama ta Odsutnost skriva superega' objekta ,,Vrhovnog-bioPscenog , priiutnost, prisutnost , ia-u-zlu" lEtre- Suprbme- en- Mdchancetd) -55 lz te perspektive trebalo bi da reinterpretiramo dve karakteristike Apsolutnog znanja koje, na prvi pogled, mogu da pobuduju s5 Lakan se poziva na laj precizan Sadov izraz u Seminaru VII, p' 215' i ponovo u ,,Kant i be Sad", p. 652. Vid. takode gla'u 6' ovog zbornika, ,,Granice scrniotitkog pristupa psihoanalizi"' str. 137, i dalje.
na ,,idealistiike" asocijacije: Apsolutno znanje kao ,,odbacivanje objekta", potiskivanje objektivnrrsti kao suprotstavljene subjektu ili izvan njega; i Apsolutnogznanja kao odbacivanja Drugog (shvaienog ovde kao zavisnost subjekta vis-d-vis jedne instance u odnosu prema kojoj je on spolja5nji i decentriran). t{egelovsko ,,odbacivanje Drugog" nije isto 5to i fuzija subjekta s Drugim, ili prisvajanje od strane subjekta bilo kog supstancijalnog sadrZaja; to je pre spe- I cifitno hegelijanski naiin da se kaZe da ,,Drugi ne postoji" (La- ] kan), drugim redima, da Drugi ne postoji kao garant istine, kao Drugi Drugog, i na taj nadin tim stavom se postavlja nedostatak Drugog, Drugog kao precrtanog. U toj Supljini [au sein de] u supstancijalnom Drugom subjekt mora da prepozna svoje mesto: subjekt je unutraSnji supstancijalnom Drugom u meri u kojoj se on iclentifikuje s opstrukcijom Drugog, s nemoguinoSiu dostignuca iclentiteta sredstvima samozatvaranja fclose avec lui-rntme]. ,,Adbacivanje objekta", sa svoje strane, preclstavlja promenljim stranu: nije ret o fuziji subjekta s objektom u subjekt-objekt, nego o radil
-
""'7"rk Lu.u.r, XI seminar, str. 286. '''' ()vu formulaciju dugujem Zak-Alenu Mileru.
-
I
,
';
?*l'..::r!,i \/(.1-
i\)F i
i:i iii '?rrf].$)i': lrc4u\'.A r khll'tL
tt.|/. 1..]-,1,
':
iili.r i Vl.::q
l:'|
lt {;l
;
:':J' 1'l''lil'l
u njemu takode fantazmatidni objekt skriva ziapecu prazninu koja
ima PodrikuIstovaiizaHegelovobjekt,objektivnufiguru-fetiS:dalekood sinteze' ona toga da je ,,preuranjena" figura istinske dijalektiike nemoprikriva ,,rl1o*,,n"dijalektiikom",,,neposrednom" datoSiu Drugim 1egulnost bilo iakve konadne sinteze subjekta i objekta. na kraju da shvatanju dima, perspektivistidka gLe5k4 se sastoji u je pio."tu, subjekt kllatno stiie ono za dime tragao dtalek;iak;g 'greSka;e se-ne ovde u tome Sto Hegelovo reSenje-ne. kaZe da poseduje ve6 moze dostiii ono za time se traga, nego da subjekt Formula koju je ono za dime traga pod samom formom gubitka' razliku izmepredloZio Z.ru, iiil", [G6rard Miller] da bi oznadio z-na -ono 5to du marksizma i psihoanalize ("U marksizmu' dovek Zeli i vei ga pos.eZeli i to ne poseJule; u psihoanalizi' ne zna 5ta i marki'T:d"..Tegela duje"), u isto vreme oznatava razgtaniteni" i;i^u,slepilo marksizma za odgovarajuii dijalektidki preokret-'neanalitidkog ostvarljivog v prenosu'lPtenos' kao krajnji trenutak uhva6eno j.e (la nesvlno pro-ges^1, ry, kuin da je dorsokak razre5en, u zamku prenosa, na primer)' u piivazilaZenju preprlka - 4rel1z, je iorsokak ve6 se moZe redukovati na retroaktivno iskustvo da je upravo ista J svoie sopsweno ,,razre5enje"' Drugim redima' prenos odnosa)' \ ,tr'r, k:ao i iorsokak (u smislu nemoguinosti seksualnog jedino se Sto ono \t' r."" u" ie sinteza upravo ista stvar kao i antiteza: ranim poloi:ai subjekta' U -Lakanovim koja i menla jeste ,,persptktit'"",na6i koncepcija Apsolutnog znanja seminarima, ipuk tt moZe znanie kao nemogunaizgled tome direktno protivredi: Apsolutno ii ideal dostizanja konadne zatvorenosti polja diskursa: diskurApsolutno znanjeje onaj moment u kojem se totalitet koju dinjenice' do sve neprotivrednosti' sa zawirau sebi u saw5enoj sebe' Samo i opravdava obja5njava ukljuduje u sebi, da poseduje, Daleko smo od tog ideala!60 Papers on Tech' Lacan, The Seminar of lacques Lacan I: Freud's l98B' p' 264' Press' University Cambridge Lacan, nique, 1953-54, ed' |acques
t f**es
68
'('t."tO
-'-LlJtr':)
. ;ij,",
.: . r J'; - r.i:. .,
.,
!-l'y.t1 l?'l-ti..n,t I >4t,tlt{itl"- ' 70Fi n ff:i+l-r:ri;ir- s} rrar''{'[ 1\t. :)(.:y.Jc T)t..,1.:.1 t j.: j. i !.i/e". ,:i,./.(?1.A-. )-1 S1A.;-.IJI i!-lr..lrrrl,t l{o,-'-'lJlrJ-rr\:l'.'' 1 ;'ii: i
r't l'*?L{{'r'rr;11 {ii:j'}'} l''i-'iliJilLr'rA
I
koje nas vode ,,napredovanju shvatanja subjekta u simbolidkom poretku":6i
To je ideal analize, koji, naravno, ostaje neostvaren' Nikad nema subjekta bez ega, PotPuno ostvarenog subjekta, ali to je u stvari ono iijem se zadobijanju od subjekta tokom analize mora teziti.62
Nasuprot takvoj koncepciji mora se odludno insistirati na dirrjcnici da hegelovsko Apsolutno znanje nema apsolutno nista zayt.tl'idko s nekom vrstom ideala: do specifidnog okreta Apsolutnog zrranja dolazi otuda 5to se zapazi da je polje Drugog vei,,zatvoreno" Lt syom sopstvenom neredu. Drugim redima, subjekt kao precrlrrrr treba da se postavi kao korelativan inertnom ostatku koji dini svojoj punoj simbolidkoi realizaclii, svojoj punoj subjek1,r'clrrcku
tiviz.aciji: I Q a. U tome je razlog zaSto u matheme Apsolutnog znania lsavoir rtltsttlt.r (SA)] dva termina moraju da budu precrtana - ono funk( r()rf
iic konjukcijom 8 i A'
ur Jncques Lacan, The Seminar of lacques Lacan II: The Ego in Freud's tlrrrrrI tntrl in the Technique of Psychoanalysis, ed. |acques-Alain Miller, New r,,rl, .rrrrl London, W. W. Norton, f9B8' p.3f9.
"'
lbitlem, p.246. 69
a':'r'-r''r{eir rr -l ll t lP 'i;l 'l .-.
Razlog je prosto u tome Sto Lakan u tom periodu jo5 nema ,ru .urpoluluniu Uito kakav koncept nedostatka Drugog, niti shvata ] nadin kako isti radi kod Hegela: njegov problem ovde se tide simbolizacije-istorizacije, simbolidkog shvatanja traumatidnog iezgra' z.ajedno s neintegracijom subjekta u simbolidki univerzum' Za,!akana, otuda, ideal kraja analize je u tome da se dostigne simboliz.acija koja reintegriSe ive traumatidne poremeiaje unutar simbolitkog polja - S19 j9 ideal otelovljen u Hegelovom Ap.solutnom znaniu, ali dija istinska priroda je umesto toga, kantovska: ApsoIutno znanje je shvaieno kao da pripada vrsti ,,regulativnih ideja",
?"' r't
radikalni, ako hoiete, imbecilni, spolja5nji medijum, predstavlja verzlju onoga Sto je Lakan, barem u svojoj poslednjoj fazi, navodio i kao ,,svrgavanje subjekta" koje je sadrZano u poziciji analitidara, koji zauzima mesto objekta malog a [objet petit a]. Ta pozicija je, rnislim, daleko radikalnija i paradoksalnija nego ito izgleda. ) Dopustite da je ilustrujem jednim primerom loieg ukusa, prii'rrm s ameridkog |uga u vreme Gradanskog rata. U romanu DLejmsa Boldvina [fames Baldwin] proditao sam da u javnim kuiama na f rrgu, u starom Nju Orleansu pre Gradanskog rata, Afroamerikanac, crni sluga, nije bio viden kao lidnost, tako da se, na primer, bcli par prostitutka i klijent - uop5te ne bi uznemirili kada bi sluga ulazio u sobu da ih posluZi piiem. Oni su prosto nastavljali sa seksualnim odnosom i tako dalje, poito se slugin pogled nije rutunao kao pogled druge osobe. I u odredenom smislu, mislim, i s analitidarem stvar stoji isto kao sa slugom crncem. Kada pridamo s analitidarem ne osetamo sramotu. U star' srrro da mu poverimo najdublje tajne svojih ljubavi, svoje mrZ# i r ., itrl., mada je na5 odnos s njim potpuno apersonalan, jer mu nedo- I " :,tirjc intima istinskog prijateljstva. To je, smatram, apsolutno odlu- l itrjuie. Analitidarev odnos, kao Sto verovatno znate, nije odnos intcrsubjektivnosti upravo zato Sto analitidar u analitidkoj funkciji rr;c drugi subjekt. U tom smislu, on zauzima ulogu objekta. U slrrnju smo da mu se poverimo bez ikakve intimne veze ili odnosa i i
'
a.-,
4.
vEzE FROJDOVSKE OBLASTI S FILOZOFIIOM
I MASOVNOM KULTUROM* Zeleo bih da podnem s gotovo narcistiikim razmi5ljanjem. Za5to se tako desto sluZim primerima iz masovne kulture? Jednostavan odgovor bio bi da to dinim u cilju izbegavanja odredenog Largona i da bih postigao najveiu moguiu jasnoiu, ne samo za ditaoca nego i zbog sebe: nisam blagonaklon prema ditaocima. fedan primer iz masovne kulture za mene ima isti znaiaj kao lakanovski postupak prenosa - prenosa od pacijenta na analitidara; istu ulogu kao dva medijatora, dva prenosnika lpasseursl. Mislim da nije sludajno Sto se Lakanov tromeseinik, popularan u Francuskoj, kao Magarac. Ideja je u tome da na 5to verovatno znate, zvao L'dne
-
neki nadin morate da prihvatite potpuno ospoljenje: morate da odbacite poslednji ostatak bilo kog iniciranog kruga znalaca. I upravo u tome je za mene sadrZana uloga mog obraianja masovnoj kulturi. U tom punom prihvatanju ospoljenja u imbecilnom medijumu, u tom radikalnom poricanju podetne tajnovitosti, sadri.ano je ono kako ja, na kraju krajeva, razumem lakanovsku etiku iznalaLenja odgovaraj uie vrednosti. Mislim da nadin na koji referiram na masovnu kulturu, ta nuZnost koju oseiam da kroz nju moramo da prodemo, kroz taj
* Ovo je izdanje
transkripta drugog od niza ZiLekovlh javnih predavanja na Osmoj godiSnjoj konferenciji Australijskog centra za psihoanalizu u frojdovskoj oblasti, Melburn, 13. avgusta 1994. lzvorno je objavljeno u Agenda: Austra' Iian Contemporary,44, 1995, pp. 11-34 [prim. urednika]. 70
1
)
I
l'rii.rteljstua. I)rugi aspekt svrgavanja subjekta moZemo da shvatimo preko
r, li'rcnce na nedavno objavljenu autobiografiju Luja Altisera koja / 1 ' yr' vei prevedena na engleski.63 Altiser piSe da je u zrelim godinarrr.r bio optereien idejom da ne postoji: strahom dabi drugi mogli ,l,r srrznaju za njegovo nepostojanje, da na primer, ditaoci njegovih Irryigrr, steknu saznanje o dinjenici da je on jedan prevarant koji ..rrrro
lingira postojanje. Na primer, njegov veliki strah posle obja-
" Ioui, Althusser, The Future Lasts Forever: A Memoir,ed. Olivier Corpet 'rr,l \.rrrrr Moulier Boutang, trans. Richard Veasey, London, Chatto and Windus, I r,, r llrrirn. urednika]. 71
vljivanja Lire Capital lKako titati Kapitat)bio je u tome da bi neki kritidari mogli da otkriju skandaloznu dinjenicu da glavni autor ]'- knjige ne postoji.6a fa mislim, da je to ono dime se bavi psihoanaliI za. Psihoanalitidko ledenje je zavrSeno kada subjekt, takoreii, izgui bi taj strah i slobodno prihvati svoje nepostojanje. Takode mislim da ovde, ako iemo da to formuliSemo na donekle zabavan, cinidan naiin, podiva razlika izmedu psihoanalize i, recimo, standardnog engleskog empiristidko-subjektivistidkog soiipsizma. Standardna empiristiiko-solipsistiika ideja je da jedino moZemo biti apsolutno sigurni u ideje koje posedujemo u svom duhu, dok postojanje spolja5nje stvarnosti vei predstavlja nekonI kluzivan stav. Smatram da psihoanaliza Wrdi da stvarnost izvan i nas postoji. Problem je u tome 5to ja lidno ne postojim. Sada, moja sledeia taika, naravno, sadrZana je u tome da Lakan dolazi do te paradoksalne pozicije tek pri kraju svog udenja. Pre poslednje faze, tokom pedesetih i Sezdesetih godina, kraj psihoanalitiikog procesa za Lakana je ukljLrdivao gotovo egzaktno suprotno kretanje - subjektivizaclju, subjektivno shvatanje/priznanje, subjektivno izvrienje, subjektivizaciju sudbine, itd. Imamo dakle taj radikalni pomak: j-edan od niza pomaka kod Lakana., Dak.le, u tom swgavanju subjekta, u prihvatanju nepostojanja kao subjekta, treba da se odreknem feti5a skrivenog blaga odgovornog za moju unikatnu vrednost. Treba da prihvatim svoje radikalno ospoljenje u simboliikom medijumu. Kao 5to je dobro poznafo, krajnja podrSka onoga ito isku5avam kao unikatnost svoje lidnosti obezbedena je mojom osnovnom fantazijom, tom apsolutno posebnom formacijom koja se ne moZe univerzalizovati. U dernu bi sada bio problem s fantazijom? Mislim da je kljuina tadka, koja se obidno previda, u nadinu na koji Lakan artikuliSe njen pojam koji je slede6i: ,,lJ redu, maSta postavlja Zelju, ali diju i.elju?" Moj) poenta je sledeia: ne Zelju subjekta, ne svoju sopstvenu. Ono 5to susreiemo u samom jezgru formacije maite jeste odnos prema Zelji Drugog: prema neprozirnosti i.elje Drugog. 6a
lbidem, pp. 147-8 [prim. urednika].
t -,- ." 72
)
,
'' :
Zelja ispoljena u ma5ti, mojoj maiti, upravo nije moja sopstvena, nije moja, nego je to ielja Drugog. Fantazija je nadin subjekta da odgovori na pitanje kakav je on objekt za Drugog, u oiima Drugog, za Zelju Drugog? To ie reii, Sta to Drugi vidi u njemu? Kakvu ulogu on ima u Lelji Drugog? p_e_!g, na primer, nastoji da putem maSte re5i zagonetku vezanu za ulogu koju ono igra kao medijum interakcija izmedu majke, oca, rodaka, itd.: zagonetku u vezi s tim kako majka, otac i ostali vode svoje borbe i preko deteta reSavaju svoje sporove. Odluiujuia tadka je, mislim, u tome 5to dete njihovu situaciju doZivljava kao niz njihovih odiglednih investiranja u njega. Roditelji vode svoje borbe preko dece, kojoj nije jasno kakva je njihova uloga u tom kompleksu, u intersubjektivnoj mreZi u koju su badeni. I upravo putem ma5te deca nastoje da sebi razjasne to pitanje. Ne ,,Sta je njihova i.elja?", nego ,,Kakva je njihova uloga u Zelji Drugog?" To je, mislim, apsolutno odludujuie, u demu leLi razlog zaSto, kao 5to verovatno znate, u Lakanoyom grafu Zelje, maita dolaz.i kao odgovor na to pitanje s ovu stranu nivoa smisla. ,,$1a hoceS?" upravo kao odgovor na zagonetku Zelje Drugog.6s Ovde, ponovo istidem, moramo biti veoma precizni. Svako vei zna sledeiu, uvek iznova ponavljanu redenicu: ,,Zelp 1e Lelja Dr.,gog" Mislim medutim da svakoj odludnoj fazilakanovog udenja odgovara drukdije ditanje te dobro znane foimule. I)rvo, vei u detrdesetim godinama, stav ,,Zelja je i.eIja Drugog" irludira prosto na paranoiinu strukturu Lelje, na strukturu ,uuirii, lrrosto redeno. Ovde, Zelja subjekta je i.elja Drugog; prosto je vrsta tranzitivnog, imaginarnog odnosa. To je u osnovi struktura zavisti Zelja objekta jedino u meri u kojoj je Leljen od strane Drugog, i tll
Zak Lakan, ,,Prevrat subjekta i dijalektika Zelje u frojdovskom nesvestr. 293. Vid. takode, Slavoj Zii.ek, The objekt of ldeology, London and New york, Verso, i989, pp. ll0-14 "rtl,lirne
',r,,,r1)", u. Spisl, Prosveta, Beograd, 1983,
,;
73
1"t
t.', Zelim odredeno simbolidkom mreZom unutar koje artikuliSem svoju subjektivnu poziclju, i tako dalje. To je prosto odredenje moje i,eIje: natin na koji je ona strukturisana poretkom velikog Drugog. To je dobro poznato. Ali, smatram da do Lakanove odludujuie formulacije dolazimo samo kad se poziclja analitidara vi5e ne definiSe kao da polazi od mesta velikog Drugog (A), 5to (e reii, analitidara kao otelovljenja simbolidkog poretka, nego kada se analitiiar identifikuje s malim drugim (a), s fantazmatidnim objektom. Drugim redima, kada analitidar daje telo enigmi neprobojnosti Zelje Drugog. Ovde ,,Zelja je Lelja Drugog" znati da do svoje Zelje mogu da dodem jedino putem komplikacije i.elje Drugog, upravo ukoliko ie ta i.elja ne' probojna, to jest za mene zagonetna. Mislim da je to prva odludujuia tadka koja se tide maite, a koja se obidno zaboravlja: kako istinska ma5ta moZe da bude poku5aj da se zagon etka vezana za Zelju Drugog razreSi. To je Lelja koja se odreduje u ma5ti. Nije prosto red o tome da Zelim nedto, da ma5tam. Ne. eini mi se da je apropo pojma ma5te odludujuca druga poenta. Vrlo naivno, gotovo, rekao bih, preteorijsko zapaLanje - za jeste kako ne samo kod koje drZim da je dovoljno interesantno Lakana nego uopbte u psihoanalizi (kao Sto je sludaj, usput redeno, s ditavim nizom Lakanovih pojmova) koncept ma5te predstavlja lep sludaj dijalektidkog podudaranja suprotnosti: naime, zar pojam maite ne ozna(ava gotovo dve suprotnosti? strane, u pitanju je, da se naivno izrazimo, blaZen, S iedne spasonosni aspekt maite. Znate vet, mabta kao, recimo, neka vrsta zamisli idealizovanog stanja bez smetnji, itd. Na primer, u politici, korporativistidka, obidno totalitarna zamisao druStva kao organske celine u kojoj svi pojedinci saraduju, itd. To je vrsta blaZene, harmonidne strane maite. Ili, naivno izral.eno, u privatnom Zivotu ma5ta je ma5ta o uspeSnom seksualnom odnosu, itd. Ali, s druge strane, postoji drugi aspekt ni5ta manje radikalan i originalan: pojam fantazlje koji je upravo suprotan, koji se odnosi na maitu dija osnovna forma je zavist/ljubomora. Ovde nije red l,,t ,.-:
l/;
i..,ii.
r
r; r.'" ;-.
)r:
.t!.i'.t
|.,t"t. rc,l;-)'..r
: : -,::.: t.-. ,t?
..t
:
/r'/,i.r')-'t I
i
-
;:
'/,r-:.),
-'t.:"
,,.u,,_.,.
..
o blaienoj, nego o prljavoj ma5ti. Na primer, kada ste ljubomorni sve vreme vas mudi pitanje ,,Kako me tretira drugi?", ,,Kako oni prosto ,,uLivaju"?.", itd. Moja poenta je u tome da ako iz takozvanih totalitarnih ideologija (a ovde razvljam pojmove na vrlo elementarnom nivou) ima Stogod da se naudi, onda je red o tome da su upravo ta dva pojma ma5te dve strane iste pire. Naime, da pojam prljave maite predstavlja cenu vezivanja za pwi pojam maite. Nije sludajno (a ovde razmi5ljam vrlo naivno) 5to su politidki sistemi koji se oslanjaju na ma5tu u smislu harmonidnog druitva - na primer u nacizmu s idejom,,narodne zajednice", itd., ili u staljinizmu, s izgradnjom ,,novog doveka" i idejom novog harmoniinog socijalistidkog drudwa u cilju odri.anja tih vidova ma5te morali u isto vreme da razviju ekstremno suprotne vidove fantazije: u vidu opsesije jevrejskom krvlju, izdajnicima, onim Sto drugi "' rade, itd. Ono 5to je odluiujuie, po mom miSljenju, jeste neizbe- ' Zno cepanje ma5te na ovakav nadin. Sklon sam tvrdenju da s ma\., Stom stoji otprilike kao s ideologijom: uvek postoje dve maSte. 'l . Na 5ta mislim kad se pozivam na ideologiju? Ono Sto je apsolutno vaZno jeste to da jeiidiologija uvek dvostruka. U redu, po i znato mi je da jerpojam ideologije danas na neki naiin demodiran, proglaien za naivnost, itd., ali ja iu na kraju pokubati da objasnim za5to, kako, upravo kao lakanovci, ne samo 5to treba da se drZimo pojma ideologije nego moZemo i dalje da ga razvljemo na vrlo koristan nadin. Moj dobar prijatelj, ameridki marksista Fredrik DZejmson, kog podvrgavam pranju mozga ne bi li od njega napravio dobrog lakanovca, s odredenim uspehom (nadam se), dao mi je vrlo dobar primer ideologije na delu. Seiate li se da smo, recimo, do pre dvadeset godina u stanclardnu filozofsku i antropolosku terminologiju obidno uradunavali odnos doveka i prirode, kompleks proizvodnje, eksploataciju prirode, itd.? To je bilo cenjeno kao opSte mesto. Niko nije sumnjao tla ie se tom terminologijom uvek baratati. Proizvodnja radom ie se nastaviti; ljudska wsta ie nastaviti da eksploatiSe prirodu, itd. ( )tvorene moguinosti bile su videne na nivou same dru5rvene or_
/.' 75
74 ...
r)'1./.'I
. n.. t t..t r
-l z.
/'J
preovladati kapitalizam? Ili fa5izam? Hoie li biti socijalizma? Tako gledano, druitvena ma5ta je bila aktivna na nivou razliditih moguinosti dru5tvene organizacije. Na delu su bile ideje da iemo moida imati fa5izam, totalitarizam, moZda orvelovsko zatvoreno dru5tvo, moZda hakslijevski ,,vrli novi svet", moZda liberalni kapitalizam, drZavni kapitalizam, ili Stogod drugo. Pri tom je bilo moguie zamisliti promenu. Proizvodnja ie se na neki te pojave su bile ocenadin nastaviti, kao i eksploatacija prirode ganizaclje. Hoie
li
-
i ' .
{"
f, ()
njivane kao konstante. Medutim danas, dvadeset ili trideset godina kasnije, tvrdim da stvari stoje upravo suprotno. Veoma je lako zamiSljati, to dini svako, da ie se sva priroda upropastiti, da 6e doii do ekolo5ke katastrofe ili dega drugog: da ljudska rasa ne6e dugo opstati. Ono 5to vi5e nije moguie zami5ljati jeste to da neie biti liberalnog kapitalizma: na tom nivou promena neie biti. Prema tome, na delu je san da moZda neie biti prirode, moi.da ie doii do totalne katastrofe, ali liberalni kapitalizam ie jo5 uvek nekako postojati, iak i ako Zemlja vi5e ne bude postojala. Tako je doSlo do scene kao Sto je ova, na kojoj moZete da vidite kako se menja ono vidljivo i ono nevidljivo, ono Sto se moZe zamisliti i ono Sto se ne moZe zamisliti. To je, mislim, mada je redeno na vrlo naivan nadin, ako hoiete empirijski dokaz da je ideologija na delu. I da ponovim, tvrdim da je pojam ideologije, na isti nadin kao pojam ma$te, uvek ima dva nivoa. Moja poenta je u tome da natin za prepoznavanje ideologije na delu ide uvek putem denunciranja druge ideologije. Ne postoji dista, naivna ideologija. Ideologlja je uvek gest denunciranja drugog stanoviSta kao naivne ideologije. Da ponovim, govorim iz sopstvenog politidkog iskustva. Na primer, kako doZivljavamo moment raspada komunizma po5to smo se konadno oslobodili te totalitarne ideoloike indoktrinacije i vratili nekakvom ,,prirodnom" stanju stvari? Sta dini to prirodno stanje stvari? Slobodno trZi5te, vi5epartijski izbori, itd.? Taanije, najspontanije iskustvo vezano za to kako smo se oslobodili nametnutog veStadkog poretka i vratili se, recimo, neideoloSkom prirod-
:ia
6:
1
a
q)l. 4
t.t
/),o
t',/ r1:'I::
;..
.'
l
.t
1 "'
,.
,
,,
,-,
nom stanju stvari, prema mom mi5ljenju, takoreii je osnovni potez ideologije. U redu, ovo pitanje neiu zaboraviti nego iu mu se kasnije vratiti. Sada, Sto se tide pojma maSte, ne igram se olako retima, ali zaista ma5tu takode moZemo da prenesemo u politidku oblast, itd., ali ja ipak mislim da je jedna od lekcija psihoanalize u tome da je dak i u politici neophodno barem obezbediti odredenu distancu prema okviru ma5te. Da bih to ilustrovao pomenuiu vrlo jednostavari i po meni vrlo lep primer. Knjiga Oldouza Hakslija Siya eminencya (Aldous HuAey, The Gray Eminence), kao 5to moZda znate, jeste biografija Oca Zozefa koji je bio politidki savetnik kardinala Ri5eljea. Mislim da bi tu kr.ligr trebalo da prodita svako ko god Zeli da baci ne5to svetla na opskuran odnos izmedu etike i maite. Za{to je figura Oca Zozefa toliko interesantna? Ako u fiktivnoj rekonstrukciji (hajde da igramo igru) moderne evropske istorije hoiemo da izolujemo epizodu u kojoj je do5lo do skretanja takozvanog normalnog toka dogadaja, epizoda kojom se uvodi neravnoteZa dije konaine posledice su bila dva svetska rata u XX veku, 5ta bi to onda moglo biti? Naravno, glavni kandidat za to odluino skretanje toka dogadaja je podela Nemadkog carstva Rajha u Tridesetogodi5njem ratu, od 1618. do 1648. - to jest, u prvoj polovini sedamnaestog veka. Kao Sto verovatno znate, usled te podele odloZeno je uspostavljanje nemadke nacionalne drLave, i tako dalje. To je onda tok osnovne neravnoteZe u evropskoj istoriji. Podimo s tom fiktivnom, osnovnom rekonstrukcljom za korak dalje. Ako bi u okviru nje postojala osolra odgovorna za te katastrofalne rezultate, glavni kandidat za tu trlogu upravo bi bio nesreini Otac Zozef koji je, kao RiSeljeov savetnik, svojom fenomenalnom sposobnoiiu za intrigu uspeo da trvede Sto je bilo njegovo najveie dostignu6e jaz, rascep u talroru protestanata, na osnovu kojeg je zakijudio _sayez izmedu katolitke Francuske i protestantske Svedske protiv Austrije, i ni faj rraiin premestio srediSte ratnih dejstava na nemadku teritoriju. Tal<.rr je Otac Zozef, u krajnjem, otelovljenje zaverenidkog, makijave77
listitkog politidara, spremnog da irtvuje hiljade Livota, da pribegne SpijunaZi, laganju, ubistvima, otimadini. U redu, ni5ta novo. Ali, isti Otac Zozef imao je i svoju drugu stranu koja je fascinirala Oldouza Hakslija. Tokom dana bio je uZasan, zaverenik, najgori politidar; ali po5to bi za dana obavio prljav posao, uvete nije bio samo sve5tenik nego i mistik najautentidnije vrste. Svake vederi, u smiraj dana prepunog tegobnih diplomatskih intriga, tonuo je u duboke meditacije. Njegove mistiine vizije sadri.e svedodanstva autentidnosti dostojne svete majke Tereze, svetog |ovana od Krsta,* i tome slidno. Redovno se dopisivao sa sestrama jednog malog francuskog manastira, dajuii im savete u vezi s njihovim duhovnim nemirima i tome sliino. To je za Hakslija bilo zagonetka. Kako bismo mogli da uskladimo ove dve strane? Na ovoj odludnoj tadki, mislim, Haksli lidno izbegava istinski paradoks tako ito se opredeljuje za lakSi izlaz.: svaljivanjem krivice na navodno slabe tadke Zozefovog mistidkog iskustva. Prema Haksliju, intenzivna orijentacija na Isusa Hrista - Otac Zozef je bio oclgovorna je opsednut Hristovim patnjama na putu ka Golgoti za odrLanje mogutnosti bezobzirne manipulacije patnjama drugih
ljudi i tako
dalje.
Kao Sto verovatno znate, Haksli je iz tog razloga okrenuo leda hriSianstvu. Duhovno spasenje potraZio je u istodnjaikoj mudrosti, i tako dalje. Ali, ja mislim da je jedna od pouka psihoanalize upravo u tome da moramo _u potpunosti da prihvatimo paradoks. |este, moZete u isto weme da budete apsolutno autentidan i najui.asniji politidki zavemistik Sto, naravno, nije prigovor renik. U svom autentidnom privatnom iskustvu nemamo garancije o tome kakve ie biti njegove politiake posledice. Mislim da je to iluzija koju moramo napustiti. Ne moZe biti jasno ni 5ta ie biti politidke posledice vaSeg subjektivnog iskustva.**
* Radi se o svetoj Terezi Avilskoj i o svetom Jovanu od Krsta, Spanskim misticima iz poznog Srednjeg veka (e. K.). ** Radi valjanog razumevanja prevoda, ditalac treba da ima u vidu da su u ovo poglavlje urednici uvrstili tekst Zii.ekovog predavanja, koji je i nakon redak78
Dopustite mi da se sada vratim na glavnu tadku
_
ma5tu.
Naravno, kao Sto od Lakana znamo, maita je u krajnjem sluiaju maSta o seksualnom odnosu. Tako, naravno, nadin poricanja ma5te sastoji se u elaborisanju onoga ito Lakan misli kad kaze da nema seksualnog odnosa, to jest, via Lakanove teoretizacije seksualne razlike, takozvane formule seksualnosti. sta ovde moja poenJe ta? ona se sastoji u sledeiem. ono ito se u ovom sludaju obidno ne zapai.a jeste Lakanov stav koji glasi da ,,La femme n,existe pas", ,,Zena ne postoji", koji se ni u kom sludaju ne odnosi na neku vr_ stu Zenske sustine izvan simbolidkog poretka, neintegrisane u simbolidki poredak i neizrecive, izva.n domena diskursa. .: ,.i Znate, ono 5to veoma volim kod Lakana, ne znam da li to za_ pai'ate, jeste to 5to je po stilu u velikoj meri lenjinista. sta pod tim mislim? Nesto vrlo precizno. Kako da prepoznate istinskoglenjinistu? Tipiian lenjinistidki stav sadrZan je u tome kada, na primer, neko kaZe ,,sloboda", lenjinistiiko je pitanje ,,sloboda za koga? Sta da se radi?" To ie reci, na primer, sloboda burL.oazije da eksploatise radnike, itd. feste li zapazlli da je u Etici psihoanalize Lakin naiinio gotovo isti obrt u vezi sa ,,dobrom". Da, Vrhovno dobro, ali tije dobro, da se iini Sta, itd.? Ovde, mislim, kad Lakan kaZe da ,,zena ne postoji" moramo da nadinimo lenji'istidki tour i zapitanro se ,,Koja Zena?", ,,Za koga to i.ena ne postoji,'. I opet, poenta je u tome da nije red o nadinu na koji se Zena uobitajeno shvata, koji se sastoji u tome da Lena ne postoji u simbolidkom poretku, da se na neki nadin protivi integraciji u taj poredak. U iskuSenju sam da l
-
:'Lr -a -"-' )-
kod Lakateza, daje mnogo pojednostavim, jeste da je sva poenta nema izna upravo u tome da po5to lgnu ne moiemo totalizovati' primer uzetka. Tako, drugim redima, mislim da je' u krajnjem' Zenvedne muSke logike upravo taj pojam nekakve Zenske suStine' To je krajnja skosti, iikliut"tt. i, simbolidkog poretka, izvan niega' mislim postoji"' ne mu5ka fantariig A kada l,akan kaZe da ,,Zena iz simda je upravo to neizrecivo, misteriozno-,,\zvan"' iskljudeno mislim? tim pod Uohekog poretka, ono Sto ne postoji' Sta
Vx lx
Ox*
O*
MUSKO Univerzalna funkcija. Sve je podredeno falusnoj funkciji bez izLtzetka. Postoji jedno
koje nije.
Vx Ox :xox
referentnog paradoksa.
Nije sve podredeno falusnoj
Sada, moja
funkciji. Ali nema izuzetka' Nema nidega 5to nije podredeno falusnoj funkciji.
preko granica iskustva na domen beskonainog, neizbeZno zapada u antinomije. A, kao bto moZda znate, Kant govori o dvema vrstamatema antinomija distog uma. S jedne strane, imamo takozvane simboli iz gornje tablice predstavljaju simbolidki zapis onoga sto jezikoir. (vantifikatori Vx i lx znaie' redom' "za svako x"' p?irodnim 1.,"t..,o 'oarro*o ,porroli x", (Dx ,,x ima svojstvo
e.
K.).
ge, paradokse neregularnog skupa, kao Sto znate, duvene Raslove paradokse, ,,MoZe li jedan element biti klasa samog sebe?" Znate dosadne primere kao 5to je onaj da li seviljski berberin brije samog sebe ili ne. Ta vrsta neregularnog elementa, to je vrsta samo-
Zellsro
Dopustite mi da, prvo, lna popularan nadin razvijem izloZenu Da misao, da bih potom postepeno preiao na filozofski pristup'u svorazvio vei sam bih otvorio svoje karte, svoju konadnu tezu joj poslednjoj knjizi Tarrying with the Negative' isti rad objavila je moju prilaieliica iz Sjedinjenih Dri'ava DZoan Kopjec [foan Cop;".1 svojoj knjizi Read my Desire [eitaj moju Zelju]' koja se ve" joj je iovatno ve( nalazi u ameridkim knjiZarama - mislim da podnaslov ,,Lakan protiv novog istoricizma"' Ne znam koliko dobro ste uPoznati s filozofijom Imanuela Kanta. Kantova ideja je sadrZana u tome da ljudski um' primenjen
* Logiiki
matidke antinomije; s druge, takozvane dinamidke antinomije. Da donekle pojednostavim, mogli bismo reci da matematidke antinomije odgovaraju paradoksu beskonadne deljivosti, nedeljivosti, i tako dalje, dok dinamidke antinomije po svojoj strukturi odgovaraju drugom skupu paradoksa s obzirom na to da, kao Sto moLda znate, u logici imamo dve matrice, dva skupa paradoksa' S jedne strane, imamo paradokse beskonadne deljivosti, nedeljivosti; s dru-
je ideja, da kaZem jednostavno, slidno mi5ljenju
DZoan Kopjec i ostalih, jeste da na Zenskoj strani imamo upravo strukturu matematidkih antinomija - beskonadne deljivosti versus nedeljivosti. Sto se tide muSke strane, imamo strukturu kantovskih dinamidkih antinomija. zbog iega je to vazno? zato sto, kao sto moZda znate, svoju zvanidnu teoriju o polnoj razlici Kant razvija u svojim ranim spisima o lepom i uzvi5enom, s osnovnom idejom' jednostavno redeno, da je i'ena lepa a muikarac uzvisen' Nije tako? Moja teza, saglasna s tezom DZoan Kopjec takode, glasi da Kanta ovde moramo da ditamo nasuprot samom Kantu' To ie reii da kada Kant govori o dva vida uzviSenog - o matematidkom uzvisenom, kada imamo posla s kvantitativnim beskonadnim, i s tako da se vei na primeru druge strane, dinamidkim uzvisenom
-
dve vrste uzviSenoga susre6emo s polnom razlikom' AIi' na ovo bih se vratio kasnije. Dopustite prvo da objasnim stvari na nadin kako ih barem ja razumem. Dakie, prvo imamo Zensko stanoviSte- Zenska podela se sastoji u pretpostavljanju nedoslednosti zelje. To je iuveno Lakanovo ,,Zuhteuam od tebe da moj zahtev odbaci5, poSto to nije to"' je bio du,,C'est ne pas, ga". To ie reci, muSki strah od Zene, koji boko ukoienjen u duh vremena' Zeitgeist, na prelazu u XX vek' od u demu Edvarda Munka, Augusta Strindberga, do.Franca Kafke
-
8l 80
taj uZas sastoji? U pitanju je upravo uZas Zenske nedoslednosti: koja je uZas koji se u to vreme zvao Zenska histerija -je histerija takode, kao 5to traumatizovala te autore kao muSkarce i koja zbog koje su se i vam je poznato, oznattla radanje psihoanalize se
suodili s nedoslednoSiu mno5tva maski. Histeridna Zena neposredno se kreie od odajnih molbi do surovih mu5kobanjastih ispada i poruga, itd. Ono Sto uzrokuje takr,rr nelagodu je nemoguinost da se iza tih maski otkrije konzistentan subjekt koji njima manipu-
Zenskog subjekta veno vedno Zensko i tome slidno - sastoji od kao falologocenkoji izmide vladavini onoga Sto se obidno navodi zakljutrilni um, falusna funkcija i tome slidno' Komplementarni nema maski iza kojoj u tak sadrZan je u tome daie Lena, u meri Lakanu' Ali' prema nidega, potpuno podredena falusnoj funkciji' stranu formule Zensku ditam istina je upravo suprotna' Eto kako
seksualnosti.Presimbolidko,vednoZenskojeretroaktivna'patrijar-
halnafantazija'Tojeizlzetakkojitemeljivladavinufalusa'Stvari' pojmom izvorusput reieno, s tim stoje isto kao s antropolo5kim prema kojoj je nog, matrijarhalnog raja. Mislim da je konstrukcija patrijarhatom' stroiz.v"orni matrilarhalni raj postepeno zamenjen bih da bi prvi potez istinskog' rafo .tr.,r, patrijarhalni -it' Rtk"o mita' koji od feminizma morao da bude odbacivanje tog
li5e.
Dozvolite mi da ovde ukratko pomenem iskustvo Edvarda Munka s histerijom, koje je na njega ostavilo dubok trag' U toku 1893. godine bio je u vezi s lepom kierkom jednog trgovca vinom iz Osla. Ona mu je bila naklonjena ali se on pla$io braka iz brige za svoj rad, zbog dega ju je napustio. Jedne olujne noii, po njega je do5ao ribarski damac. Izvestili su ga da je mlada Zena na samrti i da Zeli s njim poslednji put da razgoYara. Munk je duboko potresen bez pitanja po5ao do njene kuie, gde je zalekao kako leZi izmedu dve upaljene sveie. Ali, kada je priSao krevetu, ona je ustala i podela da se smeje. Ukupna scena nije bila ni5ta drugo do obmana. Munk se okrenuo da pode. U tom trenutku, ona je zapretila da ie se ubiti ako je napusti i izvadila revolver koji je naslonila na grudi. Kada je Munk pokulao da joj oduzme oruZje, ubeden da je i to takode samo deo igre, revolver je opalio i ranio ga u ruku. Ovde imamo histeridnu predstavu u najdistijem izrazu. Subjekt je uhvaien u maskaradu u kojoj se ono 5to izgleda kao smrtno opasno otkriva kao varka, a Sto izgleda kao prazan gest otkriva se kao smrtno ozbiljno. Panika koja zahvata mu5ki subjekt u suodenju s, tim teatrom izrai.ava boiazan da iza mnogih maski' koje otpadaju poput ljuski glavice luka, nema nidega - da nema poslednje Zenske tajne. Ovde, medutim, moramo da izbegnemo fatalno nerazumevanje. U meri u kojoj te histeridne maske za i'enu predstavljaju nadine da zaposedne muSku paLnju, dini se da je neizbeZan zakljudak duda se Zenska tajna, nedostupna mu5koj falusnoj ekonomiji
-
dikalnog
retroaktivnog opravdanja muSke fodetka sluZi kao podr5ka
sermog
vladavine.
..
Sto se faTako gledano, sam nedostatak bilo kakvog iztzetka ekonomije i na lusa tide odrZava nedoslednost Zenske libidinalne To je moja osnovtaj nadin utemeljuje vladavinu falusne funkcije' neSto izvan fapostoji ,ra poenta. Kada Lakan s tim u vezika|e da jedne strane' imal,,ro, kao Zensko uhivanje, itd'' to ne znadi da' s nadam se da neiu rno deo Lene zahva(en onim Sto Lakan naziva' a s druge. strapovrediti nikog od slu5alaca' falusnom funkcijom' kaZem na slede6i ,r", du postoji deo izvan toga' Dopustite mi da to
je'to krajnji pu*dokt do kojeg pokudavam da dodem' 5to smo uhvaieni u Itrrzlog je upravo u tome Sto nema \zuzetka' potpunosti u okviru falurrecloslednost upravo time Sto ie i'ena u
nldin,
ia
te funkcije'
srrc funkcije, a Sto paradoksalno utemeljuje vladavinu objasnim u daljem Stu pod tim podrazumevam? PokuSaiu to da izlirgirnju. spis "SvrgavaKao Sto verovatno znate, Lakanov najduveniji stavom dvosmislenim se s zavrSava Zelje" dijalektika i subjekta rr;,' moZe se ,,u.i. neiu dalje i6i"'66 Redenica je neodredena po5to ,,1,,
str' 307 [prim uredni2up 1uLu.,, ,,Prevrat subjekta i dijalektika zelje", prevodilac na6eg izdanja (Radoman tekstu. istom l,.rl. l(ilo 6to se vidi *Ji. ,,0
"
83
82
uzeti da implikuje da je Lakar-r, negde drugde, Zeleo da ide dalje, i da je taj mamac naveo neke njegove feministidke kritidarke da mu prebace 5to je zastao na samoj tadki na kojoj je trebalo da nadini odludujuii korak s onu stranu Frojdovog falocentrizma. Mada Lakan govori o Zenskom uZivanju, jouissance, koje izmide domenu falusa, on ga shvata kao neizreciv tamni kontinent, odvojen od mu5kog diskursa granicom koju je nemoguie preii. Sada, za feministkinje kao 5to su Irigarajeva i Kristeva, to odbijanje da se prede granica, to, kao 5to Lakan kaLe, ,,la ovde neiu dalje ici", signalizuje kontinuitet tabuiranja Zene. Ono 5to feministkinje te vrste Zele, jeste upravo da se ide dalje, da se Zenski diskurs uoblidi s onu stranu falusnog poretka. Sada, zbog dega ta operacija, koja sa stanovi5ta zdravog razuma ne moZe da ne izgleda kao potpuno opravdana, promaiuje svoj cilj? Redeno na tradicionalan filozofski nadin, granica koja definiSe Zenu nije epistemoloSka nego ontoloika. To ce reci, naravno, da granica postoji i da izvan nje nema niiega. Drugim reiima, Zena je, naravno, ne-celo, Sto upravo znadi da je i.ena ne-celovito uhvaiena u falusnu funkciju. To ne znaii da ovde postoji deo nje koji nije zahvaien falusnom funkcijom, vec da izvan nje nema nitega. Drugim redima, ono Zensko je ta struktura granice kao takve, granice koja prethodi onome 5to se izvan nje nalazi ili ne nalazi. Sta god da zapaLamo u tom vanjskom podrudju, vedno Zensko, na primer, ili, modernije izraLeno, semiotiku, Zenski diskurs, ili Stogod drugo, predstavljaju projekcije muSke fantazije. Drugim reiima, ne bi trebalo da se suprotstavljamo Zeni onakvoj kakva je za drugos, za mu5karca, i.eni kao rnu3koj narcistidkoj projekciji, mu5koj slici Zene a, s druge strane, ni istinskoj Zeni za sebe, onakvoj kakva je izvan mu5kog diskursa. Gotovo sam spreman da tvrdim upravo suprotno. Zena za sebe u krajnjem je muika fantazlja, tim vi5e Sto joj se viSe pribliZavamo (nazovimo je istinskom Zenom) prosto dovodenjem do kraja inherentnog
-
Kordii) svojevremeno se opredelio za termin ,,prevrat" subjekta, ali, po njegovom potonienr savetu, opredelili smo se za termin ,,svrgavanje". 84
corsokaka mu5kog diskursa o njoj. Mislim, opet, da upravo kada teZimo Zeni kao tom neizrecivom izvan muSkog simbolidkog porctka kao suprotstavljenoj semiotici, itd., da je upravo ovaj pojam o jednome ,,izvan" ono sto, ako hocete, jeste krajnja mu5ka fantaz.ija. Dopustite mi sada da predem na drugu stranu. U sludaju muikarca, na mu5koj strani, rascep je, takoreii, ospoijen. Mu5karac izbegava nedoslednost svoje Lelje za uspostavljanjem linije razgra' niienja izmedu falusnog domena - nazovimo ga prosto domerrom seksualnog uZivanja, odnosa sa seksualnim partnerom - i javrrcfalusnog domena - nazovimo ga domenom neseksualnih rrih aktivnosti. Ovde se, mislim, susreiemo s dva paradoksa vezanrr za ono 5to se u teoriji racionalnog izbora naziva stanjem koje je
po svojoj su5tini nusproizvod. Mu5karac svoj odnos prema Zeni poclreduje domenu etidkih ciljeva, a kada je prinuden cla bira izrrrcclu Zene i moralne duZnosti, profesije, svoje misije, dta god ho(('[c, automatski se opredeljuje za duZnost: pritom je istovremeno svcstan da jedino odnos sa Zenom moZe da mu donese pra\,u sre.rr, lidnu ispunjenost, i tako dalje. Zato mislim, pojednostavljeno rr'i'eno, da je prljavi trik mu5ke ekonomije kada se kaZe: Sta? Po rrrcni ga vidamo u svakoj dobroj holivudskoj melodrami. U demu :;(' sastoji osnovni trik melodrame? Mogao bih da navodim brojne I'r irrrcre, ali neiu da vam oduzimam suviSe vremena. Logika bi bil.r slccleia: muSkarac Zrtvuje svoju ljubav prema Leni zbog neke vi:,t stvari - revolucije, posla, nedega toboZe aseksualnog - ali porrrlia izmedu redova glasi da upravo Zrtvovanje ljubavi predstavlja vrlrovni dokaz njegove ljubavi prema njoj, o tome kako je ona za nt('rlir sve, tako da uzviSeni moment melodrame (a to je odluduju( (, l)o meni, za utenje o mu5koj seksualnoj poziciji) predstavlja nl()lrcnt priznanja kada Zena konadno shvata da ju je dovek izdao, ,l.r ;t'ostavljena, ali da upravo njegovo Zrtvovanje u odnosu prerrr.r rrioj predstavlja krajnji dokaz njegove ljubavi. Poslednja melo,lr,rrrrslia reienica glasi ,,To sam stvarno udinio za tebe", upravo u ,r,)rr('ntu kada je napu5ta. Po mom mi5ljenju to je muSki trik: Zerr.r ;t virie najvi5e dobro, ali upravo da bi mogao da je bude5 do-
stojan mora5 je napustiti. Verujem u melodrame. Moj osnovnr moto glasi da melodrame strukturiSu naSe Zivote, mislim, u Zivotu iete utvrditi njihove strukture. Tako, da ponovim, smatram da upravo muikarac postavlja izuzetak koji je daleko vi5e u skladu s falusnom strukturom, i tako dalje. Dopustite mi da dalje, na apstraktniji nadin, objasnim taj viSe preteorijski opis koji sam vam izloLio. Sta se misli pod tim ne-celim koje se ne moZe univerzalizovati? Daiu vam vrlo ortodoksan i moi.da iznenadujuii primer, kao marksista starog kova. Mislim ovo je provokacija koju obiino nastojim da prodam u Parizu, a Zak-Alan Miler je obidno kupuje zato Sto je i on sam stari maoiprimer za ono Sto Lakan misli pod pojmom sta, itd. - da najbolji ne-celoga, Sto bez izuzetka, ali upravo iz tog razloga ne moZe da se totalizuje, jeste u redu, pojam je marksistidki - klasna borba. Ona ukljuduje uzimanje u obzir strana u borbi, Sto je razlog za5to nema nedelimiinog objektivnog stanovi5ta koje bi omoguiilo da defini5emo klasnu borbu. Tadno u tom smislu, moZemo reii isto 5to i za Zenu, da klasna borba ne postoji poSto nema izuzetka, nema elementa koji joj izmide. Ne moZemo da shvatimo ili zamislimo klasnu borbu kao takvu, po5to uvek imamo posla s parcijalnim posledicama nedega tiji accent gros f,,naglaSeni izraz"] je klasna borba.
Mislim da je u pitanju ista struktura kao kad kaZemo da nideg nema izvan, svaka pozicija koju zauzmete vei je deo klasne borbe, u demu je upravo razlog zaSto ne moZete da je totalizujete. Ili, da vam dam manje dogmatidan, viSe apstraktan filozofski primer: ovla5an pogled na svaki udZbenik filozofije dini jasnim kako je svaki univerzalni ili sveobuhvatni pojam filozofije ukorenjen u posebnu filozofiju. Nema neutralnog pojma filozofije koji bi se onda mogao podeliti na analitidku, hermeneutidku, strukturalistidku filozofiju, itd. NajvaZnije je da se to shvati. Svaka posebna filozofija obuhvata sebe i sve ostale, 5to ie reii svoje videnje svih ostalih filozofija. Ili, kako to kaie Hegel u Predavanjima o istoriji filozofiie, svaka odluiujuia epohalna filozofija, na neki nadin, jeste filozo86
fija u celini. To nije podela celine, nego je to sama celina shvaiena u specifidnom modalitetu. Ono 5to ovde imamo, tako gledano, nije prosto svodenje opSteg na posebno, nego viSak op5teg. Nijedno pojedinadno opSte ne obuhvata sav poseban sadrZaj, po5to svaka posebnost ima svoju sopstvenu opStost, pri demu svaka sadrZi specifidnu perspektivu celine oblasti. Zboglogaje poenta ipak rafinirana. Nije red o vrsti primitivnog nominalizma u smislu da postoje samo posebne filozofije. Postoje samo posebne op5tosti. Univerzalno pravilo je da je svaka
t^
':..
)"
I+-)i''::"t"'/ ^,-i \
1,;;
svaki ukotvljen u posebnoj tradiciji, pretpostavl ja izuzetak, tradiciju koja sebe doZivljava kao kontingentnu. Da ponovim, mi5ljenja sam da je odludujuia tadka u tome da
je taj multikulturalizam mogui jedino ako sopstvenu tradiciju vidite kao radikalno kontingentnu: i ako se prema njoj odnosite kao kontingentnoj. I ne verujem da je to moguie izvan prazne tadke referencije koju iini kartezijanski subjekt. Ili da kaZemo drukdije: zamka univerzalnosti, takoreii, podiva u onome Sto preiutno iskljuduje. Kao 5to vam je poznato, klasitan primer, ,,dovek" univerzalnih ljudskih prava iskljuduje, naravno, koji nisu univerzalnih ljudskih prava? one - u demu je zamka je zamka u touniverzalni, svaki pojedinac ima prava na njih, ali me ko su ti koji nisu u potpunosti shvaieni kao ljudi? Prvo, iskljutuju se na primer, divljaci. Iskljudujete ludake. Takode iskljudujete necivilizovane varyare. I moZete da nastavite: da iskljudujete kriminalce, decu, Zene, siroma5ne i tako dalje. Dakle, ljudska prava pripadaju svima, zamka je disto tautoloSka, kao i obiino, zar ne? Ljudska prava su praya za sve, ali za sve koji su zaista u potpunosti ljudi. A na osnovu toga moZete da gradite trik koji moZe da se vodi do kraja tako da u odnosu na taj skup prava svako moZe da bude izuzetak [referenca na formulacije najvi5e volim, kao stari levi u tabelil. Najsimpatidniji sludaj - koji jeste jakobinski terorista teror Francuske revolucije. Praktidno svaki konkretan pojedinac je potencijalno iskljuden, potencijalno viden kao egoista koji moZe da bude pogubljen na giljotini, itd. Tako gledano, prava su univerzalna ali svaki konkretni pojedinac na neki naiin se ne uklapa u univerzalnost. To je moja tema, ali
idemo dalje. Sledeii dobar primer tenzije izmedu univerzalnog i posebnog je, mislim, upravo antinomija liberalno-demokratskog projekta. Ta antinomija se tide odnosa izmedu univerzalnog i partikularnog. Liberalno demokratsko univerzalistidko pravo na razliku suodava se sa svojim granicama u momentu suodavanja sa stvarnom razlikom. Dopustite mi da ponovim, na mom bezukusnom nivou, i da t /:
88
t
-..,ti./a./t:t,: t-; t t
:
::;
)
it ."na
':
se podsetim, kako biste to nazvali, klitoridektomije, sedenja klitorisa koje treba da oznati seksualnu zrelost Zene, dakle prakse koja se, kao 5to verovatno znate, odrLala u delovima istodne Afrike. ili uzmimo manje ekstreman sludaj, insistiranje muslimanki u Francuskoj, na primer, da u drZavnim Skolama nose zdr, i tako dalje. Sada, to izgleda kao odigledan sludaj, ali kako tom problemu da pristupimo kao dobri liberali? Mislim da ovde imamo dilemu koja se ne moZe jednostavno
razre5iti. Naime, 5ta ako a ovo nije izmi5ljotina nego se stvarno dogada - neka manjinska grupa tvrdi da ta razh,ka, njihovo pravo na klitoridektomiju, ili prinudavanje i.ena da na javnim mestima nose zAr, itd., da ta razlika proistide iz njihovih specifidnih obidaja koji su neodvojiv deo njihovog kulturnog identiteta i prema tome Sto ako grupa odbacuje protivljenje, na primer, odsecanju klitorisa
kao izraz kulturnog imperijalizma, kao nasilno nametanje ev.ocentridnih standarda? Sta biste, na primer, rekli ako bi ne samo mu5karci nego i same Zene, kada biste poku5ali da ih podudite, da im objasnite na koji naiin je to deo njihovog primitivnog patrijarhalnog karaktera, ako bi one izjavljivale: ,,Ne, to je upravo deo rnog samog kulturnog identiteta"? Kako da se odludimo izmedu suprotstavljenih zahteva individualnog prava i grupnog identiteta, kada se, i u tome j.e zamka, grupni identitet raduna kao znatajan deo identiteta pojedinca. Sta bi tu bilo standardno liberalno glediSte? Dopustimo da Zena bira Stogod Zeli. Ako i.eli da joj se klitoris odsede, neka tako i bude, pod uslovom da je na odgovarajuii nadin informisana, upoznata s lepezom izbora. Nije li to standardni liberalan odgovor? Samo je potrebno da je objektivno informi5emo - da kaZemo to nai'rno o ukupnoj situaciji. Ali, obmana ovde podiva u osnovnoj implikaciji da postoji neutralan, nenasilan nadin informisanja, odnosno upoznavanja individue s punim opsegom alternativa. Data pojedinadna zajednica nuZno poseduje konkretan nadin sticanja znanja o alternativnim stilovima Livota, na primer, putem obaveznog Skolovanja, drZavnih stipendija, kao nasilnih interven- I
^".:^t.-/
89
i
l
i
j
;
.-.:,i.-0-).f):;
|
.1-"
-a,
".:.t
t :,":",
|
, t,t
" i.:,'
t.l\l
1
j,t.;1.\
\
cija kojima se naruSava identitet. I u tome je zamka ili poenta, da nema neutralnog medijuma kojim bi se odvijalo informisanje individua. Kako iete, na primer, da informiSete siroma5nu Zenu u takozvanom primitivnom (g-",9 nij" moje glediSte) afridkom druStvu da odsecanje klitorisa predstavlja din varvarstva, itd.? Sama forma informisanja u toj zajednici ie vei biti ocenjena kao izvesno
minimalno nasilje. Usput, samo da me ne razumete pogre5no. Moja poenta nije u toj laZnoj zapadnjadkoj neutralnosti tipa: u redu, pustimo ih da urade Stagod i.ele, itd. Moja poenta je prosto vi5e pesimistidka i [pokazujuii na formulaciju seksuacije u tabeli] mislim da je istina te mu5ke strane da nema neutralne sveobuhvatne univerzalnosti. I da Sta god da radite, morate u izvesnom stepenu da prihvatite odreden stepen nasilja. Sada prelazim na moj poslednji deo, koji je filozofidniji: Sta je tim formulama seksuacije Lakan zaista nastojao da postigne? |a mislim ne5to vrlo radikalno, gotovo neduveno, a Sto se obidno ne uvida, i pogreSno razlrme. Mislim da je Lakan bio jedini, barem jedini za koga ja znam, ko je pokuSao da elaborira pojam polne razlike koji bi bio na nivou kartezijanskog subjekta, subjekta moderne nauke. To ie reii da kartezijanski subjekt, apstraktni subjekt onoga ,,Mislim, dakle jesam", taj apsqra\1ni, prazan subjekt nast-aje, kao 5to moZda znate, kao rezultat radikalne deseksualizacije dovekovog odnosa prema univeizumu. Drugim reiima, tradicionalna mudrost je oduvek bila antropomorfna i seksualizovana. Tradicionalno, premoderno shvatanje univerzuma bilo je strukturisano opozicijama koje su nosile neizbrisive seksualne konotacije: jin-jang, svetlo-mrak, aktivno-pasivno. Imamo antropomorfnu unive rzalizaciju polne suprotnosti. Antropomorfna osnova omoguiava metaforidnu korespondenciju, ka9 gdnos uzajamnog ogledanja, izmedu mikrokosmosa i makrokosmosa: uspostavljanje strukturnih kosmologlja izmedu doveka, dru5tva i univerzuma; dru5tva kao organizma s mot- l. .t ).
90
'r_tl:] ,,
r,'L
i
,.1
LLtt*.r, i;r;.,1 1 iij.;r:,, ou,i),i;,|7.,:l,i: ,.Vli,,r,,ir;r?li, ., ,,h narhom kao glavom, i tako dalje, radanje univerzuma sno5ajem iz- :.,-, medu Zemlje
i
Sunca,
itd.
+:":::'
U modernom
svetu, tome nasuprot, suodavamo se s inhe--'' "'' rentno neantropomorfnom realno5cu, slepim mehanizmom koji, kako obidno kaZemo, podleZe jeziku matematike i prema tome moZe da se izrazi jedino u besmislenim formulama. Svako traganje za dubljim smislom vidi se kao preostatak tradicionalnog antropomorfizma. To je moderan pristup: univerzum nema smisao. (Zao mije Sto nemam vremena da se na ovome zadrLim, po5to trenutno radim - na detaljnom - 5to moZe da vas iznenadi je to iStitavanju kvantne fizike. Za!to?. Zato Sto veoma vaZna oblast polemike u kojoj protivnapad preduzimaju opskuranti New Age-a. Poznato vam je da ta vrsta ,,kvantne fizike otvara moguinost kombinovanja zapadne nauke i istodnjadke mudrosti". Smatram cla je kvantna fizika vrhunac modernosti, ali, naravno, s tim u vezi rnoZemo kasnije da udemo u raspravu. Dopustite da nastavim.) Sada, u svetlu ovoga moZemo da odmerimo Lakanovo dostio'b nuie. On je bio prvi, a koliko znam i jedini, koji je ocrtao konture, cla tako kaZemo, neimaginarne, neneutralizovane - rekao bih dak, neantropomorfne, neljudske - teorije polne razlike. To ie reii teorije koja radikalno raskida sa svakom vrstom antropomorfne seksualizacije: mu5ko-Zensko kao dva osnovna kosmidka principa, jin-jang, aktivno-pasivno, i tako dalje. Problem s kojim se Lakan suodio bio je sledeii: kako da predemo od iivotinjskog parenja, vodenog instinktima, regulisanog prirodnim ritmovima, do ljudske seksualnosti opteredene ovekovedenom i.eljom koja iz samog tog razloga ne moZe da se zadovolji - tako da je inherentno ometena, osudena na neuspeh, i tako dalje? Opet, kako prelazimo od prirodnog parenja na ljudsku seksr-ralnost? Lakanov odgovor je, mislim, da u ljudsku seksualnost trlazimo putem intervencije, naravno, simboliikog poretka kao vrste heterogenog parazita koji remeti prirodni ritam parenja. Narlrvno, svako smatra da ovo zna, ali Sta to znaii?
:, . ,. ,,,.,-. ':, t.,
..:
,1
'
9l
r. ,,i
-
':,
'
-
:
:'
t
'
l.tl::.t7'/1k.i.".-.,.
,
)'l:1
,
n.:.'.fi .
!
imaU vezi s ove dve asimetridne antinomije simbolizacije mo mu5ku stranu: opitost s izuzetkom; Zensku stranu: oblast ne-celoga koja upravo iz tog razloga nema intzetka - postavlja se jedno najnaivnije pitanje. Ovde imamo odreden inherentni prekid simbolizacije koji je takode izrai,en u dva glavna skupa logidkih paradoksa, i tako dalje. Sada, potpuno ste u pravu kada sebi postavljate vrlo prosto, naivno pitanje. Sta sadinjava vezv te dve disto logidke antinomije s opozicijom muSko-Zensko koja, ma koliko da je simbolidki posredovana i kulturno uslovljena, u krajnjem oiito ostaje biolo5ka dinjenica? Sta dini vezu izmedu njih [pokazuje na formule u tabeli] i jo5 uvek iskustvenu dinjenicu da postoji ne5to biolo5ko Sto se tiie mu5kog, Zenskog, i tako dalje? Mislim da Lakanov odgovor na to pitanje glasi da odgovora nema. Tainije reieno da nema traZene veze. To ie reii da ono Sto isku5avamo kao seksualnost remeti ljudsku seksualnost, da ne- upravo je posledica kontingentnog ma seksualnog odnosa, itd. akta, da tako kaZemo, kalemljenja osnovnog prekida simbolizacije biolo5ke opozicije mudkog i Zenskog. Tako, odgovor na postavljeno pitanje: ,,Nije li veza izmedu dva Iogidka paradoksa univerzalizacrje i seksualnosti nedopustiva?" predstavlja, prema tome, upravo Lakanovu poentu. Ono Sto Lakan radi prosto se sastoji u tome da taj nedopustiv karakter prenese od, recimo, epistemoloSkog do ontoloSkog nivoa. Sama seksualnost, koju doZivljavamo kao najveiu, najsnaZniju potvrdu na$eg biia, jeste, dopustite mi da to tako izrazim, sklepana - jer se sastoji od montaZe dva potpuno heterogena elementa. To parazitsko kalemljenje simbolidkog prekida u animalnom parenju je ono 5to uslovljava njegov instinktivan ritam, itd. Sada, ono Sto Lakan s tim u vezi radi neito je vrlo precizno. Kod njega mu5ko i Zensko kao definisani u formulama seksuaCije nisu predikati koji donose pozitivne informacije o subjektu, tako 5to bi oznadavale neka pozitivna svojstva. Ne znam koliko dobro poznajete Kantovu filozofiju, ali moja teza glasi da su one sludaj onoga Sto Kant shvata kao disto negativna odredenja, koja samo
'i: :i,L
|1n7t',11,Ji
,
oznadavaju, registruju izvesne prekide, granice, specifiine modalitete novezane s neuspesima subjekta u traganju za identitetom koji
bi ga konstituisao kao puno konstituisan objekt, potpuno shvaien, itd. Tako, Lakan je ovde subverzivniji nego Sto moZe da izgleda. Kao Sto moZda znate, ukupna poenta Kantove etike i filozofije je u traganju za takozvanim formalnim, apriornim strukturama nezavisnim od empirijskih, kontingentnih stvari koje sreiemo u tulnom iskustvu. Mislim da neito tome nalik iine oni koji pokuiavaju da ukaZu na to da je Lakan radio na elaborisanju kantovskog nadina kritike diste Zelje, apriornih uslova Zelje. Ono Sto Lakan naziva ,,objekt malog a" [objet petit a] uplqyo je nepatoloSki apriorni objekt-uzrok Zelje, objekt kvazitranscendentalne lrste.* Problem ovo ne mogu da razvljem, vei samo
-
* Lakanoyu
kovanicu objet petit a, prevodimo kao objekt malog a (a ne kaol / v ,,objekt malo a" [3to je neprecizno vid. facques l,acan, XI seminar: eefiri temeljna ) . r n pojma psihoanalize, 7964, prir. Jacques-Alain Miller, Naprijed, Zagreb, 1986, str. r:L;e u' 69,223,225, et passim). Logiiki gledano, objekt malog a posredno znadi da po- . ',"in(,, stoji i objekt velikog A [velikog drugog (Autre) versus malog drugog]. Iako je po- :j zrrirto da kod Lakana postoje veliko Drugo i mali Drugi, on je u tom eksplicitar .-t,t?", kada govori o strukturi analitiike situacije, u kojoj, kako kaZe,,,ne postoje samo. -"',1 .,,n tlva prisutna subjekta, nego dva subjekta, oba snabdevena sa po dva objekta, koji su fa i drugi; ovaj drugi (autre) oznaien je malim podetnim slovom a." Tako giet
tlirno, redena struktura ima detiri ilana: ja, objekt, Drugo oznadeno velikim A, i t)rugi oznaden malim a. (Vid. Zak Lakan,,,Frojdovska stvar ili smisao povratka lirojdu u psihoanalizi", Spisi, Prosveta, Beograd, 1983, str. l4l). Takod,e, objekt malog a, u svom punom znadenju bio bi objekt ili predmet-uzrok moje ielje (pri iemtr sam ja Drugo za drugog) ili pak Drugog (koji je i subjekt za sebe, odnosno, ono u subjektu drugog 5to je nedokudivo i, kako Lakan kaZe, ,,vi5e od njega satt'rog"; cf. Lacan,
XI
seminar, str. 286, 324); terminoloiko re5enje je opravdano,
rraroiito u svetlu razlike znadenja subjekta kao malog drugog (a) koji se odnosi na bliZnjeg (vid. Lakan, ,,Prevrat subjekta", str. 288) od velikog Drugog (A) dije .;.,r znrienje je ZiLek na vi5e mesta dovoljno precizirao (vid. napred, str. 43, 53, 98, l4B-9, 156, 186, 235-6,280, 285, 314, 337-8). Prema tome, u svedenom iskazu, objekt malog Drugog, bio bi predmet Zelje (predmet-uzrok Zelje, kako kaZe Lrrkan) svakog pojedinca ili subjekta, dok je objekt velikog A (velikog Drugog), na ovaj ili onaj nadin, svaki pojedinac, ili subjekt, imamo li u vidu 5ta je Veliki Dru1gi: da je to simboliiki, odnosno institucionalni poredak. Tako, na primer otac liuo Zivi pojedinac je objekt velikog A (velikog Drugog), na taj natin 5to je objekt lrrrcna-Oca, kao nosilac,,mandata" ili institucionalne uloge koja se na pojedinca I'rcnosi. - Prim. prev.
t 92
,", 93
,
I
')+
lt'.
ri-"Pr..
;t
!.
'9;,.in:-.r)::. r Pr:;
/:
; 1 :a'' "[') ''. ^'.'
1
i-:'\u,; ;,ajlli;'1 ''';;tr: ,e( !' t:t "'
' .t,lt
)t
4;''-t"'
'
+-'' '^
4
koji L3\a-q neplekidno istide' a qde se raz)lazi s Kanto-m, jeste.sledei\. Za ovo pitanje bilo bi plodonosno,dilSnje dve Kanlove htor"nj" uz Edgara Alan Poa'.Na primer' njegove p.ie", ,,Ci"a madka" i ,,Demon perverzl)e" ' Po govori o demonu posedujemo' pewerztje, ali Sta je to? Vratimo se Kantu' Po njemu' , pat" strane, putolosk. akte, koli su- uzrokovani na5im patolo-
da nagovestim
illi
oUl"ttti su dulni' kontingentdefini, empirijski objekti; a potom imamo etidko delanje' koje se Skim Zeljama, Sto
ie
re:ii, i.eljama
nisekaonepatoloSko,Stoiereiikaodelanjedijipokretadkimotiv ji apriorno, tisto formalno, prazno pravilo' Sada' imamo lep parajedna od Lakadoks kojim se stvari komplikuju i ovde, smatram' oiije no,,ih t.itit
empinepatotoSkog delanja, kao akta neuslovljenog ikakvim pridu rijskim, kontingentnim objektom' Predimo sada ukratko na
ieii,
,,Demon perverz\je" E. A' Poa' i Kao 5to moZda znate' u dve pomenute pride' "Crna matka" impulsu u svakom do,,Demon perverzije", Po govori o iudnom kaveku da ne5to udini bez pozitivnograzloga ali' prosto' formula je zabranjeno' To je L,e da to morate da udinite upravo zato 5to tome pa iete sludaj disto negativne motivacije' Razmislite malo o najuvideti da je ta disto negativna motivacija a priori formalna u bez u sebi' zasnovana je nadisto distijem Kantovom smislu. Ona novi porivanla na ikakvu empiriju. Problem je u tome da se otvara do-.., zla... U redu, ali stvar moZemo dalje da razvijemo' Moja poenta uvezi s ovim je u tome da ono Sto Lakan pokuistom nivou - u Sava svojom tabelom seksualnosti leZi upravo na swhu obezbedenja nekakve neempirijske, disto formalne' transcenNa vrlo dentalne, kantovski redeno, apriorne logike polne razlike' tipa glavna dva pre'cizan, paradoksalan nadin, Kant kaZe da postoje
antinomija u koje se ljudski um a priori nuZno zapli&.I smatram, da donekle pojednostavim, da su one kod Lakana podudarne s dvema formama uzviSenog. Ta dva tipa antinomija tadno oznatavaju strukturu dve polne pozicije. Dopustite mi da opet ovde budem vrlo precizan. Iz rog razloga, Lakan je, koliko je to moguie, daleko od pojma polne razlike kao odnosa dva suprotna pola koji se uzajamno nadopunjuju, koji zaledno formiraju celinu doveka. Znate onu mitologiju o muSkom i Zenskom, kao dva pola, dve suprotnosti, koje zajedno dine potpunost istinskog doveka, itd. Na toj tadki, prema Lakanu, ne moZemo reii da s tim i tim zajedno [opet pokazujuii na delove tabele sa table] imamo punu celovitost doveka, ako poveZemo mu5karca i Zenu. ZaSto ne? Zato Sto s njima imamo samo dve gre5ke. Svaki od ta dva poku5aja vei po sebi predstavlja greSku. To su upravo dva poku5aja da se postigne op5tost, ali to ne polazi za rukom. Mislim da ovde moZemo da pol'udemo vrlo jasnu razliku. (Kao stari staljinista uvek volim da pomdem liniju razlikovanja izmedu nas i njih, neprijatelja, koji su u ovom sludaju fukoovski konstruktivisti koji kaL:u, znate, da polna razlika nije ne5to prirodrro dato.) Pol - a to je Fuko razvio u prvoj knjizi Istorije seksualjeste improvizacrja, ve5tadka unifikacija heterogenih disnosti kurzivnih praksi, itd. Lakan je to odbacio. Za niega, pol, seksualna pozicija, nije ne5to naprosto diskurzivno konstruisano. Ali on se zbog svega toga, naravno, ne vraia na naivno stanovi5te da je pol neka, u supstancijalnom smislu, prediskurzivna datost. Pol nije simbolidka diskurzivna konstrukcija. A 5ta je onda? On nastaje upravo tako gde simbolizacija zakazuie. To je Lakanova poenta. 'l'
Drugim redima, da budemo sasvim precizni, ako bi bilo mogude simbolizovati polnu razliku, ne bismo imali dva pola nego srrrno jedan. Dva pola postoje upravo zbog toga Sto je svaki od njih, ako hoiete, neuspeh sopstvene vrste. Mislim da bih vas posa95
94
.(, i",
l-
:;'.)\
!))
-' I.li:,:.,-,.'
I 't..
ri ;.r':'/.,1 ,tt^
r''11./a).-
...
.
trtt
.' : l(r"
:
vetovao da proditate, kako biste shvatili logiku koja je tu na delu, jedan od najboljih tekstova Levi-Strosa. To je velidanstven tekst.IJ njemu je on lakanovac (mada nije voleo Lakana). Red je o Strukturalnoj antropologiji u kojoj Levi-Stros izveitava o jednom eksperimentu. BeleZi kako su pripadnici jednog plemena, u Brazilu, u Amazoniji, bili podeljeni u dve grupe. Potom je svakom dlanu obe grupe postavljao jednostavno pitanje: moZe5 li na papiru da mi nacrtaS mapu kuia va5eg sela? Paradoks je sadrZan u tome Sto su pripadnici obe grupe, iako su crtali isto selo, nacrtali potpuno razlidite mape. Jedna grupa je iscrtala kuie oko centra sela. Bio je to nadin kako su oni videli dispozicrju, mapu sela. Druga grupa je nacrtala nizove kuda s podelom u sredini. Sada, naravno, vi biste
rekli, da nema problema: moZemo da uzmemo helikopter, selo snimimo iz vazduha i dobijemo istinitu sliku. Ali poenta nije u tonadin samo bismo je izgubili. Cela poenta, kao Sto me - na ovaj Levi-Stros lepo kaZe, jeste u tome Sto je problem bio u nekakvom osnovnom prekidu, strukturnoj neravnoteZi i Sto je svaka grupa na
svoj nadin tu neravnoteLu opalala i pokuSala da je simbolizlqe' pobolj5a... I to je nadin kako treba da shvatimo logiku polne razlike. Opet, to nije ne5to tipa [opet pokazuje na tabelu]: pola ovde pola tamo. To je pogreSan put da se shvati celina doveka, drugadiji nadin da se shvati celina, potpunost doveka. Drugim redima, moja sledeia poenta je da, na primer, to da jeste 9no Sto u vezi s polnom razlikom moramo da izbegavamo Mislig-r suprotnosti. komplementarne smislu njena formulacija u da je to krajnje ideolo5ka operacija. Ovde sam opet feminista odredene vrste koji nastoji da muSkom diskursu suprotstavi poseban, odvojen Zenski diskurs. Mislim da oni ponavljaju istu gredku koja je inaie poznata, a obidno je dinjena u stara dobra vremena staljinizma od strane najradikalnijih staljinista koji su tvrdili da, kao 5to znate, imamo burZoasku i proletersku nauku. Svi smo se smejali njihovom primitivizmu, ali ja mislim da oni iine istu greiku, istu kao u ranije pomenutom sludaju klasne borbe. I ovde moramo reii da ne postoji neutralna
', t : C ,:, -ti: i,i. '.,,. ., , .t r :'"t:O(.;j .: , .,.)t.. t\,Ni4; -,\::/i..t1..t .,) .:: :" )"- r.; - .) /,,o ')i.. .)' r' ,t: ). ,t .i
poziclja, nego samo jedna nauka, i da je ona razbijena iznutra. Mislim da je apsolutno vaLno da se drZimo istog stava kada je u pita-
nju diskurs. Ne kaZem da je diskurs prosto polno neutralan, da nije rodno odreden. On nije neutralan, ali je to diskurs koji je, takoreci razbijen iznuLra. Dopustite mi da to kaZem na drugi nadin. Opet, ako mi oprostite 5to poslednji put pominjem Luja Altisera, mislim da sve zavisi od statusa veznika ,,i" kao kategorije. Ako ste ditali Altisera - a mislim da je jo5 uvek vredan iitanja - u naslovima niza tekstova i eseja javlja se veznik ,,i". Na primer, imate naslov ,,Ideologija i ideolo5ki drZavni aparati", ili, na primer, ,,Protiwednost i nadodredenost". Kakva je logika tog ,,i"? Prvi deo pre tog ,,i" je neki op5ti ideolo5ki pojam: pojam ideologije, protivrednosti. potom, drugi deo ,,ideoloiki drZavni aparati" ili ,,nadodredenost" pribivlja konkretne materijalne uslove tako da taj pojam podinje ai-raai kao ne-ideolo5ki. Ako biste hteli da izbegnete idealistiiku dijalektiku i drZite se materijalistidke, onda protivrednost morate da shvatite kao deo konkretnog, nadodredujuieg, sloZenog totaliteta, i tako dalje. Opet, to ,,i" je po smislu tautolo3ko. Ono povezuje isti sadrtaj u dva modaliteta. P,rvo, apstraktni univerualan pojam u svojoj ideoloikoj evidenciji, a potom, vanideoloike, konkretne materijalne uslove njegovog opstojanja. Ideologija postoji jedino u ideolo5kim drZavnim aparatima. I u nadodredenosti. Tako ovde nije potreban nikakav prvi termin da bi posredovao izmedu dva pola, poSto drugi termin vei predstavlja postojanje prvog termina. Ovde je, usput redeno - a sada iete se pitati kakve to veze ima s psihoanalizom gadrZan jedan nadin da se shvati razlika izmedu Frojda i |unga, poito je ono 5to fung radi, upravo suprotno Frojdu. Na primer, u vezi pojma libida, za lungaje libido vrsta neutralnog univerzalnog pojma, a potom imamo njegove konkretne oblike - razlidite metamorfoze, kako on kaZe. Imamo seksuilni, kreativni, destruktivni libido, i tako dalje. Dok Frojd insistira da je libido, u svom konkretnom postojanju, nesvodljivo seksualnog karaktera. Tako bi altiserovski naslov Frojda bio ,,Libido i j_
96
)€ Lt bt.t'.t'..., )() :.:):lj.u.rli:..:. J' .- '.' ,..,- ::: :./rl-:
"" 'I
1',
'+.'r.'l,il
:-
r. _ t ' ,., ''.
lLl: t': t ') : , t,-, i;'."1
1
:^.,:
t\
:
:)
,l
,,
,, ).i;i,
a:,,. .,t
97
\).
i\ J
o
't I
\'
"'.).,l:'^'i,t'l.].|'':'|i'"/''.-,'|.'1|t':1-::'.,'' ).A,t
2i;r,'1 i;-:;t;
y.
;
a t r.t .,:"'
seksualna egzistencija". Sta je ovde moja poenta? Ona je u tome Sto, u saglasnosti s Lakanom, polna razlika, muskarac i Zena, treba da se shvati upravo kao altiserovsko ,,i". Mu5karac je, da tako kai.emo, op5ta, a Lena je konkretna egzistencija. Postoje dva nadina. Ili idemo na nadin: mu5karac i i,ena kao ,,ideologija i ideoloiki drLavni aparati", ili na apstraktan, opskurantistidki nadin: muikarac i Zena, dva pola koja su uzajamno komplementarna, itd., dime vrlo
brzo zavriavamo u opskurantizmu Netv Age-a; Dopustite mi da vrlo brzo zavr5im. Da taj paradoks izloLim na drukdiji nadin: kada Lakan kaZe da Zena ne postoji, to je druga posledica onoga Sto sam ja rekao. Apsolutno nije neophodno da to shvatimo kao da sledimo logiku prema kojoj nijedan empirijski element ne odgovara u potpunosti svom simbolidkom mestu. laempirijsno je da je to osnovna Lakanova teza. Na primer, otac ski, stvaran kao deo realnosti, empirijska osoba oca - nikad ne ostvaruje, ne uklapa se u svoj simbolidki mandat. Uvek postoji jaz izmedu simbolidkog mesta oca i empirijskog oca. Empirijska osoba je neko na koga se odnosi figura odinskog autoriteta, neko ko dela u njegovo ime. On nije autoritet neposredno. Sada, rekli biste, a Sta ako jeste? U redu, nadam se da nemate takvog oca jer biste onda imali psihotidnog oca. Mislim, Sreberov otac bio je otac u potpunosti: u tom sludaju nije bilo pomenutog jaza. Dakle, moja poenta je da morate shvatiti razliku, da ovde morate da izbegnete drugu zamku. A to je, usput reteno, ono 5to znadi pojam kastracije. Taj pojam znadi upravo to da biste imali, da kaZemo, odinski autorii"t morate da prodete odreden preobraiaj i prihvatite da vi5e ne delujete kao svoj, nego kao otelovljenje, kao agent, neke transcendentno simbolidke instance. Da niste u potpunosti svoj. Onaj ko govori kroz vas, takoreci je veliki Drugi. Upravo u meri u kojoj ste nosilac autoriteta uvek ste decentrirani, niste neposredni autoritet. Vi ste predstavnik odsutnog simbolidkog autoriteta. To bi znadilo da otac cenu svog autoriteta plaia upravo tom kastracijom kao jazom izmedu svoje empirijske egzistencije i svog simbo-
Iiikog 98
mesta. "\
ri..
_ti
)4.-.1',.-
it"-- t
L
"
.(;r ',,'
t
-:.'
= l-' ::'
Sad, moja poenta je u tome da, .kad Lakan kai.e da i.ena ne postoji, to apsolutno ne znadi isli jaz. To ne znadi, kao Sto se empirijski otac nikad ne podudara sa simboliikim mestom oca, da se rrijedna empirijska Lena ne poklapa za Zenom. Mislim da nije u lritanju ista logika. Zalto? U kom smislu nije? Dopustite mi da napravim poslednji kratak izlet. Swari stoje isto kao s ]evrejinom. Vi znate, u antisemitizmu imate istu vrstu jaza. Imate ono Sto se obidno pominje kao takozvani konceptualni fcvrejin, Sto ie re(i, fantazmatidna slika |evrejina kao zaverenika, itcl. Naravno, nijedan empirijski Jevrejin kojeg sreiete ne uklapa se rr potpunosti u sliku tog uZasnog, zaverenidkog levrejina, ali poenta je u tome da taj jaz izmedu empirijskog )evrejina i stvarnog Ievrcjina nije isti kao jaz koji razdvaja oca od Imena-Oca. Logika je tlrukdija zato 5to mislim da s gcem imamo strukturu kastracije. S ft'vrejinom imamo suprotan s.ludaj. Paradoks sa nadinom na koji f t'vrejin funkcioni3e je u tome 5to ako ih je viSe empirijski uniSterro, poniZeno, to su oni sve moiniji. -fo je osnovni paradoks |evrejina i mogu da vam dam primer
istc logike iz moje sopstvene zemlje, gde sada populisti desnog lirila napadaju komuniste, dak iako su komunisti izgubili vlast. Naiin na koji oni konstrui5u komunistidku opasnost sadrZan je u zrrhteyu da iako su izgubili vlast, to su nevidljiviji, to su moiniji, Io srr vi5e tajna vlast koja sve drLiu svojim rukama, itd. Takva je i Iogika ]evrejina: 5to su vi5e onemoguieni empirijski, Sto ih je vi5e pobijeno, to viSe stidu wstu sablasnog, fantazmatiinog svemogur t'g prisustva. Drugim redima, Sto ih je vi5e pobijeno, to manje rrrogu da budu kastrirani. Tako, suprotno odinskoj kastraciji, fevrt'jin, i to je uZas fevrejina u nacizmu i antisemitizmu, upravo fevrt'jin na neki nadin ne moZe biti kastriran. U demu se ta razlika ',rrstoji? Mislim da se ona moi,e precizno formulisati. Ime-Oca je ',rrrrbolidka fikcija. Ovde smo u poretku onoga Sto je jude na lep rr,riirr nazvano ,,plemenita laL". To je simbolidka fikcija, dok |evr, iin nije simbolidka fikcija nego fantazmatidna sablast, sablasna ulvirra. A to je apsolutno valno da bismo shvatili Lakanovu teori-
'
99 1;.,',
', t
- ti fantastidni uZasi, kao 5to je Ziva smrt, ne spadaju u red simbolidkih otev duh u Hamletu, i tako dalje suSta podrazumevam pod
ju.
-'
i:,.,.
,"{ I ,.ii a7
Sablasne utvare
fikcija, nego sasvim suprotno. ,,sasvim protno"? Poenta je u tome 5ta Lakan misli, kad god iznova insistira na tome da istina ima strukturu fikcije, itd.? Mislim da je to vei op5te mesto svakoglglupogjsocioloikog udZbenika. Postoje knjige napisane o simboliik-oj druSwenoj konstrukciji realnosti, itd. Poenta je u tome da uvek - samo razmislite o primeru Levi-Strosa postoji neuspeh simbolidke fikcije koji nastoji da zakrpi izvesne osnovne prekide: neuspeh fikcije da pokrije osnovne dru5tvene suprotnosti, bilo u sludaju polne razlike ili klasne borbe, ili dega treteg.Taj neuspeh se onda postavlja u sprektralne utvare, u duhove, u Zivu smrt. Njih uvek ima kao otelovljenja onoga 5to bi Lakan nazvao izvesnim simbolidkim prekidima. I da zakljuiim. Moja poenta je u tome da ako na ovaj nadin pristupimo Lakanu, mislim da stvarno moZemo da razvijemo celu teoriju ideologije zasnovanu na njegovoj teoriji. Osnovni elementi te teorije bili bi da ono 5to te spektralne fantazmatidne utvare skrivaju nije realnost, dru5tvena realnost. Ovde moramo da napustikonstrukcija promo naivan marksistiiki pristup - da ideoloikapoenta kod Lakana sto skriva neku dru5tvenu stvarnott. \9, Cela je u tome da u interesu uspostavljanja druitvene realnosti - a pod njom mislim na dru5tveni poredak, druitvenu simbolidku reprimordijalno prigu5eno; ne5to Sto alnost - ne5to mora da bude se ne moZe simbolizovati, tako da nastaju sablasne utvare da bi se ispunio jaz onoga 5to se ne moZe simbolizovati. Opet, sablast ne bkriva dru3tvenu stvarnost, nego ono 5to primordijalno mora da se potisne da bi dru6wena stvarnost mogla da nastane. Dakle, mislim da je lakanovski pojam Realnog, kao kamen koji se opire simbolizaciji, krajnje koristan za nenaivni pojam ideologije. Pod nenaivnim pojmom ideologije mislim na pojam koji omoguiava izbegavanje uobiiajenih zamki. Ako biste rekli ideologija kao ,,laLna svest", onda automatski implikujete neku vrstu prirodnog direktnog pristupa onome Sto realnost uistinu jeste, itd.
'l'o vam nije potrebno. Potreban vam je upravo pojam da sama rerrlnost nikad nije u potpunosti konstituisana, i da ideoroike sablasnc utvare/fantazije upravo to nastoje da maskiraju. Ne neka pozitivna realnost, nego nikad ne uspeva upravo ono ito u sociologiji obitno nazivamo,,dru5tvena konstrukcija stvarnosti". r: /r.
!
11'
t.l/\,;/a1
::),r
101
-, 't !'t
:'1' / :i:
i)'l.t ,,: ?:: Irt '::-' ' ' it i':\1 l' ; i,;'': .'.,' , , ,-,^. - rt t:t t .:
',.i: )il.)1,...,:l
-:l
tr\
".,:
: ,. t ,'t!l':::+:,.t':'-1;
.1j, i i. --,/-:
t
'\1)./ 1> :
1::;
ti
i
..t
:r-
A-';
"J
.,,":.
''
!::-,,
.i)|:"a ."1
,t:. l
tr'.i"l;i. I:t..''"t'
''
"::
5.
LAKAN IZMEDU KULTUROLOSKIH STUDIJA T KOGNITIVIZMA*
"-.
)j--.'..
i -
'-
t
rei ,,teorija" je oteta za neku krajnje usku parohijalnu svrhu kao da Ajn5tajn nije imao teorije; kao da Darvin nije imao teorije.6T
-
i':)::(\1
"';,t.:
\-
Dokins se ovde duboko solidari5e sa svojim velikim oponentrrorn Stivenom Guldom [Stephen Jay Gouldl, koji se takode Zali da ,,rnedu knjiZevnim intelektualcima postoji konspiracija da misle da poseduju intelektualno podrudje i izvore prikazivanja, dok su, u stvari, grupa pisaca dokumentarne literature, uglavnom iz oblasti nauka, koji poseduju mnogo fascinantnih ideja o kojima ljudi Zele tla se obaveste".6s Citat jasno ukazuje 11_uslo* rlspra"g-1.ao borbe z.a ideolo5ku hegemoniju u preciznom iiatenju pojma koji se nal.rzi u spisima Ernesta Laklaua [Ernesto Laklau]:19e je o borbi oko l'osebnog sadrZaja koji uvek ,,hegemonizuje" naizgled neutralan i runiverzalan pojam. Treia kultura obuhvata Siroko polje koje zahvata od raspraya teorije evolucije (Dokins i Denet [Dennett] versu.s Guld), preko fizitara koji se bave kyantnom fizikom i kosmo'krgijom (Hoking [Stephen HawkingJ, Vajnberg [Steven Weinberg], Kapra [Fritjof Capra]), naudnika kognitivista (opet Denet, Marvin Minski [Marwin tt4inskyl), neurologa (Saks [Oliver Sacks]) do teorctidara haosa (Mandelbrot, Stjuart fStewart]), autora koji se bave l
,
l.
KulturoloSke studije Yersus ,,treda kultura" (a) Borba za intelektualnu hegemoniju
Danas smo svedoci borbe za intelektualnu hegemoniju - za to ko 6e zatzeti univerzalno mesto ,,javnog intelektualca" - izme-
du postmodernih dekonstruktivista, kulturoloskih studija i kognitivista popularizatora ,,egzaktnih" nauka, to jest, zastupnika takozvane ,,treie kulture". Ta borba, koja je zaokupila paLniu Siroke publike, prvo putem takozvane ,,afere de Man" (gde su oponenti pokusali da dokaZu protofasistidke iracionalistidke tendencije deLonstruktivista), kojaje dostigla vrhunac u aferi Sokal u dasopisu Social Text. U kuliuroloSkim studijama, ,,teorija" se obidno shvata kao me$avinu ktt;iZi rtte, filmske kritike, masovne kulture, ideologije, studija homoseksualnosti, i tako dalje. S tim u vezi vredi navesti iznenadujuiu Dokinsovu [Richard Dawkins] reakciju: Pre neki dan zapazio sam jedan ilanak izpera knjiievnog kril tidara pod naslovom ',Teorija: Sta je to?" Da ne poverujete? "Teorija'' se preobrazila do znaienja,,teorije u knjiZevnoj kritici''... Sama-i
*
Objavljeno [prim. urednika].
r02
u
UMBR(a): A Journal of the Unconscious, 4' 2000' pp'
9-32
rrspeh daleko nadma5uje javnu privladnost kulturolo5kih studija "7 Richard Dawkins, ,,A Survival Machine",
u The Third Culture: Beyond
rltr Scientific Revolution, John Brockman (ed.), New York, Simon & lt)()6, p.23. 68 Stephen fay Gould, ,,The Pattern of Life's History",
t'
Schuster,
u The Third Culture,
.ll. 103
I
\)
..t..,. t. ..,. " ,i..c,r-t,'-;,2r 1 -!:-lr:'I>'Ql'/t.) :/'t l>Z:, -it';, !,'.r- . !l\.1,-',yi,;.'tf |.;, ' .'.." ,
r-si;
!,.').1t i.!,
(dovoljno je podsetiti se velikih bestselera Saksa, Hokinsa, Dokinsa i Gulda); (2) ovde, kao u sludaju kulturolo5kih studija, nemamo posla s homogenizovanim poljem, nego sa rizomskim mno5tvom
't,t
.
- ,
povezanim ,,porodidnim slidnostima", unutar kojeg autori desto vode burne polemike, ali gde takode bujaju interdisciplinarne veze (izmedu evolutivne biologije i kognitivnih nauka, i tako dalje); (3) autori aktivni u tom domenu, po pravilu se hrane odredenom misionirskom fredanoSiu, na'osno\ r zajednidke svesti o tome da participiraju u jedinswenoj promeni globalne paradigme saznanja. Kao manifest te orijentacije mogli bismo navesti ,,lJvod" u The Third Culture: Beyond the Scientific Revolution lTreia kultura: sa onu stranu nautne revolucijef, u kojoj priredivad (DZon Brokman) lepo predstavlja Siroku pridu koja je u osnovi kolektivne identifikacije vi5e naudnika koji su intervjuisani u knjizi.6e Prema f Brokmanu, ideja javnog intelektualca se tokom detrdesetih i pedei setih godina identifikovala s visokoobrazovanim dovekom verzirase i nim u ,,mekim" humanistidkim (ili druSwenim) naukama, koji stav o zauzimao interesa, javnosti od op5teg pitanjima obraiao najznadajnijim aktuelnim pitanjima i na taj nadin zapoiinjao Siroke i strasne javne rasprave ili udestvovao u njima. Potom je, nalet ,,francuske" postmoderne teorije dekonstruktivizma doveo do nestanka te generacije javnih mislilaca i do njihove zamene ,,beskrvnim akademcima", to jest, kulturalistima diji pseudoradikalan stav protiv ,,moii" ili ,,hegemonistidkog diskursa", ide u korak s kontinuiranim opadanjem neposrednog i aktuelno politidkog angaLmana izvan uskog kruga posveienih udenjaka, kao i rastuie samozatvaranje u elitistidki Largon koji onemoguiuje samu moguinost intelektualnog angaZovanja u javnim raspravama. Na sreiu, medu'. tim, na povladenje ,,javnog intelektullca" odgovoreno je velikim talasom treie kulture, pojavom javnog intelektualca novog tipa, autora treie kulture, koji u odima Sire javnosti, sve viSe i viSe predstavlja 'onog za kojeg se pretpostavlja da zna", kome je pove6e
John Brockman, ,,Introduction: The Emerging Third Culture", u: The
Third Culture, pp. 17-34. 104
z::i',i 5;'1.:.)1. - /,)A.)p !t.CL:,i..rit ir,r1". rr!
,,
Q(.:.[-a,.; ,:;
i',,:i-.i.]
reno da otkrije kljudeve najveiih tajni koje se tidu svih nas. Ovde je opet problem u jant izmedu uspeSnih ,,egzaktnih" nauka i njihovih ideoloikih zastupnika u treioj kulturi, koji naudnike uzdrLu do subjekata koji navodno imaju znanje, a ne samo za obidne ljude koji masovno kupuju te knjige nego i za same postmoderne teoretiiare koji su time intrigirani, ,,u njih zaljubljeni" i pretpostavljaju da ti naudnici ,,stvarno ne5to znaju o krajnjoj misteriji biia". i Taj susret nije uspeo. Nepopularni ,,treiekulturalisti" ne poseduju kljud za reSenje krize kulturoloikih studija; oni nemaju ono 5to kulturolo5kim studijama nedostaje. Zato je ljubavni susret neuspeo: voljeni/-a ne pruZa ruku i ne uzvraia na iskazanu ljubav.
I
,
(b) Ideologija ,,trete kulture" Zato je odludujude da se izvede razgranidenje izmedu same i njene inherentne ideologizacije, koja se ponekad suptilno preobraZava u novu holistiiku ,,paradigmu" (novo kodno ime za ,,pogled na svet"). Niz pojmova (komplementarnost, antropidni princip, itd.) ovde je dvostruko namenjen tako da funkcioni5e na naudni i ideoloSki natin. Te5ko je uspe5no proceniti raspon u l
105
I
I
S^i J: '.ft.i
jam kiber-prostora (ili na internet) kao na ,,prirodan" organizam koji se razija sam od sebe; ,,naturalizacija kulture" (trZi5ta, dru-
i tako
dalje, kao Zivih organizama) ovde se preklapa s ,,kulturalizacijom prirode" (sam Zivot se shvata kao skup samoreprodu5tva,
kujuiih informacija tako neutralizuje
,,geni su memi"*). Taj novi pojam Zivota se s obzirom na razliku izmedu prirodnog i kultur-
nog (ili ,,ve5tadkog") procesa - Zemlja (kao Geja) kao i globalno trZi5te izgledaju kao gigantski Zivi samoregulisani sistemi dija osnovna struktura se defini5e u skladu s procesima kodiranja i dekodiranja, prolaska informacija, i tako dalje. Tako, dok ideolozi kiber-prostora mogu da sanjare o sledeiem koraku evolucije u kojoj vi5e neiemo biti u mehanidkoj interakciji kao ,,kartezijanske" individue, u kojoj ie individue raskinuti svoje supstancijalne veze sa svojim telom i sebe shvatati kao delove novog holistidkog uma koji Livi i deluje kroz njih, ono Sto je zatamnjeno u tako direktnoj ,,naturalizaciji" Interneta ili trZi5ta je skup odnosa moii - politidkoje ,,organizam" kao Sto je kih odluka, institucionalnih uslova Internet (ili trZi5te, ili kapitalizam) nastoji da unapredi. Ovde imamo posla s ishitrenom metaforidnom traspozicijom izvesnih bioloSko-evolucionistidkih koncepata na istraZivanje istorije ljudske civilizacije, kao Sto je skok od ,,gena" do ,,mema", to jest, ideja da jezik ne koriste samo ljudska biia da bi se reprodukovala, uveiavala svoje znanje i moi, i tako dalje, nego da, takode, i moZda na osnovnijem nivou, jezik sam koristi ljudska biia da bi se replikovao i 5irio, da bi zadobijao novo bogatstvo znatenja i tako dalje. Standardan protivargument zastupnika kulturoloSkih studija koji dini kritiku treie kulture sadrZan je u tome da gubitak javnog intelektualca koji lamentira i svojim Zalbama stvarno predstavlja nestanak tradicionalnog tipa (obidno belog i muSkog) modernog intelektualca. Taj intelektualac je, u naSoj postmodernoj eri, zamenjen proliferacijom teoretidara koji rade na razlidite nadine (tako Sto brigu za veliku stvar zamenjuju nizom lokalizovanih strate5kih
-
l't, prev.
106
Neologizam dobijen iz redi memorija, po analogiji sa redi gen.
-
Prim.
s1
i 11'.,1
,:.::
1
1
].,^:-
intervencija) i koji se uspe5no bave stvarima od znataja za Siru ' jirvnost (kao 5to su rasizam, multikulturalizam, seksizam, kako prevaziti evrocentridni kurikulum, i tako dalje) i na taj nadin iniciraju javne rasprave (kao 5to su na primer rasprave o ,,politidkoj korektnosti" ili o seksualnom uznemiravanju). Mada je taj odgovor isuvi5e lak, ostaje dinjenica da su teme pokrenute u kulturoloSkirn studijama zaista u centru javnih politidko-ideoloSkih rasprava (hibrid multikultural\zma versus potrebe za identifikacljom zatvorene zajednice), pravo abortusa i prava homoseksualaca nasuprot moralnog fundamentalizma veiine, itd.), dok pn'u stvar koja iznenaduje, a tide se treie kulture, dini to kako njeni zastupnici, zauzeti razj a5njavanjem poslednjih zagonetki (,,ditanj e boLjeg uma", kao 5to je to jednom Hoking oznadio), preiutno prelaze preko goruiih pitanja koja su u srediStu aktuelnih politidko-ideolo5kih ras- ,
I
l
praYa.
Konadno, trebalo bi istaii da, uprkos neophodnoj razlici izmedu nauke i ideologije, opskurantistidka New Age-ideologija predod Dejvida Bostavlja imanentan izdanak same moderne nauke rna [David Bohm] do Fritjofa Kapre, primeri koji obiluju razliiitim verzijama ,,igrajuiih Vu Li majstora" koji nas ude tajnama 'fao-fizike,,,kraja kartezijanske paradigme", znataja antropidkog principa i holistidkog pristupa, i tako dalje.70 Da bismo izbegli nesporazume, ja se, kao staromodni dijalektidki materijalista, oStro suprotstavljam tim opskurantistidkim prisvajanjima kvantne fizike i astronomije. Te opskurantske klice, verujem, ne nameiu se samo spolja, nego i funkcioni5u kao, kako bi Luj Altiser rekao, ,,.spontana ideologija" medu samim naudnicima, kao vrsta duhovnog dodatka preovladujuiem redukcionistidko-proceduralnom stavu da 70 Vid. jedan medu hiljadu paradigmatidnih pasusa: ,,Postoji li", kao Sto tvrdi Dejvid Bom, ,,implicitni poredak" materije koji je van naSeg sada5njegrazu-
i pretpostavlja ,,celovitost" svih stvari? Mo2emo li da shvatimo 'Tao fizike' kako ga naziva knjiga Fritjofa Kapre, prodate u milion primeraka, u kojoj istodnjadke filozofije idu u korak s umno nerelivim paradoksima kvantnog sveta?" l)at Kane, ,,There's Method in the Magic", u Politics of Risk Society, |ane Franklin (cd.), Oxford, 1998, Polity, pp. 78-9. rnevanja
r07
,,vaLi samo ono Sto se moZe precizno definisati i izmeriti". Ono Sto jo5 vi5e zabrinjava od ,,ekscesa" kulturolo5kih studija jesu opskurantistidka New Age-prisvajanja danabnjih ,,egzaktnih" nauka u kojima se, u interesu opravdanja svoje pozicije, uvodi autoritet sa-
me nauke (,,danainja nauka je prerasla mehanicistidki materijalizam i upuiuje na nov duhovno-politidki stav..."). Znadajno je Sto se branioci naudnog realizma (kao Sto su Bri5mon []ean Brichmont] i Sokal [Alan Sokal]) samo ukratko pozivaju na neke ,,subjektivistiike" formulacije Hajzenberga i Bora koje bi mogle da dovedu do relativistidkihiistoricistidkih pogre5nih tumadenja, uz njihovu kvalifikaciju da je red o izrazima filozofija njihovih autora, a ne da su iste delovi naudne zamisli same kvantne fizike. Ovde, medutim, problemi tek podinju: Borove i Hajzenbergove ,,subjektivistidke" formulacije nisu marginalna pojava, nego su kanonizovane u okviru ,,kopenhagenske ortodoksije", to jest, kao ,,zvanidna" interpretacija ontoloikih posledica kvantne fizike. einjenica je da u momentu kada hoiemo da dodemo do ontolo5kog obja5njenja kvantne fizike (koji pojam realnosti bi odgovarao njenim rezultatima), dolazimo do paradoksa koji dovodi u pitanje standardni zdravorazumski naudni objektivizam. Tu tinjenicu neprekidno istidu sami naudnici koji se kolebaju izmedu proste suspenzije ontoloikog pitanja (kvantna fizika funkcioni5e, zato ne poku5avajte da je razumete, nego samo proradunavajte...) i razliditih nadina izlaska iz zastoja (kopenhagenska ortodoksija, interpretacija mnoitva svetova, neke verzije teorije ,,skrivenih varijabli" kojom bi mogao da se spase pojam singularne i objektivne realnosti, poput one koju je predloZio Dejvid Bom, a koja ipak ukljuduje paradoks same sebe, kao pojam kauzaliteta koji se vremenski odvija unazad). Temeljniji problem koji stoji iza tih te5koia glasi: moZemo li se naprosto odreii ontolo5kog pitanja i ograniditi se na puko funkcionisanje naudnog aparata, njegove proradune i merenja? Dalji iorsokak tide se neophodnosti da se nekako dovedu u vezu naudna otkriia sa svakodnevnim jezikom, da se na njega prevedu. MoZe se twditi da problemi nastaju jedino kada pokudamo da rezul108
tate kvantne fizike prevedemo na zdravorazumske pojmove o realnosti. A da li je moguie odupreti se tom isku5enju? Sva ta pitanja na5iroko su raspravljena u literaturi o kvantnoj fizici, tako da nernaju ni3ta zajednidko s pogre5nim usvajanjem nauka u kulturolo-
Skim studijama. Ridard Fajnman [Richard Feynman] litno je, u svom iuvenom iskazu, tvrdio da ,,niko styarno ne razume kvantnu fiziku", implikujuii da se njena matematidko-teorijska aparatura ne moZe prevesti na pojmove svakodnevnog razumevanja realnosti. Uticaj moderne fizlke bio je subverzivan za tradicionalno naivno-realistidko epistemolo$ko gledi5te: nauke same su otvorile jaz u kome je moglo da se razraste seme opskurantizma. Tako, umesto ispoljavanja prezira prema kulturoloSkim studijama, bilo bi mnogo produktivnije da se ponovo pristupi starim pitanjima u vezi sa preciznim epistemoloSkim i ontoloikim implikacijama promena u samim,,egzaktnim" naukama. (c) Corsokak istoricizma S druge strane, problem kulturolo5kih studija, barem u njihovom preovladujuiem obliku, sadrZan je u tome da ukljuduju problem saznajne suspenzije (odbacivanja razmatranja o inherentnoj istinosnoj wednosti date teorije), 5to je karakteristika istoricistidkog relativizma. Kada se tipidan kulturoloSki teoretidar bavi filo-
zofskom ili psihoanalitidkom koncepcijom, analizu prvenstveno usmerava na otkrivanje njenih skrivenih patrijarhalnih, evrocentridnih i indentitetskih ,,predrasuda", a da pritom nikad ne postavi naivno, ali neophodno pitanje: ,,lJ redu, ali kakva 7e struktura univerzuma? Kako ljudska psiha'stvarno' funkcioniSe?" Takva pitanja se u kulturolo5kim studijama uopSte ozbiljno ne razmatraju, po5to je na delu nastojanje da se ona redukuju na istoricistitku refleksiju uslova u kojima pojmovi nastaju kao rezultat istorijski specifidnih odnosa moii. Nadalje, na tipidno retoridki nadin, kulturoloSke studije osporavaju sAm poku5aj da se povude jasna linija razgranidenja izmedu, recimo, istinske nauke i prenaudne mitologije, 5to je 109
deo evrocentriine procedure nametanja sopstvene hegemonije putem obezvredivanja Drugog kao jo5-ne-naudnog' Na taj natin, za'
vrSavamo aranZirajuii ,,mudrost"
i
i
analizujuii pravu nauku, predmodernu
ostale oblike znanja kao razlidite diskurzivne formaci-
je koje se ne procenjuju s obzirom na inherentne istinosne vrednosti, nego s obzirom na njihov drustveno-politiiki status i uticaj (na taj nadin moze se zavidajna ,,holistidka" mudrost shvatiti kao mnogo progresivnija od zapadne ,,mehanicistidke" nauke odgovorne za sve oblike moderne vladavine). Problem s takvim postupkom istorijskog relativizma je u tome da nastavlja da se oslanja na skup preiutnih (netematizovanih) ontoloikih i epistemoloskih pret-
postavki o prirodi ljudskog znania i realnosti - na uobidajeno protonideanski koncept da znanje nije samo otelovljenje nego je i generisano slozenim skupom diskurzivnih strategija (re)produkcije mo(i. Zatoje, na ovoj tadki, najvaLnlje da se istakne da je Lakan delimidno saglasan s istoricizmom kulturoloSkih studija. Moderna nauka za njega nije iedna od ,,naracija" u principu uporediva s ostalim nadinima ,,saznajnog mapiranja". Moderna nauka dodiruje realno na nadin koji ne postoji u predmodernim diskursima' Ovde je potrebno da se kulturolo5ke studije stave u odgovarajuii kontekst. Posle pada velikih filozofskih Skola u kasnim sedamdesetim godinama XX veka, sama ewopska akademska filozofija, s osnovnim hermeneutidko-istorijskim stavom, paradoksalno je s kulturoloSkim studijama delila stav o suspenziji saznanja. Nedavno su objavljene odlidne studije o velikim autorima proslosti, koje se ipak usredsreduju na njihovo ispravno ditanje, dok veiina njih ignoriSe naivno, neizbeZno pitanje istinosne vrednosti - ne samo pitanja kao 5to je ,,Da li je to pravo ditanje Dekartovog pojma tela? fe li to ono sto Dekartov pojam tela ima da potisne da bi je on' se odrZala konzistentnost?", i tako dalje, ali takode i ,,Kakav pojmu Dekartovom da pravi status tela?" Kakav ie na! stav prema tela? I izgleda kao da se ta zabranjena ,,ontoloska" pitanja u danaSnjoj treioj kulturi waiaju s osvetom. Na sta ukazuje najnoviji uspon kvantne fizike i kosmologije ako ne na naglu i agresivnu reha110
bilitaciju najosnovnijih metafizidkih pitanja (na primer, Sta je poreklo i navodni kraj univerzuma)? Eksplicitan cilj ljudi kao Sto je Hoking je verzija TS (teorije svega), to jest, nastojanje da se otkrije bazidna formula strukture univerzuma koja bi mogla da se odStampa i nosi na majici (ili, za ljudsko biie, genom koji identifikuje ono 5to objektivno jesam). U oditom kontrastu sa striktnim zabranama kulturolo5kih studija koje se odnose na direktna ,,ontoloSka" pitanja, zagovornici treie kulture olako pokreiu najosnovnija prekantovska metafiziika pitanja - o poslednjim elementima realnosti, o poreklu i kraju univerzuma, o tome 5ta je svest, kako je nastao Zivot, i tako dalje - kao da je ponovo oZiveo stari san, koji je povladenjem hegelijanizma bio odumro, o velikoj sintezi metafizike i nauke, san o globalnoj teoriji svega zasnovanog u egzaktnim rezultatima nauka. Nasuprot ovim dvema verzljama saznajne suspenzije, kognitivistitki pristup zastupa naivno, direktno istraZivanje ,,prirode stvari" (Sta je percepcija? Kako nastaje jezlkz.1. On medutim, da upotrebimo otrcanu frazu, izbacivanjem vode iz korita izbact\e i dete, to jest, gubi dimenziju prave filozofsko-transcendentalne refleksije. Otuda pitanje da li je istoricistidki relativizam (koji, u krajnjem, vodi neodrZivoj poziciji solipsizma) zaista jedina alternativa naivnom naudnom realizmu (prema kojem u naukama i u naiem znanju uop5te postepeno se pribliZavamo pravoj slici o tome kakve stvari uistinu jesu, nezavisno od naie svesti o njima)? Sa stanovi5ta valjane filozofske refleksije, lako se moLe pokazati da obema tim pozicijama nedostaje pravi transcendentalno-hermeneutidki nivo. ( irle se taj nivo nalazi? Krenimo putem klasidnog realistidkog razrrri5ljanja, koje tvrdi da prelaz od predmoderne mitske misli ka rrroclernom naudnom pristupu realnosti ne moZe prosto da se turrrrrii kao zamena jedne vladajude ,,naracije" drugom, u kojoj nas rrxrclerni naudni pristup dovodi bliie onome 5to ,,realnost" (,,tvr,lrr" realnost koja postoji nezavisno od nautnog istraZivada) uistinu j ;t'stc. Osnovni odgovor hermeneutiikog filozofa na ovaj stav sadr- j z.rrr je u insistiranju da prelaz od predmodernog mitskog sveta na
tll
,'/
univerzum moderne nauke, takode vodi promeni samog poima onoga ito ,,realnost" (ili ,,stvarno postojati") znaiL ih onoga ito kao realnost ,,vaii", tako da ne moZemo prosto da pretpostavimo neutralno spolja5nje merilo koje bi nam omogudilo sudenje o tome da li smo, s modernom naukom, doili bliZe ,,istoj" realnosti kojom se bavila i predmoderna mitologija. Kao Sto bi rekao Hegel, prelazom s predmodernog mitskog na moderni nautni univerzum, fundamentalnoj promeni bilo je podvrgnuto i samo merilo koje nam govori koliko je ,,realno" ono dime se bavimo. Moderni nauini pogled ukljuduje niz distinkcija (izmedu ,,objektivne" realnosti i ,,subjektimih" ideja o njoj; izmedu neutralnih dinjenica i ,,wednosti" koje, kao subjekti koji sude, nameiemo dinjenicama; i tako dalje) koje bi u predmodernom univerzumu in stricto sensz bile besmislene. Naravno, realista moZe odgovoriti da je u tome sva poenta: da samo prelazom na moderni nautni univerzum imamo odgovarajuii pojam o tome 5ta je ,,objektivna realnost", nasuprot predmodernom glediStu koje meSa ,,dinjenice" i ,,vrednosti". Njemu nasuprot, transcendentalno-hermeneutidki filozof bi bio potpuno u pral'u kada bi insistirao da, ipak, ne moZemo iza(i iz circulus vitiosils-a pretpostavljanja rezultata: najosnovniji nadin na koji nam se ,,pojavljuje" realnost, nadin na koji doZivljavamo ono Sto ,,kao realnost vaZi kao stvarno postojanje", uvek je vei pretpostavljeno na5im sudovima o tome Sta ,,realno postoji". Taj transcendentalni nivo vrlo lepo je istakao Kun, kada u svojoj Strukturi nautnih revolucija, tvrdi da je promena naudne paradigme viie od puke promene u na5oj (spolja5njoj) perspektivi opaL'anja realnosti, ali ipak manje od na5eg efektivnog ,,kreiranja" druge nove realnosti. Iz tog razloga, ovde zakazuje standardna razlika izmedu druStvenih ili psiholo5kih kontingentnih uslova naudnog otkriia i njegove objektivne istinosne wednosti: sama razlika izmedu (empirijskog, kontingentnog socijalno-psiholo5kog) nastanka izvesne naudne formacije i njene objektivne istinosne vrednosti, kao nezavisne od tih uslova nastanka, vei pretpostavlja skup distinkcija (na primer, izmedu nastanka i istinosne vrednosti) koje nikako nisu l12
bi trebalo insistirati na tome da hermeneutiiko-transcendentalno ispitivanje implicitnih pretpostavki ni na koji nadin ne ide u prilog istoricistidkog relativizma koji je tipidan za kulturolo5ke studije. sarnoevidentne. Zato
(d) Znanje
i
istina
U demu se onda sastoji krajnja razlika izmedu kognitivizma i kulturolo5kih studija? S jedne strane, postoji neutralno objektivno tnanje, to jest, strpljivo empirijsko ispitivanje realnosti. Kognitivisti rado istidu kako, politidki gledano, nisu protiv levice - da im jc cilj upravo da oslobode levicu od iracionalistidke, relativistidko'clitistidke prevare; ipak, oni prihvataju razliku izmedu neutralnog teorijskog (naudnog) uvida i eventualne ideolo5ko-politidke predrasude autora. Nasuprot tome, kulturolo3ke studije ukljuduju pravi dijalektidki paradoks istine i realnosti u vezi s angaZovanom pozicijom subjekta. Ta razlika, s jedne strane, izmedu znanja inherentnog akademskim institucijama, definisanog standardima,,profesionalizma" i, s druge strane, istine (kolektivnog) subjekta angaLovanog u borbi (3to izmedu ostalih razvljaju i filozofi kao Sto su Teodor Adorno i Alen Badju [Alain Badiou]), omogu6ava nam da objasnimo kako razlika izmedu kognitivista i zastupnika kulturolo5kih studija funkcionide kao znak raspoznavanja: ona je valjano vidljiva jedino sa strane kulturolo5kih studija. Tako je, s jedne strane, potrebno bez rezewe priznati solidan intelektualni status veieg dela kognitivistidkog rada po5to je tu desto red o akademskom radu u najboljem smislu; s druge strane, postoji dimenzija koja prosto izmide razumevanju. Dopustite mi da taj odnos izmedu istine i izvesnosti znanja razvijem putem zadivljujuieg misao-_l nog eksperimenta koji je preduzeo Danijel Denet u knjizi Darwin's Dangerous Idea fDarvinova opasna ideja]: vama i va5em najboljem prijatelju preti opasnost da budete uhvaieni od strane neprijateljskih snaga, koje znaju vai jezik, ali ne znaju mnogo o vaSem svetu. Po5to obojica znate Morzeovu azbuku, oslanjate se na 113
sledeiu improvizovanu shemu pisanja: zarez, goyori istinu, tadka, govori laZi. VaSi osvajadi, naravno, slu5aju vas kako pridate: ,,Ptice nose jaja, a Labe lete. eikago je grad, moja stopala nisu od lima, a bezbol se igra u avgustu", kaZete vi, odgovarajuii sa'Ne' (zarez-tadka, zarez-zarez-zarez) Sta god da vas prijatelj pita. eak i ako vaii osvajadiznaju Morzeol'u azbuku, ne mogu da utvrde istinitost i laZnost tih redenica, odnosno ne mogu da otkriju svojswa koja imaju tadka i zarez.Tt Sam Denet taj primer koristi da bi razjasnio kako se znatenje ne moZe objasniti iisto sintaktidkim inherentnim terminima: znadenje stava moZe da se utvrdi jedino njegovim situiranjem u kontekst sveta Zivota, to jest, uzimanjem u obzir njegove semantidke dimenzije, objekta i procesa na koji referira.* Moja poenta je ne5to drukdija. Kao 5to Denet opisuje, dva zatvorenika u prikazanom sludaju, koriste sAm svet kao ,,priwemeni oslonac". Mada istinosna vrednost njihovih stavova nije indiferentna nego je odlutujuia, ona kao takva, po sebi, nije vaLna; vaLan je prevod istinosne vrednosti u diferencijalne nizove pluseva i minuseva (zareza i tadaka) koji u Morzeovoj azbuci nose istinsku poruku. A zar ne5to nalik tome nemamo u psihoanalitidkom procesu? Mada istinosna vrednost pacijentovih stavova nije indiferentna, ono Sto je stvarno vaZno nije istina kao takva, nego nadin same alternacije istina i laZi otkriva pacijentovu Zelju - pacijent takode koristi samu realnost (nadin na koji se prema njoj odnosi) kao ,,privremeni oslonac" da bi Sifrovao svoju Zelju. I na isti nadin, teorija koristi samu istinosnu wednost (izvesnost) postteorijskog znanja kao medijum za artikulisanje sopstvene istinosne poruke. S druge strane, politidki korektni zastupnici kulturoloSkih studija desto plaiaju ceh zbog svoje arogancije i odsustva ozbiljnog 7r Vid. Daniel C. Dennett, Darwin's Dangerous ldea: Evolution and the Meanings of Lift, Harmondsworth, Penguin, 1995, p. 421. * Ovde je rei o oma5ci autora, s obzirom da je reienica za poznavaoca frlozofije jezika nerazumljiva. Rei je o tome da se pomenutom kontekstualizacijom do znadenja iskaza uobidajeno dolazi na osnovu njegove pragmatske dimenzije (intencije govornika) a ne semantitke (odnosa prema samom objektu). Prim. Prev.
114
-
prristupa usled brkanja istine (angaZovane subjektivne pozicije) i znanja, to jest, osporavanjem jaza koji ih razdvaja, direktnim podredivanjem znanja istini (recimo, brzim dru5tveno-kritidkim otpisivanjem specifidne nauke kao 5to je kvantna fizika ili biologija bez odgovarajuieg upoznavanja s inherentnim konceptualnim struktu-
rama
tih oblasti znanja). U su5tini, problem kulturoloikih studija
icsto proistide iz nedostatka specifidnih disciplinarnih znanja, kn;iicvni teoretidari bez odgovarajueeg poznavanja filozofije mogu da pi5u nipodaStavajuie primedbe o Hegelovom falologocentrizmu, o frhnu, i tako dalje. Tu imamo posla s odredenom vrstom laZne trniverzalne kritidke sposobnosti za zastupanje sudova o svemu i svatemu, bez odgovarajuieg znanja. Sa svojom svekolikom kritikom tradicionalnog filozofskog univerzalizma, kulturolo5ke studije slvarno funkcioni$u kao odredena Ersatz-filozofija lrezewna filoz.ofijal, pri demu se pojmovi na taj nadin preobraiaju u ideoloSke rrniverzalije. U postkolonijalnim studijama, na primer, pojam ,,kolonizacije" poiinje da funkcioni$e kao hegemonistidki pojam uztlignut do univerzalne paradigme, tako da u odnosima izmedu poIrrva, mu5ki pol kolonizuje Zenski, gornja klasa kolonizuje nli.e Hasc, i tako dalje. Usredsredivanje pai.nje na nadin kojim se suprotne ltot.iclje nadodreduju politidko-ideolo5kim stavovima svojih autora narodito je popularno u sludaju nekih ,,progresivnih" tumada savrcrnene biologije. Zar Dokinsova ,,teorija Livota dika5kog gangsterrr", ta redukcionistidko deterministidka teorija o ,,sebidnom genu" rrlrvaienom u smrtnu borbu za opstanak, ne izraLava stav komlrctitivnog, burZoasko-individualistidkog dru5tva? Nije li Guldovo rstic:rnje iznenadne genetske promene i gubljenja sposobnosti znak srrptilnijeg, dijalektidko,,revolucionarnog" levidarskog stava svog rrtrtora? Da li oni koji istidu spontanu kooperaciju i nastajuii porerlrrk (kao Lin Margulis) ne izraLavaju deZnju za stabilnim organsliinr poretkom, po5to je druitvo koje funkcioniSe ,,korporativno Itl
ll5
o revolucionarnom teorijskom pojmu
iznenadne promene? (Naravno, zastupanju holistidkog pristupa i poretka koji nastaje moZe da se prida ovaj ili onaj akcenat: on moZe da izraLava konzervativnu deZnju za stabilnim poretkom, ili pak progresivno utopijsko verovanje u novo druitvo solidarne saradnje u kojem poredak nastaje spontano odozdo, bez nametanja odozgo.) Standardna opozicija je ona izmedu ,,hladno" mehanidkog sondiranja kauzalnosti, koje izratava stav nauinika manipulatora u sluZbi eksploatatorske vla-
davine prirodom, i novog ,,holistidkog" pristupa fokusiranog na spontano nastajuii poredak i kooperaciju, ukazujuii na ono Sto je Endrju Ros nazvao ,,naukom dedjeg vrtiia". Ovde je sadrZana ista gre$ka kao u staljinistidkom marksizmu, koji suprotstavlja ,,burZoasku" i ,,proletersku" nauku, ili kao u pseudoradikalnom feminizmu, koji suprotstavlja ,,mu5ki" i ,,Zenski" diskurs kao dve samodovoljne celine u odnosima rata. Nemamo dve nauke, nego jednu univerzalnu, koja je iznutra rascepljena, to jest, uvuiena u borbu za hegemoniju.T2
(e) Teorijski driavni aparati Akademski priznata ,,radikalna misao" na liberalnom Zapadu ne deluje u praznini nego je zaista deo odnosa modi. U vezi s kulturoloSkim studijama moZemo ponovo postaviti pitanje starog Benjamina: ne ,,kako se neko odnosi prema moii?" nego ,,kako je neko situiran unutar preovladujuiih odnosa mo6i"? Zar kulturolo5ke studije takode ne funkcioniSu kao diskurs koji se pretvara da je kritiaki samorefleksivan, da nastoji da odrZi vidljivim preovladujute odnose moii, dok efektivno zaklanja nadin sopstvenog partici72
Zanimljivo je zabeleZiti kako se suprotnost ,,egzaktne" nauke, dija pojmovna struktura iskazuje stav dominacije, i ,,umerene" nauke preobraia u odnos saradnje i tako dalje, dolazi opasno blizu Nerll Age-ideologiji dva mentalna sveta, mudkog i Zenskog, takmiiarskog i kooperativnog, tradicionalno-secirajuieg i intuitivno-obuhvatajuieg. Ukratko, dolazimo opasno blizu predmodernoj seksualizaciji univerzuma, koji je shvaien na osnovu sukoba dva principa, mulkog i ienskog.
ll6
piranja u njima? Zato bi bilo produktivno da se na same kulturolo5ke studije primeni fukoovski pojam produktivne ,,bio-moii" nasuprot ,,represivnoj"/prohibitornoj legalnoj vlasti: 5ta ako se kulturolo5ke studije, daleko od efektivnog tretmana dana5njih odnosa globalne dominacije, u taj okvir perfektno uklapaju na isti nadin na koji su seksualnost i ,,represivni" diskursi kojima se ista reguliSe u potpunosti komplementarni? Sta ako kritika patrijarhalnei identitetske ideologije iskazuje ambicioznu fascinaciju tim odnosirna moii, a ne pokazuje volju da ih dovede u pitanje? Odgovornost i/ili krivica moZe da se izbegne tako Sto ie se uz preterivanje i.sticati neiija odgovornost ili krivica, kao u sludaju politidki korektnog profesora belca koji istide krivicu rasistidkog falologocentrizma i to priznanje koristi kao ratno lukavstyo, da se ne bi konliontirao s nadinom na koji se on sam, kao ,,radikalan" intelektualac, perfektno uklapa u postojeie odnose mo(i za tijeg dubokog l
u obzir, izgubitemo poentu suprotnosti
izmedu kognitivizma r Ne da nas dudi Sto kognitivisti vole da treba kulturolo5kih studija. istidu svoje suprotstavljanje psihoanalizi: dva egzemplarna slutaja takvog neakademskogznanja su, naravno, marksizam i psihoanaliza. Psihoanaliza se od kognitivistidke psihologije i psihoterapije razlikuje barem u tri osnovne karakteristike: (1) po5to se ne predstavlja kao empirijski provereno objektivno znanje, postoji (u Sjedinjenim Ameridkim DrLavama gde je psihijatrijska briga ponekad pokrivena zdravstvenim osiguranjem) vedni problem udela u kojem ie drLava ili osiguranje refundirati pacijentu; (2) iz istog razloga, postoje i teSkoie integrisanja u akademsku strukturu odeljenjd za psihologiju i medicinsku psihijatriju, tako da obidno funkcioniSu kao paraziti koji se kade na kulturoloike studije, komparativnu knjiZevnost ili odeljenjd za psihologiju; (3) Sto se tide njihovih inherentnih organizacija, psihoanalitidke zajednice ne funkcioniSu kao ,,normalna" strutna udruZenja (kao Sto su socioloiko, matematidko ili koje drugo). Sa stanoviSta ,,normalnog" strudnog udruZenja, psihoanalitidko druStvo po pravilu lidi na ,,dogmatsku" disciplinu angaZovanu u vednoj frakcionaSkoj borbi izmedu grupa u kojima vladaju autoritarne harizmatske vode; sporovi u psihoanalitidkoj zajednici ne reiavaju se putem racionalne argumentacije i empirijske provere, nego pre liie na sekta5ke verske sukobe. Ukratko, fenomen (lidnog) prenosa ovde funkcioniSe na sasvim drukdiji nadin nego u standardnom naudnom udruienju. (Donekle je slidno s dinamikom u zajednici marksista.) Na isti naiin na koji marksizam tumadi otpor prema svojim uvidima kao ,,rezultat klasne borbe u teoriji", Sto obja5njava odlikama samog svog predmeta, psihoanaliza takode otpor prema sebi tumadi kao rezultat nesvesnih procesa koji su predmet njenih analiza. U oba sludaja, teorija je uhvaiena u omdu samoreferentnosti: na neki nadin imamo slutaj teorije o otporu protiv nje. Sto se te odludujuie tadke tide, dana5nja situacija je potpuno drukdija i gotovo je suprotna onoj iz Sezdesetih i sedamdesetih godina proSlog veka, kada su marginalne discipline (kao Sto je bila verzija psihoanalize s krila kulturolo118
Skih studija) bile ocenjivane kao ,,anarhistidke", koje nas oslobada-
ju od ,,represivnog"
autoritarnog reZima standardne akademske discipline. Kognitivistitki kritidari kulturolo5kih studija radunaju na opite miSljenje da psihoanaliza u verzlji kulturolo5kih studija (ili ono 5to je od nje ostalo) danas vaZi kao sektaika, staljinistidka, autoritarna, optereiena smeSnim pseudoteoloSkim sektaSkim borbama u kojima problemi partijske linije preovladuju nad otvorenim empirijskim istraZivanjima i racionalnom argumentacijom. Kognitivisti se, tome nasuprot, predstavljaju kao sveZ vazduh koji okontava s tom zatvorenom i zagu5ljivom atmosferom konaino, slobodni smo da formuliSemo i proveravamo razlidite hipoteze, da nas ne ,,terori5u" na osnovu neke dogmatski nametnute partijske linije. Na taj nadin daleko smo od antiakademske logike, koja je uzgred i protiv establi5menta, kao Sto je bio sludaj Sezdesetih godina XX veka: danas je univerzitet mesto otvorenosti, slobodne rasprave, mesto koje nas oslobada od zagu5ljivih ograniienja ,,subverzivnih" kulturoloSkih studija. I mada ,,regresija" na autoritaran profetski diskurs, naravno, predstavlja jednu od opasnosti koja preti kulturolo5kim studijar4a, Sto je njeno inherentno isku5enje, ipak bi trebalo obratiti paZnju na to kako zastupnicima kognitivistidkog stanovi5ta polazi za rukom da institucionalni okvir akademskog univerzitetskog diskursa neproblematidno predstave kao pravo mesto intelektualne slobode.
2.
Dt li je sloboda
samo saznata nuZnost?
(a) Ne moi,e!, zato ito ne treba! Dakle, kako nam lakanovska teorija omoguiava da izbegnemo iorsokak kulturolo5kih studija i konfrontiramo se s izazoyom kognitivistidke i/ili evolucionistidke neutralizaclje ljudskog subjekta? U futuristidkom trileru Endrju Nikola Gatacca (1998) Itan Houk i Uma Turman jedno drugom dokazuju ljubav tako 5to daju 119
bi
njihov genetski kvalitet. (ili U tom druitvu buduinosti, autoritet pristup privilegovanoj eli-
svoju kosu na analizu da
se ustanovio
ti)
uspostavlja se ,,objektivno", na osnovlr genetske analize novorodendadi - tako da viSe nema pravog simbolidkog autoriteta, po5to je direktno zasnovan u stvarnom genomu. ,,Kao takva, Gatacca samo ekstrapoliSe vei danas otvorenu perspektivu direktne legitimacije dru5tvenog autoriteta i vlasti na osnovu stvarnog genetskog koda: eliminacijom veitadkih oblika nejednakosti, zasnovanih na moii i kulturi, dru6tveni programi egalitarizma mogu moZda dramatidnije nego ikada ranije, da istaknu i kristalizuju prirodne oblike nejednakosti u novom hijerarhijskom poretku zasnovanom na genetskom kodu".73 Nasuprot ovoj perspektivi nije dovoljno insistirati na tome da dernokratski princip onoga 5to Etjen Balibar [Etienne Balibar] naziva ,,egalibert6" ['jednakosloboda"] nema nidta s genetsko-bioloSkom sliino5iu pojedinaca, nego je neophodno da se zastupa principijelna jednakost subjekata kao udesnika u simbolidkom prostoru. Gatacca nas suodava s dilemom: da Ii se jedini put da zadrLimo ljudsko dostojanstvo sastoji od prihvatanja odredenih ogranidenja, u spredavanju uvida u na5 genom, a time i naSe potpune neutralizacije, to jest na osnovu stava: ,,Ne Zelim da znam 5ta ste stvarno, prihvatam vas onakvog kakav ste." Medu modernim filozofima Kant je najozbiljnije razmotrio problem ograniienja na5eg znanja kauzalnih veza objekata na domen fenomena da bi napravio prostora za noumenalnu slobodu, 6to je razlog za5to je skrivena istina Kantove formulacije: ,,MoZe5, dakle moraS!" suprotna i glasi: ,,Ne moZe5, zato Sto ne treba!" eini se da u tom pravcu vode etitki problemi kloniranja. Oni koji se kloniranju protive, tvrde da to ne bi trebalo da radimo, barem ne na ljudima, posto ljudsko biie nije moguie redukovati na pozitivnu stvar dijim najlidnijim psihidkim svojstvima moZe da se manipuli5e biogenetska manipulacija ne mole da dotakne jezgroLit-
-
73
Perry Anderson, ,,A Sense of the Left", New Left Review,23l, September/October, 1998, p. 76.
t20
nosti, dakle trebalo bi je zabraniti. Zar to nije druga varijacija Vitgen5tajnovog paradoksa zabrane nemoguieg: ,,Ono o demu se ne moZe govoriti, o tome treba iutati!" Implicitan strah koji u ovoj zabrani ima svoj izraz, naravno, kaZe da je poredak razuma stvarno preokrenut, to jest, da je ontoloSka nemoguinost zasnovana u etici: trebalo bi da twdimo da to ne moZemo udiniti poSto bismo drugadije to bez problema mogli da uiinimo, samo s katastrofalnim etidkim posledicama. Ako konzervativni katolik zaista veruje u besmrtnost duie i jedinstvenost ljudske lidnosti, i ako insistira na tome da nismo samo rezultat meduuticaja izmedu naSeg genetskog koda i okoline, zaSto se onda protivi kloniranju i manipulaciji genima? Drugim redima, nije li ret o tome da ti hriifunski protivnici kloniranja potajno veruju u moi nautne manipulacije, u njen kapacitet da utiie na samo jezgro naie liinosti? Naravno, njihov odgovor bi glasio da ljudi, time Sto sebe vide kao ishod meduuticaja svog genetskog koda i okoline, svojevoljno odbacuju svoje dostojanstvo: problem nije u manipulaciji genima kao takvoj, nego u dinjenici da njeno prihvatanje ukazuje da ljudi sebe vide kao bioloSke ma5ine i tako se li5avaju svoje jedinstvene duhovnosti. Medutim, odgovor na to, da ponovim, glasi: za5to ne bismo podrZali genetsku manipulaciju I istovremeno insistirali na tome da su ljudi slobodni i odgovorni akteri, po5to prihvatamo stav da te manipulacije stvarno ne utidu na jezgro na5e duSe? Za5to hrisiani i dalje pridaju o ,,nedokudivoj misteriji stvaranja", da dovek u to ne bi trebalo da se me5a, kao da se, ipak, biogenetskim ispitivanjima mogu otkriti neke tajne koje je bolje ne saznati - ukratko da, toboZe, kloniranjem tela istovremeno kloniramo naie besmrtne duie?. Tako se opet vraiamo na dobro znani stav konzervativizma koji kaZe da se jedini spas ljudske slobode i etidkog dostojanstva nalazi u ogranidenju naiih saznajnih moii i odbacivanju suviSe clubokog prodora u prirodu stvari. Danainje nauke, dini se, same r"rkazuju na put koji vodi van te neugodnosti. Zar savremeni kognitivizam desto ne daje formulacije koje zvude wlo slidno onima l
budistitkog pojma praznine, preko pojma refleksivnosti kao konstitutivne za subjekt u nemaikom idealizmu, sve do hajdegerijanskog pojma,,bivstvovanja-u-svetu" ili dekonstruktivistiike diff6rance. Ovde zapaLamo iskuSenje da se jaz ispuni bilo svodenjem filozofije na nauku, na osnovu teze da moderni naturalizujuii kognitivizam ,,ostvaruje" filozofske uvide prevodedi ih u prihvatljiv nautni oblik, ili, tome nasuprot, tezom da ti uvidi i postmoderna nauka, poSto slamaju ,,kartezijansku paradigmu", omoguiavaju autentidno filozofsko mi5ljenje. Ovaj kratak spoj izmedu nauke i filozofije danas se javlja u mnoStvu vidova: u hajdegerijanskom kognitivizmu (Hjubert Drajfus [Hubert Drefuss]), kognitivistidkom budizmu (Francisko Varela), kombinaciji istodnjadke misli i kvantne fizike (Kapra, Tao-fizike), sve do dekonstruktivistidkog evolucionizma. Bacimo ukratko pogled na dve glavne verzije tog kratkog spoja.
(b)
D
ekonstruktivistitki evolucionizam
Izmedu novijih tekstova popularizacije Darvina (od Gulda do Dokinsa i Deneta) i deridijanske dekonstrukcije postoje odigledne paralele. Zar darwnizam ne praktikuje odredenu vrstu ,,dekonstrukcije", ne samo prirodne teleologije, nego takode i same ideje prirode kao dobro uredenog pozitivnog sistema vrsta? Zar strogo darvinovski pojam ,,prilagodavanja" ne twdi da se organizml, precizno izraLeno, ne ,,prilagodavaju" direktno, da in stricto sensu nema ,,prilagodavanja" u teleolo5kom smislu redi? Pritom dolazi do kontingentnih genetskih promena, a neke od njih nekim organizmima omoguiavaju da bolje funkcioniSu i opstanu u okolini koja se, sama za sebe, menja i artikuli5e na sloZen nadin, tako da nema govora o linearnom prilagodavanju stabilnoj okolini: kada se ne5to u okolini neodekivano izmeni, svojstvo koje je do tada ometalo puno ,,prilagodavanje" iznenada moi.e da bude odludujuce za dalji opstanak. Tako u darvinizmu imamo uspelu prefiguraciju verzije r22
ili frojdovske Nachtrdglichkeit,** prema kojoj se kontingentne i besmislene (ili ,,izuzetne", kao 5to bi rekao Guld) genetske promene retroaktivno koriste u svrhu opstanka. Drugim redima, Darvin je obezbedio model objaSnjenja kako se deridijanske dffirance"
neko stanje stvari, koje je nastalo kao efektivan ishod niza besmislenih promena, ukljuduje u dobro sredenu teleolo5ku ekonomiju (Zivotinja radi to i to ,,u nameri da...").Vremenitost je ovde future antiriear [swseno buduie weme], to jest, ,,prilagodavanje" je
ie uvek i po definiciji ,,biti bilo". I nije li u dekonstrukciji centralna zagonetka sadrZana u tome kako se iz kontingentnih i besmislenih okolnosti razvija (privid) teleolo5kog i smisaonog pone5to 5to
retka?
Tako se moZe tvrditi da darvinizam (naravno, u svojoj istinski radikalnoj dimenziji, a ne u vidu vulgarizovanog evolucionizma) ,,dekonstrui5e" ne samo teleologiju boZanske intervencije u prirodi, nego i sam pojam prirode kao stabilnog pozitivnog poretka - Sto tim pre dini zagonetnim iutanje dekonstrukcije o darvinizmu, odsustvo dekonstruktivistidkih pokuSaja njegovog,,usvajanja". Sam Denet, kao veliki zastupnik kognitivistidkog evolucionizma> u svojoj knjizi Consciousness Explained lObjainiena svestl, priznaje (doduSe ironidno, ali ipak s ozbiljnom namerom) zatvorenost svoje ,,pandemonijumske" teorije ljudskog duha za kulturoloike studije dekonstruktivizma: ,,Zamislite moja pomebana oseianja kada sam otkrio da je moja verzija ideje 'sopstva kao centra narativne gravitacije' pre nego sam je objavio u knjizi, vei bila predmet satire u romanu Dejvida Lodi,a [David Lodge], Nice Work' To je odito wuia tema medu dekonstruktivistima".7a Nadalje, ditava Skola teoretidara kiber-prostora (najbolja medu njima je Seri Tarkl [Sherry Turkle]) zastupa ideju da fenomen kiber-prostora u naiem Razluka, nasuprot standardnoj razlici (dffirence). - Prim. prev. ka5njenje, zaostajanje svesnog (tj. sekundarnog procesa) za primarnirn procesom (tj. za nesvesnim). - e. K. 7a Daniel C. Dennett, Consciousness Explained, Harmondsworth, Penguin,
"
** Naknadnost, odnosno
1991,
p.
410.
123
svakodnevnom iskustvu jasno iskazuje dekonstruktivistidki,,decentrirani subjekt". Prema tim teoretitarima, treba podrZati ,,diseminaciju" unikatnog sopstva u mno5tvo aktera u kompeticiji, u ,,kolektivni duh", mnoitvo predstava o sebi bez centra globalne koordinacije koji deluje u kiber-prostoru i odvaja ih od psihotraume - tako da igranje u virtuelnom prostoru pojedincima obezbeduje moguinost da otkriju nove aspekte ,,sopstva", bogatstvo izmenljivih identiteta, i da na taj nadin doLive ideolo5ki mehanizam produkcije sopstva, imanentno nasilje i arbitrarnost te produkcijelkonstrukcije.
Medutim, isku3enje koje ovde treba zaobiii upravo je sadrLano u preuranjenom zakljudku da je Denet rmk dekonstrukcije u jagnjeioj koZi empirijske nauke. Ovde imamo jaz koji za svagda razdvaja Denetovu evolutivnu naturalizaciju svesti od dekonstruktivistidkog,,metatranscendentalnog" sondiranja uslova (ne)moguinosti filozofskog diskursa. Kako tvrdi Derida u Beloj mitologiji, nije dovoljno twditi da su ,,svi pojmovi metafore", da nema disto epistemolo5kog reza, po5to je osa koja povezuje apstraktne pojmove s metaforama svakodnevice neukidiva. Poenta, najpre, nije naprosto u tome da su ,,svi pojmovi metafore", nego da je sama razlika izmedu pojmova i metafore uvek minimalno metaforidna, s osloncem na neku metaforu. eak je znatajniji suprotan zakljuiak, da sama redukcija pojma na skup metafora uvek ved mora da se oslanja na implicitno filozofsko, konceptualno odredenje razhke izmedu pojma i metafore, to jest, na samu opoziciju koju nastoji da dovede u pitanje.Ts Tako gledano, zauvek smo uhvaieni u circulus vitiosus: zaista, nije mogui filozofski stav osloboden od ogranidenja stavova i pojmova naivnog, svakodnevnog sveta Zivota; medutim, mada je nemogui, takav filozofski stav je istovremeno neizbehan. lstu poentu Derida istide u vezi sa dobro znanom istoricistidkom tezom prema kojoj svekolika Aristotelova ontologija o deset kategorija bi6a predstavlja izraz grike gramatike. Problem je u to75
Yid. Zak Derida, Bela mitologija: metafora u
tekstu
francuskog Miodrag Radovii, Svetovi, Novi Sad, 1990, str. 25
t24
filozofie, prev.
i dalje.
s
me 5to ta redukcija ontologije (ili ontoloikih kategorija) na uticaj gramatike pretpostavlja izvestan pojam (kategorijalno odredenje) odnosa izmedu gramatike i ontoloikih pojmova koji je po sebi vet grtko-metafiziiki.T6 Uvek je potrebno da imamo na umu taj delikatan deridijanski stav kojim se izbegavaju dve zamke naivnog realizma i filozofije direktnog utemeljenja: ,,filozofsko utemeljenje" je, prema na5em iskustvu, nemogufu, a ipak je neophodno - mada je sve 5to zapaLamo, razumemo i artikuli5emo, naravno, predodredeno horizontom predrazumevanja, a taj horizont, po sebi, u krajnjem ostaje neprekoradiv. Tako gledano, Derida je metatranscendentalista u traganju za uslovima moguinosti samog filozofskog diskursa. Ako bismo izgubili iz vida upravo taj nadin na koji on filozofski diskurs dovodi u pitanje iznutra, dekonstrukciju bismo redukovali na samo jo5 jedan vid naivnog istoricistidkog relativizma. Tako gledano, Deridina pozicija je suprotna Fukoovoj. U odgovoru kritidarima koji su prigovarali da govori sa stanovi5ta dija moguinost nije objaSnjena unutar okvira njegove teorije, Fuko je Seretski uzvratio: ,,Takva pitanja me se ne tidu; ona pripadaju politici diskursa s njegovim dosijeima kojima se konstrui5e identitet subjekta!" Drugim redima, krajnja lekcija dekonstrukcije dini se da je sadrZana u tome da se ontoloiko pitanje ne moZe odlagati ad infinituum; i ono Sto je kod Deride duboko simptomatiino jeste njegova oscilacija izmedu, s jedne strane, hipersamorefleksivnog pristupa, kojim unapred odbacuje pitanje o tome ,,kakve stvari uistinu jesu", i ogranidava se na treii nivo dekonstruktivistiikih komentara nedoslednosti filozofa B koji dita filozofa A, a s druge strane, direktnih ,,ontoloikih" tvrdnji o tome kako dffirance i pratrag oznatavaju strukturu svih Zivih stvari i kako, kao takvi, ved deluju u animalnoj prirodi. Ovde ne bi trebalo izgubiti iz vida paradoksalnu medusobnu povezanost ova dva nivoa: samo svojstvo koje nam ne dopu5ta da 76
Vid. facques Derrida, ,,Supplement to the Copula: Philosophy
before
v
Margins of Philosophy, trans. Alan Bass, Chicago, University oI Chicago Press, 1984, pp. 175-205. Linguistic",
r25
ikada dodemo do direktnog shvatanja intendiranog objekta (dinjenica da je na5e shvatanje uvek prelomljeno, ,,posredovano" decentriranom drugo6iu) odlika je koja nas povezuje s protoontoloSkom strukturom univerzuma. Dekonstruktivizam na taj nadin sadrZi dve zabrane; Pr\Io zabranjuje ,,naivan" empiristiiki pristup (,,hajde da paLljivo ispitamo dati materijal pa da s njim u vezi formuliSemo odredene hipoteze ..."), a drugo, zabranjuje globalnu aistoridnu metafizidku tezu o poreklu i strukturi univerzuma. Ova dvostruka zabrana kojom se dekonstruktivizam jasno i nedvosmisleno defini5e svedodi o njegovim kantovskim transcendentalnim izvorima. Zar ista dvostruka zabrana nije karakteristidna za Kantovu filozofsku revoluciju? S jedne strane, pojam transcendentalne konstitucije realnosti ukljuduje odsustvo neposrednog, naivno empiristidkog pristupa realnosti; s druge strane, ukljuduje zabranu metafizike, to jest, sveobuhvatnog pogleda na svet koji otkriva noumenalne strukture univerzuma kao celine. Drugim reiima, uvek treba imati na umu, daleko od jednostavnog izraza vere u konstitutivnu moi (transcendentalnog) subjekta, da Kant uvodi pojam transcendentalne dimenzije da bi odgovorio na osnovni i nepremostiv zastoj u ljudskoj egzistenciji: ljudsko biie prinudno stremi globalnom pojmu istine, univerzalnom i nuZnom saznanju, iako mu ono u isti mah zauvek ostaje nedostupno.
@ Kognitivistiiki budizam Da li je rezultat iole bolji u vidljivom savezu izmedu kognitivistiikog,pristupa duhu i zastupnika budistidke misli, u kojoj poenta nije u naturalizovanju filozofije, nego je pre red o suprotnom, to jest, o tome da se rezultati kognitivizma upotrebe u swhu obnove ili sticanja pristupa drevnoj mudrosti? Sawemeno kognitivistidko odbacivanje jedinstvenog, stabilnog sopstva, identidnog sa duha kao pandemonidnog igralisobom - to jest, pojma ljudskog 5ta mnoStva agenasa, Sto mnogi autori (najznadajniji Francisko 126
Yarela)77 povezuju s budistidkim odbacivanjem sopstva kao posto-
jane supstancije koja bi bila u osnovi na5ih mentalnih akata/dogatlaja dini se uverljiva u svom kritidkom odbacivanju supstancijalnog pojma sopstva. Paradoks na kojem kognitivista i neobudista grade svoje teze sadrLan je u jazu izmedu obidnog iskustva, koje se automatski oslanja na i/ili sadrZi referencu na nekakav pojam sopstva kao momenta u osnovi supstancije koja ,,ima" oseianja i volju i kojoj se ta mentalna stanja i akti ,,dogadaju", i dinjenice, dobro znane dak i u Evropi, barem od Hjuma naovamo, da, koliko god da duboko ispitujemo iskustvo o sebi, nailazimo samo na prolazne, Hizave mentalne dogadaje, a nikada na sopstvo kao takvo (to jest, supstanciju kojoj bi se ti dogadaji mogli pripisati). Zakljudci kognitivista i budista su slitni i kaZu, naravno, da je pojam sopstva rezultat epistemoloSke (ili, u sludaju budizma, etidko-epistemoloSke) greike urodene ljudskoj prirodi kao takvoj. Zbogtogaje potrebno otarasiti se tog zavodljivog pojma i u potpunosti prihvatiti da sopstvo ne postoji, to jest da ,,|astvo" nije niSta drugo do bestemeljan skup nepostojanih i heterogenih (mentalnih) dogadaja. Da li je takav zakljudak zaista nuZan? Varela takode odbacuje kantovsko reSenje problema sopstva, kao subjekta diste aprecepcije i kao transcendentalnog subjekta koji se ne moZe naii u na5em empirijskom iskustvu. Ovde bi, ipak, trebalo uvesti razliku izmedu dogadaja duha bez sopstva, kao agregata, i subjekta kao identidnog toj praznini, samom tom nedostatku supstancije. Sta ako je zakljuiak o nepostojanju sopsrva preuranjeno izveden na osnol'u dinjenice da ne postoji predstava ili pozitivna ideja o njemu? Sta ako je sopstvo upravo ,,|a u vrtlogu", praznina u centru neprestanog kovitlaca nepostojanih mentalnih dogadaja, ne$to poput ,,vakuole" u biologiji, praznina koja po sebi nije niSta, koja nema sadrZinski pozitivan identitet, ali koja ipak sluZi kao nepredstavljiva tadka referencije, kao ,,|astvo" kojem se pripisuju mentalni dogaclaji. Lakanovski redeno, mora se napraviti razgraniienje izmedu ,,sopstva" 77
Vid. Fancisco Varela, Evan Thompson and Eleanor Rosh, Mind, Cambridge, MA, MIT Press, 1993.
Tfre Embodied
t27
kao obrasca ponaSanja i ostalih imaginarnih i simbolidkih identifikacija (kao 5to je ,,slika o sebi", kao slika na osnovu koje opaZam kakav jesam) i prazne tadke diste negativnosti, precrtanog subjekta (8). Sam Varela dolazi blizu tome kada razlikuje: (1) sopswo qua niz mentalnih i telesnih formacija koje tokom vremena imaju odreden stepen kauzalne koherentnosti i integriteta; (2) Sopstvo s velikim slovom, qua sk
lja. Iz lakanovske perspektive, medutim, nije li ta ,,beskonadna Zelja" u stvari sam subjekt, praznina koja ,,je" subjektivnost? Neobudisti su u pravu kad kritikuju kognitivistidke zastupnike ideje o ,,dru5tvu duha" zato Sto zagovaraju nesvodljiv raskol izmedu na5eg naudnog saznanja (koje nam govori da nema sopstva i slobodne volje) i svakodnevnog iskustva u kome prosto ne moZemo da funkcioni5emo bez pretpostavki konzistentnog sopstva snabdevenog slobodnom voljom. Kognitivisti na taj nadin sebe osuduju na nihilistiiko podrZavanje verovan ja za koja inade znaju da su pogreina. Poku5aj neobudista sastoji se u premobiavanju jaza putem prenosa samog uvida da u na5em svakodnevnom iskustvu nema supostancijalnog sopstva (o tome se, u krajnjem sludaju, radi u budistidkoj meditaciji). Kada Rej DZekendof [Ray ]ackendoffj, autor jednog od poslednjih kognitivistidkih pokuSaja objaSnjenja svesti, ukazuje da na5a svesnost-svest nastaje na osnovu dinjenice da, taino redeno, nismo svesni nadina na koji se sama svesnost-svest generi5e na osnovu tinjeniinih procesa - da svesti ima jedino ukoliko njeni biolo5ko-organski izvori ostaju nejasniTs - onda on dolazi vrlo blizu Kantovog uvida da samosvest, |a-mislim, postoji jedino ukoliko ,,das lch oder Er oder Es (das Ding), welches denkt''e ostane nedostupno. Varelin protivargument glasi da je DZekendorfovo zakljuiivanje konfuzno, da su procesi kojih 78 Vid- Ray Jackendoff, Consciousness and the Computational Mind, Cambridge MA, MIT Press, 1987. 7e ,,JalBgo ili On ili Ono (stvar), 6to misli".
t28
nismo svesni upravo oni koji nisu deo naSeg svakodnevnog iskustva nego su potpuno van njega, hipostazirani u kognitivistidkoj naudnoj praksiso - na taj nadin proma5uje poentu. Ta nedostupnost supstancijalno-prirodnog sopstva (ili, pre, supstancijalno-prirodne osnove sopstva) deo je na5eg svakodnevnog nenaudnog iskustva, upravo u vidu naSeg krajnjeg neuspeha da u tom iskustyu utvrdimo pozitivan element koji bi neposredno bio na5e sopstvo (Sto je ved Hjum formulisao, da bez obzira na dubinu analize mentalnih procesa, nikad ne nalazimo niSta nalik na5em sopstvu). Dakle, Sta ako bismo na Varelu primenili Salu o ludaku koji je svoj izgubljen kljut traZio pod uliinom svetiljkom, a ne u tamnom ioSku gde ga je izgubio, po5to se pod svetlom lakSe traii? Sta ako za sopstvom tragamo na pogre$nom mestu, u pogre5noj evidenciji pozitivnih empirijskih dinjenica? (d) Nedostupni fenomen NaS rezultat govori o tome da nema puta za prevazilaZenje ambisa koji razdvaja transcendentalni horizont a priori od domena pozitivnih naudnih otkri6a. S jedne strane, standardna ,,filozofska refleksija nauke" (pozitivne nauke ,,ne misle"; one nisu u sta-
nju da reflektuju sopstveni horizont predrazumevanja koji je dostupan samo filozofiji), sve vi$e lide na stari automatski trik koji gubi na efikasnosti; s druge strane, ideja da ie nekakva ,,postmoderna" nauka dostiii nivo filozofske refleksije (recimo, da kvantna fizika, ukljudivanjem posmatrada u polje posmatrane materijalne objektivnosti, lomi okvire naudnog objektivizma/naturalizma i dostiie nivo transcendentalne konstitucije realnosti) odito gubi iz vida pravi nivo transcendentalnog a priori. Istina je da je moderna filozofija u odnosu na nauku na neki nadin ,,u defanzivi". Kantov transcendentalni okret povezan je s usponom moderne nauke ne samo na odigledan nadin (utvrdujuii 80
Vid. Varela, Thompson and Rosh, The Embodied Mind, p. 126. r29
a priori njutnovske fizike), nego na radikalniji nadin uzimanja u obzir kako, usponom moderne empirijske nauke, vi5e ne moZe da opstane metafizidka ,,teorija o sYemu" niti moie da se kombinuje s naukom. Zato jedino 5to filozofija moZe da udini jeste da ,,fenomenalizuje" naudno znanie, a Potom da utwdi njegov apriorni hermeneutidki horizont, pod uslovom da se univerzum i dovek u krajnjem ne mogu istraZiti. Adorno je jo5 ranije istakao duboku dvosmislenost Kantovog pojma transcendentalne konstitucije: daleko od proste tvrdnje da subjekt poseduje moi konstitucije, ista se moZe ditati kao rezignirano prihvatanje apriorno ogranitenje na5eg pristupa realnosti. A na$ stav s time u vezi je da, ukoliko do kraja promislimo konsekvence pojma transcendentalnog subjekta, ipak moZemo da izbegnemo taj beznadei'an iorsokak i ,,spasemo slobodu". Kako? eitanjem tog zastoja kao sopstvenog re5enja, to jest, ponovnim premeStanjem epistemolo5ke te5koie u pozitivan ontoloSki uslov.
Da bismo izbegli bilo kakav nesporazum: ovde nam namera ide u pravcu nelegitimnih kratkih spojeva u stilu ,,ontolo5ke ne neodludnosti o tome da li kvantum fluktuacije utemeljuje ljudsku slobodu", nego u pravcu radikalnije preontolo5ke otvorenostiliaza, ,,pregrade" nemoguinosti u sred same ,,realnosti". Sta ako nema ',,univerzuma" u smislu ontolo$ki potpuno konstituisanog kosmosa? To ie re(i, gre5ka identifikacije (samo)svesti s pogreinim znanjem, s epistemoloSkom te5ko6om, jeste ono Sto kriSom (ponovo) uvodi standardan, premoderan, ,,kosmolo5ki" pojam realnosti kao pozitivnog poretka biia. U tako potpuno konstituisanom, pozitivnom ,,lancu biia", naravno> nema mesta za subjekt, tako da dimenzija subjektivnosti jedino moZe da se shvati kao neito Sto potpuno zavisi od epistemoloiki pogrednog saznanja istinskog pozitivnog bi6a. Prema tome, jedini nadin uspe5nog objaSnjenja statusa (samo)svesti mogui je na osnovu twdnje o ontoloikoi nepotpunosti same ,,reulnosti":,,realnost" postoji samo onoliko koliko postoji ontolo5ki jaz, pukotina u njenom srediStu. |edino tim jazom mogla bi da se objasni misteriozna ,,dinjenica" transcendentalne slobode, to jest, sloboda (samo)svest koja je efektivno ,,spontana" i 130
iija
spontanost nije posledica pogreinog saznanja nekog ,,objektivnog" kauzalnog procesa, bez obzira koliko on bio sloZen i haotidan. A gde se s obzirom na taj prekid nalazi psihoanaliza? U prvi mah, moZe da izgleda da je psihoanaliza krajnji pokuiaj da se jaz ispuni, da se obnovi potpun uzrodni lanac kojim se generiSe ,,neobjaSnjiv" simptom. Medutim, zar Lakanovo striktno suprotstavlja-
nje uzroka i zakona (kauzaliteta) ne ukazuje na potpuno drugi pravac? On kaie: Uzrok treba odvojiti od onoga 5to je u lancu odredujude, drukiije reieno od zakona. Na primer, razmislite Sta predstavlja zakon akcije i reakcije. Tu imamo, reklo bi se, jedan princip. Jedno bez drugog ne ide. ... Tu nema jaza... Tome nasuprot, svaki put kad govorimo o uzroku ima neieg antipojmovnog, neieg neodredenog... Ukratko, postoji uzrok samo onoga Sto je pogre5no... Frojdovsko nesvesno je sme5teno na mestu gde izmedu uzroka i onoga na Sta on deluje uvek ima nedeg pogre5nog. Nije vaZno 5to nesvesno odreduje neurozu nad tim se Frojd rado ponala kao Pontije Pilat, peru6i ruke. fednog dana moZda 6e se ne5to otkriti, humorne determinante, nije vaZno Sta Frojdu je to sasvim svejedno. |er nesvesno pokazuje jazl
-
-
-
Nesvesno interveni5e kada u poretku kauzalnosti koji obuhvata dnevne aktivnosti ne5to ,,krene naopako": oma5ka jezrka uvodi jaz t veze izmedu namere oznadavanja i redi, neuspeo gest ometa moj iin. Medutim, Lakan taino istide da psihoanalitidka interpretacija ne ispunjava naprosto taj jaz tako 5to bi obezbedila skrivenu kompletnu mreZu uzrodnosti kojom bi se ,,objasnila" oma5ka: uzrok dije ,,trajanje" remeti normalno funkcionisanje kauzalnog poretka nije druga pozitivna stvar. To, kao Sto Lakan istide, 8r facques Lacan, The Seminar of lacques Lacan XI: The Four Fundamental Concepts of Psychoanalysis, 1964, ed. iacques-Alain Miller, trans. Alan Sheridan, New York and London, W. W. Norton 1977, p.22. [U prevodu vid. ]acques Lacan, XI seminar: eetiri temeljna pojma psihoanalize, 1964, prir. ]acques-Alain Miller, Naprijed, Zagreb, 1986, str. 28 iz ovog izdanja odlomak nije doslovno preuzet usled brojnih manjkavosti.
-
-
Prim. prev.]. 131
pripada poretku neostvarenog ili ometenog, to jest, po sebi je strukturisano kao jaz, kao praznina koja neprekidno traZi svoje ispunjenje. (Psihoanalitidki naziv za tai iaz je, naravno, nagon smrti' dok je njegovo filozofsko ime u nemadkom idealizmu ,,apstraktna negativnost", tadka apsolutne samoprotivrednosti koja konstituiSe subjekt kao prazninu distog odnosa sa sobom')
am fantazlj e obj aSnj ava iluzoran/po gresan pokusaj ispunjavanja tog ontoloskog jaza. Bazidni paradoks frojdo',rskog pojma fantazije podiva u dinjenici da on podriva standardnu opo zicrru izmedu,,subj ektivnog" i,,objektivnog"' Naravno' fantazija po definiciji nije ,,objektivna" (u naivnom smislu 'Postojanja" neiavisno od subjektovog opaZanja); medutim, ona takode nije ni ,,subjektivna" (u smislu svodljivosti na svesno doiivljene iniuicije subjekta). Fantaziia pre pripada ,,bizarnoj kategoriji objektivne iubjektivnosti - nadinu na koji vam stvari aktuelno objektivno izgiedaju tak i ako vam se ne pokazuju na takav nadin".82 Kada, na primer, subjekt aktuelno dozivljava niz fantazmatidnih formacija koje se povezuju kao mnoitvo permutacija svake od njih, nizovi nikad nisu potpuni; uvek je pre sludaj kao da swarno doZivljeni nizovi predstavljaju vise varijacija neke ,,fundamentalne" fantazije koju subjekt nikad stvarno ne dozivljava. (u Frojdovoj redenici ,,Dete je dobilo batine", pretpostavljaju se dve svesno doZivljene fantazlie i na taj nadin se odnose prema treioj, ,,Otac me tude", koja nikad nije doiivljena i moze samo retroaktivno da se rekonstruise kao pretpostavljena referenca - ili, u tom sludaju, kao posredan termin izmedu - preostale dve fantazije'83) MoZemo iii i dalje i wrditi da je i samo frojdovsko nesvesno, u tom smislu, ,,objektivno subjektivno". Kada, na primer, tvrdimo da neko, ko se prema |ewejima odnosi benevolentno, ipak zadtLava d:u-
I psihoanalitidki
uvodi
poj
ett, Consciousness Explained, p' 132' (Denet, naravno' taj pojam "naD""t disto negativan nadin, kao besmislenu contradictio in adjecto.)
,,A child is Being Beaten (Prilog studiji porekla seksuand alne perveizije)", u: The Pinguin Freuil Library, 10: On Psihopatology' ed' uredpp' 169-71 1979, Penguin, [prim' Harmoidsworth, Srachey, trans. James nikal. 83 Sigmund-Freud,
132
lroko antisemitske predrasude kojih nije svestan > zar ne tvrdimo (u meri u kojoj te predrasude ne idu na ruku onome 5to feweji zbilja jesu, nego nadinu na koji ih on vidi) da on nije svestan toga kako mu levreji styarno izgledaju?. Nadalje, zar nam to ne dopu5ta da bacimo novo svetlo na misteriju marksistidkog feti5izma robe? Ono 5to feti5 objektivizuje jcste ,,moje istinsko verovanje", nadin na koji mi se stvari ,,istinski pojavljuju", mada ih nikada stvarno ne doZivljavam na taj nadin
- i sam Marks za to koristi pojam -objektiv-notwendiges
Schein"
{,,objektivno nuZan privid"].sa I kada kritidki marksista sretne burloaskog subjekta ogrezlog u robnom feti5izmu, marksistiiki prigovor nije: ,,Roba moZe da vam se dini kao magidna stvar opremljena naroiitim moiima, ali je ona uistinu samo postvaren izraz odnosa medu ljudima"; marksistidki stvarni odgovor pre ie biti: ,,MoZete da mislite da vam se roba dini kao prosto otelovljenje clru5tvenih odnosa (da je, na primer, novac samo vrsta vaudera
koji vas ovlaiiuje za deo druSwenog proizvoda), ali to nije natin kako vam se stvari zaista pokazuju u vaSoj druStvenoj realnosti, putem vaSe participacije u dru5tvenoj razmeni, osvedodujete se u iudnu dinjenicu da roba stvarno izgleda kao magidna stvar oprernljena naroditim svojstvima." To je, takode, jedan od nadina specifikacije znatenja Lakanove tvrdnje o konstitutivnoj ,,decentriranosti" subjekta. Poenta nije ru tome da je moje subjektivno iskustvo regulisano objektivnim nesvesnim mehanizmima koji su ,,decentrirani" u odnosu na moje iskustvo o sebi i kao takvi izvan moje kontrole (5to je poenta do l
Karl Marks, Kapital: kritika politiike ekonomije, MED, tom 21, knj. I,
f)rosveta, Beograd, 1977, str.75. 133
ste dimenzija fenomenalnog iskustva (o sebi). Drugim redima, ja sam subjekt u momentu kad sebi mogu da kaZem: ,,Nije vaZno kakvi mehanizmi odreduju moje dinove, opatania i misli, jer niko ne moi,e da mi oduzme ono Sto sada oseiam i mislim." Recimo, kada sam u strasnoj ljubavnoj vezi, a biohemidar me obave5tava o tome da su sva moja snaZna oseianja samo rezultat biohemijskih procesa u mom telu, mogao bih da mu odgovorim drZeii se pojavne ravni: ,,Sve 5to kaZete moZe da bude istina, ali, ipak, ni5ta ne moZe da mi oduzme intenzitet strasti koju sada doZivljavam.'." Lakanova poenta je, medutim, u tome da je psihoanalitidar onaj ko, upravo, moie da uzme tu formu subjekta, u meri u kojoj njegov krajnji cilj jeste liSavanje subjekta same fundamentalne fantazije koja reguliSe univerzum njegovog iskustva (o sebi)' Frojdovski subjekt nesvesnog pojavljuje se jedino kada kljudni aspekt subjektovog/enomenalnog iskustva (o sebi) (njegove fundamentalne fantazije) postane nedostupna (to jest, primordijalno prigu5ena). U svom
na raspolaganju potpunu formulaciju onoga 5to ,,objektivno jeste'. Kako ie to ,,znanje u realnosti", dinjenica da iu biti u stanju da sebe u potpunosti lociram i identifikujem kao objekt u realnosti, uticati na moj status kao subjekta? Lakanov odgovor je negativan:
ono 5to 6e i dalje izmicati genetidarima nije moj fenomenalni sanrodoZivljaj (recimo, doLivljaj ljubavne strasti koji mi ne moZe oduzeti nikakvo znanje o genetidkim i ostalim materijalnim mehanizmima koji ga odreduju), nego ,,objektivno subjektivna" osnovna fantazija, fantazmatidno jezgro nedostupno mom svesnom iskustr.u. eak i ako nauka dode do genetidke formule onoga Sto uistinu jesam, jo5 uvek neie moii da formuli5e moj ,,objektivno subjektivni" fantazmatidni identitet, taj objektivni protir,pol moje subjektivnosti, koji nije ni subjektivan (doZivljen), a ni objektivan.
najradikalnijem smislu, nesvesno je nedostupan fenomen koji reguliSe moje privatne doi-\vljaie, a nije objektivan mehanizam. Tako, nasuprot opitem mestu da imamo posla sa subjektom kao entitetom koji pokazuje znake ,,unutraSnjeg Livota" - to jest, fantazmatidnog iskustva o sebi koje se ne moZe redukovati na spolja5nje da je ono 5to na pravi nadin karakteripona5anje - trebalo bi reii jaz koji razdvaja to dvoje, to jest, fipre subjektivnost ljudsku 5e njenice i fantaziju, a koji u svom najelementarnijem obliku subjektu postaje nedostupan; to je nedostupnost koja subjekt dini ,,praznim" ($). Na taj nadin stidemo odnos koji potpuno potkopava standardan pojam subjekta koji direktno doZivljava sebe i svoja ,,unutraSnja stanja": ,,nemogui" odnos izmedu ptaznog, nefenomenalnog subjekta i fenomenA koji subjektu ostaju nedostupni sam odnos koji je registrovan Lakanovom formulacijom fantaziie,
8Qa,
Genetidari predvidaju da (e za deset do petnaest godina biti u stanju da precizno identifikuju i manipuli5u genomom svakog pojedinca. Potencijalno, barem, svaka individua ie na taj nadin imati
t34
135
FILOZOFIJA USMERENA PSIHOANALIZOM
6.
GRANICE SEMIOTIEKOG PRISTUPA PSIHOAN ALIZI*
l.
Le
point de capiton
Lakanov stav, najpoznatiji po duvenju, jeste onaj da je ,,nesvesno strukturisano kao jezik", Sto se obidno shvata kao iskorak ka semiotidkoj interpretaciji psihoanalitidke teorije i prakse' Cilj ovog teksta, nasuprot tom Siroko prihvaienom stavu, jeste da pokaZemo da je Lakanova teorija, barem u njegovom poslednjem periodu, daleko od podrZavanja bilo kakvog slidnog jezidkog redukcionizma: njegovo osnovno nastojanje upravo se sastojalo u artikulisanju razliditih modusa stvarnog jezgra (das Ding objet petit a) koje dini nesvodljivu prepreku kretanju simbolizacije. PokuSaiemo da taj prekid simbolizacije ilustrujemo nekim ideoloSkim i umet-
nidkim fenomenima. Podnimo sa suprotnog kraja: s elementarnom semiotidkom caoperacijom kako ju je odredio Lakan - s proSivkom lpoint udevidu imajuii piton). Lakan taj pojam uvodi u svom /I1 seminaru, prvi din Rasinove Atalije: u odgovoru na Abnerov lament o tuZnoj sudbini koja deka pristalice Boga pod Atalijinom vla5iu, fehoada odgovara duvenim stihovima:
* Objavljeno
u Psychoanalysis and... ed. Richard Feldstein and Henry Sussman, London and New York, Routledge, 1990, pp. 89-110. Izmenili smo Prevod i uneli ispravke izvesnih gramatiikih i terminoloikih greiaka [prim. urednikal. 139
Onaj 5to
le
iini
da hurna mora Sume ti5e MoZe da kroti i gre5nike sred spletki U Stovanoj pottinjenosti Njegovoj volji Boga se pla5im, dragi Abnere, i ni od teg
simbolidkog
zbog zemaljskih nedaia i neizvesnosti putem blaZenstva koje nas odekuje na onom svetu - Sto su sve auvene formulacije Fojerbaha o onostranom Bogu kao obrnutoj slici ovostrane bede u ogledalu. Da bi to delovanje bilo moguie mora da postoji intervencija treieg momenta, koji nekako ,,posreduje" izmedu dva suprotna pola. Iza mno5tva zemaljskih uZasa mora da se iskaZe nesamerljivo veii uias BoLjeg besa, tako da zemaljski uZasi
viSe.8s
-
Poznatu marksistidku formulaciju - da je religija uteha kao kompenzacija zemaljske bede ili, preciznije, njen ,,imaginarni dodatak" - trebalo bi na taj nadin uzeti doslovno. U tom sludaju, imamo posla s dualnim imaginarnim odnosom izmedu zemlje do85 Vid. Jacques Lacan, The Seminar of lacques Lacan III: The psychoses, 1955-56, ed. facques-Alain Miller, trans. Russell Grigg, New york and London, W. W. Norton 1993, p. 265. [prim. urednika]. 86 Lacan, Seminar III, p.267.
140
s onu stranu, bez intervencije momenta
bi se u nadoknadi
iz minuta u minut preobraZava u savr5enu hrabrost. Svi strahovi viie se ne plalim zamenjeni su za ono Sto se zove strah od
-
neba,
,,posredovanja". Dejstvo religije, prema ovoj koncepciji, sastojalo
Ovim se izlaZe istinsko Abnerovo preobraienje: ovim redima se od nestrpljivog, i upravo iz tog razloga nesigurnog fanatika stvara smireni vernik Wddl6] siguran u sebe i boZansku moi. Ali, kako to podseianje na ,,strah gospodnji" uspeva da dovede do ta, ko dudesnog preobraienja? Pre toga Abner u ovozemaljskim stvarima vidi samo mnoitvo opasnosti koje ga ispunjavaju strahom i i5iekuje suprotno, da mu Bog i njegovi predstavnici pruZe pomoi i omoguie mu da prevazide mnoge tegobe ovog sveta. Suoden sa suprotno5iu izmedu ovozemaljskih opasnosti, neizvesnosti, straha, itd., i boZanske sfere mira, ljubavi i izvesnosti, Jehoada ne nastoji prosto da uveri Abnera da su boZanske sile, uprkos syemu, dovoljno moine da savladaju ovozemaljski nered; Abner svoje strahove umiruje na sasvim drukdiji nadin: predstavljajuii ih sa suprotnoSiu - Bogom - kao viSe zastraSujuiim od svih zemaljskih stvari. I taj dodatni strah, kao strah gospodnji, to je ,,dudo" pro5ivka lpoint de capiton) koji retroaktivno menja karakter svih ostalih strahova. On ih:
Boga.86
i
steknu novu dimenziju i preobraze se u mnoStvo manifestacija boZanskog besa. Istu operaciju nalazimo, na primer, u fa5izmu: 5ta Hitler radi u Mein Kampf-u da bi Nemcima objasnio nevolje epo-
he (na primer, ekonomsku krizu, moralnu ,,dekadenciju", itd')? lza mno5tva tih nedaia on konstrui5e lik novog zastra5uju6eg subjekta, kao jedinstven uzrok svekolikog zla: lik fevrejina. Takozva-
t
ga ,jevrejska zavera" sve objainjava, tako da zemaljske nedaie od ekonomske krize do krize porodice - postaju manifestacije te ,,zavere": prema tome fevrejin je Hitlerov pro5ivak lpoint de capitonl. ,,Drajfusova afera" na paradigmatidan nadin tazvlia efekat tog ,,dudesnog iskrivljavanja" diskurzivnog polja takode proizvedenog intervencijom proSivka lpoint de capiton]. Njegova uloga u francuskoj i evropskoj politidkoj istoriji vei nalikuje ulozi point de capifon, po5to restrukturi5e ukupno polje i direktno ili indirektno oslobada ditav niz izmeitanja koja dak i danas odreduju politidku scenu: na primer, konadno odvajanje Crkve i drLave u gradanskim demokratijama, socijalistidka saradnja u burZoaskim vladama i rascep socijaldemokratije na socijalizam i komunizam. Moglo bi se ukazati i na to da radanje cionizma i uspon antisemitizma pripadaju tom kljudnom momentu ,,populizma desnog krila". Ali, ovde iemo nastojati samo da ukaZemo na odluduju6u stvar do koje je doSlo tokom Drajfusove afere: red je o intervenciji koja je stvorila pravni meteZ kad je red o pravidnosti i legalnosti presude i o ulozi politidke borbe, koja je u potpunosti Sokirala na-
l4l
ciju. Tu prekretnu tadku ne tini, kao 5to se obidno veruje, duveno l'accuse lOptuLujem!1, koje se pojavilo u listu Aurore, 13. januara 1898. godine, kada je Emil Zola ponovo izloLio sve argumente u Drajfusovu odbranu i zvanidne krugove optuZio za korupcl|c Zolina intervencija ostaje znatajna burZoaskom liberalizmu, kao intervencija u odbranu sloboda i prava gradanina, itd' Do stvarnog uznemirenja do5lo je u drugoj polovini 1898, kada je 30. avgusta uhapben potpukovnik Anri, novi Sef Drugog biroa.* Bio je osumnjiden za falsifikovanje jednog od tajnih dokumenata na osnovu kojeg je Drajfus bio osuden na zatvor. Sutradan je Anri u svojoj ieliji izvr5io samoubistvo brijadem. Ako je Anri priznao krivicu a koje drugo znaienje se moZe dati njegovom dinu samoubistva? i optuZnica protiv Drajfusa mora u potpunosti da bude -bezonda osnova. Svi su odekivali obnovu procesa i oslobadanje Drajfusa. Da za trenutak ponovimo poetski opis Ernsta Noltea:
A onda se u srecl konfuzije i konsternacije pojavio novinski dlanak koji je izmenio situaciju. Njegov autor je bio Mords [Charles Maurras],** tridesetogodiSnji pisac do tada poznat jedino u uskim krugovima. elanak je nosio naslov ,,Prva krv"' Autor je gledao na stvari na nadin na kakav do tada niko nije pomi5ljao niti se usu dio.87
to Moras uradio? Nije izneo nikakvu dodatnu evidenciju niti je osporio i jednu dinjenicu. Samo je prosto dao globalnu reinterpretaciju ukupne ,,afere" na koju je bacio drukdije svetlo' Od potpukovnika Anrija napravio je herojsku Zrtvu koji se opredelio za patriotsku duZnost umesto apstraktne ,,pravde". To ie reii da je Anri, po5to je uvideo kako jevrejski ,,sindikat izdaje" koristi jednu beznadajnu pravnu gre5ku da bi oklevetao i potkopao osnoSta je
* Francuska Vojna obave5tajna sluZba e. K. ** Rijed je o jednom od najislaknutijih publicista i javnih radnika ultradesne Francuske, osnivadu iuvene Francuske aicije i, konaino, naudniku, tlanu
- prim. e.K. Ernst Nolte, Tftrea Faces of Fascism, Toronto, University of Toronto Press, 1969, p. 85. Francuske akademije 87
142
vc fiancuskog nadina Livota u svrhu slamanja oruiane moci zenrlje, nije oklevao da podini mali patriotski falsifikat kako bi zauslavio tu trku ka propasti. Pravi ulog u ,,aferi" viSe nije pravidnost prcsude nego Sok, degeneracija vitalne francuske moti od strane jcvrejskih finansijera koji se kriju iza pokvarenog liberalizma, slolrocle Stampe, autonomije sudstva, itd. Kao rezultat, istinska Zrtva rrijc Drajfus nego Anri lidno, usamljeni patriota koji je sve rizikovrro za spas Francuske i kome su njegovi nadredeni, u odluduju(crn momentu, okrenuli leda: bila je to ,,prva krv" prolivena zasluqom jevrejske zavere. Morasovom intervencijom situacija se promenila: desno krilo ;c obnovilo snage, tako da je ,,patriotsko" jedinstvo vrlo brzo odrrclo prevagu nad neredom. Moras je taj nemir izazvao svojim triirrrnfom, tako Sto je od samih elemenata koji su, pre njegove intervt'ncije, bili dodekani dczorijentacijom i zaprepaiienjem (falsifikat tlokumenta, nepravednost presude, itd.) uopite ih ne osporavajuii stvrrrio mit,,prve i.rtve". Ne iznenaduje dinjenica Sto je Moras taj ilarrak do kraja Livota cenio kao svoje najbolje delo. Elementarno dejstvo proiivka lpoint de capitonl treba videti u Irrrrr ,,dudesnom" preoktetu, u lom quid Pro quo putem koga ono ito je prethodno bilo sam izvor nereda postaje dokaz i svedodanstv
nog poraza njegove zemaljske misije, kojom je uni5tena nada oslobadanja (|evreja od rimske vladavine), napravio sam iin spasenja. Svojom smriu Hrist je iskupio, spasao dovedanstvo.
2. Tautologija
i njeno zabranjend
Dodatno svetlo na logiku ovog delovanja moZemo da bacimo malim izletom u oblast detektivske pride. U demu se sastoji osnovni Sarm vezan za odnos izmedu zakona i njegovog krdenja u kriminalnoj avanturi? U njoj, s jedne strane, imamo vladavinu prava, mira, izvesnosti, ali takode i banalnost, dosadu svakodnevn og Livota, a s druge strane, zlodin - 5to je Breht vei rekao kao jedino moguiu avanturu u burZoaskom svetu. Detektivske- pride, medutim, izazlaju zapanjujuci preokret u tom odnosu, koji je ve6 utvrdio Gilbert Kit eesterton: Dok stari Adam neprekidno nastoji da bude otpadnik protiv i automatske stvari kao Sto je civilizacija, da propoveda
tako opite
i otpadni5tvo, romansa policijske prakse na neki nadin odraLava iinjenicu da je sama civilizacija najsenzacionalnije napu_ Stanje i najromantidniji vid otpadni5wa... Kada je detektiv u polinapu5tanje
cijskoj romansi sam i donekle glupavo nepravedno medu noZevima
i bokserima iz kuhinje lopova, on sigurno sluZi tome da nas podseti da je on akter socijalne pravde kao originalna i poetidka figura, dok su provalnici i lopovi, samo mirni stari kosmiiki konzervativci, sreini u drevnom po5tovanju od strane majmuna i vukova. To je zasnovano na tinjenici da je moralnost najtamnija i najsmelija od svih
tajni.88
Osnovna operacija u detektivskoj pridi, tako gledano, sastoji se od predstavljanja samog detektiva - kao doveka koji radi u odbranu zakona, u ime zakona, da bi obnovio vladavinu praya kao velikog avanturiste, osobe u poredenju s kojom 6e sami krimi88
Gilbert Keith Chasterton, ,,A Defense of Detective Stories,', fendant, London, ]. M. Dent & Sons, 1940, pp. 16l-62.
t44
t:
The De_
nalci izgledati kao indolentni, sitnoburZoaski konzervativci... To je zaista izvanredan trik imamo, naravno, velik broj kr5enja zakona, zlodina, avantura koje razbijaju monotoniju svakodnevnog iojalnog i mirnog Zivota, ali jedini pravi prekr5aj, jedino istinska avantura koja sve ostale avanture preobraia u sitnoburZoasku obazrivost, jeste avantura civilizacije, odbrana samog zakona. A stvar stoji isto s Lakanom. Za njega, takode, najveii, najviSi prestup, najtraumatidniju, najbesmisleniju stvar, predstavlja sarn zakon: lud, zakon superega koji kako osujeiuje ui,ivanje tako ga i zapoveda. Nije red o tome da, s jedne strane, imarno mnoStvo prestupa, perverzija, agresivnosti, itd., a s druge, op5ti zakon koji reguliSe, normalizuje prestupe koji nikud ne vode i tini moguiim mirnu koegzistenciju subjekata. Naprotiv, najluda stvar je nalidje samog umirujuieg zakona, zakona koji je pogreSno shvaien, u smislu glupog naloga za uZivanje. MoZemo reii da se sam zakon deli na umirujuii zakon i ludi zakon. Tako gledano, opoziclja izmedu zakona i prestupa obnavlja se unutar samog zakona. Ovde imamo na delu istu operaciju kao u Ataliji: kod eestertona, zakon se, nasuprot obidnog kriminalnog prestupa, pokazuje kao jedini istinski prekr5aj; u Ataliji Bog je, nasuprot zemaljskim strahovima, ono jedino dega se zaista treba plaSiti. Bog se na taj nadin deli na umirujuieg Boga, Boga ljubavi, mira i milosti, i u nasiinog, besnog Boga, onoga koji kod ljudi izaziva najveii strah. Ovaj preokret, tadka izmene na kojoj se sam zakon pojavljuje jedini istinski prekr5aj, tadno odgovara onome 5to se, u hegelikao janskoj terminologiji, zove,,negacija negacije". U njoj najpre imamo prosto suprotstavljanje izmedu pozicije i njene negacije, u naSem sludaju izmedu pozitivnog, umirujudeg zakona i mno5tva njegovih pojedinadnih krSenja, zlodina. ,,Negacija negacije" je moment kada se zapai.a da je jedini istinski prekrSaj, jedina prava negativnost, sam zakon koji menja sve obidne zlodinadke prestupe u indolentnu pozitivnost. To je razlog zaito lakanovska teorija nije svodljiva na bilo koju varijantu transgresizma,* antiedipovstva, itd.
* ,,Transgressism", neobidna kovanica od redi ,,transgress" Prim. prev. kr5aj, 5to bi znadiio ,,prekriajizam".
-
-
prestup, pre-
145
fedini istinski antiedipovac jeste sam Edip, njegov okret superega... ,,Hegelovska" ekonomija se moZe pratiti do Lakanovih orga_ nizacionih odluka. Raspustanje Ecole freudienne de paris i formiranje Cause freudienne* moglo bi da oda utisak akta oslobadanja _ okondanja birokratizovanja
i
reglementisanja skole. otada nadarje, potrebno je voditi brigu jedino o samoj Stvari, u staniu oslobodenom od svih svakodnevnih teikoia... Ali, vrlo brzo se moglo za_
paziti da je taj akt podstakao obnovu Ecole de Ia Cause elle-mAme,** mnogo o5trije od svih drugih ikola, kao Sto prevazilaZenje zemaljskih strahova boZanskom ljubavi implikuje strah od Bo_ ga, Sto je uZasnije od svih zemaljskih strahova. Najpogodniji oblik da se u obidnom jeziku izrazi ova iskri_ vljenost proiivka lpoint de capitonl, odnosno ,,negacija negacije" imamo, paradoksalno, u obliku tautologije: ,,zakon je zakon", ,,Bog je Bog". Ovde tautologija funkcioni5e upravo u hegelijanskom smi_ slu' kao identitet nedega Sto otkriva vrhunsku protivrednost. U tautologiji ,,Bog je Bog", prvi ,,Bog" je Bog mira, milosti i ljubavi, dok je drugi ,,Bog" Bog nezadrLivog besa i okrutnosti. Tome slidno, tautologija ,,zakon je zakon" iskazuje nelegalan i nelegitiman karakter uspostave vladavine zakona. Blez paskal je verovatno prvi otkrio taj subverzivni sadrZaj tautologije ,,zakon je zakon',: Obitaj saiinjava svu praviinost na osnovu samog razloga Sto je prihvaien; to je tajanstven osnov njegovog ugleda. Ko god poku_ $a da ga svede na njegov prauzrok uni5tava ga. Ni5ta nije tako pogreino kao oni zakoni koji ispravljaju gre5ke. Ko im se pokorava zato Sto su pravidni pokorava se pravdi koju sdm zamiilja, a ne su_ Stini zakona: ovaj se savsastoji u sebi; on je zakon i ni5ta viie... Za_ to je najmudriji medu zakonodavcima govorio da ljude, radi njiho_ vog dobra, desto treba obmanjivati; a jedan drugi dobar politidar: poito trazi istinu koja bi ga oslobodila (zla) korisno mu je da bude obmanut. On ne treba da oseti istinitost tog nasilja: ono je odavno zavedeno bez razloga, ono je postalo razloLno; treba ga pokazivati
* Pariska
** t46
frojdovska 3kola, odnosno Frojdovska stuar (fr.) Skola same stvari prim. e. K.
-
_
prim. e. K.
kao verodostojno, vetno, skoro bude kraj.se
i sakriti mu poreklo ako se ne Zeli da mu
Nema potrebe za isticanjem skandaloznog karaktera ovih stavova: oni ru5e osnove vlasti, njenog autoriteta, u istom momentu
dok odaju utisak da ih podrZavaju. Nelegitimno nasilje kojim se zakon odrLava mora da se prikrije po svaku cenu, poSto je skrivanje pozitivan uslov njegovog funkcionisanja. Zakon deluje jedino ukoliko su njegovi subjekti zaludeni, ukoliko autoritet zakona doZivljavaju kao ,,autentidan i vedan", i ne shvataju ,,istinu vezanlr za njegovu uzurpaciju". U tome ie razlog za5to je Kant u Metafizici morala bio prinuden da zabrani svako pitanje u vezi s poreklom zakonodavne vlasti: upravo takvim pitanjima mrlja nelegitimnog nasilja, poput prvobitnog greha, uvek prlja distotu vladavine prava. Onda ne iznenaduje Sto ta zabrana, dobro znana u psihoanalizi, kod Kanta poprima paradoksalan oblik ona zabranjuje ne5to 5to je istovremeno izloLeno kao nemoguie: Ne bi trebalo da ljudi s bilo kakvim praktiinim clliem ispituiu poreklo vrhovnog autoriteta kojem su podredeni, to jest' subjekt radi delanja ne treba podrobno da razmiilja o poreklu autoriteta, kao prava koje se ipak moZe dovesti u pitanje s obzirom na poslu3nost koju mu duguje... Zaliude ved potiinjene gradanskom zakonu ta suptilna razmi3ljanja su PotPuno besmiislena i StaviSe za dri'avu su prete6a. Uzaludno je ispitivati istorijska dokumenta o mehanizmu vladavine, to jest, ne moZe se doseii vreme u kojem je gradansko dru5wo poielo... Ali, preduzimanje takvog istraZivanja je kainjivo imaju6i u vidu mogu6u Promenu postojedeg ustava putem sile'eo
Zapazimo ovde da nije mogui povratak poreklu zakona zato se to ne sme. Kantovska formula duZnosti dobro je poznata: Sto ,,Mo2e5 zato 5to treba lDu kannst, denn du sollstl". Ova naredba je 8e Blez Paskal, Misli, BIGZ, Beograd, 1988, str. l5l. e0 Immanuel Kant, The Metaphysics of Morals, u: Practical Philosophy, trans.
and ed. Mary I. Gregor, Cambridge University Press, Cambridge, 1996' pp. 62, i 480.
461-
t47
tadna inverzija duvene formulacije: ,,Ne moZe5 zato bto ne treba". Osnovni model takve zabrane je, naravno, model incesta. To, ipak, nije strano filozofskom diskursu, 5to bi se moglo pokazati nizom
primera sve do duvenog stava kojim Vitgenitajn zavriava svoj Tractatus: ,,O onome o demu se ne moZe govoriti, o tome treba iutati".er Ovde se mora postaviti sasvim naivno pitanje: ako neko kaie da neSto ne mote, u svakom sludaju, da i$ta kaLe o neizrecivom, onda demu dodatak potpuno suvi5nog stava da o tome niita ne sme da kaZe, da mora da iuti? Odakle dolazi taj strah da se ne kaZe isuvi5e o neizrecivom? Paradoks tog ,,niSta", te diste spoljaSnjosti je, naravno, sam paradoks objekta-uzroka i.elje, u Lakanovom smislu objekta malog a. 3. Kant sa De Sadom ,,Na podetku" zakona beja5e prekr5aj, izvesno realno nasilje koje se podudara sa samom dinjenicom njegovog uspostavljanja.e2 Ukupna klasidna polititkofilozofska misao podiva na odbacivanju izopatenja zakona; to je razlog za5to se mora proditati ,,Kant sa De Sadom". eak iako Kant nije bio u stanju da artikuliSe nedostatak Drugog ({), ipak je - da iskoristimo formulaciju Zak-Alena Milera formulisao pregradu B barrd pod formom nedostupnosti, apsolutno transcendentnog Vrhovnog dobra lle Bon supr\me] kao jedini cilj i legitiman, nepatolo5ki motiv naSeg moralnog delanja. Svaki dati, odredeni, predstavljeni objekt koji funkcioniSe kao motiv na5e volje, stoji u odnosu prema uslovima na5eg ogranidenog iskustva i ne poseduje nuZnost a priori. U tome je razlog zaSto kao jedino opravdan motiy na5e volje ostaje sama forma zakona, univerzalna forma moralne maksime. Osnovna Lakanova teza glasi da nam je taj nemogui objekt ipak dat u specifidnom iskustyu, iskuel Ludwig Wittgenstein, Tractatus logico-philosop,hicas, Veselin Masleia, Sarajevo, 1987, str. 189. e2 Ovde ZiLek misli na iuveni Geteov stih: ,,u podetku bejaSe delo (,,Im Anfang war die Tat)" kojim Frojd zakljuiuje Totem i tabu. yid.. takode, 3. poglavlje, str. 59 fn. 48. 148
stvrr objekta kao objekta malog a, objekta-uzroka i.elje, koja nije ,,patolo5ka", koja se ne svodi na objekt potrebe ili potraZnje. A to je razlog zaSto je potrebno De Sada uzeti kao istinu Kanta. Taj objekt dije iskustvo nedostaje kod Kanta, u De Sadovom delu se javlja u liku dZelata, egzekutora, aktera koji na Zrwi praktikuje svoju sadistiiku aktivnost. Sadovski egzekutor nema nidega zajednidkog s uZivanjem. Njegova aktivnost je prema tome etidka u strogom smislu: van svake ,,patolo5ke" motivacije on prosto ispunjava svoju duZnost na osnovu nedostatka dovitljivosti, kao Sto je u svom delu pokazao De Sad. Egzekutor uvek radi u prilog uiivanja Drugog, a ne za sebe. Na taj nadin on postaje instrument iskljudivo volje Drugog. U De Sadovoj sceni, uz egzekutora i njegovu Zrtl.r.r uvek je prisutan neko treii, kao Drugi za koga sadista praktikuje svoje aktivnosti, Drugi dija dista forma je forma glasa zakona koji se obraia subjektu u drugoj osobi, s imperativom ,,Izvrii svoju duZnost!" Velidina Kantove etike se na taj nadin po prvi put formuliSe onu stranu principa zadovoljstva". Kantov kategoridki imperativ ,,s je zakon superega koji ide protiv dobrobiti subjekta. ili, preciznije, on je potpuno indiferentan prema njegovoj dobrobiti, koja, sa stanovi5ta ,,principa zadovoljstva", koji odlaZe ,,princip realnosti", postaje potpuno neekonomidna i nepodloZna ekonomisanju, dak besmislena. Moralni zakon je dvrst poredak koji ne dopuSta izuzetke -- moZe$ zato Sto 'moraS" i koji na taj nadin sobom nosi atmosferu obesne neutralnosti, puke indiferentnosti. Kant, prema Lakanu, ignoriSe drugu stranu te neutralnosti moralnog zakona, njegovu zlu prirodu i opscenost, njegol.u obest koja vodi nazad do ulivanja izvan naloga zakona; tu potisnutost Lakan dovodi u vezu s dinjenicom da Kant izbegava razdvajanje subjekta (na subjekt koji tvrdi i na subjekt koji se ustvrduje) 5to je implikovano u moralnom zakonu. To je smisao Lakanove kritike kantovskog primera o ulogu fddp|tl i ulagadu fddpositairej.e3 Sue3
Imanuel Kant, Kritika praktitkog uma, prey. s nemadkog Danilo N. Ba-
sta, BIGZ, Beograd, 1979, str. 49-50.
t49
bjekt wrdenja ovde je redukovan na predmet ustvrdenog, i na ulagada u svojoj funkciji ulagada: Kant pretpostavlja da imamo posla s poverenikom koji ,,vr5i svoju duZnost", sa subjektom koji dopu5ta da ga bez ostatka uzmemo u apstraktnom odredenju kao ulagaia.sa U istom pravcu upuiuje Lakanova Sala: ,,Moja verenica nikad ne zaboravlja na sastanke, po$to dim bi izostala viSe ne bi bila moja verenica". Ovde je, takode, verenica redukovan na funkciju verenice. Hegel je vei uffrdio teroristidki potencijal takve redukci-
je subjekta na apstraktno odredenje. Pretpostavku revolucionarnog terora dini upravo taj subjekt koji dopu5ta da bude sveden na svoje odredenje, kao Gradanin koji ,,vrii svoju duZnost", koji vr5i likvidaciju drugih subjekata zato Sto ne izvrlavaju svoju duZnost. Prema tome, jakobinski teror je stvarna konsekvenca kantovske etike. On je isti kao komanda realsocijalizma: ,,Sav narod je uz partiju". Takav stav nije empirijski i kao takav nije opovrgljiv; on, naprotiv, funkcioni5e performativno, kao definicija istinskog Naroda, naroda koji ,'vr5i svoju duZnost"' Pripadnici istinskog naroda su oni koji podrZavaju partiju. Logika je zato ista kao u sludaju pomenutog vica o vereniku: ,,Sav narod podrLava Partiju, jer se pripadnici naroda koji agituju protiv Partije samim tim se iskljuduju iz zajednice Naroda". Na kraju krajeva, imamo posla s onim Sto je Lakan, u svojim prvim seminarima, nazvao ,,utemeljujuiim govorom",es simbolidkim mandatom, itd' (,,vi ste moj verenik, moj ulagad, moj gradanin..."). Potrebno je to ponovo proditati iz perspektive s one strane konceptualizacije S' gospodara-oznaditelja. TeZiSte Lakanove kritike sadrZano je u tome da uvek postoji eksces subjekta koji na sebe preuzima simbolidki mandat, koji je voljan da inkarnira S' pri demu sam mandat predea Vid. Jacques Lacan, ,,Kant with Sade"' u: Ecrits: The First Complete Edi' tion in English, trans. Bruce Fink, New York and London, W. W. Norton' 2006' p.647. e5 Vid. |acques Lacan, The Seminar of Iacques Lacan II: The Ego in Freud's in the Technique of Psychoanalysis 1954-55, ed. facques-Alain Miland Theory ler, trans. Sylvana Tomaselli, New York and London, W' W' Norton' 1988, pp.
20, 324; 150
i
Seminar III, p. 229. [prim. urednika].
stavlja stranu koja ne dopu5ta da bude preuzeta u S,. Taj eksces je upravo strana objekta kao objekta.e6 Sve dok mandat, koji mu je poveren dru5tveno-simbolidnom vezom, izmide oznaditelju, su-
bjekt iskazivanja funkcioniSe kao objekt. To je, onda, raskol izmedu predmeta izredenog i subjekta koji ustwduje zakon. Iza S, - zakona u svom neutralnom, pacifikujuiem, svetom i uzviSenom obliku uvek postoji objekt koji otkriva obest, zluradost i obscenost. Drugi dobro znani primer odlidno ilustruje taj raskol subjekta zakorn. U odgovoru na pitanje istraZivada koji se bave kanibalizmom, domoroci su odgovarali: ,,Ne, u naSem okrugu vi5e nema ljudoZdera. |ude smo pojeli poslednjeg." Na nivou subjekta iskazivanja, ljudoZdera vi5e nema, a subjekt iskazivanja je upravo to ,,mi", koji su pojeli poslednjeg. To je, onda, upad ,,subjekta iskazivanja" zakona koga je Kant izbegao: opscenog agenta koji je pojeo poslednjeg ljudoidera da bi osigurao poredak zakona. Sada moZemo da specifikujemo status paradoksalne zabrane koja se tide pitanja porekla zakona, odnosno legalne vlasti. Ona teZi objektu zakona u smislu njegovog ,,subjekta iskazivanja", subjekta koji postaje obsceni i nasilni instrument zakona.
4. Kant i Mekalaf Upravo to Kant gubi iz vida, taj filozof bezuslovne duZnosti, kao najve6e opsesije u istoriji filozofije. Ali ono 5to Kant nije razurneo, shvaieno je u prostoj, sentimentalnoj knjiZevnosti, u kitu dae6 ZiLekov neobiian govor ovde pretpostavlja odredeno znanje o ,,detiri ,liskursa" koje je Lakan u znaiajnoj meri razvio u svom XVll Seminaru. Yid.
l.rttlues Lacan, The Seminar of lacques Lacan XVII: L'envers de la psychoanalyse, t\)6t)-70, ed. Jacques-Alain Miller, Paris, Seuil, 1991, pp. 9-95; i ,,Radiophonie", tl: Autres 6crits, ed. Jacques-Alain Miller, Paris, Seuil 1991, pp. 444-47. ZiLekovrr rrajsaZetije izlaganje o detiri diskursa nalazi se u njegovom tekstu,,Four Discorrrscs, Four Subjects" u: Cogito and the (Jnconscious, ed. Slavoj ZiZek, Durham, I )rrkc University Press, 1998, pp. 74-113. U Lakanovoj formuli gospodarovog ,lrsliursa (S,/S --> Srla) objekt malog a lobjet petit al zauzima poziciju,,proizvo,1,r", ,,ekscesa koji se ne moZe asimilovati", odredenje simboliikog polja (Sr) od ',rr:rrrc gospodara-oznaditelja (S,) [prim. urednika]. 151
naSnjice. To ne iznenaduje, ako uvidimo da je upravo u svetu takve knjiZevnosti opstala tradicija ugladene ljubavi [amour courtols], dija osnovna svojstva se sastoje u razmatranju ljubavi jedne le-
di kao whovne duZnosti. Uzmimo jedan primer tog Lanra, An lndecent Obsession fNepristojna opsesija) od Koline Mekalaf [Colleen McCullough] (sasvim neditljiv roman i iz tog razloga objavljen u Francuskoj u zbirci I'ai lu leitao saml), koji govori o medicinskoj sestri zaduZenoj za psihijatrijske pacijente u maloj bolnici na Pacifiku krajem II svetskog raIa, razapetoj izmedu profesionalne duZnosti i ljubavi prema jednom pacijentu. Na kraju knjige, ona zapaia odredene stvari u vezi sa svojom Zeljom, diZe ruke od ljubavi i waia se duZnosti. Na prvi pogled, to je najbljutaviji moralizam: pobeda duZnosti nad strasnom ljubavi, odbacivanje ,,patolo5ke" ljubavi u ime duZnosti. lzlaganje njenih motiva za redeno opredeljenje ipak je neito delikatnije. Evo poslednjih redenica romana: Ovde je njena duZnost... To nije bio samo posao ona je srcem u tome, duboko u tome! To je bilo ono Sto je zaista htela... Se-
-
i da konaino, bez ikakvog je razumevanje da duZnost, kao najnepristoj-
stra Lengtri je ponovo potela da Seta,
straha, shvata sebe. I nija od svih opsesija, bila drugo ime za ljubav.
Ovde imamo istinski diialektidki hegelijanski preokret: suprotnost ljubavi i duZnosti prevazidena je kada se sama duZnost oseti kao ,,drugo ime za ljubav". Tim preokretom - ,,negacijom negacije" -- duZnost, isprva kao negacija ljubavi, koincidira s vrhovnom ljubavlju koja oslobada sve ostale ,,patoloike" ljubavi, ili koja, u cilju samoizraLavanja u lakanovskim terminima, funkcioniSe kao proSivak lpoint de capitonl u odnosu prema svim ostalim ,,obidnim" ljubavima. Napon izmedu duZnosti i ljubavi, izmedu iistote duZnosti i nepristojnosti (patoloike opscenosti ljubavi/strasti), razre5ava se u momentu kada se doZivi radikalno opsceni karakter same duZnosti. SuStinski deo podiva u ovoj promeni mesta ,,nepristojne opsesije" u odnosu na suprotnost izmedu duZnosti i ljubavi. U podetr52
ku, duZnost izgleda kao iista, op$ta, nasuprot patoloSkoj, pojedinadnoj, nepristojnoj ljubavi/strasti. Potom se sama duZnost otkriva kao ,,najnepristojnija od svih opsesija". To je hegelijanska logika ,,pomirenja" op5teg i posebnog. Najradikalnija, apsolutna posebnost zaista je sama op5tost u meri u kojoj predstavlja negativan izveitaj o iskljudenju posebnosti: drugim redima, u meri u kojoj se suprotstavlja posebnosti i iskljuduje bogatstvo njegovog konkretnog sadrZaja. I to je nadin na koji bi trebalo uzeti lakanovsku tezu prema kojoj je Bog samo maska radikalnog, apsolutnog zla, maska ,,nepristojne opsednutosti" stvarju (das Ding), s uZasno-opscenom stvari.eT Iza Boga stoji radikalno zlo: Vrhovno dobro je drugo ime za zlo koje nema poseban ,,patoloiki" status. U meri u kojoj nas opseda na nepristojan, opsceni nadin, das Ding nam omoguiava da se odreiimo, oslobodimo od ,,patoloike" vezanosti za posebne, ovozemaljske stvari. ,,Dobro" je jedini nadin da odrZimo distancu prema zloj Stvari, distancu koja je dini podno5ljivom. Kant, za razliku od kii literature na5eg vremena, to nije razumeo: tu drugu, opscenu stranu same DuZnosti. I u tome je razlog zaSto mu je jedino bilo mogude da uvede pojam das Ding u negativnoj formi, kao apsurd (ne)mogudnosti - u svojoj raspravi o r-regatirmim velidinama, na primer, u vezi s razlikom izmedu logidke protivrednosti i stvarne suprotnosti. Protivretnost je logiiki odnos koji realno ne postoji, dok u stvarnoj suprotnosti dva pola postoje jednako pozitivno. Drugim redima, njihov odnos nije odnos rredega i njegovog nedostatka, nego zaista odnos dve pozitivne datosti koje sadinjavaju suprotnost. Na primer - sluiaj koji uop5te nije sludajan, u meri u kojoj direktno ukazuje na nivo na kojem se nalazimo, naime sluiaj uZivanja, principa zadovoljstva - uZivanja i bola: ,,UZivanje i bol suprotstavljeni su jedno drugom ne kao profit i njegov nedostatak (kao + i 0), nego kao profit i njegov gut)itak (kao + i -): to jest, jedno se suprotstavlja drugom ne samo e7 facques Lacan, The Seminar of Iacques Lacan VII: The Ethics of Psychottnalysis, 1959-60, ed. facques-Alain Miller, trans. Dennis Porter, Routledge, l.ondon and New York, 1992, pp. 115-27 [prim. urednika]. 153
kao protivretnost [contradictorie s. logice opposituml nego i kao njegova suprotnost lcontrarie s. realiter oppositum)".e8 UZivanje i bol su onda kao polovi stvarne suprotnosti, po sebi pozitivne tinjenice. )edno je negativno samo u odnosu na drugo, dok Dobro i Zlo tine protivreinost, jer je njihov bilans kao + i 0. To je razlog zaito Z7o nije pozitivna stvar. Ono je samo nedostatak, odsustvo Dobra. Bilo bi apsurdno uzimati negativan pol protivrednosti kao ne5to pozitivno, i na takav nadin ,,misliti na posebnu vrstu objekta i nazivati ih negativnim stvarima". Nadalje das Ding, u svojoj lakanovskoj konceptualizaciji, upravo je takva negativna stvar, paradoksalna Stvar koja je samo pozitivizaclja nedostatka, Supljine u
simbolidkom Drugom. Das Ding, kao ,,inkarnirano Zlo", zaista predstavlja objekt nesvodljiv na nivou principa zadovoljstva, na nivou suprotnosti izmedu zadovoljstva i bola. Drugim redima, ona je ,,nepatoloiki" objekt u stogom smislu, takode nemiSljiv paradoks u smislu ,,kritidnog" koraka za Kanta, usled dega se on mora promi5ljati zajedno ,,sa Sadom".
5.,,Totalitarni objekt" Sada, imamo na5u osnovnu tezu: dolazak savremenog ,,totali-
tarizma" donosi odludujuii rez u toj - da tako kaZemo - klasidnoj pretpostavci, rez koji korespondira upravo s odlomkom od Kanta do De Sada. U ,,totalitarizmu", taj nelegalni akter-instrument zakona, Sadov egzekutor, viSe nije skriven. On se pojavljuje kao takav - na primer, u obliku partije, kao akter-instrument istorijske volje. Staljinistidka partija je sasvim doslovno izvrSilac velikih kreacija: egzekutor kreacije komunizma, najveie od svih kreacija. To je smisao Staljinove duvene redenice: ,,Mi komunisti smo ljudi posebnog kova. Mi smo sazdani od posebnog materijala." Taj ,,drukdiji materijal" (prava grada, reklo bi se) upravo je ine8 Immanuel Kant, Anthropology from a Pragmatic Point of View, trans. Mary I. Gregor, The Hague, Martinus Nijhoff, 1974, p.99.
154
v
karnacija, utvara objekta u smislu objekta. Ovde se treba vratiti Lakanovoj definiciji strukture perverzlje kao preokrenutog udinka fantazije. To je subjekt koji se sam odreduje kao objekt, u svom susretu s rascepom subjektivnosti.ee Formula fantazije piSe se kao I O a. Drugim redima, precrtani subjekt se deli u svom susretu s objektom-uzrokom svoje Zelje. Sadista tu strukturu preokreie, tako da se dobija a O $- Na neki naiin, on izbegava podelu zauzimanjem mesta samog objekta, aktera-izvrSioca pred svojom Zrtvom, podeljenim-histerizovanim subjektom: na primer, staljinista pre ,,izdajn1ka", histeridni malogradanin koji ne Zeli potpuno da odbaci svoju subjektivnost, koji nastavlja da ,,i.eli uzalud" (Lakan). U istom odlomku, Lakan se vraia na svoj rad ,,Kant sa De Sadom" da bi podsetio da ,,sadista lidno zauzima mesto objekta, ali bez znanja o tome, na korist drugog, radi iljeg uiivanja sprovodi svoje delanje kao sadistiiko izopadenje".r00 Sto se tide Drugog ,,totalitarizm4" - nn primer, ,,neumoljivi nuZni zakoni istorijskog razvoja" na koje se poziva sadovska figura velikog Drugog, radi kojih staljinistidki egzekutor praktikuje svoje delanje - neie li se on onda shvatiti kao nova verzija ,,Vrhovnog-Biia-u- Zlu" lEtre-Suprtme- en-Mdchancet|f .toL Upravo ta radikalna objektivizacija-instrumentalizacija njegove sopstvene subjektivne pozicije obezbeduje staljinisti, izvan varljive pojave cinidne ravnodudnosti, njegovo nepokolebljivo uverenje da je on samo instrument proizvodnje istorijske nuZnosti. Na taj nadin staljinistidka Partija, kao ,,istorijski subjekt", direktno se suprotstavlja subjektu. Specifidno svojstvo ,,totalitarnog subjekta" treba traZiti upravo u tom radikalnom odbacivanju subjektivnosti u smislu 8, histeridno-burZoaskog subjekta, sredstvima radikalnog instrumentalizovanja subjekta u odnosu na Drugog. eineii od sebe transparentan ee
facques Lacan,
XI
Seminar: eefiri temeljna pojma psihoanalize, 1964,
prir. Jacques-Alain Miller, Naprijed, Zagreb, 1986, str. 197. too lbidem, str. 197. r0r Lacan, ,,Kant with Sade", p. 652. Vid. takode, 3. glavu ovog zbornika, ,,NajuzviSeniji histeridar", str. 49 i dalje [prim. urednika]. 155
instrument volje Drugog, subjekt nastoji da izbegne konstitutivnu podelu, 5to plata potpunim otudenjem svog ulivanja. Ako je uspon burZoaskog subjekta definisan njegovim pravom na slobodno uLivanje, ,,totalitarni subjekt" svoju slobodu iskazuje na osno\.u pripadnosti Drugom,,,Vrhovnom-Biiu-u-Zlu". Zato bi se razlika izmedu klasidnog, preliberalnog gospodara i totalitarnog vode mogla konceptualizovati kao razlika izmedu S, i objekta malog a (objet petit a). Autoritet klasidnog gospodara je autoritet izvesnog S,, oznaditelja-bez-oznatenog, autoreferentnog oznaditelja koji inkarnira performativnu funkciju reti.,,Liberalizam" Prosvetiteljstva to Zeli da ostvari bez ove instance ,,iracionalnog" autoriteta. Njegov projekt je projekt autoriteta u potpunosti zasnovanog na valjanom ,,savoir(-faire)" [znanju-delanju]. U tom okviru, Gospodar se obnavlja kao totalitarni voda. Iskljuden kao S, on uzima oblik objekta-inkarnacije nekog S, (na primer, ,,objektivnog znanja istorijskih zakona"), instrumenta volje superega koja na sebe preuzima ,,odgovornost" za proizvodenje istorijske nuZnosti u svojoj ljudoZderskoj surovosti. Formula, matheme ,,totalitarnog subjekta" bi, prema tome, bila Sr/a, nalik neutralnom ,,objektivnom" znanju, pod kojim se krije opsceni objekt-aktera volje superega.
6. Kralj
i
njegova birokratija
Ali taj prigovor je zasnovan na loSoj pretPostavci
da je mo-
narhov partikularni karakter od vitalnog znataja' U potpuno organizovanoj drZavi, samo je pitanje najviSe instance formalne odluke' a sve to se traZi u monarhu kao nekome ko kaZe ,,da" i stavlja tadku
na,,i";jervrhovnavlastbitrebalodabudetakvadapartikularni karakter njenog posjednika nema znataja"' U dobro uredenoj monarhiji, objektivan aspekt je samo briga zakona, kojem monarh ima samo da doda svoje subjektivno ,,ja hotu"''o2
Priroda monarhovog akta je, tako gledano, potpuno formalna. okvir odludivanja je odreden ustavom. Konkretan sadrzaj njegovih odluka rezultat je predlog njegovih savetnika-eksperata, tako da desto on nema da radi nista izuzev da stavi svoj potpis' ,,Ali' to ime je vaZno: ono je krajnja instanca i non plus uls'o" 't'02 Ovaj primer, zaista, sadrZi sve. Monarh je ,,tist" oznaditelj' gospodar-oznaiitelj ,,bez oznaienog"- Sva njegova realnost (i autoiitei) poeiva u imenu, i to je razlog zalto je njegov ,,uticaj u realnosti" arbitraran; zaSto se moZe prepustiti bioloskoj sludajnosti nasledivanja. Monarh je fedan koji - kao izuzetak, ,,iracionalni" vrh amorfne mase (,,ne-celoga") naroda - totalitet obiiaja dini konkretnim. Svojim postojanjem kao ,,dist" oznaditelj on konstituiSe celinu u svojoj,,organskoj artikulisanostl" (organische Gliederung). on je ,,iracionalni" dodatak kao uslov racionalnog Totaliteta, ,,dist" oznaditelj bez oznatenog, kao uslov organske celine oznatitelja-oznadenog:
Hegel je verovatno bio poslednji klasiini mislilac koji je, u Fi-
lozofli praya, razvio nuinu funkciju formalno simboliike
tadke
neutemeljenog ,,iracionalnog" autoriteta. Ustavna monarhija je racionalna celina, na dijem vrhu nalazimo sasvim ,,iracionalan" moment: monarhovu osobu. Su5tinsku stvar, ovde, predstavlja nepremostiv ponor izmedu organicistiiki artikulisane racionalne celine dri,avnog uredenja i ,,iracionalnosti" osobe koja inkarnira vrhovnu vlast, kojom ova zadobija oblik subjektivnosti. Na prigovor da je ovde sudbina dri,ave prepu5tena eventualnosti psihidkih dispozicija monarha (njegovoj mudrosti, po5tenju, hrabrosti, itd.) Hegel uzvra(a:
Narod,uzetbezsvogmonarhaibezraSdlanjenosticelinekoja je s time nuZno i neposredno povezana, bezobliina je masa - koja vise nije drLava i kojoj viSe ne pripada ni jedno od odredenja koje opstoje jedino u sebi oblikovanoj celini - (kao $to su suverenost' uprava, sudstvo, vlast, staleZi, itd').'04
r02G.w.F.Hegel,ElementsofthePhilosophyofRight,Allenwood(ed')' trans. H. B. Nizbet, Ca-mbridge, Cambridge Universiry Press, 1997' pp' 322-23' t03
lbidem, p. 321.
|o4lbidem,p.:rs.[G.V.F.Hege|,osnovnecrtefilozofijeprava'Yeselin Masle5a, Sarajevo, 1964,
str. 238.
-
Prim. prev'\ 157
156
Ovde je Hegelovo izlaganje mnogo viie neodredeno, dak ci_ nidno, vi5e nego 5to pomi5ljamo. Njegov zakljuiak gotovo dakaLe: ako je u
politici neizbetan Gospodar, ne smemo se spustiti na re, zonovanje dobrog ukusa koje nam kaie ,,da on barem mora da bude najsposobniji, mudar, i hrabar". Naprotiv, moramo Sto je vi5e moguie da odrzimo distancu izmedu simbolidke legitimacije i ,,stvarnih" sposobnosti, da funkciju Gospodara smestimo u tadku iskljudenu iz celine, tako da zaista nije vatno da li je glup ili nije. Drugim redima, Hegel ovde kaZe istu stvar kao i Lakan u svom XVII seminaru.t}s laz izmedu dri.avne birokratije i monarha odgo_ vara jazu izmedu baterije ,,znanja" (S, birokratskog savoir_faire) i prolivka (S,,,,unarnog" gospodara-oznaiitelja) koji,,pro5iva,, (ca_ pitonne) svoj diskurs, koji ga ,,totalizuje" spolja, na sebe preuzima moment ,,odluke" i svom diskursu daje ,,performativnu" dimenzi_ ju. Zato je na5a jedina Sansa sadrZana u tome da ito je vi5e moguie izolujemo S,, da od njega napravimo praznu tadku formalne "odluke" bez ikakve konkretne sadrline; drugim redima, da odri.ayamo maksimalnu distancu izmedu S, i registra ,,ume5nih kvalifi_ kacija", koji pripadaju birokratskom savoir(-faire). Ako ova tadka iz'zetka zakat e, birokratsko znanje,,postaje ludo".,,Neutralnost" svojstvena znanju, u odsustyu proiivanja fcapitonnageJ, pojavljuje se kao zlo. sama njegova ,,indiferentnost" u subjektu izaziva efekat imperativa superega. Drugim redima, dolazi do vladavine ,,totali_ tarne" birokratije. Odludujuia je stvar, prema tome, da se ne pobrka ,,iracional_ ni" autoritet preliberalne monarhije sa postliberalnim,,totalitarnim" reZimom. Prvi je zasnovan na jazu S, u odnosu na S, dok ,,totalitarizam" proistide upravo iz neprolivenosti [non-capitonne] birokratskog diskursa srbez s,. Razlika vise dolazi d.o izraza ako se razmotri opravdanje posluSnosti. ,,Totalitarni" voda zahteva potdinjavanje u ime pretpostatenih ,,efektivnih" kapaciteta, svoje mu_ drosti, hrabrosti, privrZenosti Swari lCau.se], itd. Dok, za razliku od toga, ako neko kaZe: ,,Pokoran sam kralju zato ito je mudar i IOs
158
Jacques Lacan, Sdminaire
XVIL pp.
il-12, 33-5
pravedan", vei predstavlja zlodin lise majestd [uvredu velidanstva]. fedino valjano opravdanje je tautologija: ,,Pokoravam se kralju, zato Sto je kralj". Kjerkegor je to razvio u velidanstvenom odlomku
kojim zahvata Sirok raspon od boZanskog autoriteta, preko najviSeg sekularnog autoriteta (kralja), do Skolskog i porodidnog autoriteta (oca): Pitanje da li je Hrist dubokouman predstavlja blasfemiju i pokuSaj (svestan ili nesvestan) njegove negacije, poito to pitanje sadrZi sumnju u njegov autoritet... Pitanje da li je kralj genije, s implikacijom da samo u tom slutaju treba da mu se pokoravamo, stvarno predstavlja lise majest6, poito pitanje sadrZi sumnju s obzirom na podredivanje autoritetu. U sludaju spremnosti na podredivanje nekom kolegijumu zato Sto ume da pravi viceve' u osnovi znadi taj kolegijum smatrati za budalu. Po5tovanje svog oca zato 5to je rntzetna glava predstavlja bogohuljenje.'06
Horkhajmer u ovim redovima' koje navodi u tekstu ,,Autoritet i porodica", vidi pokazatelj prelaza od liberalno-burzoaskog principa,,racionalnog autoriteta" na postliberalni',totalitarni" princip ,,iracionalnog" i bezuslovnog autoriteta. Protiv takvog ditanja mora se insistirati na iazu izmedu simbolidkog autoriteta i onih ,,efektivnih" kapaciteta koji u ne-"totalitarnom" prostoru za sebe predstavljaju sludajeve otvorenih pitanja. Drugim redima, Kjerkegor se ovde kreie na terenu preliberalne hegelijanske argumentacije, dok postliberalni ,,totalitarizam" treba uzeti kao posledicu unutrasnjeg izokretanja samog ,,liberalizma". Naime: kada i u kakvim rrslorrima drLavna birokratija postaje ,,totalitarna"? Ne tamo gde S,, kao taika ,,iracionalnog" autoriteta, iskazuje ,,suviSe velik", preliomeran pritisak, na birokratsko savoir(-faire), vei naprotiv, tamo spolja ',pokriva" i ,,totalizuje" 1,.tle zakazuje ta ,,unarna" tadka koja ludo": ono deluje ,,po lroLje 52. Birokratsko ,,znanje" ovde ,,postaje koja bi na njega prenela tadku na decentriranu ,ctri", bez reference rrrr u:
[prim. urednika].
Soren Kierkegaard, Der Begriff des Auswdrhalten, Insbruck, 7926, cttiraMaks Horkhajmer, Tradicionalna krititka teoriia, prevod s nemadkog
106
i
/tlravko Kudinar, BIGZ, Beograd, 1976, str. 232*33' 159
,,performativnu" dimenziju. Reiju, ono podinje da funkcionise kao
superego.
T. rrObesna neutralnost" birokratije Kada samo znanje preuzme na sebe moment ,,autoriteta,, (to jest, poziv, komandu, imperativ) stvara se kratak spoj izmedu ,,ne_
utralnog" polja znanja i ,,performativne,' aimenzile. Daleko od svog ograniienja na ,,neutralne" deklaracije o datoj objektivnosti, diskurs ,,postaje lud" i poiinje da se ponaia ,,performativno,,, prema datosti samih dinjenica. preciznije, on skriva sopstvenu ,,per_ formativnu snagu" pod oblikom ,,objektivnog znanja,,, neutralnog ,,izveitaja" o ,,dinjenicama". primer koji nam odmah pada na um je sludaj staljinistitkog diskursa, pretpostavljenog,,zna.r;a objek_ tivnih zakona", kao krajnje regitimacije njegovih odluka: istinsko ,,nekontrolisano znanje" koje je u stanju da .utemelji" svaku odluku na iinjenicama. I to je, naravno, subjekt koji plaZa za taj kratak spoj izmedu Sr i 52. U ,,iistom,' sludaju, optuZeni se, na velikim politiikim procesima, suoiava s nemoguiim izborom. priznanje koje se od njega traii u oditoj je suprotnosti s ,,realno5iu,, dinjeni_
ca po5to Partija od njega zahteva da sebe optuZi na osnovu ,,laZnih
optuZbi". Nadalje, taj zahtev funkcionibe kao imperativ suferega,
Sto znadi da on dini simbolidku ,,realnost', subyekta. Lakan je mrro_ go puta insistirao na vezi izmedu superega i pretpostavljenog .-ovoj
,,sentimenta realnosti": ,,Kada oseiaj stranog, tudine, negde nanosi udarac, to se nikad ne dogada na strani superega _ je
koji gubi svoje oslonce...'107
to
uvek ego
Zar on ovim ne ukazuje na odgovor na pitanje: odakle dolazi priznanje na staljinistidkim procesima? po5to za optuZenog ne po_ stoji nikakva ,,realnost" izvan superega partije, ,pttl"SrrjoJt j" op_ sceni i zli imperativ jedina je alternativa tom superegalnom im_ perativu praznine odvratne realnosti _ tako d,a ji pri*znanje koje Partija zahteva, za optuLenog jedini nadin da izbegie,,gubituk ."_ to7 Lacan, Sdminaire
160
III,
alnosti". Staljinistidka ,,priznanja" treba shvatiti kao ekstremnu posledicu koja proistide iz ,,totalitarnog" kratkog spoja izmedu S, i Sr. Drugim retima, u nadinu na koji simo S, na sebe preuzirrra ,,performativnu" dimenziju, imamo posla s ,,ludom" varijantom ,,performativnosti" samog diskursa. Rad oznadavanja zaista moZe da ,,promeni realnost", naime, simbolidku realnost - retroaktivnim preobraLajem mrei.e oznatavanja koja odreduje simboliiko znatenje ,,dinjenica". Ali ovde, rad oznatavanja ,,pada u Reaino", ukoliko jezlk moi.e da menja vanjeziike dinjenice u njihovoj sopstvenoj,,masivnosti". Osnovna dinjenica uspona ,,totalitarizma" sastojala bi se od dru5tvenog Zakona koji poiinje da funkcioni5e kao superego. On ovde vi5e nije ono Sto ,,zabranjuje" i na osnovu te zabrane, orvara, podrZava i garantuje polje koegzistencije ,,slobodnih" burZoaskih subjekata, polje njihovih raznoraznih zadovoljstava. Postajuii,,lud", -on podinje direktno da nareduje uZivanje:Sto je prekretna tadka
na kojoj se dopudtena sloboda-da-se-uZiva preokreie u obavezno uiivanje koje je, mora se dodati, najuspeiniji nadin za blokadu pristupa subjekta samom utivanju. U Kafkinom delu moZe se naii odlidan prikaz birokratije pod pravilom opscenog, silovitog, ,,ludog" zakona, koji neposredno name6e uZivanje ukratko, su-
-
perego:
,,Dakle, ja pripadam sudu", rete sveStenik. ,,i za5to bih onda Zeleo neito od tebe? Sud od tebe niSta ne traZi. On te prima kada dodeS i puita kad odes.Dro8
Kako je moguie
u ovim redovima, kojim se zavriava razgovor izmedu lozefa K. i sve5tenika u IX glavi Procesa, ne zapaziti ,,obesnu neutralnost" superega? Vei polaziSta dva duvena romana
i
Zamak, sadrie poziv nadredene instance (zakona, suda) subjektu zar nemamo posla sa zakonom koji ,,zapoveda'louist'
Proces
-
r08
pp. 277.
Franc Kafka, Proces, prevod s nemadkog Vida Zuanski-Pednik, Nolit, Beograd, 1984, str. 205.
l6l
['ULivaj!'ili 'Dodi!'], a da subjekt moZe samo da odgovori ,l,ouis, ['eujem'] pri demu se ulivanje fjouissance] podrazulrr"ua..roe Sto se tide ,,nerazumevanja", ,,konfuzije" subjekta u suodenju s
tom in_ li se to dinjenici da on pogre5no razume im_ perativ uLivanja koji ovde duje i koji zahvata sve pore njegove ',neutralne" povrsine? Kada lozef K. u praznoj sobi gleda sudijine ktriig., u prvoj od njih nallazi na ,,nepristojnu sliku". ,,|edan mu_ Skarac i jedna zena sedeli su goli na kanabetu. Bestidna namera crtaia bila je jasno vidljivaD.lr' To je superego: svedana ,,indife_ rentnost" delimidno impregnirana opscenoiiu. To je razlog za5to je birokratija za Kafku ,,bliZa izvornoj ljud_ skoj prirodi od svih osralih drustvenih institucija" (pismo oskaru Baumu, juna 1922):Sta je ta ,,izvorna ljudska priroda" ako ne di_ njenica da je dovek od podetka ,,parl€tre [govorno biie]?" A ita je superego - koji funkcioni5e na nadin birokratskog znanja _ ako ne, prema Zak-Alen Mileru, ono ito ,,pretvara u sada5njost" po<1 distom formom oznaditelja kao uzroka rascepa subjekta; drugim redima, intervencija komande oznaditelja pod njegovim haotidnim, besmislenim aspektom? stancom, ne duguje
8. Postmodernizam I: Antonioni versus Hidkok Prethodno pozivanje na Kafku nije bilo sludajno. On je, na neki nadin, bio prvi postmodernista. Upravo je postmod ernizam, u podrutju umetnosti, ono ito reprezentuje granice semiotike, ,,tekstualnog" pristupa karakteristit nog za modernizam. ,,Postmodernizam" je tema teorijske rasprave od Nemaike do Sjedinjenih Dri.ava, sa sasvim iznenadujuiim udinkom koji u razliiitim zemljama dovodi do obnavljanja potpuno raznorodnih pro_ blema- u Nemadkoj se ,,postmodernizam" razume kao obezvredivanje univerzalnog uma, ,,moderne" tradicije prosvetiteljstva, tor'e Lakan, ,,Prevrat subjekta 1983, str. 301.
rro Kafka, Proces, sIr.52. 162
i dijalektika ielje", u: Sprsi, prosveta, Beograd,
i
dije najnovije izdanke predstavlja liancuski ,,poststrukturalizam" Fukoa, Deleza, itd' (vid' Haberma-
I
koji podinje od Niiea
sove tekstove). U Sjedinjenim DrZavama, ,,postmodernizam" poscbno oznadava estetidku scenu koja sledi okondanje modernistidkc avangarde: drugim redima, razlidite forme ,,retro"-pokreta' U svoj toj raznolikosti sadrZana je, medutim, ista matrica' ,,Postmo-
tlcrnizam" se shvata kao reakcija na moderni ,,intelektualizam", luo povratak metonimije interpretativnog pokreta u cilju puno6e sirrne stvari, ukorenjenosti u Zivom iskustvu, odnosno baroknog lr
simbolidkoga kao prazninu otvorenu Supljinom u simbolidkom t)rugom. Inertni objekt uvek je prisustvo koje ispunjava Supljinu ol
Podnimo Antonionijevim filmom Uveianje lBIow-Up) (1966)' ito je mozda poslednji veliki film modernizma. Dok junak (fotoparka, paZnju mu liraf) u svojoj laboratoriji tazviia fotografije iz zaparrrr jednoj od njih privladi mrlja u grmlju' Po5to detalj uveia' irr konture ljudskog tela. Odmah potom' usred noii, vraia se u i zaista nalazi telo. Ali sutradan, kada ponovo dode na mesto
lrrrrk zlodina, telo je nestalo bez traga. SuviSno bi bilo naglaSavati iinjerricu da je telo, prema pravilu detektivskog romana, predmet Zelje radIttr excellence, uzrokkojim podinje interpretativna i'elia' Kljud sceni' zavrSnoj njegovoj funak' rric filma, medutim, dobijamo u Setnju pored tenir lzodaran zbog neuseha svoje istrage, odlazi u r63
skog igrali5ta na kome se grupa hipika pretvara da igra tenis (bez lopte, simulirajuii udarce, trdeii i skatuii, itd.). U okviru takve toboZnje igre, imaginarna lopta leti preko ograde i pada u blizini ju-
naka. On se na trenutak dvoumi, a potom prihvata igru. Saginje se, pravi pokret kao da uzima lopticu i baca je nazad... Ta scena, naravno, ima metaforidnu funkciju u odnosu na ceo film. Ona pokazuje da junak stite oseiaj za dinjenicu da se ,,igra odvija bez objekta". Hipicima loptica za igru nije potrebna, kao Sto u avanturi koju je junak pro5ao sve funkcioni5e bez tela.
,,Postmodernistitki" nadin bio bi sadrZan u tome da se sve upravo preokrene. On bi se sastojao u prikazivanju igre koja takode funkcioni5e bez objekta i koja je pokrenuta na osnovu centralne praznine, ali i u direktnom pokazivanju objekta, pri demu bi se udinio vidljivim njegov indiferentan i arbitrarni karakter. Isti objekt moZe da funkcioni5e kao neito odvratno, a odmah potom kao uzvi5ena, harizmatidna utvara. Razlika je disto strukturalna. Ona nije vezana za ,,stvarna svojstva" objekta, nego samo za njegovo mesto, za njegovu vezu sa simbolidkom identifikacijom (I).rtr Ta razlika izmedu modernizma i postmodernizma moie se shvatiti imajuii u vidu uZas u Hidkokovim filmovima. Najpre Hidkok, jednostavno reieno, poituje klasiino pravilo (znano vei od Eshila u Orestiji) prema kojem se uZasavajudi dogadaj mora staviti izvan scene, dok se u ovoj prikazuju samo njegovi odrazi i posledice. Ako se dogadaj ne vidi direktno, strah raste onako kako se praznina usled njegovog odsustva ispunjava fantazmatidnim projekcijama (tako da se ,,dogadaj vidi kao uZasniji nego 5to to stvarno jeste..."). Najjednostavniji nadin uvodenja uZasa bio bi, onda, da se ogranidimo na reflekse uZasavajuieg objekta na svedoke lli LrNe. Na primer, uZas je vidljiv jedino putem prestravljenih lica Lrtava na filmskom platnu. ttr ZiLek dalje ovaj tok misli detaljnije
razvija u svojoj knjizi The Fragile Legacy Worth Fighting..for?, London and [prim. urednika].
- or, Why is the Christian New York, Verso, 2000, pp.25-40
Absolute
t64
Medutim, Hidkok, dok,,vrii svoju duZnost" preokreie taj tradicionalni obrazac. Uzmimo mali detalj iz njegovog filma eamac za spasavanje fLifeboat] (1944), scenu kada grupa savezniikih brodolomnika na svom damcu pozdravlja nemadkog mornara koji dolazi s potopljene podmornice: i naroiito njihovo iznenadenje kada otkriju da je spasena osoba neprijatelj. Tradicionalni natin postavke te scene bio bi da nam reZiser omogudi da dujemo poziv u po-
moi, ruke nepoznatog kojima
se hvata za ivicu damca
i
na kraju, umesto prikazivanja nemaikog mornara, kamera bi bila okrenuta na brodolomnike koji ga prihvataju. Zbunjen izraz na njihovim licima morao bi da nam pokaZe da su iz vode izvukli neSto sasvim neodekivano. Stai U momentu, poito je neizvesnost ved stvorena, kamera nam konadno pokazuje nematkog mornara. Ali Hidkok dini upravo suprotno od tradicionalnog obrasca: on odluduje da upravo brodolomnike ne prikaZe. Umesto toga, prikazuje nemadkog mornara kako se pentra u damac i s osmehom govori: ,,Danke schdnt" Ali ni tada ne prikazuje lica zapanjenih brodolomnika. Kamera ostaje na Nemcu. Ako je njegova pojava izazvala uZasavajuii cfekat, onda se ona moZe zapaziti kao njegova reakcija na reakciju brodolomnika: osmeh mu nestaje s lica i ono dobija izraz zbunjenosti.
Ovo potwduje ono 5to Paskal Bonizer zapaLa kao prustovsku stranu Hiikoka:112 Hidkokov postupak u potpunosti odgovara Prustovom u Svanovoj ljubavi. Kada Odeta Svanu prizna svoju lezbijsku avanturu, Prust opisuje samo nju. Koliko njena prida na Svana ostavlja uZasavajuii utisak, moZe se videti samo na osnovu toga 5to Prust o tome govori samo promenjenim tonom pride od momenta kad ona zapazi njen razarajuii udinak. Objekt, ili aktivnost, pokazuje se kao svakodnevna, obidna stvar, a onda iznenada, na osnovu reakcija okoline, shvatamo da se radi o suodenju s uZasavajuiim objektom koji je izvor neobja5njivog straha. UZas je pojatan dinjenicom da je taj objekt, sudeii po njegovoj pojavi, potpurr2 Pascal Bonitzer, ,,Longs feux", L'dne, 16, 1984 [prim. urednika]. 165
no obidan. Ono Sto smo samo tren ranije zapaLali kao potpuno obidnu stvar otkriva nam se kao inkarnirano Zlo.
9. Postmodernizam II: DZojs versus Kafka Takav postmodernistidki postupak mnogo je subverzivniji od uobidajenog modernistidkog, zato Sto ovaj drugi, time 5to ne predstavlja Stvar, ostavlja otvorenu moguinost razumevanja te centralne praznine iz teoloSke perspektive ,,odsutnog Boga". Ako je lekcija modernizma u tome da je struktura, intersubjektivna maiina, radila dobro iako je Stvar nedostajala, ako se maSina okretala oko praznine, onda postmodernistitki obrt pokazuje samu Stvar kao inkarniranu, pozitivizovanu prazninu, direktnim predstavljanjem objekta uZasa i potom denunciranjem njenog uZasavajuieg udinka kao proste posledice njegovog mesta unutar strukture. Objekt uZasa je neki objekt svakodnevice koji sludajno poiinje da funkcioniie kao onaj koji zauzima Supljinu u Drugom. Prototip modernistidkog dela u tom smislu bio bi komad eekajuti Godoa. Svekolika, uzaludna, besmislena aktivnost odvija se u i5dekivanju Godoovog dolaska, po5to bi, konaino, ,,ne5to moglo da se desi". Ali, vrlo dobro se zna da,,Godo" nikad neie doii. Kakva bi ista ta prida bila kada bi bila ponovo napisana postmodernistidki? Nasuprot originalu, odmah bi bio predstavljen Godo lidno: glupak koji nas zasmejava, koji je, da tako kaZemo, isti kao mi, koji Zivi uzaludan Zivot prepun dosade i glupih zadovoljstava s jedinom razlikom u tome 3to slutajno, ne poznaju(i sebe, shvata da zauzima mesto Swari. Tako bi on poieo da inkarnira Swar tiji dolazak se odekuje. Postoji drugi, manje poznat film Frica Langa Tajna iza vrata (1947), koji se odvija u distoj (reklo bi se destilovanoj) formi te logike svakodnevnog objekta koji se na5ao na mestu das Ding. Slllja Baret, mlada poslovna Zena, putuje u Meksiko posle smrti starijeg brata, gde sreie Marka Lampera. Udaje se za njega i seli na Lavenderske vodopade. NeSto kasnije, odlaze u goste kod Markovog bliskog prijatelja koji im pokazuje svoju galeriju istorijskih soba koje 166
su rekonstruisane u njegovoj kuii, ali im, kao i svakom drugom, brani pristup u sobu br. 7, koju drLi zaKjuianu. Fascinirana njegovom rezervisanoiiu u vezi sa sobom, Selija pravi kljut i ulazi. Soba je, po svojoj unutraSnjosti, bila replika njene sobe. Swari koje su joj poznate i bliske, bile su joj odjednom na uznemirujuii nadin strane, zato 5to ih je zatekla na mestu gde ne bi trebalo da budu, na mestu koje ,,nije u redu". Efekat uzbudenja proistide upravo iz tinjenice da sve ima blizak, domaii karakter koji zatide u tom zabranjenom mestu koje pripada Stvari. To je savr5ena ilustracija osnovne dvosmislenosti frojdovskog pojma das Unheimliche fneugodno - nem.]. Od ove problematike, moZe se takode pristupiti glavnom motir.u ,,twdog" detektivskog romana: u kome je femme fatale ,,objekt r,h" Pqr exellence, koja proZdire mu5karce i za sobom ostavlja nrnoge razorene Zivote kao tragove svog prisustva. U najboljim rorrranima Iog Lanra dolazi do izvesnog preokreta kada se femme faItle kao ,,objekt zla" subjektivizuje. Ona se isprva predstavlja kao objekt koji zastraSuje, proZdire, iskoriSdava. A potom, odjednom, liada se zadoblje njena perspektiva, uvida se da je ona samo slabaino, slomljeno biie, koje ne moZe da utide na (mu5ku) okolinu, i liojer, narodito kada veruje da ,,vodi igru", nije niSta manje Zrtva od svojih Lrtava. Ono 5to joj daje moi fascinacljekao femme fatale lrroistide iz iztzetnog mesta koje zauzima u muSkoj ma5ti. Ona ,,vlada igrom" jedino kao objekt mu5ke fantazrje. Teorijska lekcija k
-
167
vor aktivnosti oblikovanja i prisvajanja sveta treba na neki natin da prizna sopstvene granice, svoju podredenost objektivnom svetu. Tome nasuprot, mora se tvrditi izvesna pasivnost kao izvorna dimenzija samog subjekta. Struktura te pasivnosti data nam je Lakanovom formulom fantazlje (8 O a). Fascinacija subjekta u suodavanju s das Ding, sa ,,zlom Stvari" koja zauzima Supljinu u Drugom, i izuzetan karakter subjektivizaclje femme fatale, proistitu iz dinjenice da je ona zaista taj objekt u odnosu prema kojem subjekt oseia svoju izvornu pasivnost. Medutim, moramo suspendovati niz tih varrjaclja da bismo zap azlli drudtven o - politidku korelacij u ro g pr elaza od modernizma do postmodernizma: uspon onoga Sto zovemo postindustrijsko drudwo u kojem se menjaju sve koordinate umetnosti, ukljudujuii i njen sopstveni status. Moderno umetniiko delo gubi svoje ,,ima(u" faura].rt3 To funkcioniSe kao odbacivanje bez harizme ukoliko kao ,,svakodnevni" svet trgovine po sebi postane ,,nalik-na-imaiu" fauratique) (s publicitetom, itd.). Postmodernistidko delo obnavlja ono ,,imaiu". Nadalje, ono to dini na u5trb radikalnog odricanja, nasuprot modernistiikoj utopiji (,,spajanja umetnosti i Zivota"), koja se moZe ustanoviti dak i u projektima koji su ,,najvi3e elitistidki". Postmodernizam obnavlja umetnost kao drultvenu instituciju, neukidivu distancu izmedu nje i ,,svakodnevnog" Zivota. Postoji sklonost da se postmodernizam shvati kao jedan od fenomena globalne ideolo5ke promene koji ukljuiuje kraj velikih eshatolo5kih projekata. Kao takva, ona je u isti mah postmarksistidka. Ova suprotnost modernizma i postmodernizma je, medutim, daleko od toga da se moZe svoditi na prostu dijahroniju. Ona se, kao vei artikulisana, moi.e naii na podetku veka u suprotnosti izmedu DZojsa i Kafke. Ako je DZojs modernista par excellence, pisac simptoma (Lakan), interpretativnog delirijuma protegnutog do beskonadnosti, wemena (za tumada) kada se svaki stabilan trenutak otkriva samo kao zaleden udinak procesa mno5tva oznatavarr3 Walter Benjamin, ,,Umetniiko delo u veku svoje tehnidke reprodukcije", u: Eseji, prevod s nemaikog M. Tabakovii, Nolit, Beograd , 1974, str. ll9-20. 158
nja, Kafka je na izvestan nadin vet postmodernista, DZojsov antipod, pisac fantazije, prostora bolnog, inertnog prisustva. Ako DZojsov tekst provocira tumadenje, Kafkin ga blokira. Upravo ta dimenzrja inertnog prisustva nepodloZnog dijalektizaciji pogre5no se zapaLa u modernistidkom ditanju Kafke, s akcentom na nedostupnoj, odsutnoj, transcendentnoj instanci (zamak, sudnica), koja zauzima mesto nedostatka, odsustva kao takvog. Iz te perspektive, Kafl
zma. Lud, opsceni Bog, Vrhovno-biie-u-Zlu, upravo je isto 5to i Bog uzet u smislu Vrhovnog dobra. Razlika bi bila jedino u dinjenici Sto smo mu isuviSe blizu.
7.
oNo 5ro uulA To Zlvor
DAIE*
Zak Lakan je formulisao osnovnu dijalektidku strukturu simbolidkog poretka tvrdnjom da je ,,govor u stanju da naplati dug koji prouzrokuje",tt+ Sto je teza kojoj se moraju priznati sve hegeIijanske konotacije. Dug, ,,rana" otvorena simbolidkim poretkom predstavlja filozofsko op5te mesto, barem od Hegela naovamo: ulaskom u simbolidki poredak, na5im uranjanjem u njega, zauvek se gubi neposrednost Realnog, tako da smo prinudeni da prihvatimo nenadoknadiv gubitak, da red sadrZi (simbolidko) ubistvo stvari, itd. Ukratko, ono sa dime ovde imamo posla je negativno-
-atraktivna moi koja pripada onome 5to Hegel naziva Verstand [razum] (analitiikom umrtvljivanju-razdvajanju onoga Sto organski ide zajedno). Kako onda da ispravno shvatimo tezu da je logos u stanju da obnovi sopstveni konstitutivni dug ili, joi s naglaienijom poentom, da samo govor po sebi, kao orude dezintegracije, moZe da izledi ranu koju nanosi zasecanjem u realno (,,samo mad koji ti je ranu naneo moZe da je izleti", kao 5to kaZe Vagner u Parsifalu)? Lako moZemo navesti nekoliko primera, najpre u vezi s ekolo5kom krizom: ako je danas ne5to jasno onda je to dinjenica
* Objavljeno o: Lacanian Theory of ljiscourse, Subject, Structure, and So' ciety, ed. Mark Bracher, Marshall W. Alcorn Jr., Ronald J. Corthell and Frangoise Massardier-Kenney, New York, New York University Press, 1994, pp. 46-73 Iprim. urednika]. rt4 Zak Lakan, ,,Frojdovska stvar ili smisao povratka Frojdu u psihoanalizi" (preveo s liancuskog Radoman Kordii), u: Spisi, Prosveta, Beograd, 1983, str. 146. t70
171
je zanavek onemoguien povratak nekoj vrsti prirodne ravnoteZe; jedino tehnologija i nauka mogu da nas izbave iz iorsokaka u koji su nas i uvele. Ostanimo, medutim, na nivou pojma. Prema postmodernoj doxi, sama ideja da je simbolidki poredak u stanju da izraduna svoj dug u punoj meri istiie iluziju hegelijanskog Aufhebunga [prevladavanja]: jezlk nam kompenzuje gubitak neposredne realnosti (usled zamene ,,stvari" ,,redima") u smislu koji podri,ava prisustvo suitine stvari, to jest, u kome je realnost oduda
vana u svom pojmu. Medutim kako dalje kaZe doxa problem se sastoji u dinjenici 5to je simbolidki dug konstitutivan i kao takav
nenadoknadiv: nastanak simbolidkog poretka otvara zev fbdance] koji se nikada ne moZe ispuniti smislom; iz tog razloga, smisao nikada nije ,,sve", nego je uvek okrnjen, oznaden mrljom ne-smisla. Lakan ipak, nasuprot opStem mnjenju, ne ide tim putem: najpogodniji put da se ude u trag njegove orijentacije je da kao polazi5te uzmemo odnos izmedu ,,praznog govora" lparole videl i ,,punog govora" lparole pleine]. Ovde se odmah susreiemo s jednim od standardno pogre5nih razumevanja Lakanove teorije: po pravilu, prazan govor se shvata kao prazno, neautentidno brbljanje u kome se ne otkriva govornikova subjektivnapoziclja iskazivanja, dok se za sludaj punog govora smatra da subjekt izrai.ava svoju autentidnu egzistencijalnu poziciju iskazivanja; odnos izmedu praznog i punog govora, prema tome, shvata se kao homologan s dualizmom ,,iskazanog subjekta" i ,,subjekta iskazivanja". Ovakvo ditanje, medutim (dak i ako ne obezvreduje prazan govor nego ga shvata u smislu ,,slobodnih asocijacija" u psihoanalitidkom procesu, to jest, kao govor ispraZnjen od imaginarnih identifikacija) potpuno prornaSuje Lakanor.u poentu, koja postaje odigledna od momenta kada uzmemo u obzir odludujuiu dinjenicu da za njega egzemplaran sludaj praznog govora predstavlja lozinka lmot-de-passage]. Kako lozinka funkcioniSe? Kao dist gest priznanja, ulaska u izvestan simbolidki prostor, tlji je izreteni sadrZaj sasvim razlitit. Ako, recimo, sa svojim drugom gangsterom uredim da 5ifra koja mi omoguiava pristup u skroviSte bude: ,,Tetka je ispekla 172
pitu od jabuka", onda to lako moZe da se promeni u: ,,Ziveo drug Staljin!" ili ne5to drugo. U tome se sastoji ,,praznina" praznog govora: u toj krajnjoj niStavnosti njegovog izredenog sadrZaja. A Lakanova poenta je u tome da ljudski govor u svojoj najradikalnijoj, osnovnoj dimenziji funkcioni5e kao lozinka: pre nego je sredstvo komunikacije, prenoSenja oznadenih sadrL,aja, govor je medijum uzajamnog priznavanja govornika. Drugim redima, upravo lozinka qua prazan govor je ono Sto redukuje subjekta na tadku ,,subjekta iskazivanja": u tome je on predstavljen qua tisto simbolidka taika oslobodena od svih izredenih sadri,aja. lz tog razloga, pun govor nikad ne treba shvatiti kao prosto i neposredno ispunjavanje praznine koja karakteri5e prazan govor (kao u sludaju uobidajene suprotnosti,,autentidnog" i,,neautentidnog" govora). Sasvim suprotno, mora se reii da je samo prazan govor onaj koji samom svojom prazninom (svojom distancom od izredenog sadri.aja koji je u njemu izloZen kao potpuno razlidit), stvara prostor za ,,pun govor", za govor u kome subjekt moZe da artikuliSe svoju poziciju iskazivanja. Ili, redeno na hegelijanski nadin: samo radikalno otudenje subjekta od neposrednog supstancijalnog bogatstva otvara prostor za artikulaciju njegovog subjektivnog sadrl,aja. Da bih supstancijaIan sadrZaj postavio kao ,,svoj", prvo moram da se uspostavim kao dista, prazna forma subjektivnosti li5ena svekolikog pozitivnog sadri,aja.
I u meri u kojoj je simbolidka rana krajnja paradigma zla, isto vaZi za odnos izmedu zla i dobra: radikalno zlo otvara prostor za dobro upravo na isti nadin na koji prazan govor otvara prostor punom govoru. Ovde smo preSli na problem ,,radikalnog zla" koji je prvi artikulisao Kant u svojoj Religiji u granicama iistog uma.tt' Shvatajuii odnos zlo-dobro kao suprotnost, kao ,,stvarnu suprotnost", Kant je prinuden da prihvati hipotezu o ,,radikalnom zlu", o prisustl'u u doveku pozitivne protivsile svoje tendencije prema rrs Immanuel Kan| Religion within the Boundaries of Mere Reason and Other Writings, trans. and ed. Allen Wood and George di Giovanni, Cambridge, Cambridge University Press, 1998, pp. 45-73 fprim. urednika]. 173
dobru. Krajnji dokaz pozitivnog iskustva te protivsile je u dinjenici da subjekt moralni zakon u sebi doZivljava kao nepodno5ljiv traumatidni pritisak koji naru5ava njegovo samopo5tovanje i ljubav da mora biti nedega u samoj prirodi sopstva prema sebi - tako moralnom zakonu' to jest, Sto daje prednost Sto se suprotstavlja po5tovanjem moralnog zakona' ega nad ,,patolodkim" sklonostima Kant istide apriorni karakter te sklonosti ka zlu (a taj moment kasnije je razv\jao Seling): u meri u kojoj sam slobodno bi6e, ne mogu prosto da objektivizujem ono 5to se u meni suprotstavlja dobru (time Sto bih, na primer, rekao da je to deo moje prirode za koji nisam odgovoran). Sama dinjenica da se oseiam kao moralno odgovoran za svoja trpljenja zla svedodi o dinjenici da sam, u Yanvre-
menom transcendentalnom aktu imao da slobodno biram svoj vedni karakter tako Sto bih davao prednost zlu nad dobrim. To je nadin kako Kant shvata ,,radikalno zlo": kao a priori, a ne kao empirijsku, kontingentnu sklonost ljudske prirode ka zlu. Medutim, odbacivanjem hipoteze o ,,dijaboliinom zlu" Kant uzmide od krajnjeg paradoksa radikalnog zla, od zagonetnog domena onih akata koji, iako su ,,zli" u pogledu sadrLaia, u potpunosti ispunjavaju formalne kriterijume moralnog dina: oni koji nisu motivisani patolo5kim razmatranjima, to jest, diju jedinu motivacionu osnovu dini zlo kao princip, koji je razlog zaSto oni mogu da ukljude radikalna poni5tenja patoloSkih interesa sve do Zrtvovanja svog Zivota' Podsetimo se Mocartovog Don Dovanija: kada u poslednjem suodavanju sa statuom komandanta don Dovani odbija da se pokaje, da odbaci svoju greinu pro5lost, on izvr5ava ne5to dija jedina valjana oznaka je radikalni etidki stav. To je kao da njegova istrajnost porugom preokreie Kantov sopstveni primer iz Kritike prak' tiikog uma, u kome bi dovek bio spreman da odbaci zadovoljenje svoje strasti onog trena kada bi saznao da ie isto platiti odlaskom na veiala:l16 Don Dovani zadrLava svoj libertinski stav u momentu kada vrlo dobro zna da ga jedino dekaju ve5ala bez ikakve zadoImanuel Kant, Kritika praktiikog uma, prevod s nemadkog Danilo N' Basta, BIGZ, Beograd, 1974, stt. 52-53. 116
174
reii
da, sa stanovi5ta patolo5kog interesa, stvar koju bi trebalo udiniti je formalni gest kajanja: don Dovani zna da mu je smrt blizu, tako da bi s naknadom za svoja dela izgubio sve, samo da bi dobio (to jest, da bi se spasao od posthumnih muka), a ipak ,,u principu" bira da istraje u svom izazivadkom, libertinskom starrr. Kako se moZe izbecir njegovo nepokorno: ,,Ne!" upuieno kipu, toj Zivoj smrti, kao modelu nepomirljivogetitkog stava, uprkos
volj5tine. To ie
svom ,,zlom" sadrZaju?
Ako prihvatimo moguinost takvog ,,zlog" etidkog stava, onda nije dovoljno radikalno zlo shvatiti kao neSto Sto pripada samom pojmu subjektivnosti u paru sa sklonoSiu ka dobru; moramo da nadinimo korak dalje i da radikalno zlo shvatimo kao ne5to 5to ontoloSki prethodi dobru putem otvaranja prostora za njega. To (e re(i, u demu se zlo tadno sastoji? Zlo je drugo ime za ,,nagon smrti", za fiksaciju za neku stvar koja remeti na5 ustaljen Zivotni tok. Putem zla dovek se otima iz animalnog instinktivnog ritma: to jest, zlo uvodi radikalan preokret u ,,prirodnom" odnosu.l17 Ovde s6, otuda, otkriva nedovoljnost Kantove i Selingove standardne formulacije (prema kojoj je moguinost zla zasnovana u dovekovoj slobodi izbora, na osnovu koje moZe da preokrene ,,normalan" odnos izmedu univerzalnih principa uma i svoje patoloSke prirode podredivanjem svoje osetljive prirode sklonostima vlastitog ega). Hegel koji u svojim Predavanjima iz filozffie religiie, sam akt nastajanja ljudskosti, prelazom od Zivotinje do doveka, shvata kao pad u greh,r18 ovde je mnogo produbljeniji: moguc Prostor za dobro otvara se izvornim izborom radikalnog zla, koje potkopava obrazac organske supstancijalne celine. Izbor izmedu dobra i z.la na taj nadin po svom smislu nije istinski, izvorni izbor. Istinski prI 17 U tom smislu, femme fatale ko1a, u kriminalistidkom filmu remeti dnevnu rutinu mu5karca, predstavlja personifikaciju zla: seksualni odnos postaje nemogui od momenta kada se i.ena uzdigne do dostojanstva Stvari. rI8 G. W. F. Hegel, Lectures on the Philosophy of Religion. VoL III: The Consummate Religion, ed. P. C. Hodgson, trans. R. F. Brown, P' C. Hodgson, ).
M. Stewart and H. S. Harris, Berkeley, University of California Press' 1985' p.207
[prim. urednika]. 175
vi izbor je izbor izmedu (onoga 5to ie kasnije biti ocenjeno kao) podleganje patoloSkim sklonostima ili usvajanje radikalnog zla, akt samoubiladkog egoizma kojim se ,pravi mesto" za dobro, to jest, kojim se prevaztlazi vladavina patolo$kih prirodnih instinkata putem disto negativnog gesta suspenzije Zivotnog toka. Ili, da navedemo Kjerkegorove reti, zlo je sdmo dobro ,,prema svom nadinu nastanka". Ono ,,nastaje" kao radikalan poremeiaj Zivotnog toka; razlika izmedu njih tide se disto formalnog preobraianja od natina ,,nastanka" u naiin ,,bivstvovanja".t'\e Zato,,mai koji ti je ranu naneo jedini moZe da je zaletl": rana se ledi kada se mesto zla ispuni ,,dobrim" sadrZajem. Dobro qua ,,maska stvari (to jest, radikalnog zla)" (Lakan) na taj nadin postaje ontolo5ki sekundarno, kao dodatni poku5aj obnove izgubljene ravnoteZe. Njegova krajnja paradigma u dru5tvenoj sferi je korporativistidki poku5aj (re)konstrukcije dru5tva kao harmonitne, organske, neantagonistidke strukture. Tezu prema kojoj moguinost izbora zla pripada samom pojmu subjektivnosti potrebno je, prema tome, radikalizovati putem samorefleksivnog preokreta: status subjekta kao takav jeste zlo. To jest, u meri u kojoj smo ,,ljudi", u odredenom smislu smo uvek ve( izabrali zlo. Daleko vi5e od ove direktne reference na Hegela,
hegelijanski stav ranog Lakana potvrden je retoriikom figurom koja ostvaruje logiku ,,negacije negacije". Lakanov odgovor na egopsiholoSki pojam ,,zrelosti" ega na osnovu sposobnosti da podnese frustraciju, na primer, kaie da je ,,ego... sama suitina frustraci je".r20 U meri u kojoj ego nastaje u procesu imaginarne identifikacije sa svojim dvojnikom u ogledalu, koji je u isti mah njegov rirre Ovde moramo biti paZljivi da bismo izbegli zamku retroaktivne projekcije: Miltonov Eavo u Izgubljenom raju joi uvek nije Kantovo radikalno zlo - on tako izgleda jedino u romantidnom tumadenju Selija i Blejka. Kada Davo kaZe ,,Zlo, budi moje Dobro" to jo5 nije radikalno zlo, nego ostaje prosto sluiaj pogreSnog stavljanja zla na mesto dobra. Umesto toga, logika radikalnog zla se sastoji upravo u suprotnom, to jest, u kazivanju ,,Dobro, budi moje Zlo" - u ispunjavanju mesta Zla, mesta Stvari, traumatiinog elementa koji rerneti zatvoren krug organskog Zivota, putem nekog (sekundarnog) Dobra. t20 Zak Lakan, ,,Funkcija i polje govora i jezika u psihoanalizi", Splsl, Prosveta, Beograd, 1983, str. 29-30.
t76
val, njegov potencijalni paranoidni progonitelj, frustracija sa strane ogledanog dvojnika konstitutivna je za ego" Logika tog preokretanja strogo je hegelovska: ono Sto se isprva pojavljuje kao spolja5nja prepreka koja frustrira teZnju ega za zadovoljenjem potom se doZivljava kao krajnja podrlka njegovog biia.r2r Zaito se onda Kant uzdri.ava od izvodenja svih posledica teze o radikalnom zlu? Odgovor je jasan, mada je paradoksalan: ono Sto ga spredava jeste sama logika koja ga je prinudila da artikuliSe pre svega tezu o radikalnom zlu, naime, logika ,,stvarne suprotnosti" koja, kako ukazuje Monik David-Menar [Monique David-Menard], sadinjava krajnji fantazmatidni okvir Kantove misli. Ako se moralna borba shvati kao sukob dve suprotne pozitivne sile koje tei.e uzajamnom uni5tenju, onda za jednu od sila, na primer zla, postaje nezamislivo ne samo da se suprotstavlja drugoj, u nastojanju da je uni5ti, nego i da je potkopa iznutra, tako Sto ie na sebe uzeti formu svoje suprotnosti. Kad god Kant dode do te mogui;rosti (u vezi sa ,,dijaboliinim zlom" u praktidnoj filozofiji; u vezi sa sudenjem monarhu u udenju o zakonu), on je brzo elimini5e kao nezamislivu, kao predmet krajnjeg uZasavanja. Taj korak se moZe preduzeti jedino na osnovu Hegelove logike negativnog odnosa sa sobom.
Dijalektidko podudaranje dobra i radikalnog zla koje ie za Kanta bilo ,,nezamislivo", dalje se moLe razjasniti upuiivanjem na odnos izmedu lepog i uzviSenog. To 6e reii da Kant, kao 5to je dobro poznato, lepotu shvata kao simbol dobra. Istovremeno, u Kritici moii sudenja, istide da ono 5to je zaista uzvi5eno nije objekt koji u nama pobuduje oseiaj uzvi5enosti, nego oseiaj moralnog zakona, na5a natdulna priroda.r22 Treba li zbog toga lepo i uzvi5er2r Lakan desto upotrebljava istu retoridku inverziju da bi razgranidio odnos ega prema svojim simptomima: nije dovoljno reii da ego formira svoje simptome da bi odr2ao labilan balans sa silama Ida. Sam ego je, 5to se njegove suitine tide, simptom, formativni kompromis, orude koje omogucava subjektu da reguli5e svoju Zelju. Drugim redima, subjekt ieli putem svojih ego-simptoma. r22 Imanuel Kant, Kritika mo6 sudenja, prevod s nemadkog Nikola M. Popovit,BIGZ, Beograd, 1975, str. 151-152. 177
no naprosto shvatiti kao dva razlidita simbola dobra? Nije li, tome nasuprot, ret o tome da taj dualizam upuiuje na izvesnu provaliju koja mora da pripada samom moralnom zakonu? Lakan povladi liniju razgranidenja izmedu dva vida zakona. S jedne strane, imamo zakon kao simbolidki ego-ideal, to jest, zakon u svojoj pomiriteljskoj funkciji. Zakon kao garant dru5tvenog saveza, kao posrednidko Treie koje razre5ava sporove imaginarne agresivnosti. S druge strane, postoji zakon u svojoj dimenziji superega, to jest, zakon kao ,,iracionalni" pritisak, sila koja kai.njava, potpuno nesamerljiva s naSom aktuelnom odgovorno5iu, agens u dijim odima smo a priori krivi i koji otelovljuje nemogui imperativ uZivanja. Ova razlika izmedu ega i superega omoguiava nam da specifikujemo razliku u nadinu na koji se lepo i uzvi5eno odnose prema oblasti etike. Lepo je simbol dobra, to jest, morirlnog zakona kao pomiriteljske instance koja zauzdava na5 egoizam i omoguiava harmonidnu druStvenu koegzistenciju. Dinamidko uzvi5eno, tome nasuprot - vulkanske erupcije, olujna mora, planinski klanci, itd. samom svojom nepogodnoiiu da simbolizuju (da simbolidki predstave) natiulni moralni zakon, upuir,rju na njegor.'u dimenziju superega. Prema tome logika koja je u sludaju dinamidki uzvi5enog na delu je sledeia: istina, moZda sam nemoian u odnosu na opake sile prirode, kao zrnce praSine koje vetrovi i mora bacaju tamo-amo, ali ipak sav taj bes prirode bledi u poredenju s apsolutnim pritiskom koji na mene w5i superego, koji me poniZava i prinudava da delam suprotno mom osnovnom interesu! (Ovde se susreiemo s osnovnim paradoksom kantovske autonomije: ja sam slobodan i autonoman subjekt, liSen ograniienja moje patolo5ke prirode upravo i onoliko koliko je moj oseiaj samopo5tovanja ugroZen poniZavajuiim pritiskom moralnog zakona.) Ovde je, takode, sadrZana superego dimenzija jevrejskog Boga koga uvodi svebtenik Abner u Rasinovoj Ataliji:,,Boga se plaSim i nidega viSe [/e crains Dieu et n'ai point d'autre craintef."lz3 Strah r23
Citirano u lacques Lacan, The Seminar of lacques Lacan III: The PsyMiller, trans. Russell Grigg, New York and London, W. W. Norton, i993, p. 265 [prim. urednika]. choses, 1955-56, ed. Jacques-Alain
178
i od bola koji mogu da mi nanesu drugi ljudi preobraia se u uzviSeni mir ne samo time 5to postajem svestan nattulne prirode u sebi, koja je van dohvata prirodnih sila, nego i svojim saznanjem o tome da je pritisak moralnog zakona snaZniji tak i od najmoinijih sila prirode. NeizbeZan zakljudak iz svega izloi.enog sadrZan je u tome da rrko je lepo simbol dobra, uzvi5eno je onda simbol... Ovde se vei nameie homologija. Problem sa uzviSenim objektom (tadnije, s objektom koji u nama pobuduje oseiaj uzvi5enog) jeste ono lto ne on upuduje izvan samim neuspehom svoje uspeva kao simbol sirnbolidke predstave. Tako, ako je lepo simbol dobra, uzvi5eno rupuiuje na Sta? Mogui je samo jedan odgovor: na nepatoloSku, ctidku, natdulnu dimenziju, sigurno, ali na tu dimenziju samo uko' liko ona izmite domenu dobra - ukratko: na radikalno z1o, to jest na zlo kao etidki stav. U dana5njoj popularnoj ideologiji ovaj paratloks kantovskog uzvi5enog je ono 5to nam omoguiava da utvrdirno korene javne fascinacije figurama kao Sto je Hanibal Lektor, ljtrcloZder, serijski ubica iz romana Toma Harisa: ono o demu ta lirscinacija svedodi je duboka teLnja za lakanovskim psihoanalititarcnr. To (e re(i da je Hanibal Lektor uzviSena figura u strogo kantovskom smislu: odajnidki, u krajnjem neuspeo pokuSaj narodne irnaginacije da sebi predstavi ideju lakanovskog analitidara. Odnos rzrncdu Lektora i lakanovskog analitidara u potpunosti odgovara otlnosu koji, prema Kantu, definiSe iskustvo ,,dinamidki uzviSerrog": odnos izmedu divlje, haotidne, neukroiene i besne prirode, i rrrrtdulne ideje uma izvan prirodnih ogranidenja. Istina, Lektorovo r.lo on ne samo 5to ubija svoje Zrtve, nego potom jede delove njihove utrobe - napreLe do krajnjih granica naSe sposobnosti da zrrnrislimo uZase koje moZemo da zadamo ljudima oko sebe; ipak, i.rli i krajnji pokuiaj da sebi predstavimo Lektoror-r.r surovost ne usl)cva da uhvati istinsku dimenziju analitidarevog akta: ostvarenja Irt traversde du fantasme [prolaza kroz na5u osnovnu fantaziju], dinrc nam doslovno ,,krade jezgro naieg biia", objekt a [objet a], taj' rro lrlago, agalma, ono 5to smatramo za najvrednije u nama, optuzrrjrrci ga za puki izgled. Lakan definiSe objekt akao fantazmatidnu od besa prirode
I
'l I
t79
ono 5to se prenosi na $' na rascep u simU-oUftorn poretku, na ontoloSku prazninu koju zovemo "subjekt"' ontolo5ku konzistentnost ,,osobe", privid punoie na5eg biia' I ono je upravo ,grada" koju analitidar ,,guta", drobi' To ie railog za neoJekivan ,,euharistidki" element na delu u Lakanovoj definiciji analitiiara, naime njegove, desto ponavljane, ironidne aluzije na Hajje degera: ,,Mange ton Daseint" [,,Pojedi svoj opstanakl"]'tzs t' tome sasaJrZana moi fascinacije koja pripada figuri Hanibala Lektora: Lakan Sto onoga granicu mim neuspehom da dostigne apsolutnu \aziva,,robl"kti',^u liSenost", on nam omoguiava da naslutimo ideju analitidara. Tako je Lektor, u filmu Kad jaganjci utihnu, pravi ljudoZder ne samo u odnosu prema svojim Zrtvama' nego i prema Klarisi Sterling: njihov odnos je parodidna imitacija analitidke situacije, po5to u zamenu za to Sto joj pomaZe da uhvati "Bafalo Bila" od nje traLi da na njega prenese - Sta? Upravo ono 5to pacijent prenosi na analitidata, jezgro svog biia, njenu osnovnu fantaziju io blejanju iaganiaca)' Quid pro quo koii je Lektor predloZio Klarisi je sledeii: ,,Pomoii iu ti, ako me pustiS da pojedem tvoj Daseint" Inverzljaprave analitidke situacije sastoji se u dinjenici da joj Lektor nudi nadoknadu u vidu pomoii da nade ,,Bafalo Bila". Kao takav, on nije dovoljno surov da bi bio lakanovski analitidar, po5to u psihoanalizi analitidaru moramo da platimo da bi nam dopustio da mu na tacni ponudimo svoi Dasein Ono 5to otvara prostor za tako uzvi5ene monstruozne utvare jeste slom logike predstavljanja, to jest, radikalna nesamerljivost' izmedu oblasti predstava i nepredstavljive Swari - koja nastaje s Kantom. Stranice na kojima se opisuje prvi susret madam Bovari sa svojim ljubavnikom,r26 kondenzuju ukupan problem koji' pre-
,gradu"
,,Jastva",l24 kao
Lakan, ,,Prevrat subjekta i dijalektika Lelje u frojdovskom nesvesnom", u Splsi, Prosveta, Beograd' 1983' str' 303' II: The Ego in, Freud's r2s facques Lacan, The"Seminar of Jacques Lacan psychoanalysii, ed. facques-A-lain MilI,Osl-55, Theory and i) the Technique of Norton' 1988' p' 205 W' W' London' and York N"* Tomaselli, Silvana ler, trans. urednika]. [prim. " tzo Cl Alain Abelhauser, ,,D'un manque 2r saisir"' Razpol' 3' 1987 '
"^ Z^k
rna Fukou, odreduje postkantovsku episteme XIX veka: novu konliguraciju ose moii-znanja uzrokovanu nesamerljivosiu izmedu dostojanstva i nepredstavljive Swari. Po6to dvoje ljubavnika udu u kodiju i kodijaiu kaZu da nasumice vozi po gradu, ne dujemo ni5ta od onoga Sto se dogada iza paZljivo spuitenih zavesa: s paZnjom rra detaljno podseianje kasnijeg nouveau roman, Flober se ograni-
iava na duge opise gradskih sredina kojima kodije besciljno lutajr,r, kamenom poplodanih ulica, lukova crkava, itd'; samo jednom l
gada u kodijama, iza zavese. |avni tuZilac upada u tu zamku na su-
tlcnju romanu Madam Bovari na kojem je citirao upravo taj odlornak kao dokaz opscenog karaktera knjige: Floberov branilac je inrao lak posao da ukaze da u neutralnim opisima ravnih ulica i starih kuia nema nideg opscenog - opscenost je u potpunosti ogranidena na ditaodevu maitu (u ovom sludaju tuZiodevu), opsedrrutu ,,realnom stvari" iza zavese. Moida nije puka sludajnost to ito danas taj Floberov postupak ne moie da nas ne uzdrma kao t:rninentno filmitan: to je kao da igra na ono 5to teorija filma oznadava kao hors-champ lizvan (vidnog) polja], ospoljavanje viziyc, koja, samim svojim odsustvom organizuje ekonomiju onoga 5to jc vidljivo: ako (kao sto je odavno dokazano klasidnim Ajzenstajnovim analizama) Dikens u knjiZevni diskurs uvodi korelat koji 6e liasnije biti elementarni filmski postupak - montaZa, itd' - Flobcr je otisao korak dalje ka ospoljenju koje izmide standardnoj nrzmeni polja i protivpolja, to jest, koje mora da ostane iskljudeno, l,
r27 Michel Foucault, The witl to Knowledge: The History of Sexuality,Yol' trans. Robert Hurley, Harmondsworth, Penguin, 1978 [prim' urednika]' 181
180
da bi polje onoga Sto moZe da se predstavi odrZalo svoju konzistentnost.l28
odluiujuia
tadka, medutim, nije da ovu nesamerrjivost izmei seksualnosti pogre5no uzmemo u svrhu cen_ zure opisa seksualnosti u prethodnim epohama. Da je Madam Bo_ vari blIa napisana vek ranije, detalji seksualne aktivnosti bi, zasi-
du polja predstave
gurno, takode ostali nepomenuti, a ono Sto bismo dobili, po5to bi dvoje ljubavnika u5li u odvojen prostor kotija, bilo bi prosto, u vi_ du kratke redenice kao: ,,Konadno sami i skriveni iza zivesa kodija, Ljubavnici su bili u prilici da nagrade svoje strasti". Dugi opisi ulica i zgrada nikako ne bi doili u obzir; bili bi ocenjeni kao posve nefunkcionalni, po5to u tom pretkantovskom svetu predstava nije
bila moguia radikalna tenzrja izmedu predstavljentg sadrzaja i
u svetlu ovoga, moguie je predloZiti jednu od moguiih definicija ,,realizma": naivno u".o,rurr]" d,a iza zavese predstava, stvarno postoji neka puna, supstancijalna real_ nost (u sludaju Madam Bovari, realnost seksualnog vi5ka). ,,post_ realizam" podinje kada nastane sumnja u tu realnost ,,iza zavese,,, to jest, kada se javi slutnja da sam gest skrivanja stvara ono sto totraumatidne stvari iza zavese.
boZe skriva.
Primer takve ,,postrealistidke" igre imamo, naravno, u slikama Rene Magrita [Ren6 Magritte]. Njegova ozlogla5ena slika Cegi n'est pas une pipe danas je stvar op5te kulture: crteZ iesme s natpi_ som ispod: ,,Ovo nije desma". Uzimajuii za polaziSte paradoks imlikovan ovom slikom, Midel Fuko je napisao proniclji*r knjizicu istog naslova.r2e Ipak, moZda je za uspostavljanje osnovne matrice koja stvara neobidan efekat koji pripada Magritovom deru Lq lunette d'approche [Ltpa], iz t963, njegova druga slika na kojoj vi_ 128 Mozemo da zamisrimo kako bi filmska verzlja ove scene mogia da se kombinuje s kontrapunktnim koriitenjem zrrrka: kamera bi pokazivala"koiiiu u kretanju praznim ulicama, stare trgove i crkve, dok bi zvuk ;;;; il;;;i;p solutnu blizinu stvari i da upuiuje na ono sto se u koiiji dog#a: a"ii""j. i
stenjanje koji svedode o snazi seksualnog spoja. "" ff Michel Foucault, This is Not a pipe, trans. lames Harkneds, Berke_ ley, University of California press, 1973, pp. l:_f S.
climo poluotvoren prozor i kroz okno vidimo spoljadnju realnost (plavo nebo s ne5to razbacanih belih oblaka). Ipak kroz uzak otvor
mimo okna, koji nam omoguiava direktan pristup realnosti, ne viclimo ni5ta izuzev neopisive crne mase. Prevod slike na lakanovski jezik tete sam od sebe: okvir prozorskog okna je okvir fantazije hoja dini realnost, dok kroz pukotinu stidemo uvid u ,,nemoguie" ILealno, stvar-po-sebi. 130 Ta slika izraLava elementarnu matricu magriteanskog paracloksa putem prlkaza,,kantovskog" rascepa izmedu (simbolizovane, kategorisane, transcendentalno kostituisane) realnosti i praznine stvari-po-sebi, Realnog, koje zeva usred realnosti i na nju pre-
nosi fantazmatidan karakter. Prva varijacija koja se iz te matrice rnoZe izvesti je prisustvo donekle stranog, nekonzistentnog elernenta koji je ,,tud" prikazanoj realnosti, to jest, koji u njoj nesumnjivo ima svoje mesto, mada se u nju ne ,,uklapa": ogromna stena
koja pluta u vazduhu blizu oblaka, kao svog teSkog protivtega, t La Bataille de I'Argonne fArgonska bitkq] (t959), ili neprirodno veliki cvet koji ispunjava celu sobu u Tombeau des lutteurs fGrob ratnika) (1960). Taj strani element ,,izvan veze" upravo je objekt fantazije koji ispunjava tamu realnosti koju opalermo u pukotini otvorenog prozora u La lunette d'approche. Efekat neobja5njivosti dak je jadi kada se ,,isti" objekt udvostrudi, kao tr Les deux mystires [Dve tajne], kasnijoj varijaciji (1966) duvene Cegi n'est pas une pipe: tesma i natpis ispod nje ,,Cegi n'est pas r"rne pipe" prikazani su kao crteLi na tabli; ipak, s leve strane table, utvara druge ogromne i masivne desme slobodno pluta u nespecifikovanom prostoru. Naslov ove slike mogao je takode da bude ,,eesma je desma", jer Sta je to ako ne savr5ena ilustracija hegelovske teze o tautologiji kao krajnjoj protivrednosti: podudaranja izsvog dvojnika,
r30 Isti paradoks nalazi se u naudno-fantastidnom romanu Roberta Hajnlajrra [Robert Heinlein] '[he Unpleasant Profession of lonathan Hoag posle orvaranja prozora, realnost koja se pre mogla videti kroz okno, nestaje i sve ito vidimo je gust,._neproziran mulj realnog; za detaljnije lakanovsko ditanje ove scene, vid. Slavoj ZiZek, Looking Awry: An Introduction to /acques Lacan through popular OLtlture, Cambridge, MA, MIT Press, 1991, pp. 13-i5.
182 183
medu desme sme5tene u jasno definisanoj simbolidkoj realnosti i njenog fantazmatidnog, dudesno zasendenog dvojnika. Natpis ispod iesrne na tabli svedodi o dinjenici da je rascep izmedu dve iesme, one koja dini deo realnosti i desme kao realne, to jest kao fantazmatidne utvare, proistiie iz intervencije simbolidkog poretka: nastanak simbolidkog poretka cepa realnost na nju samu i enigmatidni viSak realnog, pri demu svaka strana ,,derealizuje" onu drugu. (Ova slika u verziji braie Marks bila bi otprilike ovakva, ,,Ovo izgleda kao desma i radi kao desma, ali to ne bi trebalo da vas prevari - to je desmal"l3r). Prisustvo masivne desme koja lebdi, naravno, iini da prikazana desma bude ,,samo slika", a ipak, istovremeno, lebdeta desma se suprotstavlja ,,odomaienoj" simbolidkoj realnosti desme na tabli i kao takva stide karakter fantomskog ,,nadrealnog" prisustva, nalik pojavi ,,realne" Lore u istoimenom filmu Ota Premingera: policijski detektiv (Dana Endrjuz) pada u san motreii portret navodno mrtve Lore; poSto se probudi pored portreta zatide ,,stvarnu" Loru, Livu i zdravu. Ovo njeno prisustvo istiie dinjenicu da je portret puka ,,imitacija"; s druge strane, sama ,,stvarna" Lora se pojavljuje kao nesimbolizovan fantazmatidni vi5ak, duh - kao natpis ,,To nije Lora". Donekle homologan efekat realnosti imamo na poietku filma Serda Leonea BiIo jednom u Americi: telefon beskrajno zvoni; kada, konadno, ruka podigne sluSaiicu zvonjava se nastada. Prvi zvuk pripada ,,realnosti", dok drugi zvuk dak i poito je slu5alica podignuta dolazi iz nespecifikovane praznine realnog.l32 I31 U filmu braie Marks imamo tri varijacije ovog paradoksa identiteta, tojest, neobjainjivog odnosa izmedu egzistencije i atributa: (t) Gruio Marks, poSto se upoznao sa strancem: ,,Recite, podseiate me na Emanuela Ravelija." ,,Ali, ia jesam Emanuel Raveli." ,,Onda nije ni iudo Sto lidite na njega!"; (2) Grudo, dok brani klijenta u sudnici: ,,Ovaj dovek liii na idiota i radi kao idiot, a ipak, sve to ne bi trebalo da vas prevari ,,Sve - on je idiot!" (3) Grudo, dok pozdravlja damu: sve izuzev na vama podseia me na vas, va5 nos, vaSe oii, vaie usne, vade ruke
-
vasl" r32
U ovoj
sceni imamo vrstu refleksivnog dupliranja spoljnjeg stimulusa (zvuka, organske potrebe, itd.) koje inicira rad sn,r: neko sanja san koji integri5e taj element da bi produZio sa spavanjem, a ipak sadrZaj koji se sanja je toliko tra184
Ovo razdvajanje izmedu simbolizovane realnosti i viSka realnog, medutim, izrai.ava samo najosnovniju matricu natina na koji su isprepleteni simbolidko i realno: dalji dijalektidki ,,okret zavrtnja" uveo je Frojd onim Sto je nazvao Vorstellungs-Reprdsentanz [predstavljanje predstavA], Sto oznadava simbolidku predstavu izvorno izgubljene, iskljudene (primordijaljno,,potisnute") predstave. Paradoks koji pripada ovoj Vorstellungs-Reprdsentanz izvrsno je predstavljen u Magritovoj Personnage marchant vers l'horizon [Prilika korata ka horizontu] (1928-29): s portretom uobidajeno postarijeg gospodina s polucilindrom, posmatranog s leda, sme5tenog u blizini pet tmurnih, bezobliinih grudvica s kurziviranim natpisima ,,nrtrage", ,,cheval", ,,fusil" [oblak; konj; puika], itd. Ovde su redi oznake predstava koje stoje u ime odsutnih stvari. Fuko je sasvim u pravu kada zapai.a da ova slika funkcioniSe kao preokrenut rebus: u rebusu, slikovni prikazi stvari zastupaju redi koje oznadavaju stvari, dok u ovom sluiaju same redi ispunjavaju prazninu usled odsustva stvari. Mogli bismo do u beskraj da nastavi'mo s varijacijama generisanim na osnovu elementarne matrice (podsetimo se slike Pada veie, na primer, na kojoj vede doslovno ispada l
i budi se. Zvonlava telefona dok spavamo predstavlja takav stimulus par excellence; njeno trajanje dak i po5to u realnosti prestane njeno emitovanje primer je onoga Sto Lakan zove nepopu5tanje umatiian da, konadno, spavad beZi u realnost
realnosti. 185
u pabu Konvent
Gardena, napu5ta posao posle Na trenutak ulidna buka se ulicu. budnu izlazi na i Sefom svade sa ne duje (na potpuno ,,nerealistidan" nadin) dok joj se kamera pribllLava radi krupnog plana, a misterioznu tiSinu prekida izvanredan glas, koji dolazi iz neposredne blizine, kao da dolazi iza nie, a istovremeno i iz nje, mu5ki glas koji pita: ,,Treba li vam sme5taj?" Babs se okreie i gleda unazad. Iza sebe ugleda starog poznanika za Zrtva, koja radi
koga ne zna da je ,,ubica sa kravatom"' Posle nekoliko sekundi, magija ponorro nestaje i opet dujemo neometano tkanje ,,stvarnosti"; ulidne pijace u trci sa Zivotom. Glas koji se javlja na osnovu suspenzije realnosti nije niSta drugo do objekt malog a, a figuru koja se pojavljuje iza Babs gledalac doZivljava kao dodatak tom glasu, a koja otjelovljuje malo a, a istovremeno tudno Povezanu s Babsinim telom, kao njegovim senovitim ispupdenjem (slidno dudnom dvostrukom telu Leonardove Mqdone, koje analizuje Frojd, ili telu vode pokreta otpora na Marsu u Totalnom opozivu, s parazitskim ispupdenjem na stomaku druge osobe). Lako bismo mogli
da napravimo listu homolognih efekata. Na primer, u jednoj od glavnih scena u Kad jaganjci utihnu Klarisa i Hektor zaluzima|u iste pozicije u toku razgovora pred Lektorovom ielijom: u pozadini krupnog plana dok Klarisa gleda u kameru, u delu staklenog zida iza nje pojavljuje se refleks Hektorove glave - mimo nje kao njen zatamnjeni dvojnik, istovremeno i manje i viSe realan od nje. Vrhunac tog efekta, medutim, imamo u jednom od naitajanstvenijih Hidkokovih kadrova u Vrtoglavicl, kada Skoti viri prema Madlen l
njen odraz u ogledalu, efekat kadra je potpuno suprotan: Madlen se opaZa kao deo realnosti a Skoti kao fantomsko ispupdenje koje se (poput legendarnog patuljka u Grimovoi Snelani), krlje iza ogledala. Kadar je magritovski u vrlo preciznom smislu: kepecoliki privid Skotija viri iz neprozirne tame koja zeva u procepu poluotvorenog prostora na La lunette d'approche (ogledalo u Vrtoglavici, naravno, odgovara oknu Magritove slike). U oba slutaja, uokviren prostor ogledane realnosti zaklonjen je s vertikalnim crnim procepom.t" Kao Sto ka2e Kant, nema pozitivnog znanja o stvari-po-sebi, samo je moguie oznaditi njeno mesto, zapraviti ,,prostor za nju". To Magrit radi na sasvim doslovnom nivou: procepu poluotvorenih vrata, njegova neprozirna tama, predstavlja prostor za Stvar. I time 5to pogled srne$ta u taj procep, Hidkok dopunjuje Magrita na hegelovsko-lakanovski nadin: Stvar-po-sebi izvan pojava u krajnjem je sam pogled, kao 5to kaZe Lakan u XI seminaru.tta U bajrojtskoj produkciji Tristana i lzolde, Zan-Pol Ponel menja originalan Vagnerov plan, tako Sto sve Sto prati Tristanor.'u Tristasmrt - dolazak Izolde i kralja Marka, Izoldina smrt - kao nov smrtni delirijum: poslednje pojavljivanje Izolde postavljeno je tako da ona, zbunjujuie osvetljena, buja iza njega dok Tristan zuri prema nama gledaocima, koji mogu da vide njegovog uzvi5enog dvojnika, izraslinu njegovog smrtnog uZivanja. Na isti nadin Bergman u earobnojfruli desto kadrira Paminu i Monostata: Pamina u krupnom kadru zuri u kameru, dok se Monostat pojavljuje iza nje kao njen zasendeni dvojnik, kao da pripada razliditom nivou realnosti (osvetljen kontrastnom,,,neprirodno" tamnom ljubidastom bojom), pogleda takode uprtog u kameru. Taj raspored, u kojem subjekt i njegov zatamnjeni strani dvojnik gledaju u zajednidku treiu tadku (materijalizovanu u nama, gledaocima), istide odnos subjekta i drugosti koji prethodi intersubjektivnosti. To polje inr33 Sliaan kadar nalazi se
u filmu Frica Langa Blue Gardenia, kad En Bakprocep poluotvorenih vrata. rra facques Lacan, XI Seminar: eetiri temeljna pojma psihoanalize, 1964, prir. |acques-Alain Miller, Naprijed, Zagreb, 1986, str. 81 i dalje. ster
viri kroz
t87
tersubjektivnosti u kojem subjekti, sa zajednidkom realnoiiu, ,,jedni druge gledaju u odi", podriava odinska metafora, dok referenca na odsutnu treiu tadku, koja privladi dva pogleda, menja status jednog od dva partnera onoga u pozadini - u uzvi5eno otelovljenje realnosti uZivanja. Ono Sto sve ove scene imaju zajednidko sa stanoviSta filmskog postupka je &rst formalni korelat u preokretanju intersubjektivnosti licem-u-lice u odnos subjekta prema svom zatamnjenom dvojniku koji se iza njega pojavljuje kao uzviSeni produZetak: kondenzacija polja i protivpolja u jednom kadru. Ovde imamo vrstu paradoksalne komunikacije: ne ,,direktne" komunikacije subjekta s bliZnjim u odnosu prema njemu, nego komunikaciju s izraslinom iza njega, posredovanu treiim pogledom, kao da se protivpolje ogleda u samom polju. Taj treii pogled na scenu prenosi svoju hipnotiiku dimenziju: subjekt je oiaran pogledom koji vidi ,,ono Sta je u osobi viSe od nje same". Zar analititka situacija po sebi - odnos izmedu analititara i pacijenta - u krajnjem takode ne oznadava vrstu povratka tog preintersubjektivnog odnosa subjekta (analizovanog) prema njegovom zatamnjenom drugom, prema ospoljenom objektu u sebi? Nije li u tome sva poenta prostornog rasporeda: posle takozvanih preliminarnih susreta, to jest, podetkom pune analize, analitidar i pacijent se rle motre licem u lice, nego analitidar sedi iza pacljenta koji, opruZen na divanu, zuri u prazninu pred sobom? Zar se tim rasporedom analitidar ne postavlja kao pacijentov objekt a, dakle ne kao njegov dijaloSki partner, nego kao drugi subjekt? Na ovom mestu potrebno je da se vratimo Kantu: on je u svojoj filozofiji taj prorez, prostor u kome mogu da se pojhve tako monstruozne utvare, otvorio razlikom izmedu negativnih i neodredenih sudova. O tome dovoljno govori sam primer koji Kant navodi da bi ilustrovao tu razliku: pozitivan sud je onaj kojim se (logitkom) subjektu pripisuje predikat ,,Du5a je smrtna", dok je negativan sud onaj kojim se predikat subjektu osporava - ,,DuSa nije smrtna", a neodreden sud je onaj kojim se umesto negacije 188
predikata (na primer, kopula kojom se subjektu ne5to pripisuje), tvrdimo izvesni ne-predikat ,,Du5a je ne-smrtna".13s (Na ne- stvar je razlika razmaka: ,,Die Seele ist nicht madkom takode, ova sterbliche", versus,,Dle Seele ist nichsterbliche"'. Kant zagonetno ne koristi standardno,,unsterbliche" [besmrtna].) S tim u vezi, Kant u drugom izdanju Kritike iistog uma uvodi razliku izmedu pozitivnih i negativnih znatenja,,noumena": u pozitirmom znaienju ,,noumenon" je ,,objekt natdulnog opaZaja", dok je u negativnom znaienju, ,,stvar u meri u kojoj nije objekt naSeg dulnog opai,aja".tx Ovde ne bi trebalo da nas zavede gramatiiki oblik: pozitivno znaienje se izraLava negativnim sudom, a negativno neodredenim sudom. Drugim redima, kada Stvar odredimo kao ,,predmet natdulnog opaLaja", time neposredno negiramo pozitivan sud kojim se stvar odreduje kao ,,objekt dulnog opai.aja": pritom se opaZaj prihvata kao nesporna osnova ili rod; u svetlu ovoga, suprotstavljaju se dve vrste, dulnog i natdulnog opai.aja. Negativan sud na taj nadin nije samo ograniden; on, takode, razgranidava domen izvan fenomena gde sme5ta Stvar - domen natdok je Stvar, u sluiaju negativnog odredenja, isiulnog opai.aja kljudena iz domena tulnih opaLaja, a da pritom implicitno nije shva6ena kao objekt natdulnog opaLaja; ostavljajuii otvorenim pozitivan status Stvari, negativno odredenje potkopava sam rod koji je zajednidki pripisivanju i odricanju predikata. U tome se sastoji razlika izmedu ,,nije smrtan" i ,j" ne-smrtan": u prvom sludaju imamo prostu negaciju, dok u drugom imamo pripisivanj e ne-predikata. ledina,,legitimna" defi nicija noumena je ta da on,,nije objekt dulnog opa|aja", Sto je potpuno negativna definicija koja ga iskljuiuje iz domena fenomena; sud je ,,neodreden" po5to takoreii ne implikuje nikakav zakljudak, kao da je noumen lociran u neodredenom prostoru koji preostaje izvan domena fenomena. Ono Sto Kant naziva,,transcendentalnim prividom", u krajnjem se sastoji od (pogre5nog) razumevanja ner35 t36
Imanuel Kant, Kritika iistog uma, BIGZ, Beograd, 1976, str. 85-6, lbidem, str. 197. t89
odredenog suda kao negativnog suda: kada noumen shvatimo kao ,,objekt natdulnog opai.aja", subjekt tog suda ostaje isti (kao ',objekt opai.aja"); menja se jedino karakter tog opaLaia (natdulni umesto dulnog), tako da se jo5 uvek odrLava minimalna ,,samerljivost" iz-
medu subjekta i predikata (to jest, u ovom sludaju, izmedu noumena i fenomena i njihovih fenomenoloSkih odredenja). Ovde bi hegelijanski dodatak Kantu bio sadrZan u tome da ogranidenje treba shvatiti kao da prethodi onome Sto leZi ',s onu stranu", tako da sam Kantov pojam stvari-po-sebi u krajnjem postaje suvi5e ,,postvaren". Hegelova podcija u vezi s tim pitanjem je suptilna: kada tvrdi da natiulnd jeste ,,pojava qua pojava" onda to znadi da upravo stvar-po-sebi predstavlj a ograniienje fenomena kao takvog.,,Natdulni objekti (objekti natdulnog opai'aja)" pripadaju himeridnom ,,naopakom svetu". Oni nisu ni5ta do izokrenuta predstava, projekcija, samog sadrZaja dulnih opai'aja u obliku drugog, nataulnog opaZaja. Ili, da se podsetimo Marksove ironidne kritike Prudona u Bedi filozofije: ,,Umesto obidnog pojedinca sa svojim obidnim nadinom govora, nelnanlo ni5ta drugo do sam taj bez pojedinca.DrrT (Dvostruka ironija s tim u vezi, obidan nadin nararrno, sadrZana je u tome da je Marks ove redove pisao da bi s porugom odbacio Prudonov hegelijanizam, to jest, njegov pokuSaj da ekonomskoj teoriji dA oblik spekulativne dijalektike!) To je ono na Sta se odnosi himera ,,natdulnog opaLaja": umesto obidnih objekata dulnih opaLaja, uzimamo iste te objekte opaZaja, samo bez njihovog dulnog karaktera. Ta suptilna razlika izmedu negativnih i neodredenih sudqva na delu je u izvesnom obliku duhovitosti u kojem drugi deo negiranjem predikata ne izokreie neposredno prvi deo, nego ga, umesto toga, ponavlja preme5tanjem negacije na subjekt. Sud: ,,On je dovek pun idiotskih odlika", na primer, moZe se negirati na standardan nadin ogledala, to jest, zameniti svojom suprotno56u, ,,On je dovek bez idiotskih odlika"; ipak, negacija moZe da ima oblik:
,,On je mnoitvo idiotskih odlika, a nije pojedinac". Ovo premeSta-
nje negacije s predikata na subjekt obezbeduje logidku matricu onoga 5to je desto nepredviden rezultat na5ih pedago5kih nastojanja da udenika oslobodimo sputanosti predrasuda i kli5ea; niko ne moLe da se izrazi na relaksiran, nesputan nadin, mimo skupa automatizovanih (novih) kli5ea, mimo kojih viSe nemamo oseiaj prisustva ,,realne osobe". Podsetimo se uobidajenog ishoda psiholo5ke veZbe s ciljem oslobadanja pojedinca od ogranidenja svakodnevnog okvira miSljenja radi ispoljavanja ,,istinskog sopstva", autentiinih kreativnih sposobnosti (transcendentalna meditacija, itd.): kada se oslobode kli$ea koji su bili u stanju da odrLe dijalektiiki napon izmedu njih i ,,lidnosti", na scenu su stupali novi kli5ei koji ukidaju samu ,,,dubinu" lidnosti. Ukratko, postajali su pravi monstrumi, sludajevi ,,Zivih mrtvaca". Samjuel Goldvin, stari holivudski mogul, bio je u pravu: ono 5to nam je potebno su novi, origi-
109.
nalni kli5ei. Pominjanje ,,Zive smrti" na ovom mestu nije sludajno: u naiem obiinom jeziku, neodredenim sudovima pribegavamo upravo kada nastojimo da shvatimo te granidne fenomene koji dovode u pitanje uspostavljene razlike kao Sto je ona izmedu Zivog i mrtvog. tJ tekstovima masovne kulture, na dudna bica, koja nisu ni Liva ni rnrtva, ,,Zivi mrtvaci" (vampiri, itd.), upuiuje se kao na ,,nemrtva": iako nisu mrtva, odito nisu ni Liva, poput obidnih smrtnika. Sud: ,,On je nemrtav" je zato neodreden-ogranidavajuii sud u preciznom smislu disto negativnog gesta iskljudenja vampira iz domena rrrrtvih, ne smeitajuti ih iz tog razloga u domen Zivih (kao u sluirrju proste negacije: ,,On nije mrtav"). einjenica da se vampiri i ostali ,,Zivi mrtvaci" desto pominju kao ,,stvari" uzete u svom purrom kantovskom znadenju: vampir je stvar koja izgleda i dela kao rni, ir ipak nije jedan od nas. Ukratko, razlika izmedu vampira i Zivog doveka je razlika izmedu neodredenog i negativnog suda: mrtva
r90
191
r37
Karl Marks, Bedaflozofiie, MED,7, Prosveta, Beograd, 1974' str. 108-
ma nije Zivo bi6e. Kao u gore pomenutom Marksovom zapaLanju, s vampirom imamo ,,taj obidan nadin - samo bez pojedinca". Ovaj posredni prostor nepredstavljive Stvari, ispunjenog ,,nemrtvim", jeste ono Sto je Lakan imao na umu kada je govorio o ,,1'entre-deux-morts" [ono-izmedu-dve-smrti].r38 Da bismo preciznije ograniiili konture tog dudnog prostora, uzmimo kao polaziSte novu knjigu o Lakanu Ridarda Butbija [Richard Boothby] Death and Desire lMrtvac i ielja).t3e Osnovna autorova teza je, mada u krajnjem pogre5na, vrlo konsekventna i u isti mah duboko zadovoljavajuia u smislu ispunjavanja zahteva simetrije: kao da obezbeduje elemente mozaika koji nedostaju. Trijada imaginarno-realno-simbolidko sadrZi osnovne koordinate lakanovskog teorijskog prostora. Ali, te tri dimenzije nikada ne mogu da se shvate istovremeno, u distoj sinhronosti. Uvek smo prinudeni da biramo izmedu dve od njih (kao u sludaju Kjerkegorove trijade estetidko-etidko-religiozno): simbolidko versus imaginarno, realno versus simbolidko. Do sada preovladujuia tumadenja Lakana akcenat zapravo stavljaju na te ose: simbolizacija (simbolidka realizacija) nasuprot imaginarnog samoobmanjivanja kod Lakana pedesetih godina XX veka; traumatidan susret s Realnim kao tadkom na kojoj simbolizacija kod poznog Lakana ne uspeva.,Kao kljud za ukupnu Lakanovu teorijsku zamisao Butbi nudi treiu, do sada joi neiskori5ienu osu: imaginarno versus realno. To ie reii da, po njegovom mi5ljenju, teorija stadijuma ogledala nije samo hronoloiki prvi Lakanov prilog psihoanalizi nego takode oznatava i izvornu dinjenicu kojom se definiSe status doveka. Otudenje i odraz u ogledalu usled prevremenog rodenja i dovekove bespomoinosti u prviin godinama Livota, ta fiksacija zalik, prekida gipki Zivotni tok, uvodenjem nesvodljivog biance, jaza, kojim se imaginarni ego nepo- zauvek kretni odraz u ogledalu, poput zakodene filmske slike
-
r38 ]acques Lacan, The Seminar of lacques Lacan VII: The Ethics of Psychoanalysis, 1959-60, ed. jacques-Alain Miller, trans. Dennis Porter, London and New York, Routledge, 1992, pp. 270-83 [prim. urednika]. r3e Ilichard Boothby, Death and Desire: Psychoanalytic Theory in Lacan's Return to Freud, New York and London, Routledge, 1991.
t92
odvaja od polimorfne, haotidne mladice telesnih nagona, realnog ida. 7z te perspektive, simbolidko ima striktno sekundarnu prirodu u odnosu na izvornu tenziju izmedu imaginarnog i realnog: njegovo mesto je praznina otvorena iskljuiivanjem polimorfnog bogatstva telesnih nagona. Simbolizacija oznaiava nastojanje subjekta, uvek fragmentarno i osudeno na neuspeh, da, pomoiu simbolidkih predstavnika, na svetlo dana iznese Realno telesnih nagona koje je iskljudeno putem imaginarne identifikacij e; zato to jeste jedna vrsta formativnog kompromisa na osno','u kog subjekt integrile fragmente ostrakizovanog Realnog. U tom smislu, Butbi tumadi nagon smrti kao obnovu onoga Sto biva ostrakizovano kada se ego konstituiSe putem imaginarne identifikacije; povratak polimorfnih impulsa ego doLivljava kao smrtnu pretnju, poito to ukljuduje razlaganje imaginarnog identiteta. PoniSteno realnd na taj nadin se vraia na dva nadina: bilo u vidu divljeg, destruktivnog, nesimbolizovanog besa, ili u formi simbolidke meditacije, to jest, ,,ukinute" [aufgehoben] u simbolidkom medijumu. Elegancija Butbijeve teze sadrZana je u tome 5to nagon smrti tumaii kao samu suprotnost: kao povratak Zivotne sile, njenog dela koji je bio iskljuden nametanjem okamenjene maske ega. Ono 5to se u nagonu smrti obnavlja u krajnjem ieste sam Zivot, a dinjenica da ego to opai.a kao smrtnu pretnju upravo potvrduje njegov pervertiran,,represivan" karakter. ,,Nagon smrti" ukazuje da se sam Zivot buni protiv egoa: pravi predstavnik smrti je sam ego kao okamenjen lik koji prekida tok Zivota. Butbi, takode, u svetlu ovoga reinterpretira Lakanovu razli, ku izmedu dve smrti: prve smrti kao smrti ega, to jest razgradnje imaginarne identifikacije, i druge smrti koja oznatava prekid samog presimbolidkog Zivotnog toka. Ovde, medutim, s tom inaie po drugim pitanjima jednostavnom i elegantnom konstrukcijom, tek podinje problem: cena koja za to mora da se plati je da je Lakanova teorijska zamisao na kraju svedena na suprotnost izmedu izvorne polimorfne Zivotne sile i njene kasnije koagulacije, koja se stavlja u Prokrustovu postelju likova suprotnosti koji karakteriSu oblast Lebensphilosophie lfilozofije iivota]. Iz tog razloga, u Butbijevoj Semi nema mesta za osnovni Lakanov uvid prema kojem 193
simbolidki poredak ,,simbolizuje smrt" u preciznom smislu ,,umrtvljivanja" Realnog u telu, njegovog podredivanja stranom automatizmu, remeienja ,,prirodnog" instinktivnog ritma, dime se proizvodi viSak Lelje, lo jest Zelja kao viSak: sama simbolidna ma5ina
koja ,,umrtvljuje" Zivo telo istim nadinom proizvodi suprotnost, besmrtnu Zelju, realno ,,distog Zivota" koji izmide simbolizaciji. Da bismo tu taiku razjasnili, podsetimo se primera koji, u prvi mah, moZe da izgleda kao da pofvrduje Butbijevu tezu: Vagnerove opere Tristan i lzolda. Od dega se tadno sastoji uticaj ljubavnog napitka na (buduie) ljubavnike, koji je donela Izoldina verna drugarica Brangena?
Vagner nikada nije hteo da sugeri5e da je ljubav Tristana i Izolde fizidka posledica ljubavnog napitka, nego samo to da se par, po5to je popio ono za Sta je zamiSljao da je gutljaj Smrti i verujuti da poslednji put gledaju zemlju, more i nebo, osetio slobodu da prizna, kada je napitak poieo da deluje, ljubav koju su dugo pre toga osedali, ali je
i skrivali jedno od drugog,
a gotovo
Poenta je, prema tome, da se Tristan
i od
sebe samih.raO
i
Izolda, posle ispijanja napitka, nalaze u domenu ,,izmedu dve smrti", Zivi a ipak oslobodeni svih simbolidkih veza. U tom domenu, oni su u stanju da priznaju svoju ljubav. Drugim redima, ,,magidni uticaj" napitka je na-
prosto u tome da suspenduje ,,velikog Drugog", simbolidku realnost druitvenih obaveza (podasti, zaklewi). Zar to nije u punom skladu s Butbijevom tezom o domenu ,,izmedu dve smrti", kao prostoru gde je obezwedena imaginarna identifikacija skupa sa simbolidkim identitetima koji su s njom u vezi, tako da iskljudeno Realno (dist Zivotni nagon) moZe da izbije svom svojom snagom, mada u vidu suprotnog, nagona smrti? Prema samom Vagneru, strast Tristana i Izolde izraLava deZnju za ,,vetnim mirom" smrti. Zamka koju je ovde potrebno izbeii, medutim, sastoji se u shvatanju tog iistog Zivotnog nagona kao supstancijalne stvari koja postoji pre nego biva uhvaiena u simbolidku mreZu: ta ,,optidka ilurao
194
Ernest Newman, Wagner Nrglrfs, London, Bodley Head, 1988, p. 22I.
zija" onemoguiava zapaLanje da sAmo posredovanje simbolidkog poretka preobraia organski ,,instinkt" u nesumnjiw deZnju koja utehu moZe da nade jedino u smrti. Drugim redima, nije li taj ,,aisti Zivot" izvan smrti, ta ieLnja za bogatstvom izvan kruga nastajanja i propadanja, proizvod simbolizacije, tako da ona sama rada vi5ak koji joj izmide? Shvatajuii simbolidki poredak kao instancu koja ispunjava jaz izmedu imaginarnog i realnog, otvoren putem ogledalne identifikacije, Butbi izbegava njen konstitutivni paradoks: sAmo simbolidko otvara ranu dije izledenje obeiava. Umesto detaljnije teorijske elaboracije, na ovoj tatki ie biti primerenije da odnosu Lakana i Hajdegera pristupimo na nov nadin. Lakan se tokom pedesetih godina trudio da ,,nagon smrti" iita u svetlu Hajdegerovog ,,bivstvovanja-ka-smrti" fSein zum Tode), pri demu je smrt shvatao kao inherentnu i krajnju granicu simbolizacije koja obezbeduje njen neukidivo temporalan karakter. Pomeranjem akcenta ka Realnom, od 60-ih naovamo, medutim, ono Sto postoji u domenu ,,izmedu dve smrti", pre je ,,nesmrtna" lamela, neuniStiv-besmrtni Zivot, 5to predstavlja krajnji objekt uZasa. Lakan konture tog ,,nemrtvog" objekta ocrtava pri kraju XV glave XI seminara, gde predlaZe sopstveni mit, konstruisan na modelu Aristofanove fabule iz Platonove Gozbe, mil o I'hommelette [mali Zensko-mu5ki omlet]:* Svaki put kad se slomi opna jajeta, odakle izlazi fetus koji postaje novorodende, ne5to zamislite natas odatle polete, neito 5to se s jajetom moZe lako udiniti, kao i s iovekom, naime hommelette lamela.
-
-
ii
Lamela je ne3to pljosnato, 5to se kreie poput amebe - samo je malo komplikovanije, ali se kreie surda. A buduii da je to ne5to povezano sa onim 5to polno bice gubi u polnosti, to je ono, kao i ameba u odnosu na polno bi6e, besmrtno - zato Sto nadZivljava svaku podelu, opstaje u svakoj razdeobi; a moLe i da trdi naokolo.
* Igra redima: na homme (mu5karac) dodat je ,,Zenski" nastavak -(l)ette, ta ko da se dobl)a muikaresa/muikinja prim. e. K.
-
t95
Pa, to nije ohrabrujuie. Zamislite samo, da vam to obavije lice dok mirno spavate...
uii u bitku
s takvim biiem. A to ne bi bila ugodna bitka. Ta lamela, taj organ, dija je osobina da ne postoji, ali Morali bismo
koja zato nije manje organ, - mogao bih vam vi5e izlagati o njegoto je libido. vom zooloikom mestu To je libido kao iist nagon Zivota, to jest, besmrtnog, neuni5tivog Livota, iivota kojem nije potreban organ, pojednostavljenog i nerazorivog Zivota. Upravo to je oduzeto Zivom bicu kad je potdinjeno ciklusu polnog razmnoLavanja. Zbog toga su svi oblici objekta a koje moZemo da nabrojimo reprezentativni, ekvivalentni. Objekti a su samo predstavnici, figure. Dojke - kao dvosmislenost, kao karakteristidan element organizacije sisara, placenta na primer - predstavljaju taj deo samog pojedinca koji on gubi pri rodenju a koji moZe da posluZi za simbolizovanje najdublje izgubljenog objekta.'4'
Ovde, opet, imamo Drugost pre intersubjektivnosti: subjektov ,,nemogui" odnos prema tom amebolikom stvorenju jeste ono na 5ta Lakan cilja svojom formulom 8 O a. Najbolji nadin da razjasnimo ovo pitanje moZda je u tome da sebi dopustimo asocijacije koje izaziva Lakanov opis u meri u kojoj volimo filmove strave i uZasa. Nije li Tudin, iz istoimenog filma Ridlija Skota,* ,,lamela" u svom najdistijem obliku? Nisu li svi osnovni elementi Lakanovog mita vei sadrZani u prvoj, zaista uZasavajuioj sceni filma, kada u peiini nepoznate planete, ,,Tudin" iskate iz jajolike lopte po5to se otvorio poklopac i hvata se za lice DLona Harta? To ameboliko pljosnato stvorenje koje obavija subjektovo lice simbolizuje neodoljiv Zivot izvan svih konadnih formi koje su samo njegovi predstavnici, njegove figure (kasnije, u filmu, ,,Tudin" pokazuje sposobnost da uzme mno$tvo razliditih oblika), besmrtne i neuni5tive. Dovoljno je setiti se neprijatnog uzbudenja u trenutku kada naudnik skalpelom sede ud stvorenja koje obavija Hartovo lice: tednost rar Korigovan prevod, Lakan,
XI
seminar, str. 209-10. pod naslovom Osmi putnik (1978), aiji potonji nastavci su adekvatnije prevodeni kao Tudin (Allien). Prim. prev.
* Rei je o filmu kod nas poznatijem
-
196
koja izbija, pada na metalni pod i odmah ga razara; ni5ta ne moZe da joj se odupre.ra2 Druga asocijacija, ovde, naravno, vezana je za detalj Sajberbergove filmske verzije Parsifula, u kome on prikazuje Amfortasovu ranu prikazuju6i je kao otkrivenu, dok je sluge nose na jastuku ispred njega, u obliku vaginolikog delimiinog objekta iz kog krv neprekidno teie (kao vagina u beskonadnom (,,meseinom") ciklusu). Taj drhtavi otvor u isto vreme i organi- organ koji jenaudnofantastidnih (podsetimo prizam se slidnog motiva u nizu istide iiia, kao 3to je gigantsko oko koje Zivi sopstveni Zivot) vot u svojoj neuniitivosti: Amfortasov bol sastoji se u samoj dinjenici da nije u stanju da umre, da je osuden na vedni Zivot u patnji; kada mu, na kraju, Parsifal isceljuje ranu ,,madem kojim mu ju je naneo", Amfortas konadno moZe da se smiri i umre. Ta njegova rana, koja opstaje izvan same sebe kao nemrtva stvar, to je ,,objekt psihoanalize".
'
I-
upravo referenca na taj neuni5tivi, mitski objekt-libido omoguiava nam da bacimo neSto svetla na jednu od najtamnijih tadaka Lakanove teorije: 5ta je, zapravo, uloga objekta malog a u nagonu - recimo u nagonu za gledanjem kao suprotnosti Zelji? Kljud je u Lakanovom objaSnjenju, u njegovom XI Seminaru, da se suStinska odlika nagona za gledanjem sastoji u ,,iinjenju sebe vidljivim"l lse faire voir).ta3 Medutim, kao 5to Lakan odmah istide, ovo ,,dinjenje sebe vidljivim" koje karakteri5e cirkularnost konstitutivne omde, nagona, nikako ne treba me5ati s narcistidkim ,,gledanjem na sebe kroz drugog", to jest, odima velida zakljudimo
-
l
t97
(ego-ideal) jeste izve-
koje donosi ,,gledanje na sebe kroz drugog" ameridkih Sti o sopsweioj zemlji u videnju stranaca (vidi opsesiju kao poitovanu ili pre-"aiju Janas nadinom na koji Ameriku -Prvi sludaj toga' naravno' Drugi: Japanci, Rusi, itd')' zrenu - vide kako je poraz imamo u Eshilovim Persijancima, gde je prikazano uzbudenje dvora: Persijanaca bio viden odima persijskog carskog oseianja kakav to veli'anstven narod Grci mo-
kralja Darija usled grdkih gledaraju biti, iid., ide na ruku narcistidkom zadovoljstm sebe vidljivim"' lJ laca. Ipak, nije to ono o demu je red u "tinjenju demu se onda sastoji Poenta? koji se dePodsetimo se Hidkokovog filma Prozor u dvoriite dela filveieg sto navodi kao primeruu "ugo" gledanja' Tokom pokretana svojim ma preovladuje logika i'elie: L'elia je fascinirana' strani dvoriobjektom-uzrokom' tamnim prozorom na suprotnoj filma' "subjektu Sta t
nosti gledanja je objekt nagona, i na taj nadin se moZda moZe malo vi5e razjasniti razlika izmedu statusa obiekta malog a u i'elji i u nagonu. (Kao Sto znamo, Zak-Alen Miler je Lakanu u vezi s tom tadkom u XI Seminaru postavio pitanje' a odgovor koji je dobio bio je dat kontrastiranjem svetla i senke u najboljem izdanju.) Ono 5to, u daljem, moZe da razjasni tu odludnu razliku je drugo svojstvo zavrSne scene Prozora u dvoriite u kojoj se u najdistijem vidu prikazuje preobrai'aj Lelie u nagon: odajnidka odbrana DZeferisa koji pokuSava da ubicu zaustavi sevanjem blica kamere' Taj naizgled besmislen potez mora da se tadno odita kao odbrana od nagona, od ,,dinjenja sebe vidljivim"' DZeferis izbezumljeno poku5ava da osujeti pogled drugog.raa Ono Sto mu se dogada kada ga ubica baci kroz prozor upraYo je inverzija koja definiSe nagon: pa-
dajuii Woz prozor, DZeferis u radikalnom smislu pada u sopstvenu sliku, u polje sopstvene vidljivosti. U lakanovskim terminima, on se preobrai,ava u mrlju na sopstvenoj slici, sebe dini vidljivim u njoj, to jest, u prostoru koji je definisan kao njegovo sopstveno vidno polje.las Velidanstvena scena pri kraju filma Ko je smestio Zeki Ro' d\,eru sadrLi drugu varijantu istog motiva, kada iskusan detektiv ra Ista odbrana od nagona na delu je u duvenom odlomku Hidkokovog Mladi i neyini: newozno zmirkanje bubnjara je, u krajnjem, odbrambena reakcija
od dinjenice sto je viden, Sto je pokuSaj da se vidljivost izbegne, otpor dinjenici da
je uvuden u sliku. Paradoks je, naravno, u tome sto on nenamerno, samom
jom odbrambenom reakcijom, na
sebe
privlaii paZnju
svo-
i tako se izlaZe, otkriva,
doslovno,,svakim udarcem bubnja izlaie javnosti" svoju krivicu. On nije u stanju da izdrLi (kamerni) pogled drugih. r4s Prvi nagovestaj ovoga imamo dak u prvoj sceni filma u kojoj na trenutak vidimo poslednji snimak koji je DZeferis nadinio pre svoje nesreie, na koiem se vidi uzrok njegovog loma noge. Taj snimak je pravi hidkokovski antipod Holbajnovih Ambasidoral. zapaLena mrlja u njenom centru je toaak trkaiih kola koji leii prema kameri, uhvaien na trenutak pre nego ie pogoditi Di.efrlja..Momenat uh,raten tim snimkom je sam momenat kada DZeferis gubi distancu i biva uhvaien, da tako kaiemo, u sopstvenu sliku. Cl dianak Mirana Boioviia o Prozoru u clvoriite,'The Man Behind His Own Retina", u: Everything You Always Wanted to Know About Lacan (But Were Afraid to Ask Hitchcock), ed. Slavoj Zii.ek, Lon'
rlon and New York, Verso, 1992, pp' 16l-77.
t99 198
upada u svet crtanog filma: time se zatide u domenu ,,izmedu dve
smrti" gde nema prave smrti, samo neprekidno proZdiranje i/ili
razaranje. ]o5 jedna druga levo-paranoidna varijanta istog moZe se naii u Bekstvu iz sna fDreamscape] naudnofantastidnom filmu o ameridkom predsedniku koga mudi lo5 san o nuklearnoj katastrofi
koju bi mogao da izazove: zagonetni vojni zaverenici nastoje da ometu njegove mirovne planove upotrebom kriminalnih i paranormalnih sposobnosti da se prenesu u san druge osobe i u njemu ostvaruju svoje ciljeve. cilj je da predsednika u snu toliko uplaSe da umre od srdanog udara. Naizgled melodramska jednostavnost finalne scene eaplinovog Svetlosti velegrada ne bi trebalo da nas zavede: ovde, takode' imamo preokret Zelje u nagon. Scena je centrirana na velidanstveno kretanje kamere koja se kreie od gro-plana pozadine s mrtvim klovnom Kalverom iza scene, do snimka ukupne scene na kojoj igra mlada devojka, sada uspesna balerina i njegova velika ljubav. Trenutak pre, Kalvero na samrti prisutnom doktoru izraLava Leliu ramec1a svoju ljubav vidi kako igra; doktor ga neZno potap5e po nu i kaZe mu: ,,Videiete je!" Kalvero potom umire, njegovo telo je pokriveno belim listovima, a kamera se povladi tako da obuhvata i devojku koja igra na sceni, dok je Kalvero sveden na malu, jedva vidljiyu mrlju u pozadini. ovde je od naroditog znataia nadin na koji balerina ulazi u kadar: iza kamere, poput ptica u duvenom kaclru ,,boZjeg pogleda" u zalivu Bodega u Hidkokovom filmu &ice mrlja koja se materijalizuie iz tajanstvenog me- kao drugakojibela gledaoca razdvaia od realnosti na platnu. ovde zaduprostora paiamo funkciju pogleda qua obiekta-mrlje u najdistijem vidu: doktorovo predvidanje se ostvaruje, jer upravo kao mrtav - to jest, u meri u kojoj viSe ne moZe da ie vidi - Kalvero je gleda' Iz tog razloga,logika tog pozadinskog kretanja kamere je potpuno hi3kokovska: tim putem, deo realnosti se preobral.ava u amorfnu mrlju (belu fleku u pozadini), a ipak mrlju oko koje se okreie ukupno polje vidljivosti, mrlja koja "daje boju" ukupnom polju (kao Sto je sludaj s pradenjem kamerom u Frenzi)' Drugim retima' 200
svest da gledaodeva melodramsku lepotu te scene dini naia - njega, -balerina je za igra za da on vei mrtav, bez saznanja o tome tu mrlju (melodramski efekat uvek podiva na takvom neznanju aktera). Zar ta mrtlja, ta bela fleka u pozadini, garantuje smisao scene? Gde se tadno ovde dogada preobraZaj Lelje u nagon? Ostajemo u registru Zelje sve dok je polje vidljivosti organizovano, podrZavano Kalverovom i.eljom da poslednji put vidi svoju ljubav kako igra; u registar nagona ulazimo od momenta kada je Kalvero u sopstvenoj slici sveden na mrlju-objekt. Upravo iz tog razloga, nije dovoljno redi da prosto ona, balerina, njegova ljubav, sebe dini vidljivim za njega; pre je poenta u tome 5to, istovremeno, on obezbeduje prisustvo mrlje, tako da se oboje javljaju unutar istog polja vidljivosti.la6 Nagon za gledanjem uvek oznatava takvo zatvaranje omde kojom bivam uhvaien u sliku koju gledam, gubeii distancu prema njoj; kao takav, on nikad nije prosto preokretanje i.elje da se gleda na pasivan naiin. ,,einlenje sebe vidljivim" inherentno je samom aktu gledanja: nagon je omda koja ih povezuje. Krajnje pojednostavljenje nagona predstavljaju prema tome vizuelni i temporalni paradoks koji materijalizuju besmislen, ,,nemogui" laZni krug: dve Eserove Sake koje se uzajamno iscrtavaju, ili vodopad koji se kreie u zatvorenom perpetuum mobile; ili vremenski luping kojim odlazim u pro5lost da bih sebe stvorio (to iest, da bih spojio svoje roditelje). MoZda dak i bolje nego strelom koju pominje Lakan, taj lu-
ping formiran spoljnjim i povratnim pokretima nagona,laT moZe da se ilustruje prvom slobodnom asocijacijom koju ta formulacija Ono Sto ovde opet sreiemo jeste kondenzacija polja i protirpolja jednim istim snimkom. Zelja zacrtava polje obiine intersubjektivnosti u kojoj se gledamo licem u lice, dok registar nagona uvodimo kada se, zajedno sa dvojnikom iz senke, nalazimo na istoj strani, pri demu oboje gledamo u istu, treiu tadku. Gde je tu ,,dinjenje sebe videnim" konstitutivno za nagon? eovek se dini videnim upravo toj treioj tadki, u pogledu koji je u stanju da obuhvati polje u protirpolju, 146
to jest, u stanju da u meni opazi takode i mog dvojnika iz senke, Sto je u meni vi5e od mene samog, objekt a [objet a]. t47 Zak Lakan, XI seminar, str. 189-90. 201
pobuduje, naime, bumerangom pri dijem bacanju se ,,gadanje 2tvotinje" preobraia u ,,biti pogoden". To ie reii' da je pri bacanju bumeranga ,,cilj", naravno, da pogodim Zivotinju; ipak, pravo lukavstvo je u umeiu da se isti uhvati, kada mi se, po promaSaju cilja, vrati (najteZi deo udenja rukovanja bumerangom je, prema tome, ovladavanje veStinom valjanog hvatanja, to jest, izbegavanja njegovog udarca, Sto se svodi na blokiranje potencijalno samoubiladke dimenzije njegovog bacanja). Bumerang na taj nadin ozna'ava sam momenat nastanka ,,kulture", momenat kada se instinkt preobraia u nagon: momenat razdvaiania izmedu objekta i cilja' momenat kada istinski cilj viSe nije pogoditi objekt, nego odrZati samo cirkularno kretanje njegovog periodidnog promaiivanja'
l,/i
t {
8.
HEGEL, LAKAN, DELEZ: TRI EUDNA SAPUTNIKA*
l. Cista powdina
dogadaja-smisla
U svojoj Logici smisla [The Logic of Sense) Delez smera na izmeitanje opozicije koja defini5e Platonov prostor, izmedu natdulnih ideja i njihovih dulno-materijalnih kopija, u opoziciju izmedu supstancijalne/neprozirne dubine tela i iiste povrSine dogadaja--smisla.ras Ta povrSina zavisi od pojave jezika: red od stvari razdvaja nesupstancijalna praznina. Kao takva, ona ima dva lica: jedno je okrenuto stvarima, to jest, ona je dista, nesupstancijalna povr5ina nastajanja, heterogenih dogadaja s obzirom na supstancijalne stvari kojih se redeni dogadaji tidu; drugo lice povr5ine je okrenuto jeziku, to jest, tini ga iist tok smisla nasuprot predstavljadkom oznadavanju, referisanju znaka na telesne objekte. Delez, naravno, ostaje materijalista: povr5ina smisla posledica je meduigre telesnih uzroka to je, medutim, heterogeni udinak, posledica radikalno drukdijeg poretka od poretka (telesnog) Biia. Tako gledano, imamo, s jedne strane, generativnu telesnu meSavinu uzroka i posledica, a s druge, netelesnu povr5inu distih posledica: dogadaja koji su ,,sterilni", ,,aseksualni", ni aktivni ni pasivni. * Objavljeno says
o: From Phenomenology to Thought, Errancy and Desire: EsRichardson, S/, ed. Babette E. Babich, Dordrecht,
in Honor of William I.
Kluwer Academic Publishers, 1995, pp. 483-99. r48 Vid. Gilles Deleuze, The Logic of Sense, trans. Mark Lester, ed. Constan tin V. Boundas, New York, Columbia University Press, 1990. 202
203
Ova druga, antiplatonska linija po prvi put se javlja u stoicizmu, sa stoidkom perverzijom (pre nego subverzijom) platonizma putem teorije tula qua netelesnog dogadaja (naS osnovni, mada oskudan izvor ovde dine Hrizipovi fragmenti o logici); ona se trijumfalno obnovila u ,,antiontolo5kom" obrtu filozofije na podetku XX veka. Delezovska opozicija tela i dulnih posledica na taj naiin otvara novi pristup ne samo prema Huserlovoj fenomenologiji,
i
prema mnogo manje poznatoj ,,teoriji predmetA" (Gegenstandstheorie) Aleksijusa Majnonga [Alexius Meinong]. Obe smeraju na oslobadanje fenomena od ogranitenja supstancijalnim biiem. Huserlova ,,fenomenoloika redukclia" nalai'e stavljanje u tako da preostaje ',fenozagrade supstancijalne telesne dubine men" qua dista povriina smisla. Majnong se u svojoj filozofiji takode bavi ,,objektima uop5te". Po njemu, objekt je sve 5to se moie umno shvatiti, nezavisno od njegovog postojanja ili nepostojanja. On tako ne samo da priznaje duvenog ,,sada5njeg ielavog francuskog kralja" Bertranda Rasla,* nego i objekte kao Sto su ,,drveno gvotde" ili ,,okrugli kvadrat". U vezi sa svakim objektom, Majnong razgranidava njihovo takobice lsoseinl i njegovo biie [Sein]: okrugao kvadrat ima svoje Sosein, s obzirom da ga defini5u dva svojstva, da je okrugao i kvadratan, a ipak nema svoje Sein, poSto zbog svoje protivredne prirode jedan takav objekt ne moZe da postoji. Majnongovo ime za takve objekte jeste ,,bezavidajni" objekti: za njih nema mesta ni u domenu realnosti ni u domenu moguieg. Tadnije, Majnong klasifikuje objekte u one koji imaju biie, koji realno postoje; one koji su formalno moguii (po5to nisu samoprorealno ne postoje, kao na primer ,,zlatne planitivredni) - mada ns" u ovom sludaju, postoji njihovo nebiie; i konadno, ,,bezavi- objekti koji, u najkraiem, ne postoje. Majnong dalje tvrdi dajni" nego takode
* Ret je o Raslovoj reienici kojom, u kritici Fregea, ilustruje razliku izmedu smisla i denotacije, fregeovski redeno smisla i referenta, odnosno znadenja i objekta. Stav ,,Francuski kralj je ielav", ima smisao ili znadenje, iako nema denotaciju, ili referenta, odnosno nema objekt, s obzirom da Francuska nije monarhija. Vid. Bertrand Russell,,,On Denoting" (1905), Logic and Knowledge. Essays Prim. prev1901-1950, G. Allen & Unwin, London, 1967, pp. 39-56.
-
204
da svaki stav subjekta, a ne samo asertoridki stav saznanja, ima svoj korelativni objekt. Korelativ predstave je predmet, korelativ misli je ,,objektiv" lObjektivl, korelativ oseianja - ,,dignitativ", a korelativ nagona i.eIja za ispunjenjem [deziderativ]. Na taj nadin otvara se novo polje objekata koje nije samo ,,Sire" od realnosti nego sadinjava sopstveni, odvojen nivo; objekti su odredeni samo svojim kvalitetom, svojim Sosein, bez obzira na njihovo stvarno postojanje ili dak puku moguinost - u odredenom smislu, oni ,,odstupaju" od realnosti. Zar Vitgen5tajnov Tractatus ne pripada istom ,,stoidkom" prav-
U svom prvom stavu on utvrduje razliku izmedu stvari fDinge] i sveta [WeIt) kao sveukupnosti dinjenica lTatsachen], svega 5to je sludaj lder FalI), Sto moZe da se desi: ,,Svet je sveukupnost iinjenica, ne stvari [Die Welt ist die Gesamtheit der Tatsachen, nicht der Dinge]".r+e U svom Uvodu, koji se obidno Stampa s Traccu?
tatusom, Bertrand Rasl nastoji da precizno odredi tu ,,bezavidajnost" dogadaja njegovim ponovnim uklapanjem u poredak stva ri.rso Prva asocijacija na ovu tenziju izmedu presimbolidke dubine i povr5ine dogadaja koja vodi u domen masovne kulture je, naravno, ,,Tudin" iz istoimenog filma. NaSa prva reakcija je poku5aj da ga zamislimo kao stvorenje haotiine dubine materinskog tela, kao primordijalnu Stvar. Medutim,,,Tudinove" neprestane promene oblika, krajnja ,,plastidnost" njegovog bi(a, zar to takode ne ukazuje u sasvim suprotnom praycu: zar nemamo posla s biiem tija ukupna konzistentnost podiva na fantazmatidnoj povr5ini, s nizom distih dogadaja-udinaka liSenih bilo kakve supstancijalne osnove? MoZda ta razlika dvaju nivoa takode nudi kljud za Mocartou-r Cosi fan tutte lTako rade sve]. Jedno od opitih mesta vezanih za tu operu kaLe da se u njoj neprekidno naruiaya linija koja razdvaja iskrena od laZnih oseianja: kao prazna poza nlje uvek iznova osudivan samo patetidni heroizam (FjordiliClijeve kada Zeli da se pridruZi svom vereniku na bojnom polju, na primer), nego narur4e r50
Ludwig Wittgenstein, Tractatus logico philosophicus, str.27. Bertrand Russell, ,,lntroduction", Wittgenstein, Tractatus, str. 5-19. 205
i u suprotnom pravcu
filozof Alfonso, vrhunski cinik, s vremena na vreme postaje Zrtva sopstvene manipulacije i vodi se laZnim oseianjima koja se neodekivano pokazuju kao iskrena (u triju ,,Soave sia iI vento", na primer). Ta pseudodijalektika iskrenih i simuliranih oseianja, mada je d6lom na mestu, ipak je u potpunosti neuspeSna s obzirom na jaz koji razdvaja telesnu maiinu od povr5ine njenih dogadaja-posledica. Stanovi5te filozofa Alfonsa pripada mehanicistidkom materijalizmu: dovek je maSina, sludaju lutka; njihova oseianja - ne izrai'avaju - ljubav u ovom mogu automatski izaneku spontanu autentidnu slobodu, nego se zvati, ako se telo podvrgne odgovarajuiim uzrocima. Mocartov odgovor na ovaj cinizam filozofa je autonomija ,,posledice" qua tistog dogadaja: oseianja su posledice telesne maSine, ali su takode i posledice u smislu posledice-osecanja (kao kada govorimo s .Posledici lepote"), a ta povr5ina posledice qua dogadaja poseduje sopstvenu autentidnost i autonomiju. IIi, da to izrazimo savremenim terminima: iak i ako bi biohemiji po5lo za rukom da izoluje hormone koji reguli5u pojavu, intenzitet i trajanje seksualne ljubavi, aktuelno iskustvo ljubavi qua dogadaja zadri.ate svoju autonomiju, svoju radikalnu heterogenost u odnosu na telesne uzroke. Suprotnost telesne maiine i povrdine dogatlaja personifikovana je u paru Alfonsa i Despine. Alfonso je mehanicistidko-materijalistidki cinik koji veruje jedino u telesne maSine, dok Despina simbolizuje ljubav qua tist dogadaj povrbine. Lekcija filozofa Ali obidno - ,,Odreci se svoje Zelje, priznaj njenu fonsa je - kao uzaludnost!" Ako bi bilo mogude da se, putem paZljivo vodenog eksperimenta, izazove da dve sestre zaborave svoje verenike i da se u toku istog dana ponovo zaljube s istom stra5iu, onda bi bilo izlijedna bi bila ista 5no pitati se koja ljubav je prava a koja laLna kao druga, a obe bi proisticale iz telesnog mehanizma koji porobljava doveka. Despina, tome nasuprot, tvrdi da uprkos sYemu tonjena etika je ista kao me jo5 uvek vredi ostati veran svojoj Zelji -poznatom pasaZu iz Haona koju izlaZe Sem Spejd koji, u dobro je iznajmljen da bi metovog Malteikog sokola, govori o tome kako Savanje ide
206
-
na5ao doveka koji je iznenada napustio svoj posao
i porodicu i neu stanju da mu ude u trag, ali par godina kasnije naleie na njega u baru drugog grada, gde dovek Livi pod drugim imenom i vodi Zivot na gotovo isti nadin kao Sto ga je vodio pre nego je pobegao. eovek je ipak ubeden da promena nije bila uzaludna...|edna od glar.nih arija u operi, Despinina ,,(Jna donna a quindici anni" s podetka drugog dina - ako joj se posveti odgovarajuia paLnja, kao Sto je uradio Piter Selers u svojoj zasluZeno dustao. Spejd nije
venoj postavci - potvrduje neodekivanu ambivalentnost Despininog karaktera: ono 5to vreba iza maske Zovijalne intrigantkinje je melanholidna etika istrajavanja u i.elji, uprkos njenoj lomljivosti i
iudljivosti. 2. Delezov materijalizam MoZda se najakutnije iskustvo jaza koji razdvaja povriinu od telesne dubine tiie na5eg odnosa prema nagom telu partnera: moLemo ga uzeti kao objekt distog saznanja (i koncentrisati se na meso, kosti
i
Llezde ispod koZe), kao objekt nezainteresovanog este-
tidkog zadovoljstva, kao objekt seksualne telje... Pojednostavljeno redeno, ,kljud" fenomenologije je u tome da svaki od ovih stavova i/ili njihov objektivni korelat poseduje sopsfvenu autonomiju: nije moguie da svoje iskusffo partnerovog tela kao objekta seksualne Le\je ,,prevedemo" na pojmove biohemijskih procesa. Povrdina je, naravno, posledica telesnih uzroka - ali posledica koja je nesvodljiva na svoje uzroke, poito pripada radikalno drukdijem poretku. Osnovni Delezov problem u Logici smisla, ali i Lakanov, jeste u tome kako da teorijski shvatimo prelaz od telesne dubine ka dogadaju povr5ine, prekid koji se morao dogoditi na nivou telesne dubine da bi mogao da nastane udinak smisla. Ukratko: kako ,,materijalistiiki" da artikuliiemo nastanak smisla?,,Idealizam" osporava da je udinak smisla posledica telesne dubine, i feti5izuje ga kao sa-
morodnu stvar; cena koju plaia za to osporavanje je supstancijalizacija utinka smisla: idealizam udinka smisla prikriveno kvalifiku207
je kao novo telo (nematerijalno telo platonskih formi, na primer). Paradoksalno moZe da zludi Delezova teza da samo materrializam moZe da misli posledicu Smisla, smisla qua dogadaja, u svojoj specifidnoj autonomiji, bez supstancijalistidke redukcije. Univerzum Smisla qua ,,autonoman" formira circulus vitiosr.ls: uvek smo vei njegovi delovi, po5to u momentu kada prema njemu zauzmemo stav spolja5nje distance i pogled usmerimo od posledice ka njegovom uzroku, gubimo posledicu. Osnovni problem materijalizma je prema tome: kako nastaje taj krug Smisla, koji ne dopu5ta nikakm spoljaSnjost? Kako moZe me5avina tela da vodi ,,neutralnom" miSljenju, to jest, simbolidkom polju koje je ,,slobodno", u preciznom smislu nezavisno od ekonomije telesnih nagona, tako da ne funkcioniSe kao produ2etak nagona i teZnje ka zadovoljenju? Frojdovska hipoteza kaZe: putem corsokaka inherentnog seksualnosti. Nije li moguce izvodenje nastanka ,,nezainteresovanog" miSljenja iz ostalih telesnih nagona (gladi, samoodrza5to da ne? Seksualnost je jedini nagon koji je po sebi Lanja...) ometen, pervertovan: u isti mah nedovoljan i prekomeran, s ekscesom kao formom pojave nedostatka. S jedne strane, seksualnost se karakteri5e univerzalnom sposobno5cu pribavljanja metaforidnog bilo koji eleznaienja ili nagoveitaja svake aktivnosti ili objekta ment, ukljudujuii najapstraktniju refleksiju, moZe se shvatiti kao ,,aludiranje na ono" (dovoljno je podsetiti se reditog primera u kojem adolescent, da bi zaboravio svoju opsednutost seksom, beZi u probleme matematike i fizike - a sve Sto tu uradi opet ga podseia na ,,ono": koliko je potrebno da bi se ispunio prazan cilindar? Koliko se energije oslobada pri trenju dva tela?...) Taj univerzalni vi5ak
-
ta sposobnost seksualnosti da preplavi ukupno polje ljud-
skog iskustva tako da sve, od ishrane do telesnog praZnjenja, od kaLnjavanja bliZnjeg (ili od njegovog kaZnjavanja nas samih) do upraZnjavanja moii, moZe da dobije seksualne konotacije - nije znak njene nadmoii. To je pre znak izvesnog strukturnog nedostatka: seksualnost teii van i preplavljuje bliske domene upravo zato 5to po sebi ne moZe da nade zadovoljenje, zato 5to nikad ne dostiie svoj cilj. Kako, tadno, neka aktivnost koja je po sebi asek208
sualna stide seksualne konotacije? Ona se ,,seksualizuje" kada ne uspe da ostvari svoj aseksualni cilj i biva uhvaienau circulus vitiostis uzaludnog ponavljanja. U seksualnost ulazimo kacla neki postupak koji ,,zvanidno" sluZi nekom instrumentalnom cilju, postane cilj-po-sebi, kada potnemo da uZivamo u sarnom ,,disftinkcionalnom" ponavljanju tog postupka i time suspendujen-ro njegovu svrhovitost. Seksualnost moZe da funkcioniie kao sa-smisao koji nadopunjuje,,deseksualizovana" neutralno-doslovna zna(enja upravo onoliko koliko su ta neutralna znadenja vei data. Kao 5to Delez pokazuje, perverzlja se pojavljuje kao inherentno preokretanje tog ,,normalnog" odnosa izmedu aseksualnog doslovnog smisla i seksualnog sa-smisla: u perverziji, od seksualnosti se pravi neposredan predmet na5eg govora, ali je cena koju za to plaiamo deseksualizacija na5eg stava prema seksuainosti tako da ona postaje jedan deseksualizovani objekt medu ostalima. Egzemplaran sludaj takvog stava imamo u ,,nauino" nezainteresovanom pristupu seksualnosti, ili u sadovskom pristupu u kojem se seksualnost tretira kao objekt instrumentalne aktivnosti. Dovoljno ie biti da se podsetimo uloge D2enifer DZeson Li u Altrnanovom fihnu Kratki rezovi: domaiica koja dodatno zaraduje putem placenog seksa preko telefona tako Sto mu5terije zabavlja poletnim govorima. Po5to je u svonr poslu dobro uveZbana, ona, sa sluSalicom okatenom o ranre, dok presvladi dete ili priprema rudak, glumi da je vlatna izmedu svojih butina, itd. Ona, dakle, prema seksualnim fantazijama svojih sago-
vornika zadrLava potpuno spoija5nji, instrumentalan stav, jer je se one lidno ne tidu.rsr Ono na Sta Lakan cilja pojmom ,,simbolidke kastracije" upravo je taj vel, taj izbor: l/i prihvatamo deseksualizaciju doslovnog smisla, Sto ukljuduje izmeStanje seksualnosti u ,,sarsl Ovde se otvara moguinost ,,sekundarne perverzne reseksualizacije" (Delez). Na metanivou, takav instrumentalni, ne-seksualizovani odnos prerna seksualnosti moZe da nas ,,osvoji". Tako gledano, jedan od nadina oZivljavanja nade seksualne prakse je da se pravimo kao da imamo posla s ordinarnom instrumentalnom aktivnoiiu: ako bismo sa svojim partnerom, seksualnom aktu pristupali kao te5kom fizidkom zadatku, i detaljno razmatrali svaki korak i utwdivali taian plan svojih postupaka... 209
-smisao", kao dodatnu dimenziju seksualnog nagovedtaja; lll seksualnosti pristupamo ,,direktno", od nje pravimo objekt doslovnog govora, 5to plaiamo ,,deseksualizovanjem" svog subjektivnog stava prema njoj. U svakom sludaju gubimo moguinost direktnog pristupa, doslovnog govora o seksualnosti koja bi ostala ,,seksualizo-
Kako, onda, prelazimo od stanja u kome je ,,znadenje svega seksualno", u ono u kome seksualnost funkcioniSe kao univerzalno oznateno, ka powSini neutralno-deseksualizovanog doslovnog smi(koji sla? Deseksualizacija oznaienog zbiva se kada je sam element zakazuje) u koordinaciji univerzalnog seksualnog znadenja (to jest,
vana".
falus) sveden na oznaiitelja' Falus je ,,organ deseksualizacije" upravo u svojoj sposobnosti oznaditelja bez ozna(.enog: on je operator evakuacije seksualnog znatenia, to jest, redukcije seksualnosti qaa oznadenog sadrLaja na prazan oznaditelj. Ukratko, falus oznadava slede.i paradoks: seksualnost moZe da se univerzalizuje jedino putem deseksualizaclje,jedino ako prode preobraLai odredene vrste i
Upravo u tom smislu, falus je oznaditelj kastracije: daleko od toga da dela kao moian organ-simbol seksualnosti qua univerzalne stvaraladke modi, on je oznatitelj i/ili organ same deseksualiza' cije, ,,nemogu(eg" prelaza ,,tela" u simbolidko ,,miSljenje", oznaii
telj koji (p)odrZava neutralnu powsinu ,,aseksualnog" smisla. Delez taj prelaz konceptualizuje kao inverziju ,,falusa koordinacije" u ,,falus kastracije": ,,falus koordinacije" je slika, figura na koju subjekt referira da bi koordinisao rasute erogene zone u celinu ujedinjenog tela, dok je ,,falus kastracije" oznaditelj. Oni koji falusnog oznaditelja shvataju prema modelu stadijuma ogledala, kao privilegovanu sliku ili deo tela koji obezbeduje centralnu tadku referencije koja subjektu omoguiava da totalizuje rasuto mno5tvo erogenih zona u jedinstvenu, hijerarhijski sredenu celinu, ostaju na nivou ,,falusa koordinacije" i Lakanu prigovaraju onim Sto je upravo njegov osnovni uvid: da ta koordinacija putem centralne falusne slike neizbeZno zakazuje. Ishod te gre5ke, medutim, nije povratak na nekoordinisano mnoStvo erogenih zona, nego upravo ,,simbolidka kastracija": kada seksualnost zadriava svoju univerzalnu dimenziju i nastavlja da funkcioni5e kao (potencijalna) konotacija svakog dina, objekta, itd., jedino ako ,,Zrtvuje" doslovno znaienje, to jest, tako da korak od ,,falusa koordinaako se ono ,,deseksualizuje" cije" do ,,falusa kastracije" predstavlja korak od nemoguie-neuspele totalne seksualizacije, odnosno od stanja u kojem ,,sve ima seksualno znatenje", do stanja u kojem to seksualno znatenje postaje sekundarno, menja se u ,,univerzalni nagove5taj", u sa-smisao koji potencijalno nadopunjuje svaki doslovni, neutralno-aseksualni smisao.ls2 ts2 Da bismo ilustrovali tu logiku seksualne konotacije, uzmimo oznaditelj ,,trgovina" dije preovlaclujuie znadenje je ,,razmena, kupovina i prodaja", a ipak je
210
promeni se u dodatnu konotaciju neutralnog, aseksualnog doslovnog smisla. 3. Problem ,rstvarne geneze" Zbog do sada izloZenog, razlika izmedu Lakana i nekoga ko' kao Habermas, prihvata univerzalni medijum intersubjektivne ko-
rnunikacije kao krajnji horizont subjektivnosti, nije u onome 5to sc uobidajeno istiie: ona ne podiva u dinjenici da Lakan, na postrnoderan nadin istide ostatak neke partikularnosti koja bi zauvek spreiavala nai potpun pristup univerzalnosti i osudila nas na viSestruku teksturu posebnih jezidkih igara. Lakanov osnovni prigovor nekome kao 5to je Habermas bio bi, naprotiv, u tome Sto ne uspeva da uvidi i tematizuje cenu koju subjekt mora da plati za taj pri-
slup univerzalnosti, tom ,,neutralnom" medijumu iezlka: ta cena' naravno, nije niSta drugo nego traumatizam,,kastracije", Zrtvovase,,seksuali- prim. prev.lTerrnh ,,,1." k"du se pomesaju-dva nivoa njegovog zaienia. Recimo da,,razmena" u nai,'nr duhu izaziva figuru starijeg trgovca koji drZi dosadne lekcije o tome kako^da votlimo trgovinu, ka'ko treba da budemo pai'lili u poslovanju, brinemo o profitu' rrc upu5taii se u suviSan rizik, itd.; ili, pietpostavimo da trgovac govori .o polnoj stvar iznenada dobija opscenu superego-dimenziju, tako da se r;rzrneni - ditava u prljavog siarca koji daje Sifrovane savete u vezi s polpreobra2ava trgovac 1.tl'i ninr r.ri.ivanjem, 5to proprata opscenim osmesima...
t0 (arhaidni) termin za polni akt lcommerce
2TT
nje objekta koji ,,je" subjekt, prelaz od S (punog ,,patolo5kog" subjekta) ka I (,,precrtanorn" subjektu). Ovde takode podiva razlika izmedu Hajdegera i Gadamera: Gadamer ostaje ,,idealista", utoliko Sto je za njega horizont jezika ,,uvek-vei-tu", dok Hajdegerova problematika razlike flJnter-schiedl kao bola lSchmerz] inherentnog samoj su5tini na5eg boravka u jeziku, ,,opskurantski", kao 5to moZda zvudi, ukazuje na materijalistidku problematiku traumatidnog reza, ,,kastracije", 5to oznadava na5 ulazak u jezik. Prvi ko je formulisao o!'u materijalistitku problematiku ,,stvarnog nastanka" kao obrnute transcendentalne geneze bio je Seling: u svojim fragmentima Die Weltalter fEpohe] od 1811. do 1815, on izlai,e program izvodenja nastanka Ret| logosa, iz ambisa ,,realnog u Bogu", iz vrtloga nagona fTriebe] kao Boga koji prethodi stvaranju sveta. Seling pravi razliku izmedu postojanja Boga i tamne, neprozirne osnove postojanja, ... presimboliike stvari ,,koja je u Bogu, a jo5 nije Bog". Osnova se sastoji od antagonistidkog napona iznredu ,,kontrakcije" fZusammenziehung, contractiof - povlai denja-u-sebe, besa ega, sveru5iladkog ludila - ,,ekstenzije" BoLjeg darivanja, izlivanja, njegove Ljubavi. (Kako da ovde, u ovoj suprotnosti, ne prepoznamo Frojdov dualizam ego-nagona i ljubavnog-nagona koji prethodi dualizrnu libida i nagona smrti?) NepodnoSljiva suprotnost pripada bezvremenoj pro5losti - pro5losti koja nikad nije bila ,,prisutna", po5to sadaSnjost ved implikuje /ogos, jasnoiu izgovorene Redi koja antagonistidko pulsiranje nagona prenosi u simbolidku razliku. Bog je prema tome najpre ambis ,,apsolutne indiferencije", volja koja ni5ta ne Zeli, carstvo mira i milosti, u lakanovskim terminima: carstvo punog ienskog ulivanja, diste ekspanziie t prazninu kojoj nedostaje konzistentnost, ,,darivanje" povezano s niStavilom. BoZja preistorija zapravo podinje aktom primordijalne kontrakcije putem koje Bog sebi pribavlja dwstu Osnovu, konstitui5e se kao |edno, subjekt, pozitivan entitet. Tokom ,,kontrakcije" koja je kao bolest, Bog je uhvaien u ludu, ,,psihotidnu" alternaciju kontrakcije i ekspanzije. Potom, da bi izbegao ludilo, stvara svet, 212
izgovara Red, rada Sina. Pre pojave redi, Bog je ,,manidno depresivan", a to omogu6ava najpronicljiviji odgovor za zaga\etku zaitq jer je to wsta kreativne terapije koja mu- omoBog qtvg,a svet guiava da se izbavi iz ludila...1s3 Kasni Seling iz perioda,,Filozofije otkrovenja" odstupio je od te svoje ranije radikalnosti tvrdeii da Bog svoje postojanje poseduje unapred: sada se kontrakcija vi5e ne tide sarnog Boga, nego samo oznadava akt kojim on stvara materiju koju kasnije formira u univerzum stvorenja' Ovaj put, sam Bog vi5e nije ukljuten u proces ,,nastanka". ,,Nastanak" se tide samo stvorenja, dok Bog nadzire istorijski proces sa sigurnog mesta iz-
van istorije i garantuje njen sreian ishod' U torn povladenju' tom pomeranju od fragmenata Die Weltalter ka ,,Filozofiji otkrovenja", Die Weltalter problematika je prevedena u tradicionalne Aristotelove ontoloSke pojmove: suProtnosti egzistencije i njene osnove sa
Za neprevazideno izlaganje ove problematike, vid. fean-Frangois Mar-
tyret, Libertd et existence: Etude sur Ia formation de Ia philosophie de Schelling, Pa' r is. Edition Gallimard, 1973. r54 Ovo povlaienje, takode, implikuje radikalnu promenu politidkog stava:
u l)ie weltalter fragmentima dri.ava je proglaSena za inkarnaciju zla, kao tiranija sl,olja5nje maSine moii nad pojedincima (kao takva, treba da se odbaci), dok ka,rri Seling drZavu shvata kao otelovljenje ljudskog greha - upravo onoliko koliko rrihad u potpunosti ne prepoznajemo sebe u njoj, to jest, u meri u kojoj drZava ostaje spolja5nja, otudena sila koja slama pojedinca, ona je boLjakazna za ljudsku tiritinu, podsetnik naieg gre5nog porekla (kao takvoj je potrebno bezuslovno pok,,ravanje). Vid. lirgen Habermas, ,,Dijalektiiki idealizam na prelazu u materializakljudci iz selingove ideje kontrakcije Boga", u Teorizrrrrr - istorijsko-filozofski Dubravko Kolendii, BIGZ' Beograd, 1980, str. nemaikog praksa, prevod s i 1rt 1/) ))R
2t3
je ,,transcendentalni oznaditelj"
besmislica unutar polja smisla, koja nizove Smisla narubava i reguliSe. Njegov ,,transcendentalni" status znadi da s njim u vezi nema nidega ,,supstancijalnog"; falus je spoljaSnjost par excellence. Ono 5to falus ,,uzrokuje" jeste jaz ko-
-
ji
razdvaja povr5inu dogadaja od telesne gustine: on je ,,pseudouzrok" koji odrZava autonomiju polja Smisla s obzirom na njegov istinski, stvaran, telesni uzrok. Ovde bi trebalo da se podsetimo Adornovog zapai.anja o tome kako pojam transcendentalne konstitucije proistide iz jedne vrste perspektivistidke inverzije: ono 5to subjekt (pogre5no) opaZa kao svoje konstitutivne moii u stvari je njegova nemoi, nesposobnost da dosegne preko nametnutih granica svog horizonta ... transcendentalno konstitutivna moi je pseudomo6 koja je suprotna subjektovom slepilu u pogledu istinskih telesnih uzroka. Falus qua uzrok je iist privid uzroka.rss Strukture nema bez falusa kao tadke ukritanja dvaju nizova (oznaditelja i oznadenog), tadke kratkog spoja u kome kao 5to -Tadka precizno kaZe Lakan be- ,,oznaditelj upada u oznadeno". smisla u polju Smisla je taika u kojoj se uzrok oznaditelja utiskuje u polje Smisla. Bez tog kratkog spoja, struktura oznaditelja bi delovala kao spolja5nji telesni uzrok i ne bi bila u stanju da proizvede udinak Smisla. U ovom sludaju, dva niza (oznaditelja i oznadenog) uvek sadrZe paradoksalnu stvar koja je ,,dvostruko utisnuta", to jest, koja istovremeno dine viSak i nedostatak - vi5ak oznaditelja nad oznadenim (prazan oznaditelj bez oznaienog), i nedostatak u smislu odsustva oznatenog (tadka besmisla u polju Smisla). To ie reii da, kako nastane simbolidki poredak, imamo posla s minimalnom razlikom izmedu strukturnog mesta i elementa koji ga zauzima, ispunjava: elementu uvek logidki prethodi mesto u strukturi koje on ispunjava. Dva niza, takode, mogu da se opi5u i kao ,,prazna" formalna struktura (oznaditelj) i nizovi elemenata koji isputs5 Pokuiaj da se formuliie ,,nemoguia" intersekcija izmedu (simbolidkog) negativiteta i tela dini se da je vodeii motiv Zaklin Rouz (facqueline Rose) u ,,povratku Melani Klajn". Vid. Rose, Why War?, Oxford, Blackwell, 1993. Iz tog razloga, mada autor ovih redova sebe vidi kao distog, ,,dogmatskog" lakanovca, ipak oseia duboku solidarnost s pokuiajem Rouzove.
2t4
njavaju prazna mesta u strukturi (oznadeno). Iz te perspektive, paradoks se sastoji u dinjenici da se dva niza nikad ne preklapaju: uvek imamo entitet koji je istovremeno s obzirom na strukturu
-
prazno, nezauzeto mesto, i -kretanje - s obzirom na elemente - brzo neuhvatljivog objekta, zaposednika bez mesta.ts6 Time smo do5li do Lakanove formule fantazlje: I O a - po5to matheme za subjekt jeste $, prazno mesto u strukturi, izostavljeni oznaiitelj, dok je objekt a po definiciji prekomeran objekt, objekt kojem nedostaje mesto u strukturi. Prema tome, poenta nije u tome da postoji viSak elementa u odnosu na raspoloZiva mesta u strukturi, ili viSak mesta koja nemaju elemente da ih ispunet prazno mesto u strukturi i dalje bi bilo spojivo s fantazijom elementa koji bi nastao i ispunio ga; kao 5to bi i remetiladki element, kojem nedostaje mesto, podrZao fantaziju jo6 uvek neznanog mesta koje ga deka. l)oenta je pre u tome da je prazno mesto u strukturi strogo korelativno s lutajuiim elementom kome nedostaje mesto: oni nisu dva razliiita entiteta nego su prednja i zadnja strana jednog i istog, to jcst, jednog i istog entiteta upisanog u dve powSine Mebijusove trake. Ukratko, subjekt qua 8 ne pripada dubini nego nastaje toPoloSkim okretom same povrSine. Ovde, medutim, s Delezom imamo problem po5to ne razdvaja telesnu dubinu od simbolidke pseudodubine. To ie reii da postoje dve vrste dubine: tamna neprobojnost tela i pseudodubina licnerisana putem ,,upotrebe" samog simbolidkog poretka (ponor ,,rlu5e", koji se doZivljava gledanjem u odi druge osobe...). Subjekt it' takva pseudodubina koja nastaje upotrebom povriine. Prisetimo sc poslednjeg kadra iz Ajvorijevog filma Ostqci dana: usporeno rrtlaljavanje prozora zamka lorda Darlingtona, 5to prelazi u heliIttrlrterski snimak celog zamka koji se gubi. Taj fade-out [i5dezavarr;cl traje malo duZe, tako da na trenutak gledalac ne moZe da se otrrrc utisku nastanka treie realnosti, preko i iznad obidne stvarno,,lr l)rozora i zamka: to je kao da je umesto prozora, kao malog del,r zarnka, sam zamak u celini sveden na odraz u prozorskom okrli6 Deleuze, The Logic of Sense,
p.
41.
215
nu, na lomljivu sfvar koja je dist privid, koji niti postoji niti ne postoji. Subjekt je takav paradoksalan entitet koji nastaje kada sama Celina (celina zamka) izgleda svedena na jedan svoj deo (na prozor).
tu simboliiku pseudodubinu da ignoriSe podto u njegovoj dihotomiji tela i Smisla za n|u nema mesta' Ovde se' naravno, otvara moguinost lakanovske kritike Deleza: nije li oznaditelj, qua diferencijalna struktura, entitet koji, precizno redeno, ne pripada ni telesnoj dubini ni povrsini dogadaja smisla? Konkretno, imajuii u vidu MocartoYu operu Cosi fan tutte: nije li ,,masina", automatizam na koji se oslanja filozof Alfonso, u stvari slrnDelez mora
botiika maSina, ,,automatizam" simbolidkog ,,obidaja", Sto je veliki motiv Paskalovih Misti? Delez pravi razgranidenje izmedu ,,prave" telesne uzrodnosti i paradoksalnog ,,falusnog" momenta, ukrstanja nizova oznaditelja i nizova oznaienog, besmisla 4ua pseudouzroka, to jest, decentriranog uzroka smisla inherentnog povrSinskom toku sarnog smisla. ono Sto on ne uspeva da uzme u obzir jeste radikalno heterogena priroda nizova oznaditelja s obzirom na nizove oznadenog, sinhroniju diferencijalne strukture s obzirom na dijahroniju toka
ku zaista prolaze kroz usta", r57
Nije
li
zovac". Ono Sto ovde imamo na umu je iznenadna i neodekivana pojava takozvane ,,mehanidke memorije" posle potpuno izvr5enog ,,ukidanja" jezidkog znaka u njegovom duhovnom sadrZaju (u paragrafima o jeziku u Enciklopediii).\58
Svoju teoriju jezlka Hegel razviia u ,,Predstavl", 2' dela ,,Psihologije", gde naznadavaprelaz od ,,opaLaia" ka ,,mi5ljenju", 5to 6e reii, procesa postepenog oslobadanja subjekta od spoljaSnjih, natlenih i nametnutih sadrLaia, stedenih dulima, putem njihove interiorizacije i univerzalizacije. Kao sto je kod Hegela obidno sludaj, taj proces ima tri momenta. Prvo, u ,,seianju", opaLai se izdvaja od spolja5njih uzrodno vremenskih sadti.aia i uvodi u subjektov sopstveni unutra5nji prostor i vreme; taj put je na njegovom raspolaganju kao sludajan element koji se u svakom momentu moZe prizvati u seianje. Kada se opaLai prenese u razum' on potpada pod njegovu vlast. Razum s njim moZe da radi 5ta hode: da je razloZi na sastavne elemente i da ih, potom, kombinuje u raznorazne ,,neprirodne" celine, ili moZe da ih uporeduje s drugim opaZajima i izdvoji im zajednidke odlike. Sve ovo je rad ,,ma5te" koja postepeno vodi ka simbolu. Pryo, pojedinadna slika simbolizuje neku sloZeniju mreZu predstava ili neko op5te svojstvo (lik brade, na primer, moZe da nas podseti na nediju snaZnu misao, muSkost, autoritet, itd.). To op5te svojstvo, medutim, jo5 uvek je iskvareno potako da pravu jcdinadnom dulnom slikom koja ga simbolizuje
-
rr0z.e?
zato Delezov previd korelativan s Altiserovim? Delez se oprede-
,,objekta ,ul.tu.r;u" (simbolidka struktura proizvedena procesom saznanja).ukla-
p" ,r'or* imaginarno-simbolidko. Lakan je jedini toji tematizuje osu simbolid-
Lo-..ulno koja'utemeljuje preostale dve ose. Nadalje, zar ova opoziclja Deleza i Altisera ,r. o'blusnluru'dudnu zatuorenost
2t6
Bi6e da gore pomenuto Delezovo ogranidenje obja5njava njegov fanatidni antihegelijanizam. Moguie je, njemu nasuprot, pokazati daje sam Hegel, u odludujuiem delu svog sistema, bio ',dele-
itd.).ts7
ljilje za osu imaginarno-realno i iskljuduje simboliiko, dok se altiserovska dual,rort,,r.ulnog objekta" (to iest, doZivljene realnosti, objekt imaginarnog iskustva)
i
4. Ztgonetka,,mehaniike memorije"
i
osnovnu razliku njihovog ditanja Spi-
Altiserov Spinoza je Spinoza simbolidke strukture, subjektnosti znanja, osloimaginirnih afekaia, dok je Delezov Spinoza Spinoza realnih, ,,anarhid-
lroclen od
rrih" telesnih meiavina. 1s8 Vid. G. V. F. Hegel, Enciklopedija filozofskih znanosti, Veselin MasleSa' 374-389. Ovde se oslanjamo na odIII, str. deo Srrftrjevo, 1965, Filozofija duha: liirru, rnada donekle jednostranu, rekonstrukciju Hegelove argumentacije_u fohn Mccumber, The company of words: Hegel, Language, and systematic Philosophy, lrvirrrston, Northwestern University Press, 1993' pp' 215-49. 217
opstost postiZemo tek kada se napusti svaka slidnost izmedu opSteg svojstva i slike koja ga predstavlja. Ovim putem dolazimo do Reti: do spolja5njeg, arbitrarnog znaka dija veza s njegovim znatenjem je u potpunosti arbitrarna. Samo to podredivanje znaka disto rar.nodu5noj spolja5njosti omoguiava znadenju da se oslobodi dulnogopai.aja i na taj nadin isdisti do istinske opitosti. Tako se znak (red) postavlja u svojoj istini: kao disto kretanje samoukidanja, kao entitet koji zadrLava svoju istinu tako Sto se bri5e nasuprot svom
nadne predstave koja se odnosi na ne5to transcendentno, na spoljabnji sadrLaj. Redeno savremenim terminima: predstavljadki jezik je samoponi5tavajuii medijum predstavljanja-preno5enja nekog univerzalnog pojmovnog sadrLaja koji tom medijumu ostaje spoljaSnji: sam medijum funkcioni5e kao ravnoduSno sredstvo prenosa nezavisnog sadrLaja. Tu nedostaje red koja ne bi samo prosto predstavljala spolja5nji sadri,aj, nego bi ga i konstituisala, stvarala, rei kroz koju bi oznadeni sadri,aj mogao da postane ono Sto jeste
znadenju.
ukratko,,,performativ". Kako, onda, polazeci odavde da dodemo do govora koji deluje kao adekvatan medijum neodredenog mi5ljenja? Na ovoj tadki prelazimo na iznenadenje koje tumadima Hegela zadaje mnoge nevolje. Izmedu ,,verbalne memorije" koja garantuje konkretno jedinstvo zna(enja i izraza i prave ,,misli", Hegel, donekle zagonetno, umeie ,,mehanidku memoriju", deklamovanje nizova redi u kojima se nijednoj reii ne pridaje smisao, ukratko jedan oblik ,,napuStanje duha" (Geistesveilassen) kao sam prelaz na aktivnost mi5ljenja. Poito je izloLio kako znak ostaje unutar predstave, to jest spolja5nje sinteze znatenja i izraza, Hegel ne uklanja ,,laLno" jedinstvo znaka odbacivanjem njegove spoljaSnje strane - izraza kao spoljaSnjeg medijuma oznadenog sadrLaja. Naprotiv, on uklanja, Zrh.uje sam unutra5nji sadrZaj. Ishod tako radikalne redukcije je da, u prostoru jezika, ,,regresivno" dolazimo do nivoa biia, kao najdistije kategorije. Hegel u razmatranju mehanidke memorije razum pominje kao ,,biie, opiti prostor imena kao takvih, to jest besmislenih redi",tsr koje na neki nadin nestaju i pre nego se uzdignu, prostor ,,redenica" kao ,,i5dezavajuie, nestajuie, potpuno idealne realizacije koja se odvija u elementu nemiraD.r60 Ovde vi5e nemamo posla s redima predstavljadkog jezika kao op5tim tipovima utvrdenih veza izraza i njihovih znatenja (red ,,konj" uvek oznaiava...) nego tisto bivanje, tok besmislene individualnosti redenica a da ih jedino povezuje -prazna vezivna traka" samog razuma.
,,Verbalna memorija" potom internalizuje i univerzalizuje sam spoljaSnji znak koji oznatava op5te svojstvo. Rezultat do kojeg tako dolazimo je ,,predstavljaiki jezik" sadinjen od znakova koji su jedinstvo dva sastojka. S jedne strane, imamo univerzalizovano ime, mentalni zvuk, tip koji se prepoznaje kao isti u razliditim redenicama; a s druge strane, imaryo njegovo znaienje, neku op5tu predstavu. Imena u',,predstavljatkom jeziku" imaju fiksni op5ti sadrZaj koji nije odreden njihovim odnosom prema ostalim imenima nego odnosom prema predstavljenoj realnosti. Ovde je red o standardnom pojmu jezika kao skupa znakova s utvrdenim opitim znadenjima koja odraZavaju realnost, pojam koji u sebi sadrZi trijadu samog znaka qua tela, oznadenog sadrZaja u duhu subjekta i realnosti na koju se znak odnosi. ]ednostavno preteorijsko dulo kaZe nam da ovde neSto nedostaje: da to joS'nije istinski, Livi iezik. Ono $to nedostaje je uglavnom dvostruko: s jedne strane, sintaktidki i semantidki odnosi izmedu samih znakova, to jest, samoreferentna cirkularnost na osnovu koje se uvek moZe reii da je znai.enje redi u nizu drugih redi (kada se na pitanje: Sta je kamila? Obidno odgovara nizom redi: to je detvoronoZni sisar koji lidi na konja, samo 5to ima veliku grbu na ledima, itd.); s druge strane, nedostaje odnos prema govornom subjektu. Nije jasno kako se sam subjekt utiskuje u ,,predstavljadki jezik" kao ogledalo tri nivoa: znakova, mentalnih ideja i realnosti. ZaHegela, fatalna slabost predstavljadkog jezika je u samom njegovom predstavljadkom karakteru, u dinjenici da on ostaje vezan za nivo Vorstellung, kao spoljaSnje, ko218
-
-
rse Hegel, op. cit., str. 387 (S 463) t6o lbidem, str. 325 (Dodatak).
219
Na ovom nivou, znatenje imena jedino moZe da podiva u dinjentct da ono prati i/ili inicira ostala imen a' Iedino ovde nastaje istinska' konkretna negativnost jeziikog znaka' PoSto za nastanak te negativnosti nije dovoljno da se red svede na dist tok samobrisanja' to onda i ono njeno van nje same, to jest znadenje' mora da se "izravna", da se liSi sveg pozitivnog sadrZaja, dok jedino ne preostane koprazna negativnost koja ,,je" subjekt. odigledna je hristoloska notacija ovog Zrtvovanja predstavljadko-objektivnog znadenja: svodenje redi na dist protok bivanja nije samobrisanje redi nasuprot Smislu nego predstavlja smrt samog tog Smisla, isto kao Sto smrt Hrista na krstu nije smrt zemaljskog boLjeg predstavnika nego s6mog onostranog Boga. Ovde je sadrzan Hegelov istinski dijalek-
tidki uvid: kamen spoticanja istinski-beskonadne aktivnosti miSljenja u ime predstavljanja nije spoljaSnja pojava nego je sama utvrdena op5tost njenog unutra5njeg smisla' PraZnjenje koje se ovde zbiva je dvostruko' Pryo' uklanja
se
ukupanobjektivno-predstavljadkisadrZaj,takodajedinopreostaje praznina samog razuma (subjekta) - lakanovski redeno' od znaka Loji predstavlja ne5to (pozitivan sadrZaj) za nekoga, prelazimo na orrruii,.ry koji predstavlja sam subjekt za druge oznaditelje. Medutim, istim nadinom, sam subjekt (S) prestaje da bude punofa doZivljenog unutraineg sadri.aia, zna(enja, i postaje ,,precrtan"' ispraZnjen, sveden na $ - ili, kako to Hegel kaZe' posao mehanidke memorije je ,,da tlo svoje unutra5njosti izravna u disto biie' u dist prostor-. . bez suprotstavljanja nekoj unutraSnjosti subjekta"'16I Saeini
se da
to izmide deridijanskom ditanju pre-
tUarm,str. -1o mokomeje,'Mehanidkamemorija''vrsta',i5dezavajuiegposrednika'',ospoljenje 389 (S 464).
predstavljadkoje kasnije biva ukinuto u unutiainjosti duha:.brisanjem ukupnog praapsolutnu i odriava srvara memorija,' koi unotraSnleg sadrZaja ,,Mehaniika Ukratko' sadrZajem' duhovnim ispunien kao duha' .n"a11okuo ,rri.,,, Prostor .ua**titn brisaniem ukupno isiazanog predstavljadkog sadrZaja "Mehaniika memorija" pravi mesto tu tibirkt izricania. Ovde je kljuina meduzavisnost i nastabli,rut ,p."'.*unog" subjekta qua tiste piaznine (S): ovde je Hegel neodekivano aparata dr2avnih ideololkih heduzavisnost artikuliSe ode ,uk il ir".rr, k"oli tat (ideololke prakse qua puka spoljasnjost ,,mehanidkih" rituala) i procesa subjektipojam suvizac\je. P.oblem t Alti..to-, medutim, jeste u tome Sto mu nedostaje
mo to ,,ravnanje", to svodenje na biie, na novu neposrednost reai, Pristupimo toj odludnoj otvara performativnu dimenziju - zaSto? Realphilosophie jednog odlomka iz ]enaer [Jenske realtadki putem ne fitozofijel u kom Hegel opisuje kako ,,na pitanje 'Sta je ovo?' obidno odgovaramo: to je lav, magarac, itd. A to je - poito ovo znati da nije u pitanju Zuta stvar koja ima noge, itd., kao neito nezavisno za sebe, nego ime, ton mog glasa - neSto sasvim razlidito od onoga Sto je u opaLaiu.I to je (njegovo) istinsko biieD.162 Hegel nam skreie paZnju na paradoks imenovanja, toliko odit da se preko njega preiutno generalno prelazi: kada kaZem ,,Ovo je jedan slon", ono Sto doslovno, na najelementarnijem nivou wrdim jeste da je to ogromno stvorenje sa surlom, itd.' zaista zl'uk u mojim ustirna, detiri slova koja sam izgovorio. lJ svom I Seminaru o Frojdovom tehnidkom pisanju, Lakan igra na isti paradoks: kada se izgovori red ,,slon", slon je tu u svem svom masivnom prisustvu mada se u realnosti ne moZe videti, to je pojam koii izraLava -sada5njost.r63 Ovde vidimo neodekivan stoidki aspekt kod Hegela (i Lakana). Hegel je, medutim, imao na umu ne5to drugo: da prosta, naizgled simetridna inverzija ,,slon je.'. (detveronoZna Zivotinja sa surlom)", u ,,ovo je jedan slon", ukljuduje preokret predstavljadkog konstativa u performativ. To & re(i da, kad kaZem ,,slon je... (detveronoZna Zivotinja sa surlom)"' ,,slona" tretiram kao predstavljadko ime i istidem spoljaSnji sadri'ai koji ono oznadava. Medutim, kada kaZem ,,ovo je jedan slon", onda njegov simbolidki identitet prenosim na neki objekt; a time skupu realnih svojstava dodajem simboliiko objedinjavajuie svojsfvo kojim se skup menja u jedan objekt identidan sa sobom. Paradoks simbolizacije proistibjekta oznaditelja (s): poSto subjekt redukuje na imaginarno priznanje u. ide.oloStom smislu, on ne uspeva da zahvati korelaciju nastanka subjekta i radikalnog gubitka smisla u besmiilenom ritualu. Na donekle drukdijem nivou, isti paradoks definise status Zene kod Vajningera: Lena ie subjekt par excellence upravo onoliko koliko nas ta praznina suodava sa subjektom kao praznim kontejnerom smisla... 162 G. W. F. Hegel, lenaer Philosophie' Meiner, 1931' S' 183' 163 Jacques Lacai, The Seminar of lacques Lacan I: Freud's Papers on Technique, 1953-54, ed. ]acques-Alain Miller, trans. lohn Forrester, Cambridge' Camlrridge University Press, 1988, pp. 242-43 [prim. urednika]. 221
220
de
iz dinjenice da se objekt kao jedan konstitui5e putem svojswa
koje je radikalno spoljaSnje samom objektu, njegovoj realnosti, 5to se radi imenom koje s objektom nema nikakve slidnosti' Objekt postaje jedno dodatkom nekog, potpuno niStavnog samobrisanja bica, Ie peu de rdalitd [maldice stvarnosti] nekolicine n'ukova muve koja pravi slona, kao Sto s imenom Monarha, svoj znadaj stide ovo imbecilno, sludajno telo pojedinca koje ne samo Sto ,,predstavlja" DrZa',u qua racionalni totalitet nego je i konstitui5e. U predstavljadkom imenu nedostaje ta performativna dimenzija kojom se u sam oznadeni sadri.aj oznaditelj utiskuje kao njegov sastavni deo (ili, kao 5to Lakan kaZe, kojom oznaditelj ,,upada u
jedno provokativno i pronicljivo ditanje Hegelovog dijalektidkog procesa kao samoodnosne operacije sa simbolidkim ,,oznakama" (Hegelov nemadki termin je Merkmah francuski ekvivalent bio bi trait signifiant, oznatavajuie svojstvo). Dolazimo na polaznu tadku procesa,,,tezu", operacijom,,neposredovanja-skraien ja" : niz mar kera M, ... M, skraiuje se markerom Mk diji sadrZaj (to jest, ono 5to marker oznadava) dine sami ti nizovi:
(M, ... Mj) Mu:
Mk
Na osnovu do sada redenog nije te5ko izvesti kako Hegelova dualnost ,,predstavljadkih imena" i ,,imena kao takvih", izloirna u razmatranju mehanidke memorije, u potpunosti odgovara lakanovskoj opoziciji znaka i oznaditelja. Znak se defini5e utvrdenim odnosom oznaditelja prema oznadenom koje je predstavljeno oznaodnosno, svojim znatenjem. Dok oznaditelj, putem diteljem svog stalnog klizanja, i time Sto referira na druge oznaditelje u lancu, ostvaruje udinak smisla. Znak je telo u odnosu s drugim telima, oznaditelj je dist protok, ,,dogadaj". Znak se odnosi na supstancijalnu punoiu stvari, a oznatitelj referira na subjekt qua prazninu negativiteta koji posreduje samoodnoSenje oznatavaju(eg lanca (,,oznaditelj predstavlja subjekt za druge oznaditelje")' Mada je teiko zamisliti jaii kontrast od onog kada Hegela uzmemo kao delezovca, u Hegelovoj ,,Mehanidkoj memoriji" sreiemo pojam Smisla kao distog Dogadaja, 5to je kasnije Delez artikulisao u Logici smisla. Dokaz da je Hegelova dijalektika zaista logika oznaditelja avant la lettre dao je DZon Mekamber []ohn McCumber] koji u svojoj knjizi The Company of Words fDruitvo retif,tCa predlaie 164
222
Vid. McCumber, The Company of Words, pp. 130-43.
(l)
Potom sledi inverzna operacija ,,eksplikacije" u kojoj niz M,
... M, izlaLe
oznadeno").
5. Hegelova logika oznaiitelja
- Mk
-
(Ml ... Mj)
(2)
Takode dolazi do jo5 jednog obrtanja - a kljudna tadka koju ovde ne smemo propustiti je da nas to dodatno obrtanje ne vraia na polaznu tadku, na (1) (ili, hegelovski redeno, da ,,negacija negane sadrZi povratak na podetak):
-cije"
(M, ...
M;)/Mr
(3)
Da bi istakao to pomeranje od (l) Mekamber koristi razne simbole, / umesto - ; pritom znak I odreduje kao ,,sintezu" u kojoj se istovremeno zbivaju eksplikacija i skraienje. Sta bi to moglo da znatl? U (3) marker Mo je in stricto sensu ,,refleksivan": on vi5e ne simbolizuje neposrednost apstraktno suprotstavljenu eksplikaciji, po5to ona eksplikuje same nizove koji su eksplikovali sAmo Mu u (2). Da bismo objasnili ovu ,,refleksiju", vratimo se logici antisemitizma. Prvo, niz markera koji oznadavaju realna svojstva su skraiena-neposredovana
u markeru,,ievrejin":
(pohlepan, profiterski, zaverenidki, prljav...)
- fevrejin (1)
Zatim obrdemo poredak i ,,eksplikujemo" marker ,,fevrejin" nizom (pohlepan, profiterski, zaverenidki, prljav...), to jest, nizovima koji nam daju odgovor na pitanje ,,Sta 'Jevrejin' znaii?": 223
]evrejin
-
(pohlepan, profiterski, zaverenidki,
Konadno, ponovo obrcemo poredak kao reflektivno skradenje nizova:
i
(pohlepan, profiterski, zaverenidki,
prljav"')
(2)
,,)evrejina" postavljamo
prljav...)/fevrejin
(3)
U iemu se taino sadrZi razlika izmedu (l) i (3X U (3) ,,Jevrejin" eksplikuje same prethodne nizoye koje iini neposrednim/ skraiuje. Pri tom, skraienje i eksplikacija dijaiektidki koincidiraju. To ie reii da u diskurzivnom prostoru antisemitizma, ne samo da kao fevreji prolazi skup pojedinaca zato Sto ispoljavaju nizove svojstava (profitirajudi...), nego oni imaju te nizove svojstava ZATO STO SU JEVREJI. To postaje jasno ako skraienicu u (l) prevederno kao:
(profiterski, zaverenidki. .-) se naziva
|evrejin
(1)
a eksplikaciju u (2) kao:
X je ievrejin zato ito ie (profiterski, zaverenitki, prljav"')
Iz te perspektive, jedinstvenost (3) je
sadrZana
(2)
u tome ito
vraca na (1) dok zadrZava povezanost iz (2):
X je (profiterski, zaverenidki.' .) zato ito je
levreiin
(3)
Ukratko, ovde fevrejin oznadava skrivenu osnovu fenomenalnih nizova stvarnih svojstava (pohlepan, profiterski, zaverenidki, prljav...). Na taj nadin dolazi do odredenog ,,preobraLaja": ,,levrejin" podinje da funkcionise kao marker skrivene osnove, misteriofr'], kojim se obja5njava "jezno je ne sais quoi lne znam 5ta vrejstvo" |evreja. (Poznavaoci Marksa ie odmah shvatiti kako su ove inverzije homologne s razvojem robnog oblika u Kapitalu:t6s prostom inverzijom ,,razvijenog" oblika u oblik ,,op5teg ekvivalenr6s
Karl Marks, Kapital: kritika politiike ekonomije, knj. I' MED' tom str.43 i dalje. fprim. urednika]'
Prosveta, Beograd, 1977,Pwa glava,
224
21'
ta", nastaje novi entitet, sam op5ti ekvivalent kao izr.izetak [:onstitutivan za celinu.) NaSa krajnja poenta je prema tome pre tehnidke prirocle: fr4ekamberove formule znadajno dobijajLr na j;rsnoii i moci uvirla ako nizove markera Mr ... M, zamenimo Lakanovim matheme S,, kacr oznaditeljem lanca znanja, a Mi., skraienicu niza lvlr... M,, s S,, kao Gospodarom-oznaiiteljem. Da tu taiku bol.je osvetlimo primerom koji je strukturno homologan s primerom antisernitizrna, naime antisocijalistidkom cinidnom poljskom dosetkom:,,Istina, nemamo dovoljno hrane, struje, stanova, knjiga, slobocle, ali na kraju krajeva kakve to ima veze, kad imamo socijalizarn!" Hegelijanska logika koja je ovome u osnovi bila bi slecleia: prvo, socijalizam je uzet kao prosta skraienica niza markera koji oznadavaju stvarne kvalitete (,,Kada imamo dovoljno hrane, struje, stanova, knjiga, slobode onda smo u socijalizmu"); onda se odnos okrede i referira na niz markera da bi se ,,eksplikovalo" znaienje redi socijalizam (,,socijalizam znadi dovoljno hrane, struje, stanova, knjiga, slobode..."); medutim, kada izvr5imo sledeiu inverziju, ne vrada rno se na polaznu tadku, po5to se ,,socijalizam" sada menja u ,,Socijalizam", u gospodara-oznaditelja, to jest, viSe ni.je prosta skraienica koja oznadava niz markera, nego je iine za njegovu skrivenu osnovu koja deluje u vidu mno5tva svojih izraza-udinaka. I podto je sada ,,Socijalizam" uzrok izraLen u nizu fenomenalnih markera, moguie je na kraju reii: ,,Sta mari ako svi ti rnarkeri nestanu -. nisu oni razlog naSe borbe! Osnovno je da jo5 uvek irnarno soci.lalizam!" Da sumiramo: u (1) marker skraienja-neposredovanja je prosto znak, spolja5nja oznaka datog niza, dok u (3) marker je oznaiitelj koji performativno uspostavlja niz u svojoj celini. U sludaju ( I ) Zrtve smo iluzije da je kompletni niz ne5to po sebi koje opstoji nezavisno od znaka, dok u (3) postaje jasno da je niz potpun, konstituisan, jedino putem relleksivnog rnarkera koji ga nadopunjuje, to jest, u (3) znak je ukljuten u ,;amu stvar" kao njen sastavni deo, tako da nestaje odstojanje koje je znak drZalo odvojeno od oznadenog sadrZaja. 225
va na doxa o Lakanu kojom se njegoyo udenje ograniiava na okvir tradicionalne filozofije. Daleko od toga da je u pitanju sludaj po-
t/;6t; t-' 'it "
9.
POMRACENIE ZNACENfA: O LAKANU I DEKONSTRUKCIJI*
eini mi se da je opravdano pitanje, prepuno preciznih i pronicljivih opaLanja, postavljeno u krugu dasopisa Agenda u vezi s osnovnim problemom: ,,(J iemu su stvarne razlike izmedu vaieg pristupa i dekonstrukcije?" Tako sam, postavljanjem tog pitanja neposredno zaSao u problem sloZenog odnosa izmedu Lakanove psihoanalize i Deridine dekonstrukcije. Evo preliminarnih rezultata mog nastojanja da razjasnim taj odnos.
I Moja prva tadka je disto ,,transcendentalna". Ona se tide ,'uslo-
va moguinosti" Deridinog dekonstruktivistidkog ditanja Lakana: na kog Lakana se to ditanje odnosi? Moja je hipoteza da deridijansko dekonstruktivistidko ditanjet66 svodi korpus Lakanovih teksto-
* Izvorno objavljeno kao ,,Prolegomena to a Future Answer to Dr. Butler", Agenda: Australian Contemporary Ari sq, 1995, pp. 45-6-7. elanak je napisan ka'o odgovor na niz pitanji koje je Reks Batler postavio ZiZeku povodom niza njegovih predavanja lioja je odriao na Osmoj godiSnjoj konferenciji Austrahjskog centra za psihoanalizu u frojdovskoj oblasti, Melburn 13. avgusta 1994' (ZlLekovo drugo predavanje u ovom zborniku je pre5tampano kao 4' poglavlje, "Yeze froj' dovske oblasti s masovnom kulturom"). Pomenuta pitanja navedena su u Agenda a4, pp. 63-80. [prim. urednika]. 166 Jacques Derrida, ,,Le facteur de la vdrit6", v The Post-Card: From So' crates to Freid anrJ Beyond, trans. Alan Bass, Chicago, Universify of Chicago Press, 1987, pp. 413-96. [prim. urednika]. 226
gre5nog ditanja, ta doxa definitivno u Lakanu ima svoje uporiSte: sam Lakan desto podleZe njenom iskuSenju, ta doxa je vrsta ,,spontane filozofije (lakanovske) psihoanalize". Koje su, onda, njene osnovne konture? Od momenta kad udemo u simbolidki poredak zauvek se gubi neposrednost presimbolidkog Realnog: istinski objekt Zelje (,,majka") postaje nemogui-nedostiZan. Svaki pozitivan objekt koji sreiemo u realnosti vei predstavlja zamenu za izgubljeni original, incestuoznu Dingkoja je nedostupna samom dinjenicom jezika - odavde proistide ,,simbolidka kastracija". Samo postojanje doveka qua biia-u-jeziku, tako gledano, stoii pod znakom neukidivog i konstitutivnog nedostatka. Mi smo zagnjureni u univerzum znakova koji nas zauvek spredava da dostignemo Stvar. 'l'akozvana ,,spoljna realnost" sama po sebi vei je ,,strukturisana kao jezik", to jest, njeno znadenje je uvek-ve6 naddeterminisano simbolidkim okvirom kojim se strukturi5e naSe opaZanje stvari. Simbolidka instanca odinske zabrane (,,Ime-Oca") samo personifil
ne do uzviSenosti Stvari", to jest, preobrazi se u zamenu nemoguiu Stvar. Tako se ostaje veran telji bez utapanja u smrtnom vrtlogu Swari. Takvim (pogre5nim) ditanjem Lakana neki nemadki filozofi su doili do zakljudka da Antigonino istrajavanje u Zelji tumade kao negatitan stav, to jest, kao egzemplaran sludaj smrtne opsednutosti Sfvarju koja ne moi'e da dostigne sublimaciju, pa se da sva poenta Lakausled toga gubi u ponoru samoubistva -je kao novog ditanja Antigone nije u tome da predstavi kao egzemplaran sludaj psihoanalitidke etike prema kojoj ,,sa Zeljom nema kompromisa!" Politidke posledice ovakvog ditanja Lakana su jasne: politidko polje se karakteriSe radikalno ambivalentnim odnosom subjekata prema javnoj Stvari (res publica), jezgru Realnog oko kojeg se okrede Livot za)ednice. Subjekt qua nien dlan nije samo razapet izmedu svojih ,,patolo5kih" potreba i njihovog odnosa prema Stvari, nego je i njegov odnos prema Stvari takode rascepljen: s jedne strane, zakon Zelje nareduje nam da zanemarimo svoje patoloSke interese i sledimo svoju Stvar; s druge strane, jedan dak viSi zakon (Bernard Bas [Bernard Baas] ga ispisuje s velikim ,,Z"rez1 nalaZe nam da odrZimo minimalnu distancu prema svojoj Stvari, to jest, da imamo na umu, u vezi sa svakom politidkom akcijom koja ide
u prilog njene realizacije, da ,,to nije to" lce n'est pas 9a]. Swar moZe da se pojavi jedino u svom povladenju, kao nejasna osnova koja motivi5e naiu aktivnost, ali koja traii moment u kom nastojimo da je shvatimo u njenoj pozitivnoj ontoloSkoj konzistenciji. Ako zanemarimo Zakon, biiemo pre ili kasnije uhvaieni u ,,totalitarni" samodestruktivni circulus vitious. Ono $to mami iz pozadine je, naravno, Kantova razlika izmedu konstitutivnog i regulativnog aspekta: Stvar (na primer, sloboda) mora da ostane regulatisvaki pokuSaj njene pune realizacije jedino movan ideal - poSto Ze da vodi u najstrainiju tiraniju. (Lako je ovde izloZiti konture 167
ZiLek se poziva na Bernarda Basa, ,,Das offentliche Ding", u: Ethik und
Psychoanalyse,
ed. Hans-Dieter Gondek and Peter Widmer, Frankfurt, Fisher,
1994. [prim. urednika]. 228
Kantove kritike izopadenja Francuske revolucije u revolucionarni teror jakobinizma.) A kako da ovde izbegnemo priznavanje reference prema savremenom politidkom pejzaLu, s dva ekstrema neprincipijelnog liberalnog pragmatizma i fundamentalistidkog fana, tizma?
U prvom pristupu, ditanje Lakana ne moZe da ne izgleda uverljivo, gotovo je samorazumljiva stvar - a ipak, ono dto ga dini sumnjivim upravo je lakoia ovog prevoda lakanovskih pojmova u moderne strukturalistidke i/ili egzistencijalistidke filozofeme konstitutivnog nedostatka, itd. Da formuli5emo donekle zao5treno: ovde imamo posla s ,,idealistidkim" iskrivljavanjem Lakana. Toj ,,idealistidkoj" problematici Zelje, njenom konstitutivnom nedostatku, trebalo bi suprotstaviti,,materijalistidku" problematiku realnosti nagona. To ie reii da za Lakana ,,Realno" nije, u kantovskom modusu, disto negatirma kategorija, oznaka granice bez ikakve specifikacije onoga Sto je izvan nje. Realno qua nagon je, naprrotiv, agens,,pokretadka snaga" i.elje. Taj,,aktivni" (i ne disto ne'frativan) status nagona, ,,presimbolidkog" libida, navodi Lakana da claborira mit o ,,lameli". U njemu on - u obliku mitske pride, a rre pojmovne artikulacije izlai.e,,stvarnu genezu", to jest, ita je rrroralo da se dogodi pre simbolizacrje, pre nastanka simbolidkog poretka.
Uzgred, ovo 5to smo uprayo izloLili nikako ne implikuje da je l{ealno ili nagon, u pogledu ontoloikog statusa, nekakva puna supstancijalnost, pozitivna,,grada" formalno-simboliikih struktura. Ono 5to je Lakan uradio s pojmom nagona zadudujuie je slidno onome Sto je Ajn5tajn u op5toj teoriji relativnosti uradio s pojrnom gravitacije. AjnStajn je,,desupstancijalizovao" gravitaciju njenim svodenjem na geometriju: gravitacija nije supstancijalna sila koja ,,povezuje" prostor nego je ime za krivinu samog prostora. Na isti nadin Lakan je ,,desupstancijalizovao" nagone: nagon nije primordijalna pozitivna sila nego disto geometrijski, topolo5ki ferromen, ime za zakrivljenost prostora i.elje, to jest, za paradoks da, u tom prostoru, put do zahvatanja objekta (a) nije prav, po5to je 229
to (najsigurniji nadin da se ne dostigne), nego ga treba okruziti, pri,,kruZiti oko njega". Nagon je ta disto topoloska ,,iskrivljenost" konzumaciji direktnoj u nalaze rodnih instinkata koji zadovoljenje objekta.
Ukratko, Lakanova poenta ovde je da prelaz od radikalno ,,nemogu6e" Swari (materinske Stvari-tela koje se moZe zahvatiti samo na negativan nadin) do vladavine simbolidkog zakona, do Zelje regulisane Zakonom, a odrZavane osnovnom Zabranom, nije
direktan: izmedu,,disto",,,preljudske" prirode i poretka simbolidke razmene ne5to se dogada, a to ,,ne5to" je upravo realnost nagona ne viSe ,,zafroren krug" instinkata i njihovih urodenih ritmova -zadovoljenja (nagoni su vei ,,poremeiena priroda"), ali i ono sto joi nije simbolidka zelja koju odrLava zabrana. Lakanovska Stvar nije prosto ,,nemoguie" Realno koje se ulaskom simbolidkog poretka povladi u tamnu uvalu nedostiznog, nego je to sam svet nagona. Ovde je od odludnog znataia referenca na Selinga, poSto je on bio prvi koji je isti takav korak preduzeo u filozofiji' Njegova mitska prida o ,,dobima sveta" usredsredena je na proces u Bogu
koji prethodi aktuelnosti boZanskog logosa i taj proces je, kao sto smo vei videli, opisao u terminima koji jasno utiru put za Lakanov pojam Realnog u sludaju nagona.
II Dakle, u demu se tadno sastoji razlika izmedu Lakana i dekonstrukcije? Dozvolite mi da to krucijalno pitanje razvijem apropo Deridinogpara,,dopuna/centar". Na nadin koji podseia na fukoovske beskonadne varijacije kompleksa heterogenosti odnosa moii (da idu na gore, na dole, doslovno), Derida takode voli da se upuSta u brojne varijacije koje se odnose na paradoksalni karakter dopune (ekscesnog elementa koji nije ni unutra ni van; koji je isti,n.,t i, niza kome pripada a u isti mah ga nadopunjuje, itd'), La-
kan, njemu nasuprot - postupkom koji bi za Deridu' naravno, znaiio povratak u tradicionalni filozofski diskurrs - direktno nudi 230
pojam tog elementa, naime pojam gospodara-oznaditelja, S,, u odnosu prema Sr, ,,uobiiajenog" lanca znanja. Taj pojam nije prosto jednoznadan, nego je u pitanju pojam same strukturne ambivalentnosti. To ie reii da Lakan ponovo objedinjava u jedan i isti pojam ono Sto Derida drZi odvojeno. Kod Lakana, S, simbolizuje dopunu - svojstvo koje Strdi, ali koje je kao takvo, upravo kao eksces, neizbeino - a istovremeno i totalizovanje gospodara-oznaiitelja. Ovde, u tom ,,spekulativnom identitetu" dopune i centra, podiva implicitno ,,hegelovski" potez Lakana: centar koji Derida nastoji da ,,dekonstruiSe" u krajnjem je sama dopuna koja preti da potkopa njegovu totalizujuiu moi, ili, redeno na Kjerkegorov nadin, nadopuna je sam centar ,,u nastajanju". U tom preciznom smislu, dopuna je uslov moguinosti i uslov nemoguinosti centra. Mutatis mutandis isto vaZi za par ,,glas/pismo". U svojoj dekonstrukciji zapadnog logo-fono-centrizma Derida je predloZio ideju da se metafizika prisustva u krajnjem temelji na iluziji ,,slu5anje-sebe-dok-govorim" ls' entendre-p ailerl, na iluzornom iskustvu glasa kao transparentnog medijuma koji nam obezbeduje i garantuje neposredno prisustvo sAmog govornika. U svojoj teoriji glasa kao parcijalnog objekta u paru s ostalim takvim objektima (dojkama), Lakan nadopunjuje Deridu hegelovskim identitetom kao jedinstvom suprotnosti. Istina, iskustvo s'entendre-parler sluLi uterneljenju lluzlje transparentnog prisustva sdmog govornog subjekta. Medutim, nije li u isto vreme glas ono 5to najradikalnije osporava prisustvo subjekta i samu transparentnost? Ne pisanje, koje osporava glas takoreii s ni5tavne, minimalne distance, nego sam glas, skloni smo da kaZemo: glas kao takav je neobja5njivo prisustvo - dujem sebe kako govorim, a ipak ono Sto dujem nikad nije moje puno ja nego parazitsko, strano telo u mom sopstvenom srcu. Ukratko, glas je ono na radun dega ,,sebe mogu da dujem kako rnislim", tako da osnovna molba subjekta u pogledu nedijeg govora jeste ,,Hoie5 li da uiuti5, da bih mogao da dujem sebe kako raznri3ljam!" Taj stranac u meni ima pozitivnu egzistenciju u razliditim vidovima, od glasa savesti do glasa progonitelja u paranoji. 23r
Glas ,,identiteta sa sobom" podiva na iinjenici da se glas qua me' dijum transparentnog sarnoprisustva podudara s glasom qua sttanirn telom koje ,,iznutra" podriva moje samoprisustvo. S obzirom na unutra5nje trenje glasa, napon izmedu glasa i pisma je vec sekundaran; to unutrainje trenje u njemu takoreii je izme5teno u odnos glasa prema pisrnu qua njegovom spoljainjem Drugom. Prema tome, status glasa kod Lakana ne svodi se na prosto sirnetridno obrtanje deridijanskog pojma pisma kao nadopune, to jest, nije red o tome cla urnesto pisma kao nadopune glasa, sada irnamo glas kao nadopunu pisma: sama iogika odnosa je u svakom sludaju drukdija. Kod Lakana, glas pre pisanja (i pre kretania diffdrance) jeste nagon i, kao takav, uhvaien je u suprotnost zatvore-
nog kruZnog kretanja. Izbacivanjem njegove sopstvene neprozirne materijalnosti u ,,spoljaSnjost" pisma, glas se uspostavlja kao idealan medijum samotransparentnosti. MoZda u tome podiva ponor koji Realno koje pripada suprotnosti zauvek razdvaja od Deridine dffirance: dffirance upuiuje na konstantno i konstitutivno odgodenog nemoguteg identiteta sa sobom; dok, kod Lakana, ono Sto kretanje simbolitkog odgadanja-zamene nikad ne uspeya da postigne nije identitet nego ftealno koje pripada suprotnosti. Ono, na primer, Sto u druStvenom Zivotu ne uspeva da izrazi mno5tvo (ideoloikih) simbolizacij a-narativizacija nije dru5tveni samoidenti' tet nego suprotnost, kolektivni rascep ,,politidkog tela".
Da rekapituliramo: Glas je za Deridu medijum iluzorne sarnotransparentnosti. Prema tome, dinjenica Sto glas iz strukturnih razloga uvek zakazuje u izlaganju te samotransparentnosti znaii da je on uvek vei zahva(en pismom, da uvek vei sadrLi minimum materijalnosti traga koji u njegovo disto samoprisustvo unosi meduprostor, jaz. U Lakanovom .grafu i.elje", medutim, znak je ostatak operacije oznadavanja, to jest, besmisleno pqrde Realnog koje preostaje po5to je izvrSena operacija ,,pro5ivanja" [capitonnage] ono ito se, odgovorna za stabllizaciju znadenja - ukratko, glas je neprozirnu u oznatitelju, suprotstavlja znaienju: on simbolizuje inerciju koja se ne moZe nadoknaditi znadenjem. On je samo di232
menzija pisanja koja obja5njava stabilnost znadenja, iii, da navedemo besmrtne redi Samjuela Goldvina: ,,Usmeni sporazum nije vredan papira na kojem je napisan". Kao takav, glas nije ni mrtav ni Ziv: njegov status je, pre ie biti, status ,,i"ivog mrtvaca", sablasne utvare koja nekako nadZivljava sopstvenu smrt, to jest, sumrak znatenja. Drugim redima, istina je da Livi glas moZe da se suprotstavi mrtvom slovu pisma, ali to je neobjainjiv Zivot ,,nemrtvog" monstruma, ne ,,zdrav" Zivot samoprisustva znaienja. Kao Sto sam vei rekao, ovaj paradoksalni status glasa moZe se forrnulisati u obliku hegelovske tautologije kao najvi5e protivretnosti. ,,Glas je glas" u s'entendre parler je tautologija istog tipa kao ,,Bog je bog": prvi glas (,,Glas j"...") je medijum samotransparentnog prisustva, dok je drugi glas (,,... glas") nejasna mrlja koja me decentrira iznutra, strano telo u samom mom sredi5tu: dakle, i ovde forma identiteta sadrZi krajnju heterogenost. Moj identitet sa sobom potkrepljen je sopstvenim ,,uslovom nemoguinosti", ,,sablasnim" stranim telom u mom sopstvenom sredi5tu. Stav ,,Dopuna je Centar", naprotiv, treba ditati kao ,,neodreden sud" u hegelovskom smislu pojma. Umesto tautologije koja daje formu radikalne suprotnosti izmedu dve pojave istog pojma, sama jukstapozictja dva pojma, koji izgledaju nesaglasni, iini vidljivim njihov ,,spekulativni identitet" ,,Duh je kost", na primer. Krajnji Lakanov ,,neodreden sud" je, naravno, njegova formula fantazije I O c, kojom se postavlja meduzavisnost diste praznine subjektivnosti i bezoblidnog ostatka realnog koji se, precizno redeno, opire subjektivizaciji: objekt a nije samo objektivni korelat subjekta, to je sam subjekt u svojoj ,,nemoguioj" objektnoj egzistenciji, wsta objektne prepreke koja zamenjuje subjekt. Isto stoji stvar i sa stavom ,,Dopuna je centar". Poenta nije samo u tome da centra nema bez dopune, da je samo dodatak ono 5to, retroaktivno, konstitui5e centar; sam centar nije niSta drugo do dodatak viden iz odredene perspektive pomeranje iz centra prema dodatku stvar je tadke glediSta, a ne ,,same stvari". Ovde se radi o disto topolo$kom pomeranju, koje je slidno pomeranju u statusu hrane popularne u niZoj 233
klasi nastale razvojem industrije masovne ishrane. Najjeftinija i najprostija vrsta hrane (Zito, crni hleb, na primer) postepeno je nestala s trZi5ta pod prinudom industrijski proizvedenog belog, kvadratnih hlebova ili hamburger zemidki, da bi se trijumfalno vratila samo kao najskuplji ,,prirodni" ,,domaii" specijalitet. Borba protiv neprozirnog glasa je, prema tome, borba protiv transparentnog samoidentiteta: u nastojanju da obuhvati dodatak, centar potkopava sopstvene osnoYe.
Da isto kaZemo na drugi nadin, Lakan osporava metafiziku prisustva na samoj tadki na kojoj se, izjednadavanjem glasa i subjektivnosti, dini se, priklanja jednoj od svojih osnovnih premisa. Na uZasavanje i/ili radost dekonstrukcije, on wrdi da se kroz glas subjektivizuje sam oznaiavajuci lanac - da pre glasa nema subjekta. Pisanje je po sebi nesubjektivno, jer ne ukljuduje nijedno subjektivno stanovi5te govora, nikakvu razliku izmedu izredenog sadrLaja i procesa izricanja. Medutim, glas putem kog se subjektivizuje sam oznatavajuti lanac nije glas kao medijum transparentnog samoprisustva znatenja, nego glas qua tamna mrlja ostatka koji se ne moZe subjektivizovati, tadka pomradenja znadenja, tadka na kojoj znaienje klizi u uZivanje fiouis-sense).* Ili da vi5e istaknemo: imamo lanac (pisanih) znakova koji transparentno oznatava svoje oznadeno: kada se taj lanac subjektivizuje? Kako je njegovo ,,ravno" znatenje (denotacija u kojoj ne odjekuje nikakva subjektivnost) preobraZeno u smisao? Samo kada joj se doda besmislena glasovna tamna mrlja koja, u svojoj neodredenosti, funkcioni5e kao prepreka subjekta. Lakanovski paradoks je, prema tome, u sledeiem: ako se (objektivno-denotativno) znatenje preobrazi u (subjektivno-ekspresivan) smisao, onda naprosto moramo da ga dopunimo besmislenom glasovnom mrljom: smisao = znatenje + besmisao. Prisustvo tog neprozirnog glasovnog dodatka podstiie magidan preobraLaj lanca pisanih oznaditelja u ,,subjektivizovan" govor u kome se, izvan denotativnog znatenja, moZe otkriti odjek tiie 234
* Znadenjska poenta koja se u prevodu kovanice jouis-sense neosetno gubi Prim. prev. se specifikaclje znatenja: uZivanje-u-smislu.
-
subjektivne pozicije izricanja. Upravo u tom smislu, Lakan moZe da wrdi da glas obja5njava minimum passage a l'acte Ipristupanja dinu] oznadavajuieg lanca. Biie dovoljno da se setimo primera ,,vatrenog govora", to jest, govornih akata u kojima je sama namera-oznaiavanja, intencija da se ,,ne5to kai.e", pomradena namerom da se dostigne i uni5ti jezgro Realnog, objet a u Drugom (kao Zrwi). Odludujuie je da je upotrebljen termin ,,vatreni govor", a ne ,,vatreno pisanje".
III Osnovna poenta, tako gledano, sadrZana
je u statusu eksce-
snog glasa koji simbolizuje pomradenje znatenja. Da bi se taj neobjaSnjivi glas izrazio, dovoljno je baciti kratak pogled na istoriju muzike. Ona zvudi kao nadopuna deridijanske istorije zapadne metafizike kao vladavine glasa nad pismom. Pogledamo li tu istoriju uvek iznova sreiemo glas koji preti da uspostavi poredak, 5to je razlog zaSto mora da se stavi pod kontrolu i podredi racionalnoj artikulaciji izgovorene i pisane redi, fiksiranoj u pismu. Da bismo oznadili opasnost koja nam ovde preti, Lakan je iskovao neologizam jouis-sense - uZivanje-u-smislu - Sto je moment u kome glas ,,razbesnelim" pevanjem odseca svoju usredi5tenost u znadenju, i prelazi u strasno samouZivanje. Dva primera ovog pomradenja smisla u strasnom samouZivanju su, naravno, klimaks (Zenske) operske arije i mistidno iskustvo. Nastojanje da se tim ekscesom vlada i reguli5e ide od drevne Kine, gde je car lidno odobravao
muziku, do straha od Elvisa Prislija koji je objedinio konzervativnu moralnu veiinu u SAD i komuniste-&rstorukaSe u Sovjetskom Savezu. Platon u DrL,avi muziku toleri5e samo ukoliko je ona podredena redi. Muzika je smeitena na raskrSie izmedu prirode i kulture. Ona nas, takoreii ,,u realnosti", osvaja mnogo direktnije od znatenja reti. Iz tog razloga ona moZe da posluZi kao moino oruLje obrazovanja i discipline, a ipak od momenta kada izgubi osno\lr i ude u samopokreiuti circulus vitiosus uZivanja, moZ,e da 235
podrije osnove ne samo drLave, nego i drustvenog poretka kao takvog. u srednjovekovna vremena crkvena vlast se suodavala s istom dilemom: zadivljujuie je koliko su energije i brige najviSi crkveni autoriteti (pape) uloZili u naoko tridavo pitanje regulisanja muzike (problem polifonije, ,,davoljeg tritona", itd')' Figura koja personifikuje dvosmislen stav vlasti prema ekscesu glasa je, naravno, Hildegard fon Bingen, koja je u muziku unela mistidno uzivanje i zbog toga bila na ivici ekskomunikacije, mada je pripadala najviSem nivou hijerarhije vlasti, bila savetnica cara, itd. Ista matrica ponovo je na delu u Francuskoj revoluciji, dije ideologije su nastojale da uspostave ,,normalnu" polnu razliku pod vladavinom nasuprot dekadentne aristokratske sklomuSke izgovorene redi nosti zadovoljstvu u slusanju kastrata. |edna od poslednjih epizoda te vedne borbe bila je zloglasna sovjetska kampanja, koju je podstakao Staljin, protiv Sostakovideve Katarine lzmajlove. Zaduduje da je jedan od glavnih prigovora bio da operu dini masa neartikulisanih krikova... Problem je, tako gledano, uvek isti: kako da spredimo da glas ne sklizne u strasno samouzivanje koje ,,elimini5e" pouzdanu mu5ku red? Ovde rei funkcioniSe kao ,,dopuna" u deridijanskom smislu. Moguie je pokusavati da se glas ogranidi, reguli5e, podredi artikulisanoj redi, a ipak ga nije mogude eliminisati u potpunosti, poito, kada se upotrebljava u pravoj meri ima vitalan znataj za vrSenje vlasti. (Biie dovoljno da se podsetimo uloge patriotsko-vojnidkih pesama u izgradnji totalitarne zaiednice, ili, jos flagrantnije opscenosti, hipnotizuju6ih ,,koradnica" mornaridke peSadije SAD. Nisu li njihov iznurujuii ritam i sadistidko-besmislen sadrLaj egzemplarni sludajevi strasnog uzivanja u sluzenju vlasti?)
IV Ovo nas vraia na problem kod Hegela, naime njegove dijalektike. |edno od postmodernih opStih mesta o Hegelu je prigovor ,,ogranidene ekonomije": u dijalektidkom kretanju, gubitak i nega236
je ono Sto se gubi sativnost su sadrZani unapred, smatra se - da da (sAma se odlika gubi vaZi puki aspekt dinjenica mo nesuStinski kao krajnji dokaz njenog nesuitinskog statusa), dok moZemo biti sigurni da ie suStinska dimenzija ne samo opstati, nego ie biti i pojadana isku5enjima negativiteta. Ukupna (teleolo5ka) poenta procesa gubitka i obnove je u tome da omoguii apsolutu da se odisti, da manifestno izloLi svoju suStinsku dimenziju oslobadanjem od nesu5tinskog, kao Sto zmija s vremena na vreme mora da odbaci svoju ko5uljicu da bi se obnovila. MoZemo videti gde taj prigovor, kojim se Hegelu podmeie opsesivna ekonomija tipa ,,Mogu vam dati sve izuzev ovoga" greSi i proma5uje cilj. Osnovna Hegelova premisa kaZe da svaki poku5aj ka razdvajanju suitinskog od nesuStinskog mora po sebi da se pokaZe kao neuspe5an. Kad god pribegnem strategiji odbacivanja nesu3tinskog da bih spasao su5tinsko, pre ili kasnije (ali uvek poito je isuvi5e kasno), prinuden sam da otkrijem da sam napravio fatalnu gre5ku u pogledu toga 5ta je su5tinsko i zato 5to mi je suStinska dimenzlja vei iskliznula kroz prste. Odludujuii aspekt istinskog dijalektidkog preokreta je to pomeranje u samom odnosu su5tinskog i nesuitinskog. Kada, na primer, neprincipijelno ulagivanje branim svojim nadredenim tvrdnjama da se to svodi na pitanje puko spoljaSnjeg prilagodavanja i da ih prezirem dok se duboko u svom srcu drZim svojih istinskih uverenja, onda sebe zaslepljujem u pogledu realnosti situacije. Naime, tada sam vei odustao od onoga 5to je zaista vai,no, po5to je moje unutralnje uverenje, iskreno kakvo samo moZe biti, ono 5to je stvarno,,nesuStinsko". ,,Negacija negacije" nije egzistencijalni potez kojim se subjekt pravi da sve stavlja na kocku, a u stvari Lrtvuje samo ono Sto je nesuitinsko. Pre ie biti da ona simbolizuje uZasavaju6e iskustvo koje doZivljavam kada, posle Zrtvovanja svega 5to sam cenio kao ,,nesuitinsko", iznenada uvidam da sam ve6 izgubio i suitinsku dimenziju, kojoj sam prvim Zrtvovanjem teZio. Subjekt spasava svoju koZu, preZivljava isku5enje, ali cena koju je za to morao da plati je u gubitku njegove sopstvene supstancije, najdragocenljeg jezgra 237
njegove individualnosti. Preciznije, pre tog,,preobraZaja" subjekt uop5te nije subjekt, polto je ,,subjekt" u krajnjem ime za sam ,,preobraZaj" supstancije koja se, posle svih diseminacija, ,,vraia u sebe", ali vi5e ne kao ,,ista". Zato suvi5e lako moZe da nas zavede Hegelov notorni stav o duhu kao moii ,,oklevanja s negativnim", to jest, obnove posle sopstvene smrti. U isku5enju apsolutne negacije duh u svom posebnom sopstl'u stvarno umire, to je kraj i gotovo je, tako da duh koji ,,vaskrsava" nije duh koji je prethodno izdahnuo. Isto vaZi i za Vaskrsenje. Hegel uvek iznova istide da Hrist na krstu zaista umire - i da se vraia kao Duh zajednice verujuiih, a ne lidno, kao osoba. Tako, opet, u moZda najduvenijem odlomku iz Fenomenologije duha Hegel tvrdi da je duh u stanju da ,,okleva s negativnim", da produi.ava moi negativnog, a da to ne znadi da, u isku5enjr,r negativiteta, subjekt samo ima da stisne zube i to istrpi - istina, izgubiie pritom ne5to perja, ali sve ie na kraju, magidno, ispnsti dobro. Hegelova ukupna poenta je u tome da subjekt ne preLivljava isku5enja negativiteta: on stvarno gubi samu svoju su5tinu i prelazi u svoje Drugo. Ovde se moZemo setiti naudnofantastiinih motiva promene identiteta, kada subjekt opstaje bioloiki, ali viSe nije ista osoba. O tome je red u Hegelovom preobraZaju, i naravno, u samom tom procesu subjekt se razgranidava od supstancije. ,,Subjekt" oznadava ono X koje je u stanju da preLivi gubitak samog svog supstancijalnog identiteta i da nastavi da Livi kao ,,prazna ljuska prethodnog sopstva". Do iste poente moZemo doii obraianjem paZnje na dijalektiku po sebi i za sebe. U danainjim ekolo5kim sporovima, pozicija ,,nemog po sebi" apstraktne op5tosti najbolje je izvedena od strane spoljainjeg posmatrada koji ,,ekologiju" razume kao neutralnu opStost roda koja se onda deli na mnoStvo wsta (feministidka ekoIogija, socijalistitka, New Age-ekologija, konzervativna ekologija, itd.). Medutim, za subjekt koji je ,,unutra", zauzet ekolo5kom bor-
bom, takve neutralne opitosti nema. Recimo, za feministkinju-ekologa, predstoje6a ekolo5ka katastrofa proistiie iz stava muike dominacije i eksploatacije, tako da ona nije feministkinja i ekolog 238
- feminizam joj daje specifidan sadrZaj njenog ekolo5kog identiteta, to jest, ,,nefeministiiki ekolog" za nju nije ekolog druge vrste, nego naprosto neko ko nije pravi ekolog. Ovaj - istinski hegelovpod ski - problem onoga ,,za sebe", op5tosti, zato glasi kako, konkretnim uslovima, univerzalna dimenzija moZe da postane opStost ,,za sebe"? Kako ona moZe da se postavi ,,kao takva", u jasnom kontrastu prema svojim posebnim kvalifikacijama, takcl da specifidno feministitku (ili konzervativnu, ili socijalistidku...) kvalifikaciju svog ekoloikog stava mogu, sa stanoviSta op5teg pojma ekologije, da shvatim kao neSto kontingentno. I, da se vratimo na odnos izmedu Deride i Lakana, tu podiva jaz koji rh razdvaja: za Deridu, subjekt uvek ostaje supstancija, dok je za Lakana (kao i za Hegela) subjekt upravo ono 5to nije supstancija. Sledeci odiomak Gramatologije u lom je pogledu tipidan: Kako god se [kategorija subjekta] modifikovala, kako god da je opremljena sveitu i samosve5tu, ona ie se, ukupnim tokom istorije, odnositi na supstancijalnost prisustva neporemeienog sluiajnostima, ili na identitet u odnosu sa sobom.r68
Za Deridu, dakle, pojam subjekta ukljuiuje minimum supstancijalnog identiteta sa sobom, jezgro samoprisustva koje ispod toka sluiajnih promena ostaje isto. Za Hegela, tome nasuprot, pojirm ,,subjekt" oznadava samu iinjenicu da supstancija, u jezgru rrjegovog identiteta, biva poremecena sludajnostima.,,Nastajanje subjekta-supstancije" simbolizuje hybrk kojim se puka akcidencija ili predikat supstancije, jedan podredeni moment njene celine, postavlja kao novi princip totalizacije koji sebi podreduje samu prethodnu supstanciju, preobraiajuci je u svoj poseban moment. U prelazu iz feudalizma u kapitalizam novac se, na primer - u srednjovekovno doba odito podreden moment u totalitetu ekonomskih (poSto je cilj kapioclnosa - uspostavlja kao sam princip totaliteta I rliste uveianje profita).,,Subjekt-supstancija koji nastaje" ukljudut68 Zak Derida, O gramatologiji, prevod s francuskog Ljerka Sifler-Premec l.ogcrs, Sarajevo, 1976,
str. 68-9. 239
je takvo kontinuirano izme5tanje centra. Uvek iznova, centar se preobraia u moment noye ovladalosti totalitetom drukdijim principom njegovog strukturisanja daleko od ,,dubljeg" agensa koji
-
odreduje, ,,vude konce" tog izmeStanja centra (to jest, princip strukturisanja totaliteta), ,,subjekt" oznatava prazninu koja sluZi kao medijum i/ili operator tog procesa izme5tanja.
Zato je potrebno odbaciti uobitajene formule vezane za Hegelovu ,,konkretnu op5tost" kao op5tost koja je jedinstvo sebe i svog Drugog (posebnog), to jest, nije apstraktno suprotstavljena bogatstvu posebnog sadri.aja, nego je samo kretanje samoposredovanja i samoukidanja posebnog. Problem s ovim standardnim ,,organskim" videnjem ,,konkretne op5tosti", kao Zivog supstancijalnog totaliteta koji se reprodukuje u samom kretanju svog posebnog sadrZaja, jeste u tome da ovde op5tost joS nije postala ,,za sebe", to jest, nije postavljena kao takva. Upravo u tom smislu, nastanak subjekta je korelativan sa postavljanjem op5tosti ,,kao takve", u svojoj suprotnosti prema posebnom sadrZaju. Vratimo se primeru iz ekologije: svaki poku5aj da se defini5e supstancijalno jezgro ekologije, minimum sadrZaja s kojim bi se saglasio svaki ekolog, neizbeZno je osuden na neuspeh, poSto se samo to jezgro menja tokom borbe za ideoloSku hegemoniju. Po socijalistima, krajnji uzrok ekoloSke krize treba traZiti u kapitalistidkom nadinu proizvodnje okrenutom profitu, 5to je razlog zaito za njih antikapitalizam predstavlja samo jezgro istinskog ekolo5kog stava. Prema konzervativcima, ekolo5ka kriza proistide iz iovekove prazne oholosti i volje za vladavinom svetom, tako da u ovom sludaju samo jezgro istinskog ekolo5kog stava dini smerno poitovanje tradicije. Za feministkinje ekolo5ka kriza proistide iz mu5ke dominacije, itd., itd. Ono o demu se radi u ideoloiko-politiakoj borbi, naravno, je pozitivan sadri,aj kojim bi se ispunio ,,prazan" oznaditelj ,,ekologija": ita znati biti ,,ekolog" (ili ,,demokrata", ili pripadati ,,naciji")? A naSa poenta je sadrZana u tome da je nastanak ,,subjekta" strogo korelativan s postavljanjem tog centralnog oznatitelja kao ,,praznog".,,Subjekt" postajem kada univerzalni oznaiitelj na koji referiram (,,ekologija", u na5em sludaju) viSe nije pupdanom vrpcom 240
yezan za neki posebni sadr'zaj, nego se doiivljava kao prazan pro-
stor koji treba ispuniti sadrZajem (feministidkinr, konzervativnim, drZavnim, protrZisnim, socijalistitkirn). Taj,,prazan" oznaiitelj o dijem pozitivnom sadrZaju ,,se radi" u ideoio5ko-politidkoj borbi ,,predstavlja subjekt za druge oznaiitelje", za oznaditelje koji simbolizuju svoje pozitivne sadrZaje.
V Lakan izlaZe konture te ,,desupstancijalizacije" koja vodi nastanku subjekta u svojim detaljnim komentarima trilogije Pola Klodela Kufontenovi fCofifontaine], koju je autor uzdigao u savremeni pandan Antigone.r6e Referenca na Lakanovu Antigonu, kao primer etike Zelje, postaia je tokom poslednjih godina opSte mesto - Sto je u znadajnom kontrastu s odsustvom reakcija na Lakanov komentar Klodelovog komada. To odsustvo reakcija, medutim, zaista ne iznenaduje, po5to su stvari kod Klodela daieko vi5e uznemiravajuie: nema trenutaka lepote stvorenih uzviSenim patosom tragidnih dogadaja na sceni, ima samo odvratnih tikova. Ogranidiiu se na prvi deo trilogije pod naslovom Talac. Radnja komada se odvija pri kraju Napoleonove vladavine, na imanju osiromaSene aristokratske porodice Kufonten na francuskom selu. Posle mnogo godina marljivog nastojanja, Sinja de Kufonten, pomalo uvele lepote u svojim poznim dvadesetim godinarna i poslednji dlan porodice koji tu treba da ostane, uspeva da ponovo sastavi ono Sto je posle revolucionarne oluje ostalo od irnanja. U olujnoj noii, iznenada je tajno poseiuje njen rodak Zori., naslednik imanja i vatreni rojalista koji je emigrirao u Englesku. Zahva6eni mistidnim transom uporedivim s onim u Vagnerovom Tristanu, Sinja i Zort polaZu zakletvrr na vednu ljubav kojom istovrerneno izraLavaju svoju duboku privrZenost porodidnom imanju i tituI6e facques Lacan, Le seminaire de lacques Lttcan 61,2nd edn., ed. ]acques-Alain Miller, Paris, Seuil,200l,
VIII: Le transfert, 1960*
pp.3I5-86 [prim" ured-
nikal. 241
li'
Dvoje ljubavnika se spajaju s perspektivom braka u cilju produZenja porodiine tradicije: oni su posveieni i tome Zrt*rju ,rr., ,,ro_ ju mladost i sreiu sve ito imaju je porodiina titula
i mali ko_ mad zemlje. Medutim, dolaze nove nevolje. Rodak se vraia u Francusku u vrlo osetljivoj tajnoj politidkoj misiji _ na njihovo imanje doveo je papu koji beZi od Napoleona. Sledeieg yutra Slnlu poseiuje Tisen Tirelir, oblasni prefekt i nouveau riche fnovi bogata5], osoba koju ona prezire. Tirelir, sin njenog sluge i dojilje, re_ voluciju je iskoristio za pravrjenje karijere: t uo tot utrri jakotinski opunomoienik naredio je pogubljenje Sinjinih roditelja u prisustvu dece. isti taj rirelir, arhineprijatelj porodice, sada dolazi sirryr sa sledeiim predlogom: njegovi ipijuni su ga obave stlli o Zori,o_ vom i papinom prisustlrr na imanju, i naravno, on ima strogo na_ redenje izPariza da ih odmah uhapsi. Medutim, on je sprenian da ih pusti da pobegnu, pod uslovom da je Sinja voljna da se uda za njega i tako mu prenese porodidnu titulu Kufontenovih. Mada Si_ nja ponosno odbija ponudu i otpu5ta Tirelira, potonji dug razgo_ vor s lokalnim sveitenikom, poverenikom porodice, urodiie pro_ menom njenog miiljenja. U svojoj paradigmatidno modernoy stra_ tegiji kojom je navodi da prihvati rirerirovu bradnu ponudu i ,uko spase papu, sve5tenik odbacuje bilo kakvo apelovanje na njenu sa_ vest ili obavezu. On neprekidno ponavlja da niko, iak ni ,a_ Bog, nerna pravo da od nje traZi tako uZasnu Zrhrr. Odluka je u potpu_ nosti njena: ona ima pravo da, bez ikakvog prekora, kaZe ne. Go_ dinu dana kasnije, Tirelir, kao njen muZ i piefekt Sene, vodi pre_ govore oko predaje pariza nadmoinim rojalistima. Svojim pr"go_ varadkim sposobnostima za sebe je osigurao jedan od .raymoenrJit poloi'aja u postnapoleonovskoj Francuskoj. Glavni preg'ovarat za povratak kralja nije niko drugi d,o ZorL, i nadalje, pr.goiori se vode iStog dana kada Sinja i Tirelir dobijaju sina. Nesposoban da otrpi to Sto je pokvareni i oportunistidki Tirelir ,r"r.rpiruo njihovu porodidnu titulu, Zori. s njim stupa u o5tar sukob. Medu njima je do5lo i do pucnjave u prisustvu Sinje. Zofi. biva smrtno pogod"rr, dok sinja svojim telom presre(e Zori,ov hitac, stiteii rirelira. u al-
ternativnoj verzlji scene koja sledi posle pucnjave, Tirelir, stojeti pored kreveta smrtno ranjene Sinje, od nje odajnidki traZi da mu cld znak kojim bi dala neko znatenje svom neodekivanom samoulriladkom gestu pri spasavanju Livota svog omrznutog muZa bilo Sta, dak i ako to nije udinila iz ljubavi prema njemu, vei sarno cla porodidno ime spase od sramote. Sinja na samrti nije izgovorila rri red: samo je znak svog odbijanja konadnog pomirenja s muZem tlala kompulzivnim tikom, konvulzivnim trzajima koji su svojom tuiestalo5iu iskrivljavali njeno lepo lice. Lakan ovde, s punim prav()m, samo ime ,,Sinja" dita kao iskrivljeno -signe" (na francuskom ,,znak").170 Ono 5to Sinja odbija da udini je da dA znak kojim bi se rrjcn apsurdni din Lrtvovanja za omrznttog muZa integrisao u sirnbolidki univerzum dasti i duZnosti, iime bi se umanjilo njegovo traumatidno dejstvo. U poslednjoj sceni komada, dok Sinja umire otl rane, Tirelir kralju nudi patetidnu dobrodo5licu u ime verne lirancuske.
.
Papa je u Klodelovom komadu prikazan kao nemoian, oseiapolusenilan starac, definitivno van svog vremena, kao personiirur, lihacija praznih rituala i beZivotne mudrosti jedne institucije u olraclanju. Restauracija ancien rigime posle Napoleonovog pada je ()l)scena parodija u kojoj glavnu red vode najpokvareniji skorojevii i rcvolucije, preobudeni rojalisti. Klodel na taj nadin signalizuje ,lrr poredak, zakoji Sinja preduzima poslednju Zrtvu, nije autentidrri stari poredak nego njegov povr5ni i nemoini privid, maska pod liojom svoju vladavinu udvr5iuju nove snage korupcije i degenera, rit:. 'lome uprkos, medutim, njena red je obavezuje, ili, kako Lali;ru l
tl,i,l"rr, pp. 329-30 fprim. urednika]. "u tit Ihidem, p.359 [prim. urednika].
242 243
nja moZe da se preuzme na sebe. ,,Bog je mrtav',, supstancijalna opitost za koju je subjekt spreman da Zrtvuje jezgro svojeg biia nije ni5ta drugo do prazna forma, smeian ritual lisen ikakvog supstancijalnog sadrtaja, a koji ipak drZi subjekt kao svog taoca. Moderni subjekt se konstituibe putem takvog gesta dvostru_ kog odbacivanja, to jest, Zrtvovanjem samog jezgra svog biia, svoje posebne supstancije za koju je inade spreman sve da Zrtvuje. Dru_ gim redima, on Zrtvuje svoje supstancijalno jezgro u ime univer_ zalnog poretka koji se, medutim, po5to je ,,Bog mrtav', otkriva kao beznadajna prazna ljustura. Zato se subjekt zatide u praznini apsolutnog otudenja, li5en dak i lepote tragidnog patosa. sveden na stanje radikalnog poniZenja, postavii i sam prazna lju5tura, subjekt je prinuden da se pokori ritualu i glumi oduievljenu privrzenost Swari u koju vi5e ne veruje ili je dak potpuno prezire. ViSe je nego jasna dinjenica da se Talac priblizava smeinoj i ekscesnoj melodrami, prema tome, nije znak slabosti samog komada. To je pre pokazatelj iorsokaka subjekta koji vise ne moze da se izrazi u tragidnom patosu: subjekt je lisen dak i minimalnog tragidnog dostojanstva. ovde je jasno vidljiv jaz koji Klodelov komad ruzdvaja od Antigone. Ako bismo Antigonu ponovo pisali kao modernu trage_ diju, morali bismo da menjamo pridu Sto se tide Antigoninog sa_
moubiladkog postupka i njegovog uzviSenog dostojanstva i okrenemo ga u sludaj smeSno tvrdoglave istrajnosti kojoj uopite nema mesta i koja je, po svoj prilici, oblikovana od strane sarne drzavne vlasti koju toboze dovodi u pitanje. Lakanova precizna formulacija
ove kljudne poente potpuno se uklapa u poziciju optuZenih u monstruoznim staljinistidkim procesima. u modernoj tragediji od subjekta se trazi da s uzivanjem prihvati i nepravdu koje se uzasava [,,i] est demandd d'assumer comme une jouissance l,injustice mame qui lui fait horreur'f..72 Nije li to potpuna kvalifikacija iorsokaka staljinistiikog subjekta? On ne samo ito je prinuden da Partiji zrh'uje sve do dega stvarno drLi - tradiciju, lojalnost prijateljima, itd. nego se od njega traLi da to udini s predanom ver, 172
244
lbidem. pp. 359. [prim. urednika].
no5iu. Zato smo u isku5enju da rizikujemo postavljanje hipoteze da nam staljinistidki monstruozni procesi, sa svojim samoponiZavanjima optuZenih (koji su prinudeni da za sebe traZe smrtnu kaznu, itd.) u kontekstu same dru5tvene realnosti, daju najjasniju aktualizaciju osnovne strukture moderne tragedije kako je artikulisao Lakan povodom Klodela. U meri u kojoj ostaje bez iezgra svog biia, subjekt biva odseien od moguinosti dostojanstvenog povladenja u tragidnu autentidnost. Sta onda od njega preostaje osim onog ,,Ne!", kao gesta odbacivanja koji se, kod Klodela, izraLava u vidu Sinjinih konvulzivnih trzaja. Takva grimasa, tik koji naru5ava harmoniju lepog Zenskog lica, registruje dimenziju realnog, to jest' subjekta qua ,,odgovora Realnog". Taj mali, jedva vidljivi tik - ,,odb1janie, ne, a non, taj tik, ta grimasa, ukratko, to grdenje tela, ta psihosomatineuporedivo uZasniji od Kiklopovog vrtloga realnog koji ka'r73 je slavio Seling, jeste elementarni gest histerije. Svojim simptomima histeridna Lena kaZe ,,Ne" zahtevima (dru5tvenog) velikog Drugog da ,,s uZivanjem prihvati nepravdu koje se uZasava" - recimo, da se pretvara da nalazi lidnu ostvarenost i zadovoljenje u izvrSenju ,,poziva" na nadin koji joj defini5e vladajuii patrijarhalni poredak.
Ovde moZemo da se podsetimo Lakanovog preokretanja stava Dostojevskog iz Braie Karamazovih: ,,Ako Boga nema, reie otac, sve je dopuiteno". Sasvim jasno, naivno shvatanje, po5to mi analitidari vrlo dobro znamo da ako Bog ne postoji, onda ni5ta vi5e nije dopu5teno. Neurotidari nam to pokazuju svakog dana'174 (Donekle patetidna potwda ovog preokreta stava Dostojevskog predstavlja neprilika intelektualaca bivSih disidenata u postkomunistidkim istodnoevropskim zemljama. Dok je komunistidka cenzura bila na delu bilo je moguie plasirati subverzivnu poruku izmedu ret73
Ibidem, pp. 359-60 [prim. urednika]' Jacques Lacan, The Seminar of lacques Lacan II: The Ego in Freud's 't'heory and in the Technique of Psychoanalysis, 1954-55, ed. lacques-Alain Millcr, trans. Silvana Tomaselli, New York and London, W. W. Norton, 1988, p. 128 lprim. urednikal. I7a
245
jer sama dinjenica zanu za
dova
cenzure odrtavala je paLnju ditalaca veskrivene poruke, tako da je svako razumeo na ita se pojedinadni tekst odnosi. Sada, kad cenzure nema i sve je dozvoljeno, zabranaje univerzalizovana. viSe nije moguie plasirati subverzivnu poruku: ditaoci je naprosto ne(e zapaziti; govor kritidkog intelektualca ne nailazi na reakciju...). Drugim redima, iinjenica da viSe nema Sudbine koja predodreduje moju krivicu nikako mi ne dopuita da uZivam u nevinosti autonomnog subjekta oslobodenog spoljasnjih standarda krivice. Pre ie biti da me odsustvo sudbine tini apsolutno krivim; oseiam se kriv, a da ne znam razlog zaito, i to neznanje me iak i viSe dini krivim. Ta ,,apstraktna krivica" je razTog za{to je subjekt sklon upadanju u ,,totalitarnu" zamku. Iz
tog razloga, moZe se reii da u konzervativnom stavu, prema kojem je sloboda modernog subjekta ,,Iatna", ima zrno istine. Histeridna uznemirenost pripada samom njegovom postojanju usled odsustva bilo kakvog dvrstog dru5tvenog identiteta, koji moZe da dode jedino od supstancijalnog smisla tradicije. Ta apstraktna, neodredena i iz tog razloga apsolutna krirrica, koja odnosi prevagu u subjektu oslobodenom sudbine, u krajnjem je objekt psihoanalize, poSto ista leZi u korenu svih oblika ,,psihopatologije". Upravo u tom smislu, Lakan twdi da je subjekt psihoanalize kartezijanski subjekt moderne nauke, to jest, subjekt koji se karakteriie stalnim nervnim naponom i nelagodom, ito proistite iz nedostatka podr_ Ske u velikom Drugom sudbine. Nije li krajnji dokaz znataja Lakanovog preokreta, kada je red o stal'u Dostojevskog, sadrZan u pomeranju od zakona qua zabrane ka vladavini ,,normi" ili ,,idea_ la", u Sta se danas osvedodayamo? U svim domenima naieg svakodnevnog Livota, od obidaja prilikom jela do seksualnog ponaianja i profesionalnog uspeha, ima sve manje i manje zabrana, a sve vi5e normi-ideala koje treba slediti. Suspendovan zakon-zabrana obnavlja se u vidu surovog superega koji subjekta ispunjava krivicom u momentu kada njegove radnje karakteri5e nedostatak u pogledu uvai.avanja normi ili ideala. odavde proistide lekcija katolicizma do koje Lakan izuzetno drZi: funkcija jasne i eksplicitne spolja5nje 246
zabrane nije u tome da nas udini krivim, nego, tome nasuprot, da nas oslobodi nepodnoSljivog pritiska krivice koja nas obuzima katla zakaLe intervencija zabrane. U na5em svetu kasnog kapitalizma subjekt nije kriv kad prekr5i zabranu. ViSe je verovatno da ie krivicu osetiti kada (ili, pre zbog toga 5to) nije sreian naredba da lrude sreian moi.da je krajnji nalog superega.
Ova prida o sreii podinje s Francuskom revolucijom. Na ita se taino svodi stav Sen Zista da je sreia politidki faktor? Poenta nije prosto u tome Sto su se ljudi oslobodili tiranije i imaju pravo cla budu sre6ni, i Sto je nova drZava obavezna da radi u interesu sreie svojih gradana. Ono Sto se pomalja iz potencijalno ,,totalitarrre" inverzije je da je tvoja duinosf da budeS sreian. Ako si, usred revolucije i neduvenih dogadaja nesreian, to znadi da si kontrarevolucionarni izdajnik. Robespjer je bio neprevaziden ekspert u rnanipulaciji krivicom usled oseianja nesreie i oseianja nelagode. U jednom od svojih velikih govora, po5to je upla5io ilanove Nacionale skupitine tvrdeii da medu njima ima mnogo izdajnika (niko nije mogao da bude siguran da se ne nalazi na listi), Robespjer je nastavio: ,,Ako je, u ovom momentu, bilo ko u ovoj sali upla5en, onda je to neoboriv dokaz da je izdajical" Ono s dime ovde imamo posla nije samo varijacija dobro poznate teme ,,Ako niste krivi, onda nema razloga da se plaiite!", nego i vidna manipulacija ieljom auditorijuma: krivica koju pominje Robespjer u krajnjem je I
poiitiakom procesu, koji tvrdi da je nevin, kriv tak
i u sludaju
da
je njegova odbrana istinita na nivou dinjenica. Brigom za svoju lidnu sudbinu takvi pokazuju ravnodusnost za proletersku stvar i za iinjenicu da njihov protest zbog nevinosti podriva autoritet partije i time slabi njeno jedinstvo: tako gledano, njihova stvarna krivica sadrZana
je u tom burZoasko-individualistiikom
stavu.
VI Uzgred redeno, slovenadka knjiZevnost nudi jedan primer ko-
ji ni na koji nadin ne gubi u poredenju
s Klodelom. Kritenje na savici Franca Preserna je epska poema iz detrdesetih godina XIX veka s tematikom nasilne hristijanizacije Slovenaca u IX veku. prerna mitskoj pridi o poreklu, ta poema je ,,utemeljila" slovenadku naciju. Istina je da sve do sada svaki slovenaiki skolarac mora da je naudi napamet. U uvodu se prvo opisuje herojska borba posled_ njih Slovenaca pagana: mesto njihovog poslednjeg boravibta je planinski zamak okruZen hri5ianima. U krvavoj noinoj bici svi su pobijeni, s izuzetkom mladog vode ertomira. po5to je iskoristio nered i not da pobegne, utotiSte je nasao u paganskom svetilistu koje vodi njegova velika ljubav, lepa sve5tenica Bogomila. Tu, medutim, ertomira deka neprijatno iznenadenje. Dok je on vodio svoje borbe, Bogomila se preobratila u hriiianstvo. Zato ona sada strasno pokuSava da ga ubedi da se i sam pokrsti posto njih dvoje mogu da se sjedine jedino u Hristu. Njegova -ljubav prema njoj toliko je snaZna da je zbog nje spreman da odbaci paganske o_bidaje koji tine samu supstanciju njegovog biia. Medutim, po5to ertomir daje svoju saglasnost, odekujuii da ie je na taj naiin dobiti, otkriva drugi preokret stvari. Sad Bogomila od njega traLi da se odrekne telesne ljubavi prema njoj: ako je zaista voli, onda mora da prihvati ono do dega je njoj najviie stalo, a to je neporodan Zivot u sluZbi Hrista. Kako ertomir donosi odluku po drugi put i odride se same Bogomile? Lakanovski redeno, kako on prihvata simboliiku kastraciju? upravo na tadki odluke presudna je bila fa248
scinirajuia slika: ertomir posmatra Bogomilu i biva obuzet blaZenstvom njenog nebeskog izgleda. U momentu kada ga njen lik odarava, on je izgubljen. Taj lik je zamka par excellence, prazno mesto nedostatka, ili lakanovski redeno, objekt malog a (objekt-uzrok Zelje) koji nadzire minus phi [- tD] (kastraciju). ,,Kastracija" je generalno predstavljena u vidu fascinantne slike. Finalna scena: potpuno slomljen, ertomir prolazi ceremoniju kr5tenja na vodopadu reke Savice gde su danas slovenaiki Alpi. Poslednjim redovima poeme autor saZeto izve5tava da ertomir, neposredno posle kr5tenja, odlazi u L'Akvilu (grad koji je danas u severnoj Italiji), gde je obuden za misionara, a da je ostatak Livota posvetio obradanju pagana u hri5ianstvo. On i Bogomila viSe se nikad za Zivota nisu sreli. U slovenaikoj knjiZevnoj teoriji i kritici postoje dva suprotstavljena tumaienja ove poeme. ,,Levidarsko" ditanje u prvi plan stavlja uvod i zastupa herojsko suprotstavljanje nasilnom nametanju strane religije ertomir je prethodnik savremenih borbi za
-
nacionalnu nezavisnost.,,Desnidari" uzimaju hriSianstvo kao osnov-
nu vrednost i twde da je krajnja poruka poeme nada a ne odaj, po5to ertomir na kraju svoj unutra5nji mir nalazi u Hristu. Oba tumadenja gube iz vida ertomirovu subjektivnu poziciju s kraja poeme, koja je, naravno, upravo pozicija Versagung [zatajivanja]: poSto je zarad ljubavi odbacio sve do dega je drLao, svoje etnidke korene, samu supstanciju svog biia, ertomir je morao da odbaci i ispunjenje svoje ljubavi, tako da se na5ao ,,izvan druge smrti", sveden na ljuituru svog prethodnog sopstva i prinuden da propagira veru u koju sam ne veruje. |edan od popularnopsiholo5kih kli5ea o takozvanom ,,slovenadkom nacionalnom karakteru" kaLe da ertomirova poziclja ukazuje na poslovidnu sklonost kompromisu, neodludnost, samouzdrZavajuiu karakternu strukturu tipidnog Slovenca. Umesto da nadini jasan izbor i prihvati sve njegove posledice (Sto u ovom sludaju znadi ili dvrsto drLanje samosvojih etnitkih korena bez obzira na cenu, 1li bezrezewno prihvatanje novog univerzalnog hriSianskog poretka), tipidan Slovenac daje prednost sta249
vu neodludnosti
- hri5ianstvo da, ali ne sasvim; krstiiemo se, ali cemo zadri.ati unutra5nju distancu; bolje je krstiti se s tri prsta ne-
go da nam ih odseku... Problem je, medutim, u tome bto je ukrStanje dva skupa vrednosti, posebnog (etnidki koreni) i op5teg (hriSianstva) prazna, tako da se u sludaju opredeljenja za ukrstanje gubi sve a ime tog radikalnog gubitka je, naravno, ,,subjekt". Drugim reiima, moderni subjekt je strogo korelativan s dimenzijom ,,izvan druge smrti". Pn'u smrt dini Zrtvovanje naie posebne, ,,patoloike" supstancije, radi opSte Stvari; drugu smrt dini Lrtvovanje ili ,,izdaja" same te Stvari, tako da preostaje jedino praznina koja je 8, ,,precrtani" subjekt. Subjekt nastaje jedino ovim dvostrukim Zrtvovanjem same Stvari za koju je bio spreman da Lrtvule sve 5to ima. Izgleda da je osnovna fantazija Moderne uverenje u moguinost ,,sinteze" posebnog i op5teg - san o (univerzalnom) jeziku proZetom (posebnim) strastima; o univerzalno-formalnom umu proZetom supstancijom konkretnog sveta Zivota, itd. Ukratko, ta fantazlja ispunjava praznu ljusku ukritanja: njena poenta je u tome da nije prazna. fedna od ironija naieg idejnog Zivota je u tome Sto je Hegel - upravo filozof koji je artikulisao logiku ,,Zrtvovanja Zrtvovanja" - iako u odima filozofske doxa shva(en kao paradigmatidan predstavnik te fantazlje. Kjerkegor, pre5ernov savremenik i veliki Hegelov oponent, u tome je na dudan nadin blizak Hegelu. Zar Kjerkegorov pojam religije ne ukljuduje strogo homologan postupak dvostrukog samoodnosa Zrtvovanja? prvo, mora da se odbaci poseban ,,estetidki" sadrLaj radi op5teg etidkog zakona; a potom, vera nam nalai.e da odbacimo i taj zakon kao takav.
To je zamka u koju upadaju Klodelova Sinja i preiernov ertomir: oboje apstraktnu samu Swar (u Sinjinom sludaju to je hriSianska vera, a u sludaju ertomira njegova ljubav prema Bogomili) suprotstavljaju posebnom kontekstu Zivota unutar kojeg jedino ta stvar moZe da opstoji (Sinjina privrZenost porodiinom imanju i feudalnoj tradiciji; ertomirovi koreni u starom svetu paganstva). To jest, nijedno od njih ne zapaLa kako njihovo odbacivanje po250
sebnog sadri.aja
u prilog
Stvari uistinu vodi odbacivanju
i
same
te stvari.
(U svetlu ovoga, moZemo da razvijemo strategiju surovog i pronicljivog nastojanja islednika u slamanju otpora svoje Zrtve i iznudivanja njegovog priznanja kojim ce se kompromitovati njegovi principi. On podinje tako Sto Zrtvu navodi da pristane na neSto partikularno, 5to naizgled nikako ne Steti njegovim principima. Potom, poSto od Lrtve izvute dovoljan broj takvih ,,nevaZnih" priznanja, isledniku preostaje da Zrtvu izvesti da je igra gotova i da je vreme da prestane da se pretvara. Visoki principi Zrtve odavno su iskompromitovani, pa zaito onda da stvari ne nazovemo pravim imenom? Zamka u koju Zrtva upada sastoji se u njenom iluzornom verovanju da op5ta su5tina, Stvar do koje zaisla drLi, moZe da opstane izvan mrei.e ,,nevaZnih" konkretnih okolnosti.) Hegelovski gledano, Sinja i ertomir se drZe iluzornog verovanja da Stvar (istinska op5tost) nekako moZe da opstane i zadtLi svoju konzistentnost, izvan konkretnih uslova egzistencije. (Da hriStanska vera moZe da zadrLi svoj smisao izvan ancien rigime, u novim, postrevolucionarnim uslovima...). U njima podiva ,,egzistencijalno" jezgro hegelovske ,,negacije negacije". Subjekt mora da iskusi kako negacija (Zrtvovanje) posebnog sadri.aia u ime Stvari ve( znaii negaciju-Zrtvovanje same Stvari, to jest, onoga u dije ime Hri5ianstvo je Lrlvovao poseban sadri.aj. Kod Klodela, Stvar - ljuStura, liSena opstaje, ali samo kao sopsfvena, puka beZivotna svoje iivotne supstancije. Kod Pre5erna, ertomir preZivljava kao lju5tura svog prethodnog sopstva, li5en supstancijalnog sadrZaja ukratko, kao subjekt. (Na donekle drukdijem nivou isto vaLi za svaki poku5aj .prilagodavanja" psihoanalize posebnim okolnostima. Dovoljno je setiti se |ungovog neduvenog saveta Frojdu, na prilazu njujor5koj luci, da bi trebalo da izostavi preveliko isticanje seksualnosti kako bi psihoanaliza za puritansku Ameriku bila prihvatljivija, i Frojdovog gorkog odgovora da bi bila jo5 prihvatljivija, ako bi se iz nje iskljudilo jod viSe sadrZaja. Sudbina psihoanalize u Americi, gde je 251
opstala kao beZivotna lju5tura svog istinskog sadrZaja, naravno, u potpunosti opravdava Frojdovo odbacivanje,,taktidkih ustupaka" takve vrste.) |edino putem takvim dvostrukim potezom ,,Zrtvovanja Lrtvovanja", kojim se subjekt liSava svog ukupnog supstancijalnog sadri.aja, nastaje dist subjekt kao S, to jest, dolazi do prelaza od supstancije na subjekt.
r0. GLEDISTE PARALAKSE Kada Zan Laplan5 izlaLe aporije Frojdove topike zavodenja zar onda zaista precizno ne reprodukuje strukturu kantovskih antinomija? S jedne strane, imamo brutalni empirijski realizam odinskog zavodenja: poslednji uzrok potonjih trauma i patologije je u tome Sto su deca bila zavedena i zlostavljana od strane odraslih; s druge strane, imamo (ne)duvenu redukciju scene zavodenja na fantazlju pacijenta. Kao 5to Laplani istide, krajnja ironija je u tome 5to prestanak zavodenja kao fantazija danas prolazi kao ,,realistidki" stav, dok oni koji insistiraju na realnosti zavodenja zavrSavaju braneii sve vrste zlostavljanja, sve do satanistidkih rituala i zlostavljanja od strane vanzemaljaca... LaplanSovo re5enje je upravo transcendentalno: po5to ,,zavodenje" ne moie da se svede samo na fantaziju subjekta, iako zaista referira na traumatidan susret sa ,,zagonetnom porukom" drugih donoseii svedodanstvo o njihovom nesvesnom, ono takode ne moLe da se svede na neki dogadaj u realnosti stvarne interakcije deteta i njegovih roditelja. Zavodenje je pre vrsta transcendentalne strukture, minimalna a priori formalna konstelacija deteta suodenog s neprozirnim aktima Drugog koji donose svedodanstvo o njegovom nesvesnom. Ovde se ne bavimo prostim ,,dinjenicama", nego uvek s dinjenicama lociranim u neodredenom prostoru izmedu ,,prerano" i ,,prekasno": dete je u podetku nemoino, baieno u svet i nesposobno za staranje o sebi, to jest, njegove sposobnosti opstanka razvljafu se suviSe kasno; u
252
253
r isto vreme, do susreta sa seksualizovanim Drugim, po strukturnoj nuZnosti, uvek dolazi ,,prerano", kao neodekivan 5ok koji se nikad ne moZe odgovarajuie simbolizovati, prevesti u univerzum znaienja.tTs einjenica zavodenja je, tako gledano, dinjenica kantovskog transcendentalnog X vida.
-
strukturno nuZnog transcendentalnog pri-
U svojoj izvrsnoj knjizi Transcritique: On Kant and Marx,t76 Kohin Karatani nastoji da utvrdi kritiiki potencijal takvog medustava koji naziva,,glediSte paralakse"*: kada se suoiimo s antinomijom u kantovskom smislu pojma, potrebno je da odbacimo svaki naum da jedan aspekt redukujemo na drugi (ili da, s tim u vezi, poku5amo s ,,dijalektidkom sintezom" suprotnosti). Naprotiv, ume-
sto toga potrebno je da zastupamo nesvodljivost antinomije i da stanovi6te radikalne kritike ne shvatimo kao odredenu poziciju nasuprot drugim pozicijama, nego kao neukidiv jaz medu samim pozicljama, kao dist strukturni meduprostor izmedu njih.t77 Kantov stav je tako gledano: ,,ne gledati stvari ni sa svog stanovi5ta, ni sa stanoviSta drugih, nego se suoditi s realno5iu koja je pokazuje kroz razliku (paralaksu)".tze (Nije li to Karatanijev naiin da se iskaZe lakanovsko Realno kao dista suprotnost, kao nemogu ta razTika koja prethodi svojim uslovima?) Karatani na ovaj nadin dita kantovski pojam Ding an sich (stvari po sebi, s onu stranu fenor7s Vid. Jean Laplanche, Life and Death in Psychoanalysis, trans. Jeffrey Mehlman, Baltimore, The ]ohns Hopkins University Press, 1976, pp.38-47. 176 Vid. Kojin Karatani, Transcritique: On Kant and Marx, Cambridge MA,
MIT
Press, 2003. " Paralaksa, na starogrikom obrtanje, preokretanje, razmena, zamena, jeste naziv za ugao koji zaklapaju dvazraka koja su sa dve razlidite stajne taike usmerena ka istoj nebeskoj tadki (objektu posmatranja). Paralaktidko pomicanje jeste
utisak prividnog pomeranja objekta pri promeni stajne tadke. [prim. e. K.] 177 Lep jezi(ki primer paralakse je razliiita upotreba redi ,,pork" i ,,pig" u modernom engleskom jeziku: ,,pig" se odnosi na Zivotinju s kojom se bave farmeri, dok je ,,pork" meso koje konzumiramo. Ovde je jasna kJasna dimenzija: je stara saksonska ret, podto su Saksonci bili neprivilegovani seljaci, dok "pig" ,,pork" dolazi od francuske redi ,,porque", koju su koristili privilegovani normanski osvajadi koji su uglavnom jeli meso svinja koje su odgajali seljaci. r78 Karatani, Transcritique, p. 3. 254
mena): ta Stvar nije prosto transcendentni entitct izvan niricg slrvl tanja, nego ne5to Sto se moZe zapaziti jedir-ro plrtcm neukiclivo arr tinomitnog karaktera naSeg iskustva o realnosti. (I, kao 5to jc ista kao Rene Zirar, pwi pun izraz etidke paralakse predstavlja Knjiga o lovu,tTe u kojoj se sukobljavaju dve perspektive - boZanski poredak sveta i fovova i.alba a da nijedna nije ,,istinska"; istina je u samom jazu t pomeranju perspektive.) Uzmimo Kantovo suodavanje s epistemoloikim antinomijama koje su karakterisale njegovu epohu: empirizam versus racionalizam. Kantovo re5enje nije ni u izboru jednog od njih, niti u poku5aju vi5e ,,sinteze" kojom bi se oba ,,prevladala" kao jednostrani, parcijalni momenti globalne istine (a nije, naravno, ni u povlaaenju u dist skepticizam); poenta njegovog ,,transcendentalnog okreta" upravo je u izbegavanju potrebe da se formuli5e ,,pozitivno" reSenje. Ono 5to Kant dini jeste promena samih uslova jedinstveno rasprave. Njegovo re5enje transcendentalni okret je po tome 5to odbacuje bilo kakvo ontolo5ko zatvaranje: ono prizflaje osnovno i neukidivo ograniienje (,,konadnost") dovekovog stanja, Sto je razlog zadto dva pola racionalni i dulni, aktivni i pasivni - nikada ne moglr da se-potpuno posreduju/usklade; ,,sinteza" dveju dimenzija (to jest, fakt da na5 um odgovara strukturi spolja5nje realnosti koja nas aficira) uvek podiva na izvesnom salto mortale ili ,,skoku vere". Daleko od toga da oznadava ,,sintezu" dveju dimenzija, kantovsko ,,transcendentalno" pre simbolizuje njihov neukidiv medusobni jaz ,,kao takav"; ,,transcendentalno" ukazuje na neito u jazu, na novu dimenziju koja se ne moZe svesti ni na jednu od dva pozitivna termina. Kant dini isto kada je u pitanju antinomija izmedu kartezijanskog cogito kao res cogitans [misleia stvar], sa sobom identicnog pozitivnog entiteta, i Hjumovog rastvaranja subjekta u mnoStvu nestalnih utisaka: protiv oba stanovi5ta on postavlja subjekt transcendentalne apercepcije kome, dok iskazuje samorefleksivno jedinstvo nesvodljivo na empirijsko r7e Rend Girard, Iob - The Victim of his People, trans. Yvonne Freccero, London, Athlone Press, 1987 fprim. urednika].
255
mno5tvo, ipak nedostaje bilo kakvo supstancijalno pozitivno biie, to jest, on ni na koji nadin nije res cogitans. Ovde, medutim, treba biti precizniji od Karatanija, koji transcendentalni subjekt direktno identifikuje s transcendentalnim prividom: Da, ego je samo privid, ali u tome funkcioni5e transcendentalna apercepcija X. Ali ono Sto se zna kao metafizika je ono prema temu se to X shvata kao neSto supstancijalno. Ipak, zaista se ne moZe odoleti nagonu [Trieb] da se ono u razliditim kontekstima uzima kao empirijska supstancija. Ako je tako, moguie je re6i da je ego samo privid, ali transcendentalni privid.rso
Medutim, precizno redeno, status transcendentalnog subjekta nije onaj koji Kant rezervi5e za transcendentalni privid, ili ono Sto Marks naziva objektivno nuZna forma misli.r81 Transcendentalno Ja diste apercepcije disto je formalna funkcija koja nije ni noumenalna ni fenomenalna - ona je prazna, jer joj ne odgovara nikakav fenomenalan opaZaj po5to, ako bi se pojavljivala sebi, njena samopojava bi bila ,,stvar po sebi", to jest, direktna samotransparentnost noumena.l82 Paralela izmedu praznine transcendentalnog subjekta (8) i praznine transcendentalnog objekta - nedostupnog X koje uzrokuje naSa opaZanja oyde je zavodljiva: transcendentalni objekt je praznina izvan fenomenalnih pojava, dok se transcendentalni subjekt ve( pojavljuje kao praznina.ts3 MoZda najbolji natin za demonstraciju Kantovog raskida s respektovanjem te nove dimenzije imamo putem promenjenog statusa pojma ,,neljudsko". Kant je uveo osnovnu razliku izmedu negativnih i neodredenih sudova: pozitivan sud ,,du5a je smrtna" moZe da se negira r8o
Karatani, Transcritique, p. 6. Vid. npr. Karl Marks, Kapital: kritika politiike ekonomije, W. l, MED, tom 21, Prosveta, Beograd, 1977, str.74-75. [prim. urednika]. r82 Vid. Slavol ZiZek, Tarrying With the Negatite: Kant, Hegel and the Critique of ldeolog, Durham, Duke University Press, 1993, pp. 15-18. r81
r83 Zar Kantov paradoks Ding an sich ne ide istim linijama? On je u jedno isto weme, eksces receptivnosti nad razumom (neznani spoljainji u izvor na5ih pasir.nih dulnih opaZaja) i disto inteligibilna besadrZajna konstrukcija nekog X bez podr5ke u nadim iulima.
osporavanjem predikata (,,du5a nije smrtna") ili tvrdenjem ne-predikata (,,du5a je ne-smrtna") - a razllkaje ista ona koju zna svaki ditalac Stivena Kinga, izmedu ,,on nije mrtav" i ,,on je nemrtav". Neodreden sud, naprotiv, otvara treii domen koji podriva distinkciju u osnovi: ,,nemrtav" znaii ni Ziv ni mrtav, ito izlazi upravo na monstruoznog,,Livog mrtvaca'.184 Isto vaZi za ,,neljudsko": ,,on nije dovek" nije isto kao ,,on je nedovek" jer prvo prosto znati da
-
je on izvan ljudskosti, Zivotinja ili Bog, dok drugi stav znadi sasvim neito drugo, naime dinjenicu da nije u pitanju ni dovek ni nedovek, nego da uZasavajuii eksces koji, iako negira ono 5to pod-
razumevamo pod ,,ljudskoiiu", ipak istide neito inherentno ljudskom biiu. I moZda bi trebalo rizikovati s hipotezom da je /o raskid oznaden Kantovom revoluciiom: u prekantovskom svetu ljudi su prosto bili ljudi, biia razuma, koja se bore protiv Zivotinjske poZude i boZanskog ludila: s Kantom i nemadkim idealizmom, eksces koji treba savladati apsolutno je imanentan, jer spada u sa*mo jezgro subjektivnosti (Sto je razlog zaSto je No6 u nemadkom idealizmu metafora jezgra subjektivnosti - ,,No6 syeta" - nasuprot prosvetiteljskom pojmu svetlosti raznma kojom se savladava okolni mrak). Dakle, kad bi u prekantovskom svetu junak poludeo, to je znadilo da je liSen ljudskosti prevladali - to jest, da su ludilo Zivotinjska strast ili boZansko ludilo naposle Kanta - dokjezgra gove3tava neogranidenu eksploziju samog ljudskog biia. Kakva je onda ta nova dimenzija koja nastaje iz samog jaza? To je dimenzija transcendentalnog |a, nesvodljive ,,spontanosti": krajnja paralaksa, treii prostor izmedu fenomenalnog i noumenalnog je prostor slobode/spontanosti subjekta, koja - mada nije svojstvo fenomenalnog entiteta, tako da se ne moZe rastvoriti kao laZna pojava koja skriva noumenalnu dinjenicu da smo potpuno uhvaieni u nedostupnu nuZnost - takode nije prosto noumenalna. U zagonetnom odeljku Kritike praktitkog uma, pod naslovom ,,O srazmeri dovekovih saznajnih moii koje su mudro saobraZene
i
256
t8a
Za detaljnlje razmatranje ove razlike vid. ZrLek, Tarrying With the Negative, pp. 108-14. 257
njegovom praktidnom pozim", Kant nastoji da odgovori na pitanje Sta bi nam se dogodilo ako bismo stekli pristup domenu noumena, odnosno stvari po sebi [Ding an sich): Umesto spora koji sada moralna nastrojenost ima da vodi sa sklonostima, u kome se posle nekoliko poraza ipak postepeno moZe steti moralna jadina duie, pred otima bi nam neprekidno bili Bog i veinost sa svojom strahotnom velitanstvenoiiu... te bi se veiina zakonitih radnji doladala iz straha, samo malo njih iz nade, a ni jed-
na iz duinosti, a moralna vrednost radnji, od koje jedino zavisi vrednost osobe i samog sveta u odima najviSe mudrosti, uop5te ne bi postojala. Pona5anje ljudi, dokle god bi njihova priroda ostala onakva kakva je sada, pretvorilo bi se tako u prost mehanizam, u kome bi, kao u marionetskoj igri, sve gestikulisalo kako valja, a da u figurama ne bi bilo nikakvog Zivota.tss
Ukratko, direktan pristup domenu noumena liSio bi nas same ,,spontanosti" koja dini jezgro transcendentalne slobode: preobrazili bismo se u beZivotne automate, ili, kako se to danas kaZe, u ,,ma5ine koje misle". Implikacije navedenog odlomka su mnogo radikalnije i paradoksalnije nego Sto to moZe da izgleda. Ako zanemarimo njegom nedoslednost (kako mogu da koegzistiraju strah i beZivotne gestikulacije?) zakljudak koji se nameie je taj da smo, na fenomenalnom i noumenalnom nivou, mi - ljudi - ,,puki mehanizmi" bez autonomije i slobode: kao fenomeni, nismo slobodni, nego smo deo prirode, potpuno potdinjeni kauzalnim vezama, deo smo spletova uzroka i posledica; kao noumeni takode nismo slobodni, nego smo svedeni na ,,puki mehanizam". (Nije li ono $to Kant opisuje kao osobu koja neposredno saznaje domen noumena u strogom smislu isto 5to i utilitarni subjekt diji akti su potpuno odredeni proradunom zadovoljstva i bola?). Naia sloboda oPstaje jedino u prostoru izmedu fenomena i noumena. Onda je jasno da Kant nije naprosto ogranidio kauzalitet na domen fenomena da bi mogao da wrdi kako smo na noumenalnom nivou slor8s
Imanuel Kant, Kritika praktiikog uma, prevod s nemadkog Danilo N.
Basta, BIGZ, Beograd, 1979,
2s8
str.
161.
bodni i autonomni akteri; umesto toga, slobodni smo jedino ukoliko je na5 horizont fenomenalan, i ukoliko nam noumenalni domen ostaje nedostupan. MoZemo li da izbegnemo tu nepriliku pukim twdenjem da smo slobodni ukoliko st?',o noumenalno autonomni, a da ipak naie saznajne moii ostaju ogranidene na domen f'cnomena? Ako bismo imali saznajni uvid u domen noumena, na$a noumenalna sloboda bi u isti mah postala besmislena, poSto bi ko bi izabrao zlo u konfronsam taj uvid odredivao na5e izbore je taciji s dinjenicom da cena toga boZja kazna?. Ali, zar nam ovaj sludaj sledstveno tome ne obezbeduje jedino opravdan odgovor na trritanje: ,,Sta bi onda bio istinski slobodan din", din istinski noumenalne slobode? Bio bi u tome da se znaju sve neumoljive posledice izbora zla, a da se ono ipak izabere. Bio bi to istinski ,,nepatolo5ki" iin. Kantove formulacije s tim u vezi su pogreine, po5to desto identifikuje transcendentalni subjekt s noumenalnim )a dija fenornenalna pojava je empirijska ,,osoba", i na taj nadin izbegava radikalan uvid da je transcendentalni subjekt disto formalno-strukturna funkcija izvan suprotnosti noumenalnog i fenomenalnog. Izmeitanje slobode iz noumenalnog u sam jaz izmedu fenomenalnog i noumenalnog vraia nas na sloZen odnos izmedu Kanta i Hegela: nije li to, takode, sam pomak od Kanta do Hegela, od tenzije izmedu imanencije i transcendencije do minimalne razlikeljaza u samoj imanenciji? Tako gledano, Hegel nije daleko od Kanta: problem s Kantom je u tome Sto je zapoieo pomeranje ali, iz strukturnih razloga, nije bio u stanju da ga eksplicitno formuli5e; on je ,,znao" da mesto slobode stvarno nije noumenalno, ali nije mogao eksplicitno da ga formuli5e po5to, da je to udinio, bio bi to kraj njegove transcendentalne zamisli. Medutim, bez tog implicitnog ,,znanja" ne bi bilo transcendentalne dimenzije, tako da smo prinudeni da zakljudimo kako Kantova ,,transcendentalna" poziclja, buduii daleko od stabilnosti i konzistentnosti, moZe da se odrZi jedino u krhkoj ravnoteZi izmedu redenog i neizredenog, proizvodnjom nedega dije pune posledice odbijamo da izvedemo, ,,da ih postavimo kao takve". (Isto vaZi za Kantovu dijalektiku uzvi5enog: ne postoji pozitivno ,,s onu stranu" dije bi fenomenalno 259
predstavljanje bilo neuspeSno; ne postoji ni6ta ,,s onu stranu"; ,,s onu stranu" je samo praznina nemoguinosti/neuspeha svoje sopstvene predstave - ili, kako Hegel kaZe na kraju poglavlja o svesti u Fenomenologiji duha, da svest, s onu stranu vela fenomena, naIazi samo ono Sto je tamo postavila.r86 Kant je, da ponovimo, to ,,znao", a da nije bio u stanju da to konzistentno formuli5e.) Prema Karataniju, kada se Marks, u svojoj ,,kritici politidke ekonomije", suodava s opozicijom ,,klasidne" politidke ekonomije (Rikarda i njegove radne teorije vrednr:sti pandan filozofskog racionalizma) i neoklasidne redukcije vrednosti na disto relacioni kao pandan filozofskog empirientitet bez supstancije (Bejli zma), sprovodi isti proboj ka gledi5tu ,,paralakse": on tu opoziciju tretira kao kantovsku antinomiju, to jest, vrednost mora da nasta-
ne izyan prometa, u proizvodnji I u prometu. Postmarksovski ,,marksizam" - u obe verzije, socijaldemokratije i komunizma gubi tu perspektir,rr ,,paralakse" i nazaduje na unilateralno ,azdizanje proizvodnje kao mesta istine nasuprot ,,iluzornoj" sferi razmene i potroSnje. Kao 5to Karatani istide, dak i najbolje formulacije o robnom feti5izmu od mladog Lukada, preko Adorna do Fredrika DZejmsona - upadaju u tu zamku: nadin na koji oni objainjavaju izostanak revolucionarnog pokreta je u tome da je svest radnika smetena zavodenjem potro5adkog dru5wa/ili manipulacijom putem ideoloikih snaga kulturne hegemonije, Sto je razlog zaito kdtidki rad treba preusmeriti na ,,kritiku kulture" (takozvani ,,kulturni okret") na razotkrivanje ideoloSkih (libidinalnihtsz) mehanizama kojima se radnici dri.e pod darima burZoaske ideologije. U detaljnom ditanju Marksove analize robnog oblika, Karatani zasniva nepremostivo prisustvo jaza paralakse u salto mortale-u koji proizvod mora da prode da bi se uspostavio kao roba:
186 Hegel, Fenomenologija duha, prev. s nemadkog Nikola M. Popovi6, BIGZ, Beograd, 1974, str. 101-2. 187 U tome je, naravno, sadrZana osnovna uloga psihoanalize u zapadnom
marksizrnu.
260
Cena [gvoZda izraLena u zlatu], dok s jedne strane pokazuje koliiinu radnog wemena sadrZanog u gvoZdu, naime njegolu vrednost, istowemeno oznaiava poboZnu Zelju da se gvoZde konvertuje u zlato, to jest da se radnom vremenu sadrZanom u gvoidu dd for, ma opiteg dru5tvenog radnog wemena. Ako taj preobraZaj ne pode za rukom, tona gvoZda ne samo 5to prestaje da bude roba nego takode prestaje da bude i proizvod; poito je ona roba samo zato ito nema upotrebnu vrednost za vlasnika; to ie reii da je rad zaista rad samo ako je koristan rad za druge, a za njegaje koristan samo ako je op5ti apstraktan rad. Prema tome, zadatak gvoZda ili njegovog vlasnika je da nade mesto u svetu roba gde ie privu6i zlato. Ali, ako do prodaje stvarno dode, kao 5to pretpostavljamo u analizi proste razmene, onda je ta teikoia, salto mortale robe, prevazidena. Kao rezultat tog otudenja to jest, prelaza s osobe za koju ona nema upotrebnu vrednost na osobu za koju ima upotrebna vrednost tona gvoZda se pokazuje kao upotrebna vrednost i njena cena se istovremeno realizuje, a simo imaginarno zlaLo je konvertovano u stvarno zlato.r88
Taj skok kojim se roba prodaje i tako stvarno konstituiSe kao roba nije rezultat imanentnog samorazvoja (pojma) Vrednosti, nego je u pitanju salto mortale uporediv s Kjerkegorovim skokom vere, privremena krhka ,,sinteza" izmedu upotrebne i razmenske vrednosti, koja je uporediva s Kantovom sintezom izmedu dulnosti i razuma: u oba sludaja imamo povezana dva nesvodljiva spolja5nja nivoa. Upravo iz tog razloga, Marks je odbacio svoj prvobitni projekt (vidljiv u rukopisu Osnovne crte kritike polititke ekonomije) ,,dedukovanja" nadina razdvajanja razmenske i upotrebne vrednosti iz samog pojma vrednosti na hegelijanski nadin: u Kapitalu, razdvajanje tih dveju dimenzija, ,,dvostruki karakter robe", iini polaznu tadku. Sinteza mora da se osloni na nesvodljiv spoljaSnji element, kao kod Kanta kod kog biie nije predikat (to jest, ne rnoZe se svesti na pojmovni predikat neke stvari), ili kao u Naming and Necessity llmenovanje .i nuinost), Sola Kripkija [Saul r88
Karl Marks, Prilog kritici politiike ekonomije (1859), MED, t. 20, pro-
sveta, Beograd, 1979, str. 337.
261
dinstvenu tadku na kojoj kapitalu pristupa iz poziclje kupaca i prema tome, na kojoj je kapital prinuden da ih tuZi sudu? ,,Ako radnici uop5te mogu da postanu subjekti, onda to mogu jedino kao potroiadi.'re2 Biie da je ovo krajnji primer situacije paralakse: polozaj radnika-proizvodata i polozaj potrosada treba odrzavati kao nesvodljive u svojim razlikama, bez privilegovanja i jednog od njih kao ,,dublje istine" onog preostalog. (I, uzgred. redeno, nije li planska ekonomija drLavnog socijalizma platila stravidnu cenu zbog privilegovanja proizvodnje na radun potro5nje upravo svojim neu, spehom da potro5ade snabde nepotrebnim robama, svojim projek_ tima koji nikom nisu bili potrebni i niko ih nije Zeleo?) Ovo nas dovodi do Karatanijevog osnovnog motiva: trebalo bi potpuno oclbaciti (protofasistiiku, ako ikakvu) opoziciju izmedu finansijsko-spekulativnog profiterskog kapitala i,,supstancijalne" ekonomije kapitalista ukljudenih u proizvodne aktivnosti: proces proizvodnje u kapitalizmu samo je obilazni put u spekulativnom procesu novca koji rada novac - to jest, logika profita je ono Sto u krajnjem odrZava stalni nagon za revolucionisanjem i prodirenjem proiz_
Kripke], gde se referenca imena objekta ne moZe zasnovati u sadrZaju imena, odnosno u svojstvima koja oznadava.lse Sama tenzija izmedu procesa proizvodnje i prometa, tako gledano, jeste tenzija paralakse: da, wednost se stvara u procesu proizvodnje, ali, takoreii, samo potencijalno, po5to se kao vrednost ostvaruje kada se proizvedena roba proda i kada se zatvori krug: N - R - N. Ovde je odludujuii vremenski jaz izmedu proizvodnje vrednosti i njenog ostvarenja: dak i ako je vrednost stvorena u proizvodnji ona, bez uspeinog dovr5enja procesa razmene, in sticto sensu nije vrednost. Ovde je wemenitost futur antdrieur, to jest wednost ni-,,je" neposredno data, jedino ,,ie je biti", ona se retroaktivno performativno ostvaruje. Ili, hegelijanski redeno, wednost ,,po sebi" se stvara u sferi proizvodnje, dok samo u potpunom procesu razmene ona postaje ,,za sebe". Tako Karatani reSava kantovsku antinomiju vrednosti koja jeste i nije rezultat procesa proizvodnje - gde nastaje jedino ,,po sebi" - i zbog tog jaza izmedu Po-sebi i Za-sebe kapitalizmu su neophodni demokratija i jednakost:
vodnje:
Ono Sto razdvaja kapital od odnosa gospodar-rob jeste to 5to ga radnik nalazi kao potroiaia i posednika razmenske vrednosti, i to u obliku posednika novca, v obliku novca on postaje prost centar razmene - jedan od njenih beskonatno mnogih centara, u kome nestaje njegova specifidnost kao radnika.reo
Ovde se misli da radi dovr5enja kruga svoje proizvodnje kapital mora da prode tu kritidku tadku na kojoj se uloge zamenjuju: ,,vi5ak wednosti se u principu ostvaruje ako radnici u celini otkupe ono Sto su proizveli".ret Za Karatanija je ovo odludujuie, poito to obezbeduje osnovni oslonac dana5njeg suprotstavljanja vladavini kapitala: nije li prirodno da proletarijat usmeri napad na tu je-
Danas veiina ekonomista upozorava da je spekulacija global_
nog finansijskog kapitala odvojena od ,,supstancijalne" ekonomije. Oni, medutim, previdaju da je supstancijalna ekonomija kao takva takode pokretana iluzijom, i da je takva priroda i kapitalistitke ekonomije.re3
*
I t
tts 112"y ovu tadku dalje razvtja u The Sublime Object of ldeologT, London and New York, Verso, 1989, pp. 87-92 [prim. urednika]. reo Karl Marks, Osnove kritike polititke ekonomije, MED, t. 19, 1979, str. 223.
rel Karatani, Transcritique, p. 20. 262
t:
Ovde a propo novca imamo detiri pozicije: (l) merkantilistid_ ku direktno, naivno-fetiSistidko verovanje u novac kao ,,narodi_ tu srvar"; (2) poziclja,,klasiine burZoaske politiike ekonomije,' Ri_ karda, u kojoj se novtani feti5izam odbacuje kao puka iluzija i novirc se shvata kao puki znak kolidine druStvenokorisnog rada vrednost se tu shvata kao inherentna robi; (3) poziclja,,neoklasidrrc" Skole, koja odbacuje teoriju radne vrednosti kao i svaki ,,suptez te3
Ibidem, p. 290. lbidem, p. 241. 263
stancijalni" pojam wednosti - za nju, cena robe je naprosto rezultat medudejstva ponude i traLnje, to jest korisnosti roba s obzirom na druge robe. Konadno, Karatani je u pravu kada istide kako Marks, paradoksalno, izlazi izvan okvira ,,klasidne" radne teorije vrednosti gore (2) na osnovu ditanja Bejlija, prvog ,,vulgarje nog" ekonomiste koji istakao tisto relacionl status vrednosti: vrednost nije inherentna robi, nego je izraz natina na koji se roba odnosi prema svim ostalim robama. Na taj nadin, Bejli je otvorio put prema (4) to jest Marksovom strukturnom pristupu, koji insistira na jazu izmedu objekta i mesta koje on zauzima na isti naiin na koji je kralj kralj, ne zbog inherentnih svojstava, nego zato Sto ga narod vidi kao kralja (Marksov primer), tako je i roba novac zato 5to zatzima formalno mesto op5teg ekvivalenta svih roba, a ne, recimo, zato Sto je zlato,,prirodni" novac. Ali, vaZno je naznaditi kako merkantilisti i njihovi rikardijanski kritiiari ostaju ,,supstancijalisti": Rikardo je, naravno, bio svestan da objekt koji sluZi kao novac, nije ,,prirodni" noyac, smejao se naivnom sujeverju prema novcu, i merkantiliste je otpisiyao kao primitivne vernike u magijska svojstva; medutim, svodenjem novca na sekundaran spoljaSnji znak vrednosti inherentne robi, Rikardo je ipak ponovo naturalizovao wednost, jer je shvatao kao ,,supstancijalno" svojstvo robe. Ta iluzija je otvorila put naivnom ranosocijalistidkom i prudonistidkom praktidnom predlogu za prevazilaZenje robnog fetiSizma uvodenjem direktnog ,,radnog novca" koji bi prosto oznaiavao kolidinu svadijeg pojedinadnog doprinosa dru5tvenom radu. To je razlog za5to je samorazvoj kapitala, i pored toga 3to je Marksov Darstellung! pun hegelovskih referenci,lea daleko od kruZnog samokretanja Hegelovog pojma (ili duha): Marksova poenta je u tome da se to kretanje nikad ne poklapa sa sobom, da nikad ne obnavlja svoj kredit, da je njegovo razre5enje zauvek odloZeno, da je kriza najznaiajniji sastavni deo (znak da je celina kapitala
" ZiZek misli na Marksov prkaz (Darstellung) razvoja robnog oblika u prvoj glavi Kapitala (1867). Vid. Marks, MED, t. 21, str. 24-5. prev. - Prim.des rea Vid. izmedu ostalih, Helmut Reichelt, Zur logischen Struktur Kapitalbegrffi, Franfurt, Fisher Verlag, 1969. 264
neistinita, kao Sto kaZe Adorno), Sto je razlog zadto kretanje karakteriSe,,laZna beskonadnost", vedno samoreprodukovanje: Uprkos hegelovskom stilu prikazivanja, Kapital se razlikuje od Hegelove filozofije po svojoj motivaciji. Kraj Kapitala nije ,,apsolutni duh". Kapital otkriva iinjenicu da kapital, mada organizuje svet, nikad ne moZe da izade van svojih granica. To je kantovska kritika besadrZajnog nagona kapitala/razuma za samoostvarenjem/samopo-
imanjem* izvan svojih granica.res
Interesantno je istaii da je vei Adorno, u Tri studije o Hegekritidki okarakterisao istim ,,finansijskim" terminima, kao sistem koji Zivi na radun kredita koje nikad ne moZe da otplati.te6 Ista finansijska metafora iesto se koristi za sam jezik; medu ostalim, Brajan Rotman [Brian Rotman] je znadenje odredio kao neito Sto je uvek ,,pozajmljeno iz buduinosti", oslonjeno na zauvek-odloZeno ostvarenje-koje-treba-doii.re7 Ali, u vezi sa tim pitanjem o jeziku, kako nastaje zajedniiko znatenje? Odgovor je dao ?Hred Sic [ened Schritz] pojmom ,,uzajamne idealizacije": zastoj do kojeg dolazi usled beskonadnog ispitivanja: ,,mislimo li svi na istu stvar kad izgovaramo red 'ptica'?" subjekt preseca prostim uzimanj em za sigurno, pretpostavljanjem, odnosno delanjem kao da mislimo na istu stvar. Nema jezika bez ovog ,,skoka vere". '[u pretpostavku, taj ,,skok vere", ne treba shvatiti na habermasovski nadin, kao normativnost ugradenu u jezik, kao ne5to demu (treba da) teZe idealni govornici: daleko od ideala, ta pretpostavka je fikcija, kao da, koja odrZava jezlk - i kao takvu treba je uvek iznova umanjivati tokom progresa saznanja. Dakle, ako iSta, to pretpostavljeno kao da, duboko je antinormativno. Na to bi haber/r.r, Hegelov sistem
* Na delu je dvostruko
upuiivanje polto ,,realize" znadi i ostvariti i pojPrim. prev. -res Karatani, Transcritique, p. 9. re6 ,,Kao u nekom gigantskom kreditnom sistemu, svako je pojedinadno tluZan drugom - neidentidno je - celina je medutim bez duga, identidna". Theorior Adorno, ,,Skoteinos, ili kako ditati Hegela" v Tri studije o Hegelu, prev. s rrriti.
str. 126. [prim. urednika]. Vid. B. Rotman, Signifiing Nothing, London, McMillan, 1975.
rrcmadkog Aleksa Buha, Logos, Sarajevo, 1972, re7
265
masovac mogao da uzvrati da je ideal, norma upisana u jezik, ipak stanje u kome ta fikcija vi5e ne bi bila fikcija, to jest, u kome bi subjekti, u nesputanoj komunikaciji, podrazumevali iste stvari. Medutim, ovaj prigovor proma5uje poentu; ne samo Sto je takvo stanje nedostiZno (a takode i nepoZeljno), nego sam ,,skok vere" na osnovu kog subjekti uzimaju za sigurno da podrazumevaju iste stvari ne samo Sto nema normativan sadri.aj, nego dak moZe da
blokira dalju elaboraciju - zaSto teZiti nedemu 5to navodno vei posedujemo? Drugim redima, ono Sto shvatanje tog kao da u normativnom smislu gubi iz vida jeste da je ,,skok vere" nuZan i produktivan (jer omoguiaya komunikaciju) uprayo onoliko koliko je protivdinjenidka fikcija: njegov,,istinosni udinak", njegova pozitivna uloga omoguiavanja komunikacije, podiva upravo na dinjenici da nije istinit, da skade napred u fikciju - njegov status nije normativan zato 5to saseca iznuravajuii zastoj jezika, zbog svog krajnjeg nedostatka garanclje, predstavljajuii ono ito bi trebalo da postignemo kao vet ostvareno. Istu logiku Zivota na radun buduinosti takode imamo u staljinizmu. Standardna evolutivna verzlja kaZe da dok je staljinistidki socijalizam imao osnovnu ulogu u obezbedivanju brze industrijalizacije Rusije, dotle je, podevii od 60-ih godina, sistem vidljivo iscrpljivao svoje moguinosti; medutim, ovaj sud je pogreian jer ne uzima u obzir dinjenicu da je ukupna epoha sovjetskog komunizma, od 1917. (ili tadnije, od Staljinove objave cllja ,,izgradnje socijalizma u jednoj zemljl", 1924. godine) Zivela od pozajmljenog vremena> da je ,,bila duZna sopstvenoj buduinosti", tako da potonji neuspeh retroaktivno diskvalifikuje samu epohu. Nije li, medutim, krajnja marksistidka paralaksa ona izmedu ekonomije i politike, izmedu ,,kritike politidke ekonomije", s logikom robe, i politiake borbe, sa svojom logikom suprotnosti? Obe logike su ,,transcendentalne", ne samo ontidko-empirijski, i nesvodljive su jedna na drugu. Naravno, one upu6uju jedna na drugu (klasna borba je utisnuta u samo srce ekonomije, a ipak mora da ostane odsutna, netematizovana - setimo se kako rukopis Kapitala III, naglo zavriava klasnom borbom, koja se po sebi u krajnjem 266
,,tide" ekonomskih odnosa moiile8), ali to uzajamno implikovanje je okrenuto tako da ne dopu5ta nikakav direktan kontakt (bilo kakav prevod politiake borbe u puko ogledanje ekonomskih ,,interesa" osuden je na neuspeh, kao i bilo kakva redukcija sfere ekonomske proizvodnje na sekundarnu,,postvarenu" sedimentaciju koja bi uslovljavala i zasnivala osnovne politidke procese). Prema tome, ,,dista politika" Badjua, Ransijea [facques Rancidrel i Balibara viSe jakobinska nego marksistidka - sa svojim velikim protivnikom, anglo-saksonskim kulturoloSkim studijama usmerenim na borbu za priznanje, deli degradaciju sfere ekonomije. To ce re(i da ono na Sta su ciljali noyi francuski (ili francuski orijentisani) teoretidari politike, od Balibara, preko Ransijea i Badjua, do Laklaua i Mufove [Chantal Mouffe], jeste - da kaZemo u tradicionalnim filozofskim terminima redukcija ekonomije (materijalne proizvodnje) na ,,ontidku" sferu li5enu ,,ontolo5kog" dostojanstva. Unutar tog horizonta, naprosto nema mesta za marksovsku ,,kritiku politidke ekonomije": struktura robnog sveta i kapital Marksovog Kapitala nisu tek stvari ogranidene empirijske sfere, nego su druStveno-transcendentalno a priori, matrica koja generi5e sveukupnost dru5tvenih i politidkih odnosa. Odnos izmedu ekonomije i politike, u krajnjem, jeste odnos dobro znanog vizuelnog paradoksa ,,dva lica ili jedna vaza": ili vidimo dva lica ili vazu, nikad i jedno i drugo - tako da moramo da nadinimo izbor. Na isti nadin, ili se orijenti5emo na domen politike, a domen ekonomije svodimo na empirijsko ,,servisiranje dobara", ili na domen ekonomije, a politiku svodimo na teatar pojava, prolazni fenomen koji ie nestati dolaskom komunistidkog (ili tehnokratskog) druitva, u kome ie, kao 5to je govorio Engels, ,,upravljanje ljudima" ustupiti mesto ,,upravljanju stvarima". ,,Politidka kritika" marksizma (prigovorom da, kada se politika svede na ,,formalnl" izraz nekog utemeljujuie ,,objektivnog" dru5tveno-ekonomskog procesa, gubi se otvorenost i kontingencija re8 7
Karl Marks, Kapital, knjiga I1l, MED, Prosveta, Beograd, 1979, t- 23, str.
35-36. [prim. urednikal. 267
konstitutivna za istinsko politidko polje) tako gledano treba da se dopuni suprotnim: polje ekonomije je u samoj svojoj formi, nesvodljivo na politiku - taj nivo forme ekonomije (ekonomije kao odredujute forne dru5tvenog) jeste ono Sto francuski ,,postmarksisti" gube iz vida kada ekonomiju svode na jednu od pozitivnih druStvenih sfera.
Osnovna ideja glediSta paralakse sadrZana je u tome da sam akt stavljanja u zagrade proizvodi svoj predmet - ,,demokratija" kao forma nastaje jedino kada se stavi u zagrade tekstura ekonomskih odnosa kao i inherentna logika politidkog drZavnog aparata; oboje treba apstrahovati od ljudi ukljudenih u ekonomske procese i potdinjene drZavnim aparatima. Isto vaZi i za ,,logiku dominacije", nadin na koji se ljudi kontroli5u/manipuliSe njima/ aparatima potdinjavanja: da bismo jasno izloZili te mehanizme moii, moramo da apstrahujemo ne samo od demokratskog imidZa (kao 5to dini Fuko u svojim analizama mikrofizike vlasti, nego takode kao 5to i Lakan dini u analizama moii u Seminaru XVIlee), ali takode i od procesa ekonomske (re)produkcije. I, konadno, specifidna sfera ekonomske (re)produkcije nastaje samo ako se metodolo5ki stave u zagrade konkretna egzistencija dri,ave i politidka ideologija ne dudi Sto su Marksoyi kritidari prigovarali da u njegovoj ,,kritici politidke ekonomije" nedostaje teorija vlasti i drLave. I naravno, zamka koju ovde treba izbeii upravo je sadrZana u naivnoj ideji da je potrebno imati u vidu druSweni totalitet (diji delovi su, demokratska ideologija, postojanje vlasti i proces ekonomske reprodukcije): jer ako se trudimo da u vidu imamo celinu, zawiiiemo tako da neiemo videti niSta, posto ie nam se konture pojedinadnih stvari izgubiti pred odima. Ovo stavljanje t zagrade nije samo epistemolo5ko, nego se tiie onoga Sto je Marks zvao ,,stvarna ap, strakcija": apstrakcija od moii i ekonomskih odnosa upisanih u samu stvarnost demokratskog procesa. ree Jacques Lacan, Le Seminare de lacques Lacan XVII: L'envers de la Psychoanalyse, 1969-70, ed. Jacques-Alain Miller, Paris, Editions du Seuil, 1991, pp.
167-223 fprim. urednika]. 268
Deo
III
FANTAZIJA IDEOLOGIJE
l/)'j.
'
11.
IZMEDU SIMBOTIEKE FIKCIJE I FANTAZMATIENE SABLASTI: KA LAKANOVSKOJ TEORIJI IDEOLOGIJE* Orson Vels sprovodi antiopskurantistidku operaciju reinterpretacijom mesta i uloge duvene parabole o ,,vratima zakona". U filmu je dujemo dvaput: na samom podetku, gde sluZi kao prolog, izgovorena i praiena (laZnim) drevnim gravirama projektovanim sa slajdova; potom, neito pre kraja filma, parabola je upuienalozefu K., ne od strane sve5tenika (kao u romanu) nego od strane K-ovog advokata (kog igra Vels liino), koji se neodekivano pridruZuje sve5teniku i K'-u u katedrali. Sada dolazi do dudnog obrta koji se razlikuje od Kafkinog se advokat zagtejao za njegol'u pridu, Kromana - dak i pre nego ga prekida: ,,iuo sam je. euh smo sve. Vrata su bila namenjena njemu." Ono 5to sledi je bolan dijalog izmedu K-a i advokata u kome ovaj drugi savetuje K-a da .prizna ludilo" wrdeii da je osuden idejom da je i,rtva davolje zavere misteriozne drZavne agencij". K., medutim, odbija ponudenu ulogu Zrtve: ,,Ne6u da budem :t.rtva." ,,eak ni Zrtva druStva?" ,,Ne, nisam Lrtva, ja sam tlan druitva..." U konainom izlivu besa, K. wrdi da se istinska zavera (vlasti) sastoji u samom poku5aju da se potdinjeni ubede da su Zrtve iracionalnih neprozirnih sila, da su svi ludi, da je svet apsurclan i besmislen. Kada K. potom napusti katedralu, dva jednostav-
U svojoj filmskoj verziji Kafkinog
* Objavljeno u Analysis
Procesa
5, 1994, pp. 49-62. 271
no odevena policajca ga vei dekaju; odvode ga u napuitenu zgradu i dinamitom diZu u vazduh. U Velsovoj verzlji razlog za ubistvo K-a je prema tome upravo suprotan razlogu koji je u romanu implicitno dat - on za vlast predstavlja pretnju od momenta kada demaskira, ,,prozre" fikciju na kojoj se zasniva druitvena veza postojete strukture vlasti. Tako se Velsovo ditanje Procesa razlikuje od oba preovladu-
juia pristupa Kafki,
opskurantsko-religioznog kao i od naivnog pristupa prosveienog humaniste. Prema prvom, K. je stvarno kriv:
ono zbog dega je kriv je njegov vrlo naivni protest iz nevinosti, njegov arogantan oslonac na naivno-racionalnu argumentaciju. Konzervativna poruka ovog ditanja po kome se K. vidi kao predstavnik prosveienog osporavanja autoriteta je odigledna: K. lidno je istinski nihilista koji se pona5a kao slon u staklarskoj radnji iz poslovice - njegovo poverenje u javni um dini ga potpuno slepim za mizerrju vlasti, istinsku prirodu birokratije. Sud se K-u dini kao tajanstvena i opscena instanca koja ga bombarduje ,,iracionalnim" zahtevima i optuZbama iskljudivo zbog njegove iskrivljene subjektivistidke perspektive: kako mu kaZe sveitenik u katedrali, sud je u stvari ravnoduian, od njega ne traZi ni$ta... U suprotnom iitanju, Kafka je duboko ambivalentan pisac koji je dao fantazmatidnu po-
dr5ku totalitarnoj birokratskoj ma5ineriji, a ipak nije u stanju da se odupre njenoj fatalnoj privladnosti. U tome podiva nelagoda mnogih pri ,,prosveienom" ditanju Kafke: na kraju, zar on ne saudestvuje u paklenoj maSineriji koju opisuje, i time ne jada njen pritisak umesto da poni5ti njenu privladnost? Iako moZe da nam se dini da se Vels priklonio ovom drugom ditanju, stvari ni u kom slutaju nisu tako jednostavne: on, takoreii, dodaje jo5 jedan okret zavrtnja organizovanjem ,,zavere" dveju vlasti - kao Sto kaZe K. u izlivu besa u Velsovoj verzlji, istinska zavera vlasti podiva u samoj ideji zavere, u ideji neke tajanstvene instance koja ,,vude konce" i zaista svime upravlja, Sto ie redi, u ideji da, iza vidljive, javne vlasti postoji druga, opscena, nevidljiva, ,,luda" struktura vlasti. Taj drugi, skriveni zakon, deluje kao deo 272
onoga Sto je ,,drugo drugog" u lakanovskom smislu, Sto je deo metagarancije konzistentnosti velikog Drugog (simboliikog poretka koji reguliSe druStveni Zivot). ,,Teorija zavere" daje garanciju da polje velikog Drugog nije nekonzistentna improvizacija: njena osnovna premisa glasi da iza javnog Gospodara (koji je, naravno, uzurpator) postoji skriveni Gospodar koji stvarno sve drZi pod kontrolom.,,Totalitarne" reLimeje karakterisala narodita veitina u kultivisanju mita o tajnoj paralelnoj vlasti, nevidljivoj i upravo zato svemoinoj, o vrsti ,,organizaclje u organizaciji" KGB, Slo_ bodni zidari, ili neko drugi je Sto bilo kompenzacija za upadljill neefikasnost javne vlasti-i na taj nadin osiguranje nesmetanog funkcionisanja drustvene masine: taj mit ne samo sto nije bio subverzivan, nego je, naprotiv, u krajnjem, sluZio kao podrika vlasti. Odlidan ameriiki kontraprimer ovome predstavlja (mit o) Edgaru Huveru, kao personifikaciji opscene ,,druge vlasti" iza predsednika, kao dvojniku legitimne vlasti koji je prati. on se na vlasti odrZavao putem tajnih dosijea na osnovu kojih je kontrolisao celo'kupnu politidku elitu, dok je sam bio upleten u homoseksualne orgije, najdeSie preruien u Zenu. Kao odajniiki poslednji potez advokat nudi K-u ulogu mude_ nika-Zrtve tajne zavere; K. medutim, to odbija, jer je svestan da bi na taj nadin upao u najperfidniju zamku vlasti. Opscena iluzija druge vlasti uvodi u igru isti fantazmatidan prostor kao duven spot smirnov-votke, koji takode spretno manipuliSe jazom izmedu rearnosti i ,,druge povrSine" prostora maite: kamera luta palubom luksuznog prekookeanskog broda gledanom kroz bocu votke koju kelner nosi na posluZavniku, i svaki put kad prode pored nekog predmeta, prvo vidimo taj objekt kakav je u svakodnevnoj realnosti, a onda, kada providno staklo dolazi izmedu nas i objekta, na trenutak ga vidimo iskrivljenog u njegovoj fantastidnoj dimenziji dva gospodina u vedernjim odelima preobraZavaju se u dva -pingvina, ogrlica na vratu gospode u Zivu zmiju, stepeniite u klavijaturu klavira, itd. sud u Kafkinom procesu karakterise isto fantazmatiino postojanje; njegov prethodnik je Klingsorov zarnak u 273
Vagnerovom Parsifulu. Poito je njegov uticaj na subjekt potpuno fantazmatidan, da bi se rasprdila iluzija dovoljno je zauzeti distancu i sud ili zamak nestaju kao dim. U tome je sadrZana politidka lekcija ParsifuIa i Velsovog Procesa: da bismo prevladali ,,stvarnu" druStvenu vlast, prvo je potrebno da prevladamo njen fantazmatidan uticaj na nas.
Kako bismo izbegli prigovor da smo podinili greiku tipa petitio principii - zato 5to smo uzeli primer iz knjiZevne ma5te da bismo pokazali kako nastaje nasilje kada je ugroZena fi.kcija, uzmimo drugi primer zla koji je, mada je prebao u fikciju, nastao u ,,stvarnom Zivotu": nesreinog kapetana Blaja s broda Baunti. Ovde imamo posla sa stvarnom zagonetkom: za5to je taj oficir za primer, opsednut bezbedno5iu i zdravljem svojih mornara, u na5oj masovnoj kulturi postao oliienje arhetipske figure zla? Uzastopne promene u njegovoj preovladujuioj slici sluZe kao odlidan pokazatelj pomeranja u hegemonistidkoj ideologiji svaka epoha, naime, ima svog Blaja. Biie dovoljno da pomenemo tri osnoyna portreta
tri
filmska glumca: earlsa Lotona [Charles Laughton] iz 30-ih, Trevora Hauarda iz 60-1h i mentalno izmudenog Entoni Hopkinsa iz 80-ih godina. Zagonetka, medutim, dak i interesantnija od tih promena je sledeia: 5ta se ,,zaista dogodilo" na brodu Baunti?. Sta je bio ,,stvarni razlog" pobune?20o Najpre smo u isku5enju da, naravno, predloZimo protivmit pored zvanidnog mita: Blaj je bio strog, preterano predan i pedantan, a ipak fer u brizi, kapetan nesumnjivog lidnog integriteta. Pobuna protiv njega proistekla je na osnovu koalicije razmai.enlh mladih oficira aristokratskog porekla uvredenih dinjenicom Sto Blaj, kao njihov pretpostavljeni, nije bio pravi dLentlmen, ,,jedan od njih", nego niZeg porekla i pravidan u bavljenju obidnim mornarima i lumpenproleterima mornarima-kriminalcima koji su, takode, bili povredeni Blajevim oseianjem pravde na 200
Ovde se oslanjam na odlidnu knjigu Greg Dening, Mr. Bligh's Bad Lan-
guage: Passion, Power and Theatre on the Bounty, Cambridge, Cambridge University Press, 1994, narodito pp. 55-87.
274
osnovu kojeg ih je ogranidavao u terorisanju po5tenih obidnih mornara. Njegov ,,progresivan" stav, neuobiiajen za ono vreme, ponovo je osvedoien kada je, dve decenije posle pobune na Bauntiju, u jedinom sludaju vojnog udara u engleskoj istoriji, na silu smenjen s mesta guvernera Novog fuZnog Velsa. Tamo5nji korumpirani oficiri smenili su ga jer je pretio da ie da prekine njihov ilegalni monopol na trgovinu rumom; poSto su zatvorenici odsluZili kaznu, on je pokuiao da ih ukljudi u normalan dru5tveni Zivot i dak im je dao zaposlenje u vladinim ispostavama, itd. Ovaj protirrnit, medutim, daje suvi6e pojednostavljenu sliku stvari. Element istine u njoj je taj da je Blaj bio viden kao onaj koji ,,nije istinski dZentlmen", neko ko ima vlast (kao komandant broda, imao je pravo odludivanja i naredivanja, i pravo da iz toga izvude svu prednost), a da ipak nije zraiio istinskim autoritetom (harizmom, je ne sais quoi fne znam Sta], koja bi izazivala po5tovanje i od njega dinila prirodnog vodu). Svi opisi se podudaraju u tgme da je Blaj bio nekako ,,krut", da nije imao oseiaj koji dolrrom vodi kaZe kada i kako da primeni pravila, kako da uzme u obzir ,,organsku" spontanu mreZu odnosa medu podredenima, itd. Medutim, dak ni ta andriza nije dovoljno precizna: Blajeva gre5ka nije bila prosto u tome Sto nije imao sluha za konkretnu mreiu ,,organskih" odnosa medu mornarima; njegovo osnovno ogranidenje proisticalo je iz dinjenice da je bio potpuno ,,slep" za strukturnu funkciju ritualizovanih odnosa moii medu mornarima (pravo starijih, da kao iskusniji poniZavaju mlade i neiskusnije, da ih seksualno iskoriSiavaju, da ih potdine te5kim iskudenjima, itd.). Ti ritLrali obezbeduju dvosmislenu dopunu javno-legalnih odnosa vlasti: oni deluju kao njihov dvojnik u senci, naizgled ih krie i podrivaju, a stvarno im sluZe kao oslonac. Dovoljno je pomenuti takozvani ,,prelazak linije", krajnje surovu i poniZavajuiu presudu kojoj su bili podvrgnuti oni koji su po prvi put prelazili ekvator (vezani uZetom bivali su badeni u more da bi ih vukli satima, tako da srr morali da piju morsku vodu, itd.): 275
Bila je to linija koja je delila [svet] na dve hemisfere, ekvator. je oznatavala ulaz u izokrenuti svet u antipode, suprotnosti u ogledalu, gde su godi5nja doba bila suprotna, gde je dak i nepokretno nebo bilo drukdije... Kroz vremena i narode obidaji se razlikuju, ali njlhov izraz ima jedan zajednitki karakter. Prvo, one izraLavaju obrnuti svet u Ona
kojem je za neko vreme istinski autoritet na brodu pripadao onima koji su vei preSli liniju, a ne nekom po pravu njegove sluZbe ili jemstva imenovanja.., Drugi zajedniiki laralitet bio je u tome 5to je izvodenje ceremonije uvek bilo groteskna satira na raiun institucija i uloge vlasti. Satira je moguia na radun driavnih svetinja kao 5to je unapredenje u yiteza ili svetinja crkve kritenja od strane sve5tenika. Na engleskim brodovima u kasnom XVIII veku satire su izvodene na raiun kralja i vlasti nad Zivotom i smrti... Proces je bio pun uvreda, poniZavanja, nepravdi, erotskih zakleM, i kom-
promitujuiih
izbora.2or
Da ponovimo, mora se voditi raduna o duboko ambivalentnom karakteru tih rituala: oni su satira legalnih institucija, inverzija javne vlasti, a ipak je u pitanju prekr5aj koji konsoliduje ono Sto kr5i. U slepilu za njihovu stabilizujuiu ulogu, Blaj ih je zabranio, ili ih je prilagodio menjajuii ih u bezbolne folklorne veLbe. Uhva6en u zamku prosvetiteljstva, Blaj je mogao da zapazi samo brutalno-neljudski aspekt rituala ,,prelaza linije" (,,od svih obidaja taj je najbrutalniji i najnehumaniji", pisao je), ne zapaLajud zadovoljenje koje je donosio. Heningsen2o2 je na5ao svedoke koji su ovako opisivali ceremoniju,,prelaska linije": smesno, detinjasto, glupo, ludo, bez yeze,bizarno, groteskno.... nisu li mnoge od ovih redi u stvari sinonimi za tLivanje?. Pobuna, nasilje, izbili su s Blajevim meianjem u taj mradni svet opscenih rituala koji su sluZili kao fantazmatidna pozadina vlasti.
2ot
lbidem, pp. 77-9. Henning Henningsen, Crossing the Equator: Sailors' Baptism and Other Initiation Rifes, Copenhagen, Munkgaarde, 1961, citirano u: Dening, Mr. Bligh's 202
Bad Language, p.79. 276
Treii primer uzimamo iz ,,realnog Zivota" u najsurovijem vidu: ret je o nasilju (mudenjima i ubistvima) u danainjim zajednicama kopada zlata u basenu Amazona.203 Red je o izolovanim zajednicama u kojima se odnosi moii i provale nasilja mogu posmatrati, takoreii, kao u laboratorijskim uslovima. Te zajednice dine rasuta mnoitva pojedinaca kopada zlata; mada su nominalno slobodni preduzetnici, svi stvarno zavise od lokalnog trgovca koji u trgovini drZi oblasni monopol. On kopadima Salje hranu, alat i ostala sredstva, i otkupljuje njihovo grumenje zlata; svi su prema njemu u velikim dugovima zakoje ne traLi da mu se isplate, poito je sva njegova moi zasnovana na stalnoj zaduZenosti mu5terija. Dru5tveni odnosi takve zajednice reguli5u se na osnovu dvostruke llkcije ili, pre, na paradoksalnoj, nadodredenoj koegzistenciji dve nespojive fikcije. S jedne strane, imamo fikciju jednake razmene, kao da su kopad i njegov trgovac dva slobodna subjekta koja se na trZiStu susreiu pod jednakim usloyima. Nasuprot tome stoji slika rrrpnopolistidkog trgovca kao patrijarhalnog gospodara koji vodi brigu o svojim mudterijama, koji mu za tu odinsku brigu plaiaju izrazima po5tovanja i ljubavi.2oa Ispod te protivreine slike je, naravno, realnost trgovdevog monopola i njegove suroye eksploatacijc. Nasilje koje u tim zajednicama, s vremena na vreme, izbije usmereno je prvenstveno na one koji predstavljaju pretnju za taj krhki balans te dvostruke fikcije: omiljene mete trgovdevih najam203 Vid. intervenciju Kristijana Gofrija na okruglom stolu ,,L'ordre et la Ioi", simpozijuma Violence et politique, C6risy-la-Salle (France), 23-30. juna
t994. zo+ Ovaj primer, takode, omoguiava nam da precizno izloLimo formalne rrsl.ve u kojima je odnos potdinjenih prema (njihovom) gospodaru odnos ljubavi. Ljubav nema niSta s nekakvom primordijalnom straiiu koja se pokreie hariz.rnom vode; ona se javlja, takoreii, automatski kada dode do kratkog spoja izmetltr vladara i zakonskog okvira, Sto ie reii, kada vladar nije u stanju da svoju vlatl:tvinu zasnuje u treioj, nezavisnoj instanci formalnih pravnih - u nekom skupu pravila koji reguliSu njegov odnos prema podanicima ali kada on lidno mora - redima, ljubav svedotl. .iemii pravilo koje opravdava njegonr vladavinu. Drugim t'i o ponoru samoodnoseieg postupka putem kojeg, zbog nedostatka nezavisne 1i:rrancije drustvenog ugovora, sam vladar mora da garantuje istinu svoje reii.
277
nika nisu oni koji ne mogu da otplate dugove, nego oni koji pokuSavaju da pobegnu odatle ne plativ5i dugove, a narodito oni koji su postali suvi5e uspe5ni tako da bi mogli da dugove otplate u potpupoSto takvi predstavljaju najozbiljniju pretnju trgovdevoj nosti -(Tipidan scenario je da trgovac pozove prezaduZenog komoii. pada i obeia mu otpisivanje polovine duga ako podmetne poZar u kuii drugog, uspe5nog kopada.) Ovde imamo tipidan primet za to kako se telja utiskuje u dvosmislenost onoga francuskog ne expletif: ,,zvanidne" Zelje trgovca su da njegove mu5terije Sto je pre moguie pokriju svoje dugove, tako da ih on neprekidno zlostavlja zbog zakaSnjenja u otplatama, a ipak ono dega se uistinu plaSi jeste da se one oslobode dugova, to jest, njegova prava i.elja dut'e moguie. Kao Sto je pokazao Brus Fink [Bruce Fink], pribliZno isto tom ne expletif v engleskom bilo bi dvosmislena suvi5na upotreba redi ,,ali": umetanje redi ,,ali"
je da mu ostanu duZni
desto nosi akcenat
Sto
ie
koji ide protiv ,,zvanidne" namere izloLene u
da zamislimo kako trgoYac kai,e prezaduZenom kopadu: ,,Ne bojim se nidega osim da neie5 uspeti da izravnai dug", ili, ,,Neiu sporiti, ali ta tvoja sposobnost da vraia5 stavu.20s
I tako, lako moZemo
dugove me dini mnogo zadovoljnim". Svoj argument moZemo da sumiramo ovako: provala ,,swarnog" nasilja uslovljena je simboliikim zastojem - ,,Realno" nasilie je vrsta ispoljavanja do kojeg dolazi kada biva ugrohena simboliika fikcija koja osigurava iivot zajednice. Postoji, medutim, jedna stvar
po kojoj se primer s amazonskim kopadima razlikuje od prethodna dva: u prva dva primera, naru5ena fikcija je javno nepoznata kao opscena instanca u senci (Kafkin sud, opsceni rituali inicijacije mornara), dok se u zajednici amazonskih kopada naruSava simbolidka fikcija koja odreduje samu strukturu javnog autoriteta. Najbolji nadin da se ta osnovna razlika elabori5e jeste da problemu
* e. r.
SuviSno ,,ne",
tj. kada se ne5to
negira, ali se zapravo
ieli suprotno -
205 Vid. Bruce Fink, The Lacanian Subject: Between Language and Jouissance,Ptinceton, Princeton University Press, 1995, pp. 38-39 [prim. urednika].
278
pristupimo s drugog kraja: 5ta je meta provale nasilja? eemu teZimo, Sta pokuSavamo da uni5timo, kada istrebljujemo fevreje ili bijemo strance u svojim gradovima? Prvi odgovor koji nam se nameie ukljuduje simbolidku fikciju: nije li, pored fizidkog bola i lidnog poniZenja, krajnji cilj silovanja u bosanskom ratu, na primer, podrivanje fikcije (simbolidke naracije) koja garantuje koherenciju muslimanske zajednice?* Nije li, takode, konsekvencija ekstremnog nasilja da ,,viSe nema smisla prida koju je zajednica sebi pridala o sebi" (da parafraziramo Riiarda Rortija)? UniStenje simbolidkog univerzuma neprijatelja, taj ,,kulturocid", medutim, po sebi nije dovoljan za obja5njenje provale etnidkog nasilja - njegov krajnji uzrok (u smislu pokretadke snage) treba traZiti na neSto dubljem nivou. eime se hrani na5a ,,netolerantnost" prema strancima? Sta je to kod njih Sto nas iritira i remeti na5u psihidku ravnoteZu. Vei se na nivou fenomenoloSkog opisa osnovnih karakteristika te stvari vidi da se ona ne mo2e pripisati nekom jasno definisanom, osmotrivom svojstl.u: mada obidno moZemo da nabrojimo niz svojstava koji nas nerviraju kad su ,,oni" u pitanju (njihov isuviSe glasan smeh, neprijatan miris njihove hrane, itd.) ta svojstva funkcioni5u kao pokazatelji radikalnije tudosti. Stranci mogu da izgledaju i delaju kao mi, ali postoji odredeno nedokudivo je ne sais quoi, ,,neito u njima Sto je viSe od njih" 5to dini da ,,nisu sasvim ljudi" (da su ,,tudini" u preciznom smislu koji je ovaj izraz dobio u naudnofantastidnim filmovima iz pedesetih godina). NaS odnos prema tom nedokudivom traumatidnom elementu ,,koji nas muii" u vezi s drugim strukturisan je u fantazijama (o njihovoj politiikoj i/ili seksualnoj impotenciji, o ,,njihovim" dudnim seksualnim praksama, o njihovim tajnim hipnotidkim moiima, itd.). Zak Lakan je taj neobja5njiv objekt koji
* Iako bi se primer sasvim dobro uklopio u ZiZekovrr tezu, autor se ovde, krajnje neoprezno, priklonio svojevremenim glasinama po zapadnjadkim medijinra o toboZnjoj srpskoj kampanji silovanja muslimanki tokom gradanskog rata u Iiosni i Hercegovini, koje su, medutim, bile ne samo neprovjerene nego su, kako sc naknadno ispostavilo, zaptavo bile iz osnova iskontruisane i laZne. (Primjedba
c
K.)
279
simbolizuje ono Sto u opaZenom pozitivnom, empirijskom objektu nuZno izmide pogledu i kao takvo sluZi kao pokretadka sila moje Lelje za tim, krstio imenom objekta malog a, objekta-uzroka i.elje; drugo ime za to je plus-de jouir, ,,viiak uLivanja" koji oznadava neumerenost koja ide preko zadovoljstva ostvarenog na osnol'u pozitivnih, empirijskih svojstava objekta. Na radikalnijem nivou nasilje je upravo nastojanje da se zada udarac tom nepodnoiljivom viSku uLivanja koji je sadrZan u Drugom. Po5to mrZnja, tako gledano, nije ogranidena na ,,stvarna svojstva" objekta nego cilja na njegovo stvarno jezgro, objekt a, ono Sto je ,,u objektu vi5e od njega samog", objekt mrLnje je in stricto sensu neuniitiv: tako da, Sto ga u realnosti viSe uni5tavamo to se pred nama kao moinije uzdiLe njegovo uzviSeno jezgro. Taj paradoks se vei iskazao u sludaju fevreja u nacistitkoj Nemadkoj: Sto su vi6e bili surovo istrebljivani, to je uZasnije dimenzije dobijao ostatak njihove populacije. Paradoks fantazmatidnog elementa: Sto se viSe u realnosti uni5tava to se kao snaZniji vraia u svom sablasnom prisustvu, ukazuje na frojdovsku problematiku kompleksa kastracije. Pojam kompleksa kastracije godinama je bio meta feministidke kritike: jedino ako preiutno prihvatimo ,,posedovanje falusa" kao standard za merenje oba pola, ovo ,,nemanje falusa" javlja se kao nedostatak, to jest, Zena se vidi kao ,,kastrirana". Drugim redima, pojam Zenske kastracije u krajnjem se svodi na varijaciju notornog grdkog sofizma: ,,Ono 5to nema5, izgubio si; nemai rogove, dakle izgubio si ih". Ipak je preuranjeno odbaciti ovaj sofizam (a time i pojam kastracije) kao sludaj nedoslednog i pogre5nog zakljudivanja. Da bismo shvatili predoseianje egzistencijalnog straha koji spada u tu logiku, biie dovoljno da se podsetimo ioveka-vuka, Frojdovog ruskog pacijenta, koji je patio od hipohondridne fiks-ideje: Zalio se da je Lrtva nosne povrede uzrokovane elektrolizom. Medutim, kada su detaljna dermatolo5ka ispitivanja pokazala da je s njegovim nosom sve u redu, to je kod njega izazvalo nepodnoSljiv strah: ,,Po5to mu je redeno da se za njegov nos ni$ta ne moZe udiniti, jer je s njim sve u redu, oseiao se nesposobnim za dalji i:ivot usled onoga 5to je video kao nepopravljivo stanje osakaieno280
To,,nepopravljivo osakaienje", naravno, simbolizuje kastraciju, i logika je ovde ista kao u navedenom grdkom sofizmu: ako nemai rogove, izgubio si ih; ako se niSta ne moZe udiniti, gubitak je nenadoknadiv. Prema Frojdu, stav mu5kog subjekta prema kastraciji ukljuduje paradoksalno razdvajanje: znam da mi kastracija stvarno ne preti, da do nje neie stvarno doii, a ipak sam uklet njenom moguinoSiu. Isto vaZi i za figuru ,,konceptualnog fevrejina": on ne postoji (kao deo na5eg iskustva dru5tvene realnosti), a ipak ga se iz tog razloga vi5e pla5im - ukratko, sdmo nepostojanje levrejina u stvarnosti funkcioniie kao osnovni argument u prilog antisemitizma. To & red da antisemitski diskurs |evrejina konstitui5e kao fantomski entitet koji se u realnosti ne moZe naii, da bi se potom sam jaz izmedu ,,konceptualnog fevrejina" i realno postojeiih fevreja koristio kao krajnji argument protiv |evreja. Na taj nadin smo uhvaieni u laZni krug: Sto stvari izgledaju normalnlje, to izazivaju veiu sumnju i obuzima nas veia panika. U tom pogledu Jevrejin $e kao materinski falus: u stvarnosti ne postoji, a ipak iz tog razlogaje fantomskog karaktera, tako da sablasno prisustvo izaziva nepodno5ljiv strah. U tome se sastoji najsaZetija definicija lakanovskog Realnog: Sto mi viSe moje (simbolidko) zakljudivanje govori da X ne postoji, viSe me obuzima njegova sablast - kao poslovidno hrabar Englez koji ne samo 5to ne veruje u duhove, nego ih se i ne boji. Ovde nam se nameie homologija izmedu ,,konceptualnog ]evrejina" i imena-oca: u drugom sludaju, imamo razdvajanje izmedu znanja i verovanja (,,Vrlo dobro znam da moj otac stvarno nije savr5en, da je konfuzan, nemoian, a ipak, verujem u njegov simbolidki autoritet"). Empirijska osoba oca nikada ne dopire do njegovog Imena, do njegovog simbolidkog mandata - a u meri u kojoj ga ostvaruje, imamo psihotidku konstelaciju (jasan sludaj oca koji je ostvarivao ,r"gorro Ime bio je Sreberov olac iz sludaja kojim sti".206
206
Muriel Gardiner, The Wolf-Man and Sigmund Freud, Harmondsworth,
Penguin" 1973, p.287. 281
bavio Frojd). Nije li zato ,,preobrai.aj",,,ukidanje", ,,Affiebung", stvarnog oca u Imenu-oca u strogom smislu homologno ,,preobraZaju" empirijskog ]evrejina u (pojavni oblik) ,,konceptualnog fevrejina"? Nije li jaz koji stvarnog |evrejina razdvaja od fantazmatidne figure ,,konceptualnog fewejina" iste prirode kao jaz koji empirijsku, uvek deficijentnu osobu oca razdvaja od Imena-oca, od njegovog simbolidkog mandata? Zar u oba sludaja realna osoba ne dela kao personifikacija nerealne, fiktivne instance - nije li stvarni otac predstavnik instance simbolidkog autoriteta, a stvarni |evrejin predstavnik fantazmatiane figure,,konceptualnog fevrejina"? se
Ovu homologiju, ma koliko zvutala uverljivo, ipak treba odbaciti kao zavodljim: u sludaju fevrejina, standardna logika simbolidke kastraclje je obrnuta. U demu se, tadno redeno, sastoji simbolidka kastracija? Swarni otac ima autoritet jedino u meri u kojoj se postavlja kao otelovljenje transcendentne simbolidke instance, to jest, u kojoj prihvata da nije on lidno nego veliki Drugi taj koji govori kroz njega, njegovim reiima kao milioner iz filma Kloda Sabrola koji preokreie standardnu Zalbu da je voljen samo zbog svojih miliona: ,,Samo kad bih mogao da nadem Zenu koja bi me volela samo zbog mojih miliona, a ne mene lidno!" Ovde je sadrZana krajnja lekcija frojdovskog mita o ubistvu prvobitnog oca koji se, posle nasilne smrti, vraia kao mnogo jadi u vidu svog Imena, kao simbolidki autoritet: da bi styarni otac imao oiinski simbolitki autoritet, on mora na neki natin Ziv da umre - to je njegova identifikacija s ,,mrtvim slovom" simbolidkog mandata kojim se njegovoj osobi dodeljuje autoritet. Nevolja kritidara Lakanovog ,,falocentrizma" je u tome Sto, po pravilu, referiraju na ,,falus" i/ili ,,kastraciju" na prepojmovni, zdravorazumski metaforidan nadin: u standardnim feministidkim studijama filma, na primer, svaki put kada se mu5karac prema Zeni pona5a agresivno ili prema njoj iskazuje svoj autoritet, moZemo biti sigurni da ie njegovo ponaSanje biti oznadeno kao ,,falusno"; svaki put kada je Zena u klopci, nemoina, skrajnuta, itd., moZemo 282
biti sigurni da ie njeno iskustvo biti
oznadeno kao ,,kastrirajuie". Ovde se gubi upravo paradoks falusa kao oznatitelja kastracije: ako treba da prihvatimo na5 (simbolidki) ,,falusni" autoritet, cena koju iemo platiti je u tome 5to moramo da odbacimo poziciju aktera i da se saglasimo s tim da funkcioni5emo kao medijum kroz
koji deluje i govori veliki Drugi. U meri u kojoj falus qua oznaditelj oznadava instancu simbolidkog autoriteta, odludujuie svojstvo prema tome proistide iz dinjenice da on nije ,,moj", naime nije organ Zivog subjekta, nego je mesto na kome interveni5e strana moi i utiskuje se u moje telo, mesto u kome veliki Drugi deluje kroz mene - ukratko, dinjenica da je falus oznaditelj, pre svega, znadi da je on strukturno gledano, organ bez tela, nekako ,,odvojen" od 1s1a.207 Ta osnorrna odlika falusa, njegova odvojenost, vidljiva je u upotrebi plastidnih veStadkih fafusa (,,dildo"), u lezbejskim sado-mazohistidkim praksama u kojima se s njima igraju, u kojima cirkuliSu - falus je suviSe ozbiljna stvar za upotrebu da bi se prepustila tako glupim stvorenjima kao Sto su muikarci.2o8 {oz Ako bismo se upustili u spekulaciju o tome zadto je falus qua organ izabran da bude falusni oznaaitelj, onda bi karakteristika koja ga ,,predodreduje" za tu ulogu bila ona koju je istakao jo5 sveti Avgustin: falus je organ moii-potencije,
u dijem sludaju pokazivanje potencije u suitini izmide kontroli subjekta - s navodnim izuzetkom nekih Hindu sve5tenika erekcija se ne moZe postiii dej-
-
stvom volje, tako da ona svedodi o nekoj stranoj moii na delu u samom srediStu subjekta. 208 Drugo (ne)razumevanje, tesno povezano s prvim, tide se opozicije izmedu falusne ekonomije i polimorfnog mno5tva poloLajd subjekta: prema standardnom glediStu, zadatak falusne ekonomije jeste da oblikuje preedipalno rasuto mno5tvo poloi.ajit subjekta u jedinstven subjekt podreden pravilu Imena-oca (nosioca i oslonca druitvenog autoriteta) i kao takav je idealan subjekt (druSrvene) moii. Ono 5to ovde treba dovesti u pitanje jeste pretpostavka da se dru5tvena mo( izlaLe preko ujedinjenog edipalnog subjekta potpuno potdinjenog falusnom oiinskom zakonu i obrnuto: da disperzija iedinstvenog subjekta u mnoStvo njegovih poloZaja takoreii automatski podriva autoritet i vrSenje moii. Protiv tog opSteg mesta potrebno je uvek iznova isticati da nas moi uvek traZi, obraia nam se kao razdvojenlz subjektima; da se, u cilju samoreprodukcije, oslanja na naiu rascepljenost: poruka kojom nas diskurs moii bombarduje po definiciji je nedo-
sledna: uvek postoji jaz izmedu javnog diskursa i njegovog fantazmatidnog oslonca. Daleko od toga da je sekundarna slabost, znak nesavrSenosti mo6i, taj rascep je konstitutivan za njeno vr5enje. U vezi s tim rascepom vid. Slavoj Zii.ek, Meta-
283
Medutim, izmedu tog simbolidkog autoriteta garantovanog falusom kao oznaditeljem kastracije
i
sablasnog prisustva ,,konceptualnog fevrejina" postoji osnovna razlika: mada u oba sluiaja imamo jaz izmedu znanja i verovanja, ta dva rascepa su po svojoj prirodi u osnovi razli(ita. U prvom sludaju, verovanje se tide ,,vidljivog" simboliikog autoriteta (uprkos moje svesti o otevoj nesavrienosti i debilnosti, ipak ga prihvatam kao figuru autoriteta), dok u drugom sludaju, ono u Sta verujem jeste moi nevidljive sa_ blasne utvare.2oe Fantazmatidni,,konceptualni Jevrejin" nije odinska figura simboliikog autoriteta,,,kastrirani" nosilac-medijum javnog autoriteta, nego ne5to sasvim drukdije, vrsta neobja5njivog dvojnika javnog autoriteta koji preokre6e njegovu logiku: on mora da deluje iz senke, nevidljiv za javnost, da zrati fantomsku sablasix Essays on woman and causality, London and New york, Verso, 1994, pp. 54-85. S obzirom na ,,postmodernu" formu subjektivnosti koja nastaje u kasnom kapitalizmu, potrebno je nadiniti korak dalje: ,,postmoderni', objekt je iak direktno, na nivou javnog diskursa, konstituisan i kao nekonzistenstases of Enjoyment:
tan skup mnostva ,,pozicija subjekta" (ekonomski konzervativan, a
seksualno
,,prosveien" iapi, itd.). 20e Za klasidan stav raznih verzija,,Znarn vrlo dobro, ali ipak..." vid. Octa_ ve Mannoni, ,,1 Know well, but All the Same.- .", v perversion ind the social Relation, ed,. Molly Anne Rothenberg, Dennis A. Foster and Slavoj Zizek, Durham, Duke university Press, 2003, pp. 68-92. za zbrku izmedu ,,normalne" distance izmedu verovanja u simbolidku fikciju i znanja o realnosti i njenog fetidistiikog p,oricanja, vid. Mary Ann Doanne, The Desire to Desire, Bloominlton, Indiana university Press, 1987; na primer: ,,ukratko [zenski filmovil raiuriaiu s tim da i.ena m.oLe da prede u poziciju fetisiste, pailjivo balansirajuii znanjem i verom" (p..ll8).-uzgred, drugo sporno mesto u ovoj, inaie odlidnoj knjizi je, dini se, ideja da je feministiiko-histeriina ,,i.elja telje", u najkraiem, donekle osujeiena s obzirom na muiku ielju: ,,zelja moie da bude neutoljiva, moze da sadrii konstantno obnavljanu teZnju ka stalno izgubljenom objektu, ali barem muSkarac ima zelju- Zenski odnos prema zelji, s druge strane, u najboljem sluiaju je posredovan. Lakan histeridnu Zelju defini5e kao 'Zelju za nezadovoljenom ieljom, ,t b. tZ). Zu medutim, zelja kao takva je uvek, po definic'iJi, 'i:eljaLelje', nikada nije J-akana, samo' zelja je -.-to ono na 5ta cilja svojm klasitnom iormuiacijom 'zelja doveka je ielja Drugog'. Ta refleksivnost zelje je ono 5to objasnjava njen'ekscesni' karakter, tako da, kada Doenova kaLe:,,Zelja je uvek ekscesna dak i ako je prosto i.elja teLnja za pristupom Zeleioj subjektivnosti', (p.- 122) o.'oo ,,i"k i .i.elje, "ko,, trebalo bi zameniti sa,,zatoito".,,zeljaje uvek u prekomernosti zato sto je uvek d. se Zeli..." Drugim redima, iz lakanovske perspektii,e, ,,subjektivn;st koia 3"fii LeIl" je par excellence subjektivnost histeridne Zene.
284
snu nadmoi. Na radun tog nedokudivog, neuhvatljivog statusa jezgra njegovog identiteta, ]evrejin se - nasuprot ,,kastriranom" ocu opaZa kao onaj ko se ne moze kastrirati: Sto vi5e nedostaje u pogledu stvarne, dru5tvene javne egzistencije, tim vi5e postaje preteie njegovo eluzivno fantazmatidno ne-postojanje.2t0 Ukratko, razlika izmedu Imena-oca i ,,konceptualnog |evrejina" je razlika izmedu simbolidke fikcije i fantazmatitne sablasti: u lakanovskoj algebri, izmedu S,, gospodara-oznaiitelja (praznog oznaditelja simbolidkog autoriteta), i objekta malog a. Kada subjekt poseduje simbolidki autoritet, on dela kao dodatak svoje simbolidke titule, to jest, kroz njega deluje veliki Drugi: dovoljno je da se podsetimo sudije koji moZe biti pokvarena i bedna osoba, a ipak, od momenta kada obude togu i uzme insignije, njegove redi su redi samog zakona. U sludaju sablasnog prisustva, s druge strane, moi koju ispoljavam oslanja se na nesto ,,u meni 5to je ve6e od mtne samog", Sto se najbolje ilustruje u mnogim naudnofantastidnim trilerima od Osmog putnika do Skrivenog [Hidden]: neuni-
-
2r0 Ista logika je, izgleda, na delu u antikomunistidkom populizmu desnog krila koji od nedavno stide snagu u bivSim socijalistidkim zemljama Istodne Evrope: njegov odgovor na aktuelne ekonomske i ostale teSkoie je da komunisti, iako su izgubili legalnu, javnu vlast luku konce, vladaju nivoima swarne ekonomske moii, kontroliSu medije drLavne institucije... Na taj nadin komuniste vide kao
i
fantazmatidan entitet d la levreji:.Sto vi5e izgube javne vlasti i postaju nevidljivi, snainije je njihovo fantomsko sveprisustvo, njihova stvarna kontrola iz senke. Ta fiks-ideja populista, prema kojoj ono 5to nastaje u biviim socijalistidkim zemljama nije ,,istinski" kapitalizam nego njegova laina imitacija u kojoj stvarna vlast i kontrola ostaiu u rukama eks-komunista presvudenih u novopedene kapitaliste, takode nudi egzemplaran sludaj iluzije diji mehanizam je pwi izloLio Hegel: oni ne shvataju da je njihovo protivljenje tom ,,laZnom" kapitalizmu u stvari protivljenje kapitalizmu uopite, to jest, da su oni, a ne eks-komunisti, istinski ideolo5ki naslednici socijalizma - tako da ne treba da nas tudi 5to populisti moraju da obnove staru komunistidku suprotnost izmedu ,,formalne" i ,,istinske" demokratije. Ukratko, imamo posla s jo5 jednim primerom ironije koja spada u revolucionarni proces, ironije koju je opisao jo3 Marks: zaneseni revolucionari iznenada zapaiaju da su bili samo privremeni posrednici iija je ,,istorijska uloga" bila da pripreme teren za preuzimanje vlasti od strane starih gospodara u novim vidovima. - Ovdje Ziirck ima u vidu poznata uvjeravanja marksista ne samo nakon sloma komunizma nego i za wijeme njegovog vrhunca, da joi u povijesti nije bilo istinskog komunizma, vei da on tek predstoji- (Prim. e. K.)
28s
Stivo strano telo koje simbolizuje presimboridku supstanciju Zivota, odvratnog balavog parazita koji osvaja moju unutrainjost i ovlada-
va mnome. Tako, vratimo li se na sabrolol'u salu s milionerom, kada neko kai,e da me voli, ne zbog mene, nego zbog mog simbo_ lidkog mesta (moii, bogatstva), taj moj hendikep je siguino bolji nego kad mi kaZe da me voli zbog toga 5to u meni oseia prisustvo ,,nedega vi5eg od mene samog". Ako milioner izgubi milione, part_ nerka koja ga je volela zbog njih ohladiie se i napustiti ga, bez du_ boke traume koja bi to pratila; ako me, medutim, voli z'bog ,,nede_ ga u meni Sto je viie od mene',, sama snaga ljubavi lako moZe da se preobrati u ni5ta slabiju mrZnju, u nasilni pokusaj usmeren na uniStenje objekta-viSka u meni koji uznemirava partnerku. Zato mozemo da saoseiamo sa stavom jadnog milionera: daleko je uteSnije znati da me Zena voli zbog mojih para (ili moii ili slave) jer ta svest mi omoguiava da odrZim bezbednu distancu, da izbeg_ nem da budem isuvi5e uvuden u igru, i da drugom otkrijem samo jezgro svog biia. problem nastaje kada drugi u meni vidi ,,ne5to vide od mene samog" jer se u tom sludaju otyara iirok put pa_ radoksalnim kratkim spojevima izmedu ljubavi i mrZnje za koje je Lakan iskovao neolo gizam I' h ai n am o r a t i o n fmr zoljubavisanj ei. Razmatranje ove problematike obezbeduje nam nov pristup Vagnerovom Loengrinu: u toj operi radi se uprayo o iorsokaku Sabrolovog nesreinog milionera, naime o statusu onog nedega ,,u meni veieg od mene", ito Zena vidi u glavnom junaku. Opera za temu ima zabranjeno pitanje, to jest, paradoks samodestruktivne zenske radoznalosti. Bezimeni junak spasava Elzu fon Brabant i i.eni je, ali od nje zahteva da ga ne pita ko je, kako se zove _ i onog trenutka kada ga to bude pitala, moraie da je ostavi. Nemoi_ na da se odupre isku5enju Elza mu postavlja zabranjeno pitanje; i tako joj Loengrin kai.e da je itez od Grala, sin parsifala iz zamka Montsalvat, i potom odlazi na labudu, dok ucveljenaElza umire. U- demu se, po paZljivijem ispitivanju, sastoji nesklad'koji kvari odnos Elze i Loengrina? Izgleda kao da je Loengrin samo jos jedna varijacija stare teme o princu koji se trudi, da bi osigurao da ga
i
rl
I
buduia mlada zavoli zbog njega samog, a ne zbog njegove simbolidke titule, Zeleii najpre da njenu ljubav zadobije odeven kao sluga ili glasnik. Medutim, zagonetka Loengrina je u nedem drugom: za5to on moZe da ispolji svojumoijedino ako mu ime ostane neznano, to jest, jedino ako on nije upisan u ,,velikog Drugog" u intersubjektivnom prostoru javnosti, tako da mora da ode onog momenta kada se javno otkrije njegov simboliiki identitet? Ovde opet imamo opoziciju izmedu gospodara-oznatitelja i a objekta ,,koji se ne moZe kastrirati", koji svoje dejstvo moZe da ispolji jedino kao skriven: nerazumevanje izmedu Elze i Loengrina podiva na dinjenici da ga Elza vidi kao tradicionalnu figuru simbolidkog autoriteta, dok on funkcioni5e kao sablasna utvara koja ne moi.e da izdrLi svoje otkrivanje u javnom simboliikom medijumu. R)zlika izmedu (simbolidke) fikcije i fantazije od kljutnog je znaiaja za psihoanalitidku teoriju ideologije. U svojoj nedavnoj knjizi o Marksu, Derida je u igru uveo termin ,,sablast" da bi ukazao n& neuhvatljivu pseudomaterijalnost koja podriva klasidnu ontoloSku suprotnost realnosti i privida, itd.2rr MoZda bi u tome trebalo traZiti poslednje pribeZi5te ideologije, preideoloSko jezgro, formalnu matricu, na koju su nakalemljene razlidite ideolo5ke formacije: u dinjenici da nema realnosti bez sablasnosti, da se krug realnosti moZe zatvoriti jedino putem misteriozne sablasne dopune. Zaito bez sablasnosti nema realnosti? Lakan na to pitanje daje precizan odgovor: (ono 5to doZivljavamo kao) realnost nije ,,sama stvar", jer je uvek vei simbolizoyana, konstituisana, strukturisana putem simbolidkih mehanizama. Problem proistide iz dinjenice Sto simbolizacija na kraju uvek zakazuje, Sto nikad ne uspeva u punom ,,pokrivanju" Realnog, 5to uvek ukljuduje neki nera5diSieni, nenamireni, neiskupljeni simbolidki dug. A to Realno (kao deo realnosti koji ostaje nesimbolizovan) vraia se u vidu sablasnih utvara. Prema tome, ,,sablast" ne treba brkati sa ,,simbolidkom fikci, 2rr facques Derrida, Spectres of Marx: The State of Dept, the Work of Mourning and the New International, trans. Peggy Kamul New York and London, Routledge, 1994.
286 287
jom", s dinjenicom da sama realnost ima strukturu fikcije, po to_ me Sto je simbolidki (ili, kao sto neki sociolozi kazu, ,,drusfveno") konstruisana; pojmovi fikcije i sablasti su meduzavisni u samoj svojoj nesamerljivosti (oni su ,,komplementarni" u kvantno_mehanidkom smislu*). Redeno jednostavnije, realnost nikad nije direktno ,,po sebi", ona se pokazuje jedino putem svoje nepotpune_neu_ spele simbolizaclje, a sablasne utvare nastaju u samom tom jazu koji zauvek razdvaja realnost od realnog, i zbog dega realnost ima karakter (simbolidke) fikcije: sablast otelovljuje ono ito izmide (simbolidki strukturisanoj) realnosti. Prema tome, preideolo5ko .jezgro" ideologije sastoji se od sa_ blasne utvare koja kpunjava lupljinu realnog. To je ono ito ne uspevaju da razumeju sva nastojanja da se por,.uie jasna linija razdvajanja izmedu ,,istinske" realnosti i privida (ili pokuiaji zasniyanja privida na realnosti): ako (ono dto doZivljavamo kao) ,,real, nost" treba da se pojavi, neSto od nje mora da se poni5ti; to jest, ,,realnost" kao istina, po definiciji nikad nije ,,cela,'. Ono lto sablast skriva nije realnost nego njeno ,,primordijalno priguieno" ne_ predstavljivo X na tijoj ,,priguienosti" je utemeljena sama realnost. Moze se pomisliti da smo se ovim izgubili u mradnim spekulativnim vodama koje nemaju nista zajedniiko s konkretnim druitvenim sporovima. Medutim, zar vrhunski primer takvog ,,Realnog" ne daje marksistidki pojam klasne borbez. Konsekventno promiiljanje tog pojma nas tera da priznamo da klasne borbe ,,u realnosti" nema: ,,klasna borba" oznatava samu suprotnost koja spreiava da se objektivna (drustvena) realnost konstituise kao samozaokruzena celina.2r2
Ovo tumadenje drudtvene suprotnosti (klasne borbe) kao re_ alne, a ne kao (dela) objektivne dru5tvene realnosti, omoguiava
* verovatno se misli na ne medusobno nesvodljivu razliku izmedu dveju teorijskih perspektiva na subatomsku stvarnost (tj. ,,korpuskularno-probabilistiiku", odnosno talasnu), 5to se nalazi u izrazu u de Broljijevom naielu, odnosno u prim. e. K. Hajzenbergovoj realiciji neodredenosti. - dugujem ovaj pojam antagonizma naravno Ernestu Laklauu i santali _2t2 Molf, Hegemony and Social Strategy, London urrd N"* york, Verso, 19g5. 288
nam da osporimo argumentaciju koja nas upozorava da treba odbaciti pojam ideologije po5to poku5aj njenog razgranidenja od ,,realnosti" implikuje epistemolo5ki neodrZivo ,,stanoviSte Boga", to
jest, pristup objektivnoj realnosti onakvoj kakva ,,uistinu jeste". Ovde je sekundarno pitanje pogodnosti pojma ,,klasna borba" za oznatavanje danat preovladujuieg oblika suprotnosti, jer se to tide konkretne druStvene analize vaLno je da sama konstitucija druSfvene realnosti ukljuduje,,primordijalno prigu5ivanje" suprotnosti, tako da u krajnjem osnova kritike ideologije vanideoloika tadka referencije koja nas ovla5iuje da osudimo sadrZaj na5eg neposrednog iskustva kao ,,ideolo5ki" nije ,,realnost" nego ,prigu5eno" Realno koje pripada suprotnosti. Da \ismo razjasnili tu iudnu logiku suprotnosti qua Realnog, podsetimo se egzemplarne analize prostornog rasporeda kuda u urodenidkom selu ]uZne Amerike iz Strukturalne antropalogije, Kloda Levi-Strosa.213 Stanovnici su podeljeni u dve grupe; kada od pojedinc'a traZimo da na pardetu papira ili u pesku nacrta tlocrt svog sela (prostorni raspored koliba), dobijamo dva sasvim razliiita odgovora, u zavisnosti od toga da li on pripada jednoj ili drugoj podgrupi: pripadnik prve podgrupe (nazovimo je ,,konzervativno-korporativnom") tlocrt sela vidi kao ktrg - krug koliba manje vi5e simetridno rasporedenih oko centrainog hrama, dok pripadnici druge podgrupe (,,revolucionarno-antagonistidke") svoje selo vide kao dve razlidite grupe koliba odvojene nevidljivom granicom. Poenta Levi-Strosa je u tome da ovaj primer nikako ne treba da nas zavede u kulturni relativizam prema kome videnje druStvenog prostora zavisi od grupne pripadnosti posmatrada: sdmo razdvajanje u dva ,,relativna" videnja implikuje skrivenu referencu na konstantu - ne u smislu objektivnog, ,,stvarnog" rasporeda koliba, nego u smislu traumatidnog jezgra, osnorrne suprotnosti koji stanovniStvo sela nije bilo u stanju da simbolizuje, objasni, da ga ,,interiorizuje" i uskladi s neravnoteZom u drustvenim odnosima, 2r3 Claude Ldvi-Strauss, Strukturalna antropologija, prev. s francuskog Andelko Habazin, Stvarnost, Zagreb, 1979, str. 131-42.
289
bi omoguiilo stabilizovanje zajednice kao harmonidne celine. Dva videnja tlocrta sela prosto su dva uzajamno iskljudujuia nastojanja da se izade na kraj s tom traumatidnom suprotnoiiu, da se zaledi rana nametanjem uravnoteZene simbolidke strukture. (Neophodno je istaii da stvari stoje potpuno isto u pogledu razlike medu polovima: odnos ,,muSkaraca" i ,,tena" slidan je odnosu dveju konfiguracija kuia u Levi-Strosovom selu.) I da bismo odagnali iluziju da nai ,,razijenl" svet nije u vlasti iste logike, biie dovoljno da se podsetimo rascepa na5eg politidkog prostora na levicu i desnicu: levidari i desnidari se ponaiaju tadno kao pripadnici suprotnih podgrupa u selu Levi-Strosa. Oni ne samo Sto zauzimaju razlidita mesta u politidkom prostoru; svako od njih drukdije vidi sam raspored tog prostora levidari kao polje koje je inherentno razbijeno osnovnom suprotno5iu, desnidari kao organsko jedinstvo zajednice podriveno jedino stranim uljezima.* Zdrav razum nam kaie da je lako ispraviti predrasudu subjektivnog videnja i ustanoviti ,,stvarno stanje stvari": moZemo da uzmemo helikopter i napravimo snimak sela iz vazduha. Na taj naiin dobili bismo neiskrivljenu sliku realnosti, ali bismo izgubili ono Realno Sto pripada suprotnosti, ono traumatidno jezgro koje se ne moZe simbolizovati a koje nalazi svoj izraz u samom iskrivljavanju realnosti, u izma5tanim izmeStanjima ,,stvarnog" rasporeda koliba. To je ono Sto je Lakan imao na umu kada je tvrdio da se sdmo iskrivljavanje i/ili razlika otkriva: ono Sto se javlja putem tih iskrivljavanja tadne predstave realnosti jeste sAmo Realno, to jest trauma oko koje se strukturisao dru5tveni Zivot. Drugim redima, da su svi stanovnici sela nacrtali isti i tadan tlocrt, bio bi to znak da imamo posla s neantagonistidkom, harmonidnom zajednicom. Medutim, ako treba da dodemo do osnovnog paradoksa implikovanog u marksistidkom pojmu robnog feti5izma, treba da preduzmemo korak dalje i zamislimo, na primer, dva razlidita ,,stvarna" sela, od kojih svako svojim rasporedom koliba ostvaruje
jedan od nacrtanih tlocrta koje je dao Levi-Stros. U tom sluiaju, sama struktura druStvene realnosti materijalizovala bi nastojanje da se izade na kraj sa stvarnom suprotno5iu. To ie reii da ono 5to ne treba zaboraviti jeste da ,,robni feti5izam" ne oznadava (burZoasku) teoriju politidke ekonomije nego niz pretpostavki koje odreduju strukturu same ,,realne" ekonomske prakse trZi5ne razmene kapitalista se drZi utilitarnog nominalizma, a ipak u - u teoriji, svojoj praksi (razmene, itd.) sledi ,,teolo5ke muSice" i dela kao spekulativni idealista. Sama ,,realnost", u meri u kojoj je regulisana simbolidkom fikcijom, skriva realno koje pripada suprotnosti, i to je ono realno, izostavljeno iz simbolidke fikcije, koje se vraia u vidru sablasnih uwara - na egzemplaran nadin, naravno, u vidu ,,konceptual nog evrejina". Ovaj dualizam simbolidke fikcije i sablasne utvare moZe se otkriti i putem krajnje ambivalentnosti koja pripada pojmu fantazije. To & re(i da ovaj pojam nudi egzemplaran sludaj dijalektidke coincidentia oppositorum: s jedne strane, fantazlja je u svojoj blaZenoj strani san o stanju bez nevolja, izvan dohvata ljudske izopadenosti; s druge strane, ona je aspekt diji elementarni oblik je zame u vezi s Drugim iritira, slike koja me obuzima o vist - sve 5to onome Sto on radi kad ga ne vidim, kako me vara i kuje zaveru protiv mene, kako me ignoriSe i odaje se uZivanju preko mere ko-
5to
*
Slidan, ali ne i identidan pasaZ, kao ovaj koji obuhvata posljednja dva nanaii niZe, na str. 363. Prim. e. K.
voda, moZe se
290
-
J
ju mogu da zamislim, itd. (To, na primer, mudi
Svana u vezi s Odetom u Svanovoj ljubavi). A, zar se osnovna lekcija takozvanog totalitarizma ne tide meduzavisnosti ta dva aspekta fantazije? Oni
koji ie navodno da realizuju u potpunosti fantazijur (simbolidku fikciju) morali su da pribegnu fantaziji, (sablasnih utvara) da bi tako da se odstranjena suprotno st nacistidke harmonidne narodne zaj ednice IV olk s ge m e i n s ch aft] vraia preru$ena u njihol'u paranoidnu opsesiju jewejskom zaverom. Tome slidno, staljinistidka iznudena razotkrivanja uvek novih neprijatelja socijalizma bila su neizbeLna suprotnost toboZnjeg ostvarenja ideala 'novog socijalistidkog doveka". MoLda nam sloboda od paklenog uticaja fantazije, daje najsaZetiju definiciju sveca.
mogli da objasne svoj neuspeh ,'
I
I I
I I I
il
-
29t
Fantazija, i fantazlja, simbolidka fikcija i sablasna utvara, na taj nadin su slidne kao lice i nalidje iste pdre: koliko zajednica svoju realnost doZivljava kao regulisanu, strukturisanu fantaziju,, toliko mora da poride svoju inherentnu nemoguinost, suprotnost u samom svom sredi5tu - i fantazija, (na primer, figura ,,konceptualnog ]evrejina") tom osporavanju daje otelovljenje. Ukratko, dejstvo fantazije, uslov je fantazlje, da odrLi svoje vaZenje.2ra Lakan je preinadio Dekartovo ,,Mislim, dakle jesam", kao ,,fa sam onaj koji misli, 'dakle |a jesam'" pri demu je poenta, naravno, u nepodudarnosti dva ,,jesam", zbog fantazmatidne prirode drugog ,jesam". Istom preformulisanju trebalo bi da se podvrgne patetidan iskaz etnidkog identiteta; od momenta kada se ,,Ja sam Francuz (Nemac, fewejin, Amerikanac)", preformuli5e tako da glasi ,,]a sam onaj koji misli, 'zato sam Francuz"', postaje vidljiv jaz u sredi5tu mog samoidentiteta - a funkcija ,,konceptualnog levrejina" upravo je u tome da taj jaz odrLava nevidljivim.
l,i1,t
12. S ONU STRANU ANALIZE DISKURSA*
Hegemonija
I
2ta Za detaljnije razvijanje logike antisemitizma s obzirom na njegovu specifidnu funkciju rr kapitalizmu, vid. Slavoj Zti.ek, The Sublime Object of ldeology, London and New York, Verso, 1989, pp" 11-53; Enjoy Your Symptom! lacques Lacan in Hollywood and Out, New York and London, Routledge, 1992, pp. 69110; kao i Tarrying With the Negative: Kant, Hegel and the Critique of ldeology, Durham, Duke University Press, 1993, pp. L25-61.
292
l
i
drultvena strategija2ts obidno se dita kao \njiSa esej iz oblasti ,,poststrukturalistidke" politike, esej koji osnovne poststrukturalistidke ideje prevodi u politidki projekt: ne postoji transcendentalno oznadeno; takozvana,,realnost" je diskurzivna konstrukcija; svaki dati identitet, ukljudujuii identitet subjekta, posledica je kontingentnih diferencijalnih odnosa, itd. Ovakvo ditanje izaziva uobidajene kritike: jezik sluZi prvenstveno kao medijum vanjezidkih odnosa moii; nije moguie ukupnu realnost rastvoriti u jezidkim igrama, itd. Prema na5em mi5ljenju, takvim ditanjem gubi se iz vida osnovna dimenzija Hegemonije, dimenzija u kojoj ova knjiga predstavlja moi.da najradikalniji prodor u modernoj druStvenoj teoriji. Nije sludajno Sto osnovni stav Hegemonije - ,,Dru5fvo ne postoji" podseia na Lakanov stav,,la Femme n'existe pas" (,,2ena ne postoji"). Stvarno dostignuie ove knjige kristalizovano je u konceptu,,druStvene suprotnosti": daleko od toga da svu reainost svodi na jezidku igru, druitveno-simbolidko polje je shvaieno kao strukturisano oko izvesne traumatidne nemoguinosti, oko izvesne
* Ovaj
rad se prvi put pojavio kao pogovor za: Ernesto Laclau, New Reflec-
lion on the Revolution of our Time, London and New york, Verso, t
249-660 [prim. urednika]2rs Ernesto Laclau and Chantal Mouffe, Hegemony and Social l-ondon and New York, Verso, 1985 [prim. urednika].
1990, pp. Strategy,
293
/ pukotine koju ne moie da simbolizuje. Ukratko, Laklau i Mufova su, takoreci, ponovo otkrili lakanovski pojam Realnog kao nemoguieg, i od njega nadinili korisno orude za druStvene i ideolo5ke analize. Ma koliko prosto zvudalo, ovaj proboj je takva novina da se u veiini reakcija na Hegemoniju2t6 obitno ni ne zapaLa.
l.
Subjekt suprotnosti
eemu ovo isticanje slitnosti izmedu Laklau-Mufovinog pojma suprotnosti i lakanovskog pojma Realnog? Razlog za to je u na5oj tezi da nam pozivanje na Lakana dopuSta da iz koncepta druStvene suprotnosti izvedemo neke dalje zakljudke, pre svega one koji se tidu statusa subjekta koji bi odgovarao druStvenom polju strukturisanom oko centralne nemoguinosti. Sto se tide pitanja subjekta, Hegemonija predstavlja dak izvesno nazadovanje u odnosu na prethodnu Laklauovu ktjigt Politi' ka i ideologija u marksistiikoj teoriji:zt7 u njoj nalazimo lepo razvijenu altiserovsku teoriju ,,prozivanja", dok u Hegemoniji, Laklau i Mufova subjekt u osnovi joi uvek shvataju na nadin koji karakteriSe,,poststrukturalizam", iz perspektive zauzimanja razliditih,,pozicija subjekta". Otkuda ovo nazadovanje? Prema mom optimistiddobri stari kom ditanju mislim da je u pitanju - da upotrebim dinjenice posledica od uspeha", staljinistidki izraz - ,,vrtoglavica Sto su Laklau i Mufova napredovali suvi5e brzo, to jest, 5to su razvijanjem pojma suprotnosti, izvr5ili tako radikalan proboj, tako da im nije bilo moguie da ga odmah proprate odgovaraju6im poji to je razlog nesigurnosti u vezi sa subjektom u mom subjekta Hegemoniji.
-
Osnovni ton argumentacije okrenut je protiv klasidnog pojma subjekta u smislu supstancijalnog, unapred datog su5tinskog enti216 Za eksplikaciju paradoksa lakanovskog Realnog, vid. Slavoj Zri.ek, The Sublime Object of ldeology, London and New York, Verso, 1989, pp. 16l-73. 2r7 Ernesto Laclau, Politics and Ideology in Marxist Theory: Capitalism Fascism Populism, London, New Left Books, 1977.
-
294
teta koji dominira druStvenim procesom, a nije proizveden kontingencijom samog diskurzivnog procesa: nasuprot tom tumadenju oni tvrde da ono 5to imamo jeste jedan niz posebnih pozicijA subjekta (feministidka, ekolo5ka, demokratska...), diji smisao nije runapred utvrden, nego se menja prema naiinu na koji su pozicije artikulisane u niz ekvivalencija putem metaforiinog viika kojim se defini5e identitet svake od njih. Uzmimo, na primer, niz feminizam - demokratija - mirovni pokret - ekologija: u meri u kojoj udesnik u borbi za demokratiju ,,otkriva na osnovu iskustva" da prave demokratije nema bez emancipacij e i.ena, u meri u kojoj uiesnik u ekoloikoj borbi ,,otkriva na osnovu iskustva" da nema uskladivanja s prirodom bez napuitanja agresivnog muikog stava prema njoj, u meri u kojoj uiesnik u mirovnom pokretu ,,otkriva na osno\.tl iskustva" da nema pravog mira bez radikalne demokratizacije, itd., to ie reci, u meri u kojoj je identitet svake od detiri lromenute pozicije oznaden metaforidkim vi5kom preostale tri, moZemo reii da se konstrui5e neito kao jedinstvena pozicija subjekta: Liti demokr ata znaii istovremeno biti feminista, itd. Ono ito ne smemo da previdimo, jesta to da je takvo jedinstvo uvek raclikalno kontingentno, kao rezultat simbolidke kondenzacij e, a nrje izraz neke vrste unutra5nje nuZnosti prema kojoj bi se interesi gore pomenutih pozicija na dugi rok ,,objektivno poklapali". potpuno je, na primer, nemoguie zamisliti ekoloiku poziciju koja jedino reienje vidi u strogo antidemokratskoj, autoritarnoj drLavi koja ima kontrolu nad eksploatacijom prirodnih resursa, itd. Naime, jasno je da se takvo shvatanje pozicij|. sLrbjekta joi uvek uklapa u okvir altiserovskog ideolo5kog prozivanja kao konstitutivne za subjekt: poziclja subjekta je nadin na koji prepoznajerno svoju poziciju (zainteresovanog) agenta dru5tvenog procesa, nadin na koji doZivljavamo svoju privrienosr izvesnoj ideologiji. AIi, od trenutka kada se konstituiSemo kao ideoloiki subjekti, kacla odgovorimo na prozivku i zauzmemo odredenu poziciju, mi srrro A priori, per definitionem obmanuti, previdamo radikalnu dirnenziju dru5tvene suprotnosti, Sto ie reii, traumatitno jezgro dija 295
a.to je - ovo je na5a hisimbolizacija nikad ne polazi za rukom; mesta lakanovski pojam subjekta kao "praznog ;; - opruto suprotnosa ,tr,rktor"", kojim se subjekt opisuje u konfrontaciji dimenzije druitvene su5iu, subjekt koji ne prikriva traumatidne protnosti. subjekta i pozicija suDa bismo objasnili ovu razliku izmedu suProtnosti' C)dnos izmedu bjekta, uzmimo ponovo sludaj klasne pojma' to jest' ki;t; ;" antagonistidki u laklau-mufovskom smislu nego "nemoguii" odnije u pitanju ni protivrednost ni opozicija' spredava onog drugog da nos izmedu dva termina: svaki od njih ono 5to stvarno jeste' Cim postigne identitet sa sobom, da postane ukljuu ideoloSkom prozivanju sebe prepoznam kao "proletera"'
koji u drudwenu realnost' u borbu protiv -kapitaliste" meri da u punoj blokiranjem mog Punog razvoia' spretava
den sam
me, je ovde ideolo5ka iluzija priostvarim ,lroj t1.,arn"pot""t4ut' Gde iz dinjenice da je "kapitalimerena pozict)isubjekta? Ona proistide spredava da postignem pun sta", spoljaSnjineprijatelj, onaj koji me verujem da bi posle eventualZeljeni identitet: il'tziiaje u tome Sto konadno napustio sunog uni3tenja antagonistidkog neprijatelja' stoji sffar sa suprotnoprJtnost i dosegao identitet sa sobom' Isto patrijarhalne' muike Sovini$6u polova: feministitka borba protiv da bi Zene' kada bi pastidke opresije nuZno je ispunjena iluzijama dostigle svoj pu1 identiiril"rh"lnu opresija Um oaUuft"a' konadno ljudski potencijal' itd' tet sa sobom, da bi realizovale svoj pun u svojoj najMedutim, da bismo razumeli pojam suprotnosti odnos izmedu radikalnijoj dimenziii, trebalo bi da preokrenemo U" spredava.dl onaj ko me dva termina, nile spofa5nji neprijatelj bloidentitet vei u sebi stignem identitet ,u ,obo-, "tgo 1" svaki neprijatelj je samo makiran, obelezen nemoguino5du, a spoljaSnji ,,ospoljavalno" tu deo, ostatak ,"ut.ror"ti na koju ,,prolektujemo",
li
sustinsku'imanentnunemoguinost.Bilabitoposlednjalekcijaiz u marksidijalektike"gospodara i roba'2r8 koja se duvene Hegelove
--- '" G. V. F' Hegel' Fenomenologija d'uha' BIGZ, Beograd, 1974' str' ll2-19' povii, 296
prev' s nemaikog Nikola M' Po-
stidkimtumadenjimaobidnoprevida:gospodarjeukrajnjemizmi-bi sa svojom Zeljom"' da Sljotina roba, nadin na koji rob "raskida izbegao pi"i"f..t;"- svog razloga u spolja5nju-represiju gospodara realnS osnova 'u l-::jd" blokadu sopstvene zery"e' fo^le' tukod"' ne moZe svestt na kad insistira da se Vetdriingung [potiskivanje] i izvesna e g p ritiska ] : p ostoj interiorizacij u IJ nt er driickui g lsp olia5nj presmetnja' osnovna, radikalna, konstitutivna samopovredujuia
spoljaSnjeg autoriteta' to za to samorepresivne sile, jeste da nas udini slepim
p."k" ,r"gona; i uloga fascinirajuie figure
nl.gJrr. 1"r, 'rp*u"ulni" .ruiorru- To je razlog za5to moZemo reii da upravo u u antagonistidkoj borbi u momentu kada pobedimo nepii;utelja druswenojrealnostisamradikalizamdoZivljavamounjegovojnaj-stidaleko od toga da radikalnijoj dimenziji, kao samosputavanje: identiteta sa sobom' moiemo sposobnost za ostvarivanje punog Rob se oslobada gospoment pobede je moment najveieg gubitka' bio samo otelovljeje lu.u;.aino kada iskuswom'sh'"aii kako ovaj ono za 5ta se pretPostanje autoblokade njegove sopstvene Zelje: represije li5ava' da ga-onevijalo da gu gorpodi, putem spoljainje nije ni posedovao' To je mogudi u ostvarenju, o" - toU - nikad kao iskustvo "negacimoit"rrt koji Hegel naziva,'gubitak gubitka" je negacija dovedena je negacije", to jest, iiste suirotnosti u kome do samoreferentnosti'
izgleda dudno: nije li Hegel Ova referenca na Hegel a moi'e da filozof koji sve suprotnosti re,,apsolutni idealista" par Jxcellence' identiteta? Ali' dukuje na podredene momente samoposreduju6eg prisusWa": momoZda je i takvo ditanje Hegela sludaj "metafizike
tda
je moguie drukdie diianje kome nam
referenca na Hegela
od antagonistidke omoguiava da razgtanTcimo distu suprotnost viSe nije red o dinjenici borbe u realnosti' ti ei"ol suprotnosti protivniko* --,1u tuu kao u antagonistiikol borti sa spolja5njim podiva u negac9r propozitirnostlsva konzistentnost naSe pozicije' o dinjenici da je negativitet tivnikove pozicije i obrnuto; radi se sa sokoji me spredava da oswarim svoj puni identitet drugog, -ru*o samog ospoljenje moje sopstvene autonegativnosti' bori,
297
moometanja. Ovde je poenta u tome kako tadno da se dita, kakav akcenat dati, osnovnoj tezi Laklaua i Mufcrve da u suprotnosti negativitet kao takav uzima oblik pozitivne egzistencije. Tu tezu moiemo da iitamo kao tvrdenje o tome da se u antagonistidkom odnosu pozitivitet ,,na5e" pozicije sastoji samo od pozitivizacije na5eg negativnog odnosa prema drugom, prema antagonistiikom protivniku: sva konzistentnost na5e poziclje sastoji se u dinjenici da se uzajamno negiramo; ,,mi" nismo ni5ta drugo do taj nagon ka od_ bacivanju, ka uni5te'ju protivnika. U tom sluiaju, antagonistidki odnos je na neki nadin simetridan: svaka pozicljaje samo njen negativan odnos prema drugom (gospodar spredava roba u ostvarenju punog identiteta i obrnuto). Ali, ako radikalizujemo antagonistidku borbu u realnosti do taike diste suprotnosti, teza da u suprotnosti, negatiyitet kao takav stide pozitivnu egzistenciju mora da se dita drukdije: sAm drugi (recimo, gospodar) u svojoj pozitivnosti, u svom fascinirajuiem prisustvu, samo je pozitivizacija naSeg, sopstvenog (sluginog) negativnog odnosa prema sebi, pozitivno otelovljenje naSe sopstvene samoblokade. poenta je u tome da, ovde, odnos viSe nije simetridan: ne moZemo reii da je rob, takode, na isti nadin samo pozitivizaclja negativnog odnosa gospodara. Ono Sto moZda rnoZemo re6i jeste da je on gospodarev simptom. Kada antagonistidku borbu radikalizujemo do tadke diste suprotnosti, onda uvek jedan od dva momenta preko pozitivnosti onog drugog zadri.ava negativan odnos prema sebi: da upotrebimo Hegelov termin, taj drugi element funkcioniie kao ,,refleksivno odredenje fReflexionsbestimmung]" pwog - gopodar je, na primer, samo refleksivno odredenje roba. Ili, da uzmemo sludaj polne razlike/suprotnosti: muikarac je refleksivno odredenje nemoii tene da dostigne identitet sa sobom (5to je razlog zaSto je Zena simptom mu5karca).
Potom morarro da razgranitimo iskustvo suprotnosti u svo_ drudtvenog, kao nemoguinosti oko koje se strukturisalo druStveno polje, od suprotnosti u odnosu izmedu antagonistidkih pozicija objekta: u lakanovskim terminima
joj radikalnoj formi, kao granice
298
moramo da razgranitimo suprotnost kao Realno od dru5tvene realnosti antagonistidke borbe. A Lakanov pojam subjekta cilja upravo na iskustvo ,,diste" suprotnosti kao samosputavajuie, samoblokirajuie, tu unutra5nju granicu koja spreiava simboliiko polje cla realizuje svoj puni identitet: poenta ukupnog procesa je subjektivizaclja, zauzimanje razliditih poziclja subjekta ito, u krajnjem, treba da nam omoguii da izbegnemo to traumatidno iskustvo. Granica druStvenog kako su je definisali Laklau i Mufova, ta paradoksalna granica koja znadi da ,,Dru5tvo ne postoji", nije samo ne5to jto podriva svaku poziciju subjekta, koja svaka za sebe defini5e njegov identitet; naprotiv, ona je u isto weme ono Sto subjekt odrZava u najradikalnijoj dimenziji: ,,subjekt" u lakanovskom smislu je ime za tu unutrainju granicu, unutraSnju nemoguinost Drugog, nemoguinost ,,supstancije". Subjekt je paradoksalan entitet koji je, da tako kaZemo, svoj sopstveni negativ, to jest, koji opstaje jedino ukoliko je njegova puna realizacija blokirana - potpuno realizovan subjekt viSe ne bi bio subjekt bez supstancije. Upravo u tom smislu, subjekt je s onu stranu, ili dolazi pre, subjektivizacije: subjektivizacija oznatava kretanje kojim subjekt ono ito mu je dato integri5e u univerzum smisla - ta integracija je uvek u krajnjem neuspeSna, poSto uvek preostaje odreden ostatak koji se ne rnoZe integrisati u simbolidki univerzum, objekt koji se opire subjektivi zaciji, i subjekt koji mu je upravo korelativan. Drugim redima, subjekt je korelativan sopstvenoj granici, elementu koji se ne moZe subjektivizovati, i to je ime za prazninu koja se ne moZe ispuniti subjektivizacijom: subjekt je tadka neuspeha subjektivizacije (to je razlog za5to ga je Lakan oznadio sa 8). 2. Dimenzija dru5tvene fantazije ,,Nemogui" odnos subjekta prema tom objektu diji gubitak konstituiSe subjekt Lakanovom formulom je oznaden kao I O a. Fantaziju onda treba shvatiti kao imaginarni scenario dija uloga je da obezbedi pozitivnu podr5ku ispunjavanju konstitutivne prazni299
ne subjekta. A isto vaLi, mutatis mutandis, za druitvenu fantaziju: ona je neophodna nadopuna pojma suprotnosti, scenario koji ispunjava praznine dru5tvene strukture, koji maskira njene konstitutivne antagonizme punoiom uLivanja (rasistidko uZivanje, na primer).2re Ova dimenzija je izmakla u altiserovskom shvatanju prozivanja: pre nego je zahva&n identifikacijom u simbolidkom (ne)priznavanju, subjekt je uhvaten u zamku od strane Drugog putem paradoksalnog objekta-uzroka Zelje, u njegovom sredi3tu, otelovljenjem uZivanja, tom tajnom za koju se pretpostavlja da je skrivena u Drugom, kao u primeru ioveka sa sela iz duvene apologije vrata zakona u Kafkinom Procesu, te male istorije koju sve5tenik prenosi K.-u da bi mu objasnio situaciju vis-d-vis zakona. Odita greSka svih glavnih tumadenja te apologije izgleda samo potvrduje sveitenikovu tezu da ,,komentari suvi5e desto samo izraLavaju pometnju komentatora".22o Ali> postoji drugi nadin da se re5i misterija te apologije: umesto traganja za direktnim smislom, bolje je tretirati je na nadin kako je to Klod Levi-Stros dinio s datim mitom: red je o tome da se uspostave njegovi odnosi s nizom ostalih mitova i da se razvije pravilo njihove transformacije. Gde, onda, u Procesu da nademo drugi ,,mit" koji bi funkcionisao kao varijacija, kao inverzija apologije koja se tide vrata zakona? Nije potrebno da traZimo dugo: na podetku druge glave (,,prvo isledivanje") lozef K. se nalazi pred vratima zakona (ulaza u islednitku sobu); ovde takode, vratar ga obave3tava da su ta vrata namenjena samo njemu - pralja mu kaZe: ,,Moram ta wata da zatvorim zavam4 niko drugi ne sme da ude", Sto je odito varijacija poslednjih redi vratara upuienih doveku sa sela u sveitenikovoj apologiji: ,,Pristup kroz ova vrata nema niko osim vas, po5to su ta vrata namenjena samo yama. Sada iu da ih zatvorim". Istovremeno, apologija vrata zakona (nazovimo je, u stilu Levi-Strosa mr) i prvo ispitivanje (m2) mogu da se stave u odnos suprotnosti u dita2te . Za izlaganje pojma dru5tvene fantazije vid. Zir.ek, The Sublime object of Ideology, pp. 124-28. 220 Franc Kafka, Proces, str. 200.
300
vom nizu odredenih svojstava; u mr, nalazimo se na ulazu u velidantsveni sud pravde, u m2, nalazimo se u bloku radniikih stanova, prepunih prljav5tine i opscenih likova; u mr, vratar je nameitenik suda, u m2, to je obiina Zena koja pere dedju odecu; u mr, to je iovek, u m2, to je Lena; u mr, vratar spredava doveka sa sela da prode kroz vrata i ude u sud, u m2, pralja ga gura u islednidku sobu gotovo protiv njegove volje, to jest, granice koje razdvajaju svakodnevni Zivot od svetog mesta zakona ne moZe se proci u mr, ali u m2 prelazi se vrlo lako. Osnovno svojstvo m2 vet je istaknuto njegovom lokalizacijom: sud je smeiten usred zbrke radnidkih stanova - Rajner Stah [Reiner Stach] je u pravu kada u tom detalju prepoznaje znadajno svojstvo Kafkinog sveta, ,,prelaz granice koja razdvaja domen Zivota od domena prava".22r Ovde je red o strukturi nalik Mebijusovoj traci: ako idemo dovoljno nadole u druitveno podzemlje, iznenada iemo se naii na drugoj strani, to jest, u sred uzvi5enog i plemenitog zakona. Mesto prelaza iz jednog domena u drugi su vrata koja iuva jedna obidna pralja provokativne senzualnosti. U mr, vratar nezna ni5ta, dok ovde Zena ima znanje o onome Sto ie se dogoditi: ona jednostavno ignoriSe naivno lukavstvo lozefa K-a, njegovo izvinjenje da traLi stolara Lanca, i obave5tava ga da ga tu vei dugo dekaju, iako se K. sasvim sludajno odluduje da prode kroz vrata, kao poslednji odajniiki pokuSaj posle dugog i jalovog lutanja: Prvo Sto je u maloj sobi video
beSe
jedan veliki zidni iasovnik
koji je pokazivao ved deset tasova. ,,Stanuje li ovde stolar Lanc", upita on. ,,Izvolite", reie jedna mlada Zena crnih otiju koja je ba5 prala detje rublje u jednom dabru i mokrom rukom pokaza na otvorena vrata susedne sobe... ,,fa sam pitao za stolara, nekog Lanca". ,,Da", rete Zena, ,,izvolite samo unutra". K. moZda ne bi po5ao za njom da mu Zena nije priSla, uhvatila za bravu i rekla: ,,Posle vas moram da zatvorim, ne sme niko viSe d3 uds".zzz
p.
221
Reiner Stach, KaJkas erotischer Mythos, Frankfurt, I.'isher Verlag, 1987,
222
Ka{ka, Proces, str. 39-40
35.
301
Ovde je situacija ista kao u dobro znanom dogadaju iz Arapskih noti: junak, izgubljen u pustinji, sludajno ulazi u peiinu gde nailazi na tri mudraca koji se njegovim dolaskom bude i kaZu mu: ,,Konadno, do5ao si! eekali smo te poslednjih tri stotine godina!" Ta misterija nuZnosti iza sludajnog susreta je misterija prenosa: pretpostavlja se da drugi ve6 poseduje znanje kojem teZimo. Praljino paradoksalno znanje o buduiim dogadajima nema nidega zajednidkog s takozvanom ,,Zenskom intuicijom": ono je zasnovano na prostoj tinjenici da je ona povezana sa zakonom. Njena pozicija, 5to se tide zakona daleko je znaiajnrja od pozicije malog funkcionera; K. to otkriva vrlo brzo poito je opscenim nametanjem prekinuta njegova strasna argumentacija pred sudom: K.-a prekide vrisak s dna dvorane. On rukom zaseni odi da bi video Sta se tamo dogada, po5to je usled mutne dnevne svetlosti para bila belitasta i zasenjivala je oii. Bila je to pralja koja mu je bila kao kost u grlu iim je uila. Da li je ona bila kriva ili ne, nije se moglo uwrditi. K. je video samo kako ju je neki iovek odr.ukao u jedan ugao kraj vrata i tamo je priveo k sebi. Ali, nije ona vrisnula vei tovek. On je Siroko razjapljenih usta gledao u tavanicu.223
i suda zakona? U Kafkinom delu, tip" je u punom skladu s antifeministidkom ideologijom Ota Premingera: biie bez svog sopstva, nesposobno za zatzimanje etidkog stava (iak i kad izgleda da dela na etidkoj osnovi, u pozadini je skriven proradun usmeren ka uZivanju), biie koje nema pristupa istini (dak i kada je ono 5to govori doslovno istina, ona laZe sa svoje subjektivne pozicije), biie o kome nije suvi5no reii da glumi oseianja da bi zavela mu5karca problem je Kakav je onda odnos Lene
Zena kao ,,psiholoSki
-
u tome 5to iza te simulacije nema nidega, nidega do izvesnog proZdrljivog zadovoljstva koje iini njenu jedinu supstanciju. Suoden s takvom slikom Zene, Kafka se ne priklanja uobidajenom kritidko-feministidkom isku5enju (da bi pokazao kako je takva slika produkt izvesnih druitveno-diskurzivnih uslova i da bi joj suprot223
302
lbidem, str. 47
stavio skicu drugog tipa Zenskog karaktera, itd.). Njegov postupak je mnogo subverzivniji - on u potpunosti prihvata vajningerovski portret Zene kao ,,psiholo5kog tipa", ali joj daje netuveno mesto, bez presedana, mesto zakona. To je, moZda, kao 3to je vei istakao Stah, Kafl
-
303
I
T
odekuje iinove (legalna dela, odluke), ali ono Sto dobija je jedan akt (javni seksualni din). Kafl
To je razlog za5to je njegov svet eminentno svet superega: ne samo 5to je Drugi kao Drugi simboliikog zakona mrtav, nego on dak ni ne zna da je mrtav (kao grozna figura iz Frojdovog sna) ono to ni ne moZe da zna ukoliko je potpuno neosetljiv za Livu supstanciju uZivanja. Superego, tome nasuprot, otelovljuje paradoks zakona koji ,,polazi od vremena kada Drugi nije bio mrtav. Superego je ostatak koji preZivljava" (Zak-Alan Miler). Superegov imperativ ,,IJLivql", preokret mrtvog Zakona u opscenu figuru superega, implikuje uznemiravajuie iskustvo: iznenada postajemo svesni dinjenice da je ono Sto nam je na tren ranije izgledalo kao mrtvo slovo zaista Zivo, da di5e, da drhti. Podsetimo se scene iz filma Osmi putnik 11: grupa vojnika ide dugim tunelom diji kameni zidovi su zakrivljeni kao isprepletene vlasi kose; iznenada, pletenice se pokre6u i lude lepljim sluz, a okamenjena tela ponovo oLivljavaju.
Trebalo bi onda da okrenemo uobidajenu metaforu ,,otudenja", prema kojoj mrtvo, formalno slovo, poput parazita ili vampira, isisava Zivu prisutnu silu, to jest, gde su Zivi subjekti zatodenici mrtve paudine. Taj mrM, formalni karakter zakona je conditio sine qua non naie slobode: stvarna totalitarna opasnost nastaje kada zakon vi5e neie da bude mrtav. Rezultat mr je onda to da vi5e nema istine o istini: svaka garancija zakona ima status privida, zakon nema nikakvo upori5te u istini, on je neophodan a da nije istinit; 304
L-
susret K.-a s praljom na taj nadin, predstavlja dodatak obrnuto.! strani na koju se obidno ne obraia paLnja: r-r meri u kojoj zakon nije zasnovan u istini, ispunjen je zadovoljstvom"
3. Ka etici realnog Sada, trebalo bi da bude jasno da dva shvatanja kojima smo subjektn kao pokuSali da dopunimo teorijski aparat Hegewanije
-
praznog mesta korelativnog sa suprotno5iu; drudtve'na fantaziia kao elementarno ideoloSki nadin maskiranja suprotnosti -- proistidu naprosto iz uzimanja u obzir posledica prodona kof i su autori knjige ostvarili. Osnovno dostignuce Hegemonije, dostignude zbog kojeg ta daleko od toga da je jedina u nizu ,,post"-fiioz,ofija (postkojigu zauzima izuzetno mesto u marksizma, poststrukturalizma, itd.) jeste u tome 5to, moi,da po odnosu na taj niz poziclje extimit6,* prvi put, artikuli5e konture politidkog projekta zasnovanog na etiei iealnog, -prolaza kroz fantaziju" fla traversde du fantasmel, etiku konfrontacije s nemoguiim traumatidnirn jezgrom koje nije pokri-
veno nikakvim idealom (neprekinute komunikacije, izumevanja sopswa). To je razlog zaSto moZemo zaista da ka2emo da je Hege' monija jedini realni odgovor na Habermasa, na njegov projekt zasnovan na etici idealne komunikacije bez ogranidenja. Nadiri na koji Habermas formuli5e ,,idealnu goyornu situaciju" vei izdaje njen status u smislu fetiSa: ,,idealna govorna situacija" je ne5to 5to se, dim se upustimo u komunikaciju, ,,istovremeno odtracuje i zah1su2,"224, to jest, moramo da pretpostavimo ideal nesputane komunikacije kao da je realizovana, iako istovremeno znalno da to u sfvarnosti nije mogu6e. Zato primerima feti$istitke iogike ie sais bien, mais quand mAme fznam to, ali svejedreol, moramo da clodainjosti, exteriorifd 22a
i
prisnosti, intimitd
-
prim. C. K.
Jirgen Habermas, Filozofski diskurs Moderne, prevod s nerrraikcg Igor Bo5njak, Globus, Zagreb,1988, str. 305.
-*Movneologizamkojidolaziodleksiikog,,koirdenzovanja,'spo1ja-
305
mo formulu ,,idealne govorne situacije": ,,Vrlo dobro znam da je komunikacija prekinuta i iskrivljena, ali ipak... (Verujem i delam kao da je idealna govorna situacija vei ostvarena)".22s Feti5istidka logika ideala maskira, naravno, ogranidenje svoj_ stveno simboliikom polju kao takvom: dinjenica da je polje oznadavanja uvek strukturisano oko izvesnog fundamentalnog zastojalblokade. Ta blokada ne vodi nikakvoj rezignaciji - niti je, ako ove ima' u pitanju paradoks oduievljene rezignacije: ovde koristimo termin ,,entuzljazam" u strogo kantovskom smislu, kao poka_ zatelj iskustva objekta putem samog neuspeha njegovog adekvat-
14':r 13.
REVIZIJA,,LAKANOVSKE' DRUSTVENE KRITIKE: ZAKON I NIEGOV OPSCENT DVOINTK*
nog predstavljanja. Entrnijazam i rezignactja zato nisu dva suprotna momenta, po5to podsticaj entuzijazmu obezbeduje sama ,,rezig_
nacija", to jest, iskustvo izvesne nemoguinosti.
225 ZiLek ovde misli na razvijanje tog ,,fetiiistidkog osporavanja" u: Octave Mannoni, ,,I Know well, but All the Same...", L!: perversion and the social Relation, ed,. Molly Anne Rothenberg, Dennis A. Foster and Slavol Ziiek, Durham, Duke University Press,2003, pp. 68-92. Vid. takode, glar,u li. ove knjige,,,Izmedu simbolidke fikcije i fantazmatiine sablasti: Ka lakanovskoj teoriji id'eologije", str. 271. i dalje, i str. 284, napomena 209.
306
Moja je teza da ono Sto u ameridkoj kulturnoj kritici prolazi kao ,,lakanovska teorija" predstavlja vrlo ogranidenu i iskrivljenu recepciju Lakanovog dela. Zeleo bih ovde da osporim tu odomacenu sliku i da udinim jasnom drugu Lakanor.u dimenziju koja je claleko produktivnija za kritiiku teoriju dru5tva. Preovladujuia odlika uspostavljene slike vezanaje za predstavu Lakana kao falologocentridnog ,,fiozofa jezrka" koji ukazuje na cenu koju subjekt ima da plati da bi mogao da dode do simboliikog poretka - svo to ,,guslanje" o ,,kastraciji", o primordijalnom aktu Zrtvovanja i odbacivanja, o nemoguinosti ulivanja. U demu se tadno sastoji simbolidka kastracija? Nevolja s kritidarima Lakanovog ,,falologocentrizma" je u tome 5to oni, po pravilu, ,,falus" i ,,kastraciju" razumeju na zdravorazumski metaforidan nadin. U standardnim feministidkim studijama filma, na primer, svaki put kada se mu5karac prema Zeni ponaia agresivno ili ispoljava nad njom svoj autoritet, moZemo biti sigurni da ce njegov din biti oznaden kao ,,falusan". Slidno tome, svaki put kada je Zena prevarena, nemoina ili skrajnuta, moZemo biti sigurni da ie njeno iskustvo biti oznadeno kao ,,kastrirajuie".
* Objavljeno I,
1996, pp.
u /PCS: Journal for the Psychoanalysis of Culture and Society,
15-25 [prim.
urednika] 307
Ovde nedostaje paradoks samog falusa kao oznaditelja kastracije: ako treba da uspostavimo svoj (simbolidki) ,,falusni" autoritet, cena koju moramo da platimo je to 5to moramo da odbacimo poziciju aktera i pristanemo na funkciju medijuma kroz koji veliki Drugi simboliika institucija govori i dela. Kada subjekt ima
-
-
simbolidki autoritet, on dela kao dodatak simbolidke titule: jer kroz njega deluje veliki Drugi. Dovoljno je da se podsetimo sudije koji je lidno bedna i pokvarena osoba, ali od momenta kada navude togu i uzme insignije, njegove redi su redi samog zakona. Isto stoji stvar s odinskim autoritetom: stvarni otac ima autoritet samo u meri u kojoj se predstavlja kao otelotvorenje transcendentne simbolidke instance, ukoliko prihvata da vi5e nije on liino, nego da veliki Drugi govori kroz njega, njegovim retima. Podsetimo se milionera iz filma Kloda Sabrola koji izokreie standardnu Zalopojku o tome da ga vole samo zbog njegovih miliona: ,,Eh, samo kad bih mogao da nadem Zenu koja bi me volela zbog mojih para, a ne zbog mene!" Ovde podiva pouka Frojdovog mita o oceubistvu, o prvobitnom ocu koji se, posle nasilne smrti, u vidu svog Imena, kao simbolidki autoritet, vratio jadi nego Sto je bio. Da bi Livi, stvarni otac imao odinski simbolidki autoritet, na neki nadin mora Ziv da umre. To je njegova identifikacija s ,,mrtvim slovom" simbolidkog mandata koji njegovoj osobi obezbeduje autoritet: da parafraziramo stari rasistiiki slogan: ,,Samo mrtav otac je dobar otac!" U meri u kojoj falus kao oznaditelj oznadava instancu simbolitkog autoriteta, njegovo odludujuie svojstvo zbog toga proistide iz dinjenice da isti nije ,,moj", organ Zivog subjekta, nego mesto na kome strana moi interveni5e i upisuje se u moje telo, mesto na kome veliki Drugi deluje kroz mene. Ukratko, dinjenica da je falus oznaditelj pre svega znati daje, strukturalno gledano, organ bez tela, na neki nadin ,,odvojen" od tela. Drugi sludaj (ne)razumevanja Lakana tesno je povezan s prethodnim, i tiie se suprotnosti izmedu falusne ekonomije i polimorfnog mnoitva polotajd subjekta. Prema standardnom gledi5tu, 308
zadatak falusne ekonomije je u tome da oblikuje preedipalno rasu-
tc pozicije subjekta u jedinstven subjekt koji je podreden pravilu Imena-oca (kao nosiocu i prenosiocu dru5tvenog autoriteta) i kao takav je idealni subjekt (dru5tvene) moii. Ono Sto se moZe dovesti u pitanje je pozadinska pretpostavka da se dru5tvena moi iskazuje preko jedinstvenog edipovskog subjekta koji je potpuno podreden tirlusnom odinskom zakonu, i obrnuto, da rasutost jedinstvenog
u mno5tvo njegovih poziclja takoreii automatski podriva autoritet i vrienje moii. Protiv ovog op5teg mesta moZe se uvek iznova" isticati da nas moi uvek proziva, obraia nam se, kao razsr"rbjekta
clvojenim subjektima. Da bi se reprodukovala, ona se oslanja na na5 rascep. Poruka kojom nas bombarduje diskurs moii po defini, ciji je nekonzistentna: uvek postoji jaz izmedu javnog diskursa i njegove fantazmatidne podr5ke. Daleko od toga da je red o sekundarnoj slabosti, o znaku nesavrSenosti moii, taj rascep je konstitutivan za njeno vr5enje. Danas je ,,postmoderni" subjekt direktno konstituisan kao nekonzistentan skup mnoStva pozicija-subjekta (seksualno,,prosveienog" ekonomskog konzervativca, tolerantnog rasiste, itd.).*
Ako se vratimo na simbolidki odinski autoritet, dini se da nam se nameie slidnost izmedu tog autoriteta, Imena-oca i onoga Sto se u literaturi o antisemitizmu naziva,,konceptualni |evrejin", mitsko-nevidljivi akter jewejske zavere koji, skriven iza zavese, vude konce naSih Zivota. Nije li jaz koji razdvaja aktivne fevreje od firntazmatidne figure ,,konceptualnog Jevrejina" od iste vrste kao jaz koji razdvaja empirijsku, uvek defektnu osobu oca od Imenir-oca, njegovog simbolidkog mandata? Zar nlje red o tome da u oba sludaja realna osoba dela kao personifikacija nerealne, fiktivne * Priredivadima
ameridkog izd.anja Zliekovih tekstova je promaklo da se jedna fusnota iz preda5njeg teksta ,,Izmedu simboliike i fantazmatidne utvare" (u nalem izdanju navedena pod oznakom 208, vid. na str. 283), gotovo na identidan naiin ponavlja i u ovom pasusu. (Prim. e. K.) 309
instance, tako da je stvarni otac predstavnik instance simboliikog autoriteta, a stvarni /evrejin predstavnik fantazmatidne figure ,,konceptualnog f evrejina"? Iako moZe da izgleda uverljivo ovu slidnost moramo da odbacimo kao zavodljivu. Mada u oba sludaja imamo posla s rascepom izmedu znanja i verovanja (,,Znam vrlo dobro da je moj otac
obiina osoba, ali ipak verujem u njegov autoritet"; ,,Znam vrlo dobro da su fevreji ljudi kao i svi ostali, pa ipak s njima u vezi ima nedeg dudnog"), ova dva rascepa su temeljno razlitite prirode. U prvom sludaju, verovanje se tide ,,vidljivog" javnog simbolidkog autoriteta (uprkos mojoj svesti u pogledu odeve nesavr5enosti i debilnosti, ipak ga prihvatam kao figuru autoriteta), dok u drugom sludaju, verujem u moi nevidljive sablasne utvare. Fantazmatidni ,,konceptualni fevrejin" nije odinska figura simbolidkog autoriteta, kao Sto je to ,,kastrirani" nosilac medijuma javnog autoriteta, nego je neSto sasvim drugo, vrsta dudesnog dvojnika javnog autoriteta koji pervertuje njegovu sopstvenu logiku. ,,Konceptualni |evrejin" mora da deluje iz senke, nevidljiv za javnost, da zrati fantomskom, sablasnom svemoii. Usled tog nedokudivog, neuhvatljivog statusa jezgra njegovog identiteta, |evrejin se - nasuprot ,,kastriranom" ocu vidi kao neko koga nije moguie kastrirati: dto je manje prisutan kao dru5weno i javno postojeii, njegovo eluzivno i fantazmatidno po-stojanje je vi5e preteie. Ista logika je na delu u antikomunistidkom desnom populizmu koji u novije vreme jada u biviim socijalistidkim zemljama Istodne Ewope. Desnica, naime, u svom odgovoru na ekonomske i ostale teikote, kaLe da komunisti iako su izgubili legalnu, javnu vlast, nastavljaju da vuku konce, da vuku poluge stvarne ekonomske moii, da kontroli5u medije i drZavne institucije. Komunisti su, dakle, videni kao fantazmatidan entitet poput )evreja; i Sto viSe gube stvarnu vlast i postaju nevidljiviji, to snaZnija biva njihova fantomska svemoi i njihova stvarna kontrola iz senke.*
*
Poslednja dva pasusa su, takode uz sitnije, semantiiki nebitne varijacije, vei navodena u gornjem tekstu ,,Izmedu simbolidke i fantazmatidne utvare" (v. prim. e. K. gore prim. 210 i pasus na koji se ona nadovezuje na str. 285)
-
310
Fantazmatidna logika nevidljivog, i upravo iz tog razloga svernoguieg gospodara jasno je bila na delu u nadinu na koji je Abimael Guzman, sa pseudonimom ,,Predsednik Gonzalo", ... funkcionisala pre njegovog hapSenja; Guzman je bio voda gerilaca, a ono mu je bio pseudonim. einjenica da je njegovo postojanje bilo pod sumnjom (ljudi nisu bili sigurni postoji li on stvarno ili je sarno bio mitska taika referencije) samo je uveiavala njegovu moi. Najnoviji primer tako nevidljivog i zbog toga svemoinog gospodara imamo u filmu Brajana Singera Delurni krivci, u kome je glavni junak ,,Kajzer Soze", majstor kriminalac za koga nije jasno postoji
li
likova u filmu kaZe: ,,Ne verujem u Ljudi se pla5e da Kajzera Sozea vide, pla5e se da to pomenu drugima. Njetajnosti. Na kraju filma, otkriva se da je Kajzer Soze najbedniji od sumnjivih, hramajuiih, slabiia spremnih na poniZavanje. Odludujuii je taj kontrast izmedu svemoinog i nevidljivog aktera moii i nadina na koji je isti taj agens sveden na obogaljenog slabiia od momenta kada njegov identitet postane uop5te. Kao Sto jedan od Iloga, ali ga se ipak pla5im." ili, po5to su se s njim suodili, gov identitet se dvrsto drZi u
poznat. Sledeie svojstvo koje treba istaii jeste glasovni status nevidljivog svemoinog gospodara: njegova moi se oslanja na dudnu autonomizaciju glasa koji je u francuskoj teoriji filma Mi5el Sion nazvao ,,akuzmatizaclja"*: pojava sablasnog glasa koji slobodno pluta u zagonetnom medupodrudju i na taj nadin stide uZasavajuiu dimenziju sveprisustva i svemoii - glas nevidljivog gospodara, iz filma Frica Langa Testament dr-a Mabuzea, do,,majdinog glasa" u Hidkokovom Psihu. U Psiho,,majdin glas" bukvalno izdubljuje 5upljinu u vizuelnoj realnosti: povr5ina slike postaje varljiva povr5ina, mamac pod nevidljivom dominacijom bestelesnog glasa nevidljivog/odsutnog gospodara, glas koji se ne moZe pripisanti nijednom objektu u ovostranoj realnosti. lzraz dolazi od naziva jednog od usmjerenja unutar pita€lorovadkoga pokreta (,,akuzmatidari"), a ,,akuzmatidki" oznadava situaciju u kojoj se moZe duti z-vuk bez obaveze da se vidi njegov izvor prim. e. K.
-
3ll
oni su vei igrali ulogu namenjenu pogledu virtuelnog Drugog' U dodatku simbolidnoj kastraciji
i
razlici izmedu dva gospodara, kastriranog i nekastriranog, ono 5to u daljem treba suprotstaviti uobidajenoj slici Lakana kao teoretidara primordijalnog gubitka uZivanja je njegova suprotnost, preko koje se obidno iutke prelazi. Nevolja s uLivanjem nije njegova nedostiZnost, koja uvek izmide naiem shvatanju, nego to da ga se ne moZemo otarasiti, da njegom stigmu uvek vudemo sa sobom. Tu se nalazi poenta Lakanovog pojma viSka-uZivanja: samo odbacivanje uiivanja dovodi do njegovog vi5ka. Biie dovoljno da se podsetimo dubokog zadovoljstva u sludaju subjekta koji sledi totalitarni poziv: ,,Odustani! Zrwuj se! Dosta uZivanja!" ViSak uZivanja komplikuje problem odgovornosti. Subjekt moZe da se oslobodi optuZbe odgovornosti s obzirom na simbolidku mreZu tradicije koja predodreduje njegov govor. Na primer, autor rasistiike uvrede uvek moZe da se pozove na istorijsko naslede u koje je njegov govor ukljuten. Medutim, subjekt je odgovoran za malo uZivanja koje nalazi u svom agresivnom rasistiikom ispadu. Isto vaii i u suprotnom sludaju Zrtve. Moj opis okolnosti u kojirna sam bio Lrtva mote da bude pouzdan i istinit, ali samo navodenje rnoje nezgode donosi mi viSak uZivanja: izveStaj o mojoj Lrtvi na osnovu kog okrivljujem druge, a sebe predstavljam kao nevinu, pasivnu Zrtvu okolnosti, uvek donosi duboko libidinalno zadovoljenje. Zasnivanje nedijeg simbolidkog identiteta na specifidnoj povredi moZe biti izvor dubokog zadovoljstva, tako da sam odgovoran za to zadovoljstvo sadrZano u mojoj subjektivnoj poziciji iskazivanja, dok govorim o svojoj Zrtvi. Uzrnirno na primer natin na koji su sebe videli gradani Sarajeva u ona teSka vremena pod opsadom. Njihove patnje su, naravno, bile vrlo realne, ali nije moguie ne uzeti u obzir narcistidko zadovoljstvo sadrZano u narativizaciji svoje nevolje. Oni su bili svesni da je njihov grad postao simbol, da je na neki nadin postao ,,centar sveta", da su oii medija bile uprte u njih. Prema tome, u direktnom sarnodoZivljaju njihovog bolnog svakodnevnog Zivota 3t2
Ono dega su se pla5ili (barem na nesvesnom nivou) bio je gubitak te privilegovane ,,svete" uloge egzemplarne Zrtve, Sto ie reci, momenta kada ie Sarajevo postati grad kao i svi ostali gradovi' Prekomerno u\ivanje najbolje se moZe shvatiti pomoiu pitanja: 5ta je meta provale nasilja? eemu teZimo, 5ta to poku5avamo da uniStimo kada istrebljujemo |evreje i bijemo strance po naSim gradovima? Prvi odgovor koji nam se nameie ukljuduje u sebi simbolidku fikciju: nije li, izvan direktnog fizidkog bola i lidnog ponilenja, krajnji cilj silovanja u bosanskom ratu, na primer, podrivanje fikcije (simbolidko narativne) koja garantuje koherentnost muslimanske zajednice? Nije li takode posledica ekstremnog nasilja da ,,vise nema smisla prida o tome da zajednica sebi prida o se-
bi" (da parafraz\ramo Ridarda Rortija)? Ovo uni5tenje simbolidkog univerzuma neprijatelja, taj ,,kulturocid", medutim, po sebi je nedovoljan za obja5njenje provale etnidkog nasilja. Njegov krajnji uzrok (u smislu pokretadke snage) treba traZiti na drugom nivou. Na demu podiva nasa ,,netolerancija" prema strancima? Sta nas to kod njih iritira i naruSava na3u psihidku ravnotezu? Gledano dak i na nivou jednostavnog fenomenoloskog opisa, odludujuia karakteristika te stvari je u tome da ga ne mozemo odrediti kao neko jasno definisano opazljivo svojstvo. Mada obidno moZemo da nabrojimo niz odlika u vezi s ,,njima" koje nas nerviraju (to da se smeju isuviSe glasno, lo5 miris njihove hrane, itd.), te odlike funkcionisu samo kao pokazatelji toga da su nam oni vi5e strani. Stranci mogu da izgledaju i rade kao mi, ali postoji ono nedoku(wo je ne sais quoi,neito u njima ',5to je vece od njih samih" zbog iega nisu ,,u potpunosti ljudi" (,,tudini" u preciznom smislu pojma, pozajmljenom iz naudnofantastidnih filmova pedesetih godina).
Dozvolite mi da se podsetim lidnog iskustva moje majke' Njena najbolja prijateljica je, kako kli5e kaZe, fevrejka' fednog dana, posle finansijske transakcije s tom starom fevrejkom, majka mi reie: ,,Kakva fina dama, ali, jesi li primetio dudan nadin na koji je 313
brojaia novac?" U odima moje majke, to svojstvo, nadin na koji je jevrejska gospoda rukovala novcem, funkcioni5e upravo kao mi-
steriozno svojstvo iz naudnofantastidnih romana i filmova koje nam omoguiava da identifikujemo tudine koji su inate u svakom drugom pogledu isti kao mi: tanak sloj providne koZe izmedu treceg i malog prsta, iudan sjaj u odima, i tako dalje. NaS odnos prema tom nedokudivom traumatidnom elementu koji nas u sludaju Drugog ,,mudi" strukturisan je fantazijama (o politidkoj i/ili seksualnoj svemoii Drugog, o ,,njegovim" dudnirn seksualnim aktivnostima, o njegovim tajnim hipnotidkim moiima). Lakan je taj para, doksalni objekt koji simbolizuje ono ito u opaZenom pozitivnom, empirijskom objektu nuZno izmiie mom pogledu i kao takvo sluZi kao pokretadka snaga moje Zelje za tim, nazvao objekt malog a lobjet petit al, objekt-uzrok Zelje. U svom najradikalnijem vidu, nasilje je upravo nastojanje da se zada udarac tom neizdrZljivom vi5ku uZivanja koji je povezan s Drugim."
Stigma uZivanja, U*rr., je za ,,normalno" funkci"Of"rrr," onisanje moii. Lidno iskustvo mi je pokazalo tu inherentnu opsce-
nost vlasti na nadin najodvratnijeg uZivanja. Sedamdesetih godina sluiio sam obavezan vojni rok u fugoslovenskoj narodnoj armiji, u maloj kasarni bez odgovarajuie medicinske opreme. U sobi koja je takode sluZila za spavanje vojnika koji je radio kao medicinski pomoinik, doktor iz obliZnje vojne bolnice vr5io je preglede jednom nedeljno. Na okvir ogledala iznad lavaboa vojnici su okadili nekoliko razglednica polugolih Zena Sto je, sigurno, u tim preporno-
-
grafskim vremenima bilo standardno sredstvo za masturbaciju. Kada je doktor do5ao u nedeljnu vizitu, sve nas koji smo se prijavtli za pregled poseo je na dugadku klupu prekoputa lavaboa i redom nas pregledao.
* Poslednja tri pasusa ovoga teksta su se ve6 pojavila i fantazmatidne sablasti" prim. -
medu simbolitke fikcije
314
u gornjem tekstu ,,IzC. K.
iednog dana, dok sam dekao na pregled, okrenuo sam se prema mladom, polupismenom vojniku koji se Zalio na bolove u predelu penisa (5to je, naravno, po sebi bilo dovoljno da pokrene opscene Sale svih nas, ukljuiuju6i i doktora): problem je bio u tome 5to mu je koZica na whu bila toliko tvrda da nije mogao da je normalno povude unazad. Doktor mu je naredio da skine pantalo ne i poka2e u demu je problem. Vojnik je posluSao ali se pokazalo da je koZica lako skliznula, a vojnik je brzo dodao da problem ima samo za vreme erekcije. Doktor je na to rekao: ,,U redu, onda masturbiraj, dok ne dobije5 erekciju, pa da proverimol" Potpuno zbunjen i cryen u licu vojnik je pred svima nama poieo da masturbira, ali erekciju nije dobio. Doktor je onda s rama ogledala uzeo jednu od razglednica s polugolom devojkom, prineo je vojnikovim odima i podeo da vide: ,,Gledaj! A, kakve sisel Kakav si ti to dovek! Ajde, masturbiraj!" Svi mi u sobi, ukljudujuii doktora, scenu smo propratili opscenim smehom. I nesreini vojnik nam se bio pridruZio sa zbunjenim kikotom, razmenjujuii s nama poglede solidarnosti dok je masturbirao.
Ta scena je u meni izazvala kvaziotkrovenje. In nuce, u njoj je bilo sadrZano sve, ukupan aparat vlasti: dudna me5avina nametnutog uLivanja i poniZavajude prinude; instanca vlasti koja daje stroga naredenja, ali istovremeno s nama, svojim potiinjenima, deli opsceni smeh Sto svedodi o dubokoj solidarnosti; groteskni eksces kojim, u jedinstvenom kratkom spoju, stavovi koji su zvanidno suprotstavljeni i uzajamno nespojivi otkrivaju u dudesnom saudesni5fvu, kada svedani agens vlasti iznenada u opscenoj solidarnosti podinje da nam namiguje preko stola, stavljajuii nam do znanja da stvar (njegova naredenja) ne treba uzeti isr.rvi5e za ozbrljno, a da bi se time konsolidovala njegova vlast. Cilj ,,kritike ideologije", analize odredene ideoloike zamisli, jeste da se izdvoji to simptomatidno jezgro koje se zvanidnim, javno ideolo5kim tekstom istovremeno poride i traLi za nesmetano funkcionisanje vlasti. 315
Dopustite mi da se setim jo5 jednog primera, Sto je moguie dalje od jadne fugoslovenske armije: iz Livota engleskih korega kako je oslikan u brojnim memoarima i izmedu ostalog, ,, "fiI-u Lindzlja Andersona, Kad bi [fl. ispod povrsine civilizovanog, otvorenog, liberalnog duha njihovog svakodnevnog Zivota, s dosadnom ali Sarmantnom atmosferom, imamo drugi svet brutalnih odnosa moii izmedu starijih i mladih udenika. skup detaljnih nepisanih pravila propisuje kako stariji udenici mogu da iskorisiavaju i na razlitite nadine vredaju mlade udenike, pri demu je sve proLeto homoseksualno5iu. U ovom sluiaju nemamo javnu ,,represivnu,, vladavinu prava i poredak podriven formama tajne pobune _ zlu_ radog javnog autoriteta i tako dalje nego tome suprotno: javni autoritet ostaje civilizovan, pristojne -pojave, dok se ispod njega u senci odvija brutalno, seksualizovano vrsenje vlasti. A kljudna-tadka, naravno, jeste da taj domen u senci, daleko od toga da potkopava lik javne vlasti, ovome sluzi kao inherentan oslonac. udenik moZe da udestvrrje u koristima od skolskog i.ivotajedino na osnoru inicijacije u nepisana pravila tog domena u senci. Kazne za krSenje tih nepisanih pravila mnogo su odtrije od kazni zbog krsenja javnih pravila. Nije li slepilo za isti takav rascep zapedatilo sudbinu nesreinog kapetana Blaja sa broda Baunti? Ovde imamo posla s pravom zagonetkom: zaito je taj primeren oficir, opse
bio je nekako ,,krut", nedostajao mu je oseiaj koji dobrom lideru uvek kaZe kada i kako da primeni pravila, a kada i kako da uzme u obzir mreLu,,organskih", spontanih odnosa medu podredenima. Tatnije, Blajeva gre5ka nije bila samo u tome 5to nije imacr sluha za tu konkretnu mreZu ,,organskih" odnosa medu mornarima; njegorlo osnovno ogranidenje bilo je u tome 5to je bio potpu, no slep za strukturnu ulogu ritualizovanih odnosa moii medu mornarima (pravo starijeg, iskusnijeg mornara da zlostavlja mlade i neiskusne, da ih seksualno iskori56ava, potdinjava ih svojoj volji, itd.). Ti rituali su odnosima javne vlasti obezbedivali dvosmislen dodatak. Oni su delovali kao njihov dvojnik u senci, koji javne odnose preyazilazi i podriva a da im u isto vreme u krajnjem sluZe kao podr5ka: u vidu satire legalnih institucija, inverzije javne vlasti, prekoradenja kojim se jada ono 5to je prekoradeno. U svom slepilu za stabilizujuiu ulogu tih rituala Blaj ih je zabranio, ili je barem otupeo njihovu oStricu svodeii ih na bezazlene folklorne predstave. Uhvaien u prosvetiteljsku zamku, bio je u stairju da vidi samo brutalnu, nehumanu stranu tih rituala, a ne zadovoljenje koje oni donose, a ne i to koliko se njegova sopstvena, legalna vlast oslanja na taj opsceni svet nepisanih pravila. Pobuna - nasilje - je izbila poSto se Blaj umeSao u taj tamni svet rituala koji su do tada sluZili kao fantazmatidna pozadina ylasti.* Ovde je, medutim, neophodno biti oprezan da bismo izbegli zbrku: taj skup opscenih nepisanih pravila koje Blaj nije shvatio ne bi trebalo isuvi5e brzo identifikovati sa takozvanom implicitnom, neprozirnom pozadinom naSe aktivnosti, to jest, s dinjenicom da smo, kao $to bi rekli hajdegerijanci, kao konadna ljudska biia uvek ,,badeni" u situaciju u kojoj treba da se snademo na natin koji se nikad ne moZe formalizovati u vidu eksplicitnih pravila. Uzmimo za primer drugi film koji prikazuje opsceni ritual vlasti: Pancirni metak lFull Metal Jacketl, Stenlija Kjubrika. U prvom delu vidimo vojni dril, direktnu telesnu disciplinu, zasiienu jedinstvenom mebavinom poniZavajuie moii, seksualizacije i op-
* Poslednja tri pasusa su vei gore bila izloZena
-
prim. e. K. 317
scene blasfemije (na BoLit, vojnici moraju da pevaju: ,,Sreian ti rodendan, dragi Hriste!") - ukratko, imamo na delu superego vlasti u najiistijem vidu. Sto se tide statusa te opscene maiine u odnosu na svakodnermi svet Livota,lekcija filma je odigledna: funkcija tog opscenog polusveta rituala nije u tome da se obezbedi zvanidna ,,javna" ideologija koja ie ,,da ude u upotrebu" i funkcioni5e kao sastavni dinilac naieg stvarnog druitvenog Zivota. To ie reii da taj opsceni polusvet ne ,,posreduje" izmedu apstraktne strukture simbolidkog zakona i konkretnog iskustva aktuelnog sveta Zivota. Situacija je obrnuta: nama je neophodno ,,ljudsko lice", oseiaj distance, da bismo bili u stanju da se prilagodimo ludim zahtevi, ma te ma5ine superega. Prvi deo filma se zavr5ava scenom u kojoj se vojnik, preterano identifikoyan s vojnom ma5inom superega, razbesni i prvo ubija narednika a potom i sebe: radikalna, neposredovana identifikacija sa mehanizmom superega nuZno vodi ubiladkom passage h l'acte [pristupanju izvrSenju). (Pancirni metak uspeino se odupro isku5enju da ,,humanizuje" narednika koji vodi dril, nasuprot, na primer, Oficiru i d\entlmenu koji sprovodi ideolo5ki potez na osnom kog pomi5ljamo kako je narednik, ispod svoje surove i zahtevne pojave, topla, gotovo odinska figura.) Drugi, glavni deo filma zavr5ava se scenom u kojoj vojnik (Metju Modin), koji, tokom filma, ispoljava ironidnu ,,ljudsku distancu" prema vojnoj ma5ini (na svom Slemu natpis ,,Roden da ubija" kombinuje s mirovnim znakom, itd.) iz saLaljenja ubija vijetkongovsku devojku snajperistu. On je jedan od onih kod koga je u potpunosti uspelo prozivanje vojnidkog velikog Drugog; on je u potpunosti konstituisani voini subjekt.
Koliko opscena maSina superega ispoljava strukturu nesvesnog i koliko se na izyanredan nadin iskazuje opravdanost Lakanove teze da je gospodar nesvestan, toliko je iz toga potrebno izvesti opStiji zakljudak. Paradoksalno Lakanovo dostignuie, koje obidno dak i kod njegovih pristalica prolazi nezapai.eno, jeste da se on, u ime psihoanalize, vraca ,,dekontekstualizoyanom" racionalistiikom pojmu subjekta modernog doba. 3r8
]edno od op5tih mesta dana5nje ameridke recepcije Hajdegera
je u isticanju kako je on, zajedno s VitgenStajnom, Merlo-Pontijem i ostalima razvio pojmovni okvir koji nam omogucava da se otarasimo racionalistidkog pojma subjekta kao autonomnog agen sa koji, iskljuden iz sveta, na nadin kompjutera procesuira podatke stedene dulima. Hajdegerov pojam,,bivstvovanja-u-svetu" ukazuje
na neukidil'u i nepremostim ,,uklopljenost" u konkretnom i, u krajnjoj instanci, u kontingentnom svetu: mi smo uvek vei u svetu, zauzeti egzistencijalnim projektom u okruZenju koje izmide naSem shvatanju i zauvek ostaje neproziranhorizont u koji smo ,,badeni" kao konadna biia. Uobidajeno je da se na isti nadin tumadi opozicija izmedu svesnog i nesvesnog: rastelovljen ego predstavlja racionalnu svest, dok je ,,nesvesno" sinonim za neprozirnu pozadinu kojom nikad ne moZemo potpuno da ovladamo, po5to smo uvek vei deo nje i njome zahva(eni. Lakan, medutim, neduvenim potezom tvrdi potpuno suprotno: frojdovsko ,,nesvesno" nema ama ba5 niSta sa strukturno nuZnom i neukidivom neprozirnoS6u pozadine, neprozirnoSiu Zivot-
nog konteksta
u koji smo uklopljeni kao uvek vei angaZovani
agensi. ,,Nesvesno" je pre rastelovljena racionalna ma5ina koja sledi svoj put bez obzira na zahteve subjektovog sveta Zivota. Ono
simbolizuje racionalni subjekt u meri u kojoj je on izvorno ,,izvan veze", u raskoraku sa kontekstualnom situacijom. ,,Nesvesno" je pukotina na diji radun primordijalni stav subjekta nije stav ,,bivstvovanja-u-svetu". S ovom formulacijom takode moZemo doii do novog, neoiekivanog reSenja starog fenomenoloSkog problema kako je subjektu moguie da se izdvoji iz konkretnog sveta Zivota i sebe (pogreino) percipira kao rastelovljenog racionalnog agensa. To iskljudenje mo2e jedino da se dogodi zato 5to u subjektu od samog podetka postoji ne5to Sto se opire punoj integraciji u kontekst sveta Zivota, a to ,,ne5to" je, naravno, nesvesno kao psihidka madina koja ne haje z,a zahteve koji dolaze od strane ,,principa realnosti".
3t9
NajvaZnije je da uvidimo inherentno glasovni status tih nepi_ sanih pravila, tog tamnog paralegalnog domena, Sto moZe da nas mlogo poduii o glasu. Istina, iskustvo s,entendre_parler, ,,slu6anje_ -sebe-dok-govorim",- utemeljuje iruziju transparentnog samoprisustva govornog subjekta. Nije li, medutim, glas u isto vreme ono sto- najradikalnije podriva samoprisustvo i samotransparentnost subjekta? eujem sebe dok govorim, a ipak to Sto dujem nikad nisam ja u potpunosti, nego je to parazitsko, strano telo u samom mom srediStu. Taj stranac u meni pozitivno postoji u razliditim vidovima, od glasa savesti i nejasnog glasa hipnotizera d,o glasa progoni_ oca u paranoji. Glas je ono Sto se, u oznatitelju, supiotstavljJrn^_
d"ryu; on simbolizuje nejasnu inerciju koja se znaienjem n" moze
otkloniti.
Samo dimenzija pisanja objainjava stabilnost znaienja, ili, da navedem besmrtne redi Samjuela Goldvina: ,,Usmeni sporazum
nije vredan papira na kojem je napisan". Kao takay, glas nije ni mrtav ni Liv: njegov primordijalni fenomenoloiki status je siatus Zivog mrtvaca, status sablasne utvare koja nekako preZivljava sopstvenu smrt, to jest, pomraienje znatenja. Drugim reiima, istina je da se Zivot glasa moze suprotstaviti mrtvom slolrr pisma, ali taj Livot je neobjadnjiv Zivot neumrlog monstruma, a ne ,,zd,ravo,, Livo samprisustvo smisla.* bih jasno pokazao taj neobjainjiv glas biie dovoljno da .bacimDakratak pogled na istoriju muzike kul dopunu uobiduJ.r," pride o istoriji zapadne metafizike kao dominaciji glasa nad pi_ smom. Ono Sto u prvoj istoriji uvek iznova susreiemo je glas kao pre-t1ju uspostavljenom poretku, koji, iz tog razloga, tiebl staviti pod kontrolu, potdiniti racionalnoj artikulaciji izgovorene i pisane redj, utvrdene u pismu. Da bi se oznailla opurrort koja otuda pre_ ti, Lakan je iskovao neologizam jouis-sense, uZivanje_u_smislu, koje je na delu od momenta kada se pevajuii glas odseia od svoje usre_ diStenosti
. O*l 320
u znadenju, pasus se
i
prelazi
u
stiarno-samouZivanje.
vei bio pojavio na str. 233
-
prim. e. K.
Nastojanja da se ti ekscesi reguli5u idu od stare Kine, u kojoj je car lidno odobravao muziku, do straha od Elvisa Prislija koji je ujedinio konzervativnu moralnu veiinu u SAD i komunistidke dvrstsruka5e u SSSR-u. U svojoj DrZavi, Platon muziku dopuSta samo ako je strogo potdinjena poretku redi. Muzika je smeStena nir samo raskr5ie izmedu prirode i kulture. Ona nas, takoreii, ,,stvarno" obuzima, mnogo direktnije nego znadenja redi. Iz tog razloga, ona moZe da posluZi kao najmoinije oruZje obrazovanja i disciplinovanja, a da ipak od momenta kada izgubi osnovu i prede u samopokretan laZni krug uLivanja, moZe da podrije same osnove ne samo drZavnog, nego i dru5tvenog poretka kao takvog. U srednjem veku istim problemom bavila se Crkva. Zadivljujuie je videti koliko mnogo energije i brige su najveii crkveni autoriteti (p"p.) ulagali u naizgled beznadajno pitanje regulisanja muzike (problem polifonije, ,,davoljeg tritona", itd.). Figura koja personifikuje dvosmislen stav vlasti prema prekomernosti glasa je, .naravno, Hildegard fon Bingen, koja je u muziku unela mistidno uZivanje i zbog toga stalno bila na ivici ekskomunikacije, mada je pripadala najviSem nivou hijerarhije vlasti, regularno savetovala cara, itd. Ista matrica ponovo je na delu u Francuskoj revoluciji, dije ideologije su nastojale da uspostave ,,normalnu" polnu razliku pod vladavinom muSke izgovorene redi protiv dekadentne aristokratske sklonosti zadovoljstvu u slu5anju kastrata. |edna od poslednjih epizoda te vedne borbe bila je zloglasna sovjetska kampanja, koju je podstakao Staljin, protiv Sostakovideve Katarine lzmajlove. Zaduduje da je jedan od glavnih prigovora bio da operu dini masa neartikulisanih krikova. Problem je tako gledano, uvek isti: kako da spretimo da glas ne sklizne u strasno samouZivanje koje ,,eliminiSe" pouzdanu mu5ku red? Ovde red funkcioniSe kao ,,dodatak" u deridijanskom smislu. Moguie je poku5avati da se glas ogranidi, reguliie, podredi artikulisanoj redi, a ipak nije moguie eliminisati ga u potpunosti, poito kada se upotrebljava u prayoj meri ima vitalan znataj za vr32r
Senje vlasti (dovoljno
je da se podsetimo uloge patriotsko-vojnidkih pesama u izgradnji totalitarne zajednice). Medutim, ovaj naS kratki opis vodi pogre5nom zakljudku, da imamo posla sa prostom suprotnoiiu izmedu ,,represivno" artiku-
poklon vrati. ovde imamo simbolidku razmenu u najdistijem vidu: Poenta, ,,magija" simbolidliest koji je nadinjen da bi bio odbijen. l
i ,,prekrSaju" sklonog, proZimajuieg glasa: s jedne strane, artikulisane redi koja disciplinuje i reguli5e glas, koja funkcioni5e kao sredstvo usvajanja druitvene discipline i autoriteta, a s druge strane, samouZivajuteg glasa koji deluje kao medijum oslobadanja, raskidanja lanaca discipline od strane zakona i poretka. A Sta 6emo s hipnotizujuiim ,,koradnicama" ameridkih marinaca?
tlobitak za obe strane, savez solidarnosti. Nije li to slidno jednom delu nasih svakodnevnih obitaja? Ako u o5troj konkurenciji s kolegom oko unapredenja' ja pobeclim, prava stvar je da ponudim povladenje, da bi unapredenje dolrio on. Na taj nadin ima izgleda da se spase naSe prijateljswo. Problem je, naravno, u tome 5ta ie se desiti ako drugi prihvati naSu Sta ako posle poraza u kompeticiji prihvatim da dobijem 'onudu? tunapredenje umesto njega? Situacija poput ove je katastrofidna: ona vodi dezintegraciji spolja5njeg izgleda (slobode) koji pripada clru5tvenom poretku. Medutim, po5to su na ovom nivou stvari rrnakve kako izgledaju, dezintegraclia privida je ravna dezintegraciji drustvene supstancije, same druStvene veze. Eks-komunistidka tlru5tva predstavljaju krajnji sludaj takvog iznudenog izbora' U njinla su ljudi bili neprekidno bombardovani zahtevima da izraze slobodno svoj stav prema vlasti, a ipak svako je bio svestan da je ta sloboda bila strogo ogranidena na slobodu da se kaZe "Da!" sarnom komunistidkom reZimu. Iz samog tog razloga, komunistidka clru5tva su bila izuzetno osetljiva po pitanju spolja5njeg izgleda vladajuia partija je po svaku cenu bila spremna da udini bilo sta rla bi odrZala taj privid (Siroke narodne podrike reZima)' Kraj Kazablanke Mail
lisane redi,
Nisu li njihov debilizujuii ritam i sadistidko seksualizovani besmisleni sadrZaji primer neodoljivog samozadovoljstva u sluZenju vlasti? Tako gledano, o ekscesu glasa potpuno je nemoguia jednoznatna odluka.*
."r..0;"":r, )-.uu
javnog, pisanog zakona i njegovog opscenog, paralegalnog dodatka? Ono 5to se nalazi iza jeste paradoks iznudenog izbora koji oznadava najosnovniji odnos prema druStvu kojem pripadamo: na izvesnoj tadki, druitvo nas prisiljava da slobodno izaberemo ono Sto nam je ve( nametnuto. Taj pojam slobodnog izbora onoga 5to je, ipak, nuZno u potpunosti zavisi od pojma praznog simbolidkog gesta - u vidu ponude za koju se podrazumeva da ie biti odbadena. fedno je suprotnost drugog. To jest, ono Sto se praznim gestom nudi je moguinost izbora nemoguieg, onoga Sto se ni na koji nadin neie dogoditi. Primer takvog praznog gesta imamo u filmu Dtona Irvajna Molitva za Ovena Menija. Po5to je mali detak Oven ubio majku svog najboljeg prijatelja i naratora D:zona, on je, naravno, uZasno potresen. I da bi pokazao koliko mu je Zao, on DZonu diskretno daje svoju zbirku bejzbol karata, najdragocenije Sto je imao. Medutim, Den, DZonov osetljiv oduh, kaZe mu da ie najbolje biti da
otkuda proistide
* 322
Poslednjih Sest pasusa je gore vei izloi.eno na str. 235-36
-
prim. C. K.
323
njihovog odnosa (to da njih dvoje ostanu zajedno) bi se izopadilo u propast veze, tako da je bolje ostati pri snu o moguioj sreii. Ovde imamo osnovno svojstvo simbolidkog poretka, to da se mogu6nost vei raduna kao stvarnost; desto biva da zadovoljstvo donosi sama svest da smo mogli da udinimo ne5to Sto smo Zeleli (da spavamo sa strasno Zeljenim seksualnim partnerom, da se osvetimo starom neprijatelju) kao da bi ostvarenje moguinosti na neki nadin pokvarilo distotu na5eg uspeha. Drugo ditanje je etiiko: Bogart daje prednost opbtoj politidkoj stvari nad idiosinkrazijom privatnog zadovoljswa (i time dokazuje da je vredan njene ljubavi). Motiv muikarca koji dokazuje da je vredan ljubavi Zene tako 5to joj dokazuje da je u stanju da opstane bez nje ovde je osnovni sastavni deo na5eg mu5kog simbolidkog identiteta.
Treie moguie titanje, medutim, otkriva Bogartovo konadno odbijanje kao surov narcistiiki din osvete Bergmanovoj, to jest, kao kaznu za to 5to ga je ostavila u Parizu: po5to je priznala da ga istinski voli, sada je on odbacuje gestom dija cinidna poruka glasi: ,,Htela si muZa, sad se drLi njega, iako sam ti ja draLi!" Zbog same te logike osvetnidkog, poniZavajuieg i surovog ,,ravnanja raduna", Bogartov poslednji din je i ,,religiozan", nije samo ,,estetidki". Moja poenta je u tome da Bogartov gest odbacivanja predstavlja simbolidki gest u najdistijem izrazu, Sto je razlog zabto bi bilo pogreSno postaviti pitanje ,,Koje od tri navedena ditanja je ono pravo?" Dejstvo Bogartovog poslednjeg gesta proistide upravo iz dinjenice da on sluZi kao neutralni ,,spremnik" za sva tri libidinalna stava, tako da jedan i isti gest zadovoljava mnoitvo nekonzistentnih, dak protivrednih, Lelja: da bi izbegao razotaranje usled ostvarenja Zelje, da bi fascinirao Lenu zauzimanjem moralnog stava samopoZrtvovanja i da bi se osvetio zbog narcistidke povrede. U tome je paradoksalno dostignuie simbolizacije: uzaludno traganj e za ,,pravim smislom" (krajnje oznadenim) istisnuto je jedinstvenim gestom oznadavanja. 324
Sada se moZe videti kako se taj gest s kojim se raduna da ie biti odbijen, taj privid slobodnog izbora, povezuje s rascepom za-
kona na javni, pisani zakon, s jedne strane, i na superego (opsceni-nepisani-tajni zakon), s druge. Nepisani opsceni zakon artikuli!e paradoksalni nalog onoga dto subjekt, kao onaj kome se obraia, ima slobodno da izabere; kao takav, taj nalog mora da ostane nevidljiv za javnost da bi vlast ostala operativna. Ukratko, ono Sto rni, obidni podanici zakona, stvarno Zelimo u stvari je komanda pod plaStom slobode, slobodnog izbora: Zelimo da slu5amo, a da istowemeno zadrLimo privid slobode i tako spasemo obraz. Ako sc komanda izdaje direktno, prskanjem privida slobode, javno porriZenje 6e nas pogoditi iizazvati pobunu; ako u diskursu gospodara nema vidljivog poretka, nedostatak komande ie se videti kao zagu5ujuii, 5to 6e voditi zahtevu za novim gospodarem koji je sposoban da obezbedi jasan nalog.
Ta distanca izmedu pisanog zakona i njegovog opscenog dodatka u vidu superega takode nam omoguiava da jasno pokaZemo gde nedostaje cinizam, cinidna distanca. Kako cinidna distanca funkcioni5e danas? U jednom od svojih pisama, Frojd spominje dobro poznat vic o novopedenom muZu koji, na pitanje prijatelja kako mu izgleda Zena, koliko je lepa, odgovara: ,,Meni se lidno ne svida, ali to je stvar ukusa." Paradoks ovog odgovora je u tome 5to se subjekt pretvara da je zauzeo stav univerzalnosti na osnom kojeg se ,,svidanje" pokazuje kao idiosinkrazrja, kao kontingentno ,,patolo5ko" svojstvo koje, kao takvo, ne treba uzeti u razmalranje. Istu ,,nemogu6u" poziciju iskazivanja moZemo nati u savremenom ,,postmodernom" rasizmu. Na pitanje o razlozima njihovog nasilja prema strancima, neonacistidki skinhedsi u Nemadkoj obitno daju tri tipa odgovora: utilitaran (stranci nam kradu radna rnesta, siluju na5e Lene), ideolo5ki (stranci su pretnja za nai zapadni nadin Zivota) i neku vrstu primitivnog pozivanja na princip zaclovoljstva (prosto nam idu na Zivce, ne mogu da ih gledam, kada 325
ih bijem lepo se oseiam). Sada se, medutim, sve vi5e trude da uvedu i detvrtu vrstu odgovora. Iznenada podinju da govore kao socijalni radnici, sociolozi i socijalni psiholozi, pa navode umanjenu druitvenu pokretljivost, sve veiu nesigurnost, raspad odinskog autoriteta, nedostatak majiinske ljubavi u svojim porodicama i tako dalje.
Na istu laZnost/pritvornost nailazimo u stavu tradicionalnih psihoanalititara koji vi5e vole da im pacijenti budu ,,naivni" i o psihoanalitidkoj teoriji ne znaju niita, jer im neznanje nayodno omoguiava da proizvedu ,,iiste" simptome, to jest, simptome u kojima njihovo nesvesno nije mnogo iskrivljeno putem racionalnog znanja. Na primer, incestuozni san pacijenta koji vei sve zna o Edipovom kompleksu biie daleko vi5e iskrivljen, usled sloZenijih strategija kori5denih za skrivanje Zelje, nego san ,,naivnog" pacijenta. Svi Zalimo za dobrim starim herojskim vremenima psihoanalize, kada je pacijent svom analitidaru govorio: ,,Noias sam sanjao da ubijam zmaja, a potom da idem kroz gustu Sumu ka zamku", na 5ta je analitidar trijumfalno odgovarao: ,,prosto, moj dragi pacijentu! Zmaj je va5 otac, a san je izraz vaie i,elje da ga ubijete da biste se vratili u sugirnost raja majdinskog zamka." Lakanova poenta ovde je upravo suprotna: subjekt psihoanalize je subjekt moderne nauke, 5to, izmedu ostalog, znadi da njegovi simptomi po definiciji nikad nisu ,,neduZni", jer su uvek upuieni analitidaru kao subjektu za koga se pretpostavlja da zna (njihovo znadenje) i da na taj naiin, takore6i upu6uju na sopstveno tumaienje. Iz tog razloga, sasvim je opravdano reii da imamo ne samo jungovsko, klajnovsko i lakanovsko tumadenje simptoma, nego i simptome koji su po sebi jungovski, klajnovski i lakanovski, Sto ie reti, tija realnost implicitno ukljuduje referencu na neku psihoanalitidku teoriju.
Dakle, na politidkom nivou, danas je problem kako se suprotstaviti tom ,,reflektovanom" cinidnom stal,u: postoji li specifid_ no znanje koje iskazuje nemogui akt, znanje koje se viie ne bi moglo ukljutiti u lidni stav (,,Znam Sta radim, ali ipak to dinim")? 326
Ili moramo da napustimo domen znanja i vratimo
se na direktnu, vansimboliinu, telesnu intervenciju, ili intuitivnom,,prosvetiteljstvu", promeni subjektivnog stava, izvan znanja? Osnovna stvar psihoanalize je da postoji takvo znanje koje proizvodi posledice u realnom, tako da moZemo da ,,stvari (simptome) ukinemo redima". Sva poenta psihoanalitidkog tretmana je u tome da on dejstvuje iskljudivo na nivou ,,znanja" (redi), a da pritom on ipak deluje u realnom koje pripada telesnim simpto-
mima.
Kako onda da specifikujemo to ,,znanje" koje, dak i u nabem vremenu cinizma, ima dejstvo u realnom? Sta to ito cinik ne '1e dovodi u pitanje? Odgovor je jasan: cinik se ruga javnom zakonu sa stanovi5ta njegovog opscenog nalidja, ito ga konsekventno ostavlja netaknutim. U meri u kojoj je uZivanje, koje dopu5ta to opsceno nalidje, strukturisano u fantaziji, takode se moZe reii da ono Sto cinik ostavlja netaknuto je fantazlja, fantazmatitna pozadina javno pisanog ideolo5kog teksta.
Medutim, pojam funu""4"O"*, ," toliko istro5en da traZi odredeno obja5njenje. Sta je fantazija? prva stvar koju treba istaii je krajnja neodredenost koja pripada samom pojmu. To ie reii da pojam fantazlje predstavlja egzemplaran sludaj dijalektidke coincidentia oppositorum. S jedne strane, imamo fantaziju s njene blaZene strane, u svojoj stabilizujuioj dimenziji, kao san o stanju bez poreme6aja, izvan dohvata ljudske izopadenosti. S druge strane, fantazija je u svojoj destabilizujuioj dimenziji dija elementarna forma je zavist, sve u vezi sa Drugim 5to me ,,iritira", slike koje me progone o tome Sta radi kada ga ne vidim, kako me vara i kuje zaveru protiv mene, kako me ignori5e i uZiva u meri koja prevazilazi moju sposobnost predstavljanja, i tako dalje. (To, na primer, mudi Svana a propo Odete u lednoj Svanovoj ljubavi.) Zar se osnovna lekcija takozvanog totalitarizma ne tide meduzavisnosti dva aspekta pojma fantazije? Suprotnost nacistidke 327 I
I
ideje ,,narodne zajednice" lVolksgemeinschaftl bila je paranoidna opsednutost jevrejskom zaverom. Slidno tome, staljinistidko prinudno razotkrivanje uvek novih neprijatelja predstavljalo je neizbeZnu suprotnost, toboZnje izgradnje ,,novog socijalistidkog doveka". MoZda nam sloboda od paklenog uticaja destabilizujuieg aspekta fantazlje daje najsaZetiju definiciju sveca.* Dakle, da ponovimo, Sta je fantazijaz. Kao ito svako zna, ona je halicunatorna realizacija i.elje. U principu, to je tadno: medutim, aktuelno stanje stvari pre nalikuje na stari sovjetski vic o Rabinovidu: da li je stvarno na lutriji dobio kola? U principu jeste, samo 5to to nisu bila kola, nego bicikl; osim toga, nije ga dobio, nego su mu ga ukrali. Isto je s fantazijom: da, ona je realizacija Zelje, medutim, ne ,,realizacija" u smislu ispunjenja Zelje, nego pre ,,realizacija" u smislu izno5enja, obezbedivanja njenih koordinata. To nije sludaj kad subjekt unapred zna 5ta teli, pa potom, kada to ne moZe da dobije u realnosti, nastavi da halucinatorno traZi zadovoljenje u maiti. Umesto toga, subjekt izvorno ne zna sta Zeli, a uloga fantazlje je da mu to kaZe, da ga i.elji ,,nauii". Osim toga, telja realizovana u fantaziji nije sopstvena Lelja subjekta nego je L,elja Drugos. To ie reii da fantazija, fantazmatitna formacija, predstavlja jedan odgovor na zagon etku: ,,Che vuoi?" - Sta Zeli5? - koji proizvodi primordijalnu konstitutivnu poziciju subjekta. Izvorno pitanje Zelje nije direktno ,,Sta Zeli5?", nego ,,Sta drugi Zele od mene? Sta u meni vide? Sta sam ja za njih?" Malo dete je uklopljeno u sloZenu mreZu odnosa, i sluZi kao katalizator i bojno polje onih oko njega. Otac, majka, braia, sestre, svi se bore oko njega, majka ocu Salje poruku putem svoje brige za sina, itd. Iako je svesno svoje uloge, dete ne moZe da pronikne u to kakav tadno objekt ono predstavlja za druge, kakva je priroda igara koje oni s njim igraju. Fantazlja obezbeduje odgovor na tu enigmu. Kao najosnovnlja, fantazija mi govori 5ta sam ja za druge. Egzemplaran nadin tog radikalno intersubjektivnog karaktera fantazije opet nam pokazuju antisemitizam i antisemitska paranoja: ona je
* 328
Prethodna dva odeljka su se vei pojavila na str. 291
-
prim. e. K.
(kao, na primer, druStvena fantazija o jevrejskoj zaverl) poku5aj da se dd odgovor na pitanje, ,,Sta dru5tvo hoie od mene?" to jest, da iskopa smisao tamnih dogadaja u kojima sam prinuden da udestvujem. Iz tog razloga, standardna teorija ,,projekcije", prema kojoj antisemita na |evrejina ,,projektuje" osporen deo svoje lidnosti, nije dovoljna. Figura ,,konceptualnog |ewejina" ne moZe se svesti
na ospoljenje ,,unutradnjeg konflikta" (antisemite); naprotiv, ona svedoii o dinjenici (i nastoji da s njom izadena kraj) da je subjekt izvorno decentriran, da je deo nejasne mreLe diji smisao i logika izmidu njegovoj kontroli.
Opet vidimo kako su cinidna distanca i pun oslonac na fantaziju stogo meduzavisni: danalnji tipidan subjekt je onaj ko, dok ispoljava cinidno nepoverenje prema bilo kojoj javnoj ideologiji, bez zadr6ke udestvuje u paranoidnim fantazijama o zayerama, pretnjama, i preteranim oblicima uLivanja Drugog. Najbolji termin za ozna(avanje svesti o granicama diji zatodenik je sam cinik verovatno jeste ironija. Osnovni postupak cinizma je osporavanje ,,pravog autoriteta" kao poze, diji jedini stvarni sadrtaj je gruba prinuda ili potdinjavanje radi nekog materijalnog dobitka. Ironidar, naprotiv, sumnja da li je hladni, proradunati utilitarista zaista ono za 5ta se predstavlja. Ironidar sumnja u tu pojavnost kalkuli5ude distance koja skriva mnogo dublju vezanost. Cinik je brz u osudi smeSne pretenzije svedanog autoriteta; ironidar je u stanju da u omalovaZavajuiem preziru ili u simuliranoj ravnodu5nosti otkrije dublju vezanost.
Uobidajeno shvatanje psihoanalize gotovo da ovaplo6uje cinizam kao interpretativni stav: zar psihoanalitiiko tumatenje u svojoj su5tini ne ukljuduje otkrivanje ,,niZih" motivacija (na primer, seksualne poZude, prikrivene agresivnosti) skrivenih iza naizgled ,,plemenitih" gestova duhovnog uzdizanja voljene osobe, herojskog samopoZrtvovanja, i tako dalje? Meclutim, ta predstava je donekle preterano ugladena. MoZda izvorna zagonetka proistide otuda Sto 329
psihoanaliza nastoji da objasni upravo suprotno: kako aktuelno i ,,moralistidkih ogranidenja" svedoii o nebrojenim unutrainjim smetnjama i nepriznatim zabranama? Zalto se osoba koja je slobodna da pona5anje osobe koja ispoveda slobodu od ,,predrasuda,,
-uLiva u zivotu" angaLuje u sistematskoj ,,teZnji za nesreiom,,, ffie_ todidki organizuje svoje neuspehe? Sta u tome vidi za sebe _ ka_ kav perverzni libidinalni dobitak? Ovde treba da se podsetimo Lakanovog obrtanja duvene rede_
nice iz Brafu Karamazovih Dostojevskog: ,,Ako Boga nema, tada ni5ta nije dopuiteno". Nije li krajnji dokaz vaznosti tog okretanja pomeranje od zakona zabrane do vladavine ,,normi" ili ,,ideala", iega smo danas svedoci, u nasim ,,tolerantnim" drusfvima: u svim domenima na5eg svakodnevnog Livota, od navika pri jelu do sek, srralto* ponaSanja i profesionalnih uspeha, ima sve manje i manje zabrana, a ipak sve vi5e i vije krivice kada se radnje ,rrt.1"k,u po_ kaZu kao nedovoljne u odnosu na normu ili ideal.i Tu ,ugor,"tku je prava tema za psihoanalizu: kako to da sam nedostatalieksplicitnih zabrana optereiuje subjekt oseianjem nepodnosljive krivice? Kako stoji s tim 5to sdm nalog da budemo sreini i da samo ui.iva_ mo u sebi moZe da se preobrazi u okrutnog monstruma superega?
Ovo je vei pominjano na str. 245 330
L
_
prim. e. K.
14.
zASTo lE VAGNER VREDAN oer,rvANlA? S romantizmom muzika je promenila svoju ulogu: prestala je da bude samo pratnja poruke prenesene redima jer poseduje sopstvenu poruku, ,,dublju" od one u redima. Ruso je prvi jasno izloZio ekspresivni potencijal muzike kao takve, kada je tvrdio da bi, umesto 5to samo imitira afektivne odlike verbalnog govora> trebalo da ima pravo da ,govori za sebe" - nasuprot obmanjujuiem verbalnom govoru, u muzici je, da parafraziramo Lakana, u pitanju sama istina koja govori. Kao 5to je napisao Sopenhauer, muzika direktno izlaZe noumenalnu volju, dok govor ostaje ograniden na pojavni nivo predstave. Muzika je supstancija koja izlaZe istinsko srce subjekta, Sto Hegel naziva ,,noi sveta", ponor radikalne negativnosti: muzika postaje nosilac istinske poruke izvan redi prelazom od prosveienog subjekta racionalnog logosa do romantidkog subjekta ,,noii sveta", to jest, promenom metafore koja se od nosi na jezgro subjekta, od dana do noii. Ovde se susreiemo s neobja5njivim: nije viSe red o spolja5njoj transcendenciji nego je, u korak s Kantovim transcendentalnim okretom, eksces noii u samom srediStu subjekta (dimenzija ne-mrtvog), Sto je Tornlison nazvao,,unutraSnja inosvetovnost koja obeleZava Kantov subjek1".uzr, Ono Sto muzika izlate vl6e nije ,,semantika duSe" nego ,,noumenalni" tok ulivanja izvan jezitkog smisla. To noumenalno je radip. 94.
"'
G^ry Tomlison, Metaphysical Song, Princeton, University
press
1999
33r
kalno razlidito od prekantovske transcendentne bozanske istine: ono je nedostupan eksces koji sadinjava samo jezgro subjekta. U istoriji opere, uzvi5eni viSak Zivota moZe se naii u njene dve verzije, italijanskoj i nemaikoj, kod Rosinija i Vagnera _ tako da' iako su ih karakterisale znatajne suprotnosti, vagnerove iznenadujuie privatne simpatije za Rosinija, kao i njihJv prijateljski susret u Parizu, svedode o dubljem afinitetu. Rosinijevi .,r"tit i -.r5ki likovi, tri iz Seviljskog berberina (Figarov ,,Largo il factotum,, [Prolaz za devojku za sve], Baziliova ,,Calumnia,, i Bartolov ,,Un dottor della mia sorte',), zajedno sa odevim dopadljivim samopri_ kazivanjem iskvarenosti u pepeljuzi, pobuduju potsme5ljivo samo_ saZaljenje, gde dovek.sebe.zamiilja u Zeljenoj poziciji, zasipan zah_ tevima za naklonost,ili uslugu. Subjekt dvaput menja poziciju: prvo, uzima ulogu onih koji mu se obraiaju, donoseii ,reei deo zah_ teva kojima ga zasipaju; a potom on sam simulira reakciju na njih, zapadajud u stanje dubokog zadovoljstva zbog toga Sto je prepla_ vljen zahtevima koje ne moZe da ispuni. Ur_i_o-o. a u'pepeljuzi: on zamidlja kako ie se ljudi ponaiati prema njemu kada mu se ierka bude udala za princa, kako mu nude mito za usluge na dvo_ ru, a kako ie on na to isprva reagovati lukavim ,ur_iS'tjur1"_, u onda glumljenjem oiaja Sto ie zitrpan s toliko mnogo *otUi... Kulminirajuii moment arhetipske rosinijevske arije jJ taj jedin_ stveni trenutak sreie, trenutak pune potvrde suviska zivota'do kog dolazi u vreme kada je subjekt pretrpan zahtevima, kua" ulS" ,ri;" u stanju da s njima izad,e na kraj. Na vrhuncu arije ,,factotum,,,Fi_ garo uzvikuje: ,,Kakva guZva [naroda koji me zasipa svojim zahte_ vimal - milost/za Boga miloga, jedan po j"aur, lrro pr, ,ar", pu carital!", i time referira na kantovsko iskustvo uzvisenog u kojem je subjekt zatrpan poplavom suvi.ka datosti koju nije *"r,"";,i a" shvati. Osnovna ekonomija ovde je opsesivna: zahtev drugog
je objekt junakove Zelje. Taj eksces je prava_protilteza vagnerovskom uzvisenom, toj hiichste Lust [najwie zadovorjstvo] urJnjanja u prazninu dime
zawiava Tristan
i
lzolda. Ta opozicija rosinijevskog
se
i
vagnerov_
skog uzviSenog poipuno odgovara Kantovoj opoziciji izmedu ma-
tematidkog
i
dinamidkog sublimnog: kao ito smo upravo videli, rosinijevsko uzvi5eno je matematidko, ono donosi nesposobnost subjekta da shvati dist kvantitet zahteva koji ga preplavljuju, dok je vagnerovsko uzviSeno dinamidko, jer donosi koncentrisanu nadmoinu sllu jednog zahteva, bezuslormog zahteva ljubavi. MoZemo, takode, reii da je vagnerovsko uzvi5eno apsolutna emocija i tako bi trebalo ditati duvenu redenicu iz Vagnerove ,,Religija i-umetnost", gde tvrdi da, po5to religija postaje artificijelna, umetnost moi,e da spase njen istinski duh, njenu skrivenu istinu - kako? Upravo odbacivanjem dogme i izlaganjem jedino autentiinog religioznog oseianja, to jest, preobrai,ajem religije u krajnje estetsko iskustvo.
Tako gledano, Tristana treba titati kao razre3enje tenzlje izmedu uzvi5ene strasti i religije koja joi uvek deluje u Tanhojzeru. Potetak Tanhojzera donosi dudan obrt standardne molbe: ne radi _izbegavanja ogranidenja smrtnosti i ponovnog spoja s voljenom, nego radi molbe upuiene voljenoj da junaka pusti da se wati obidnom Zivotu punom bola, borbe za slobodu. Tanhojzer se Zali da, kao smrtan, ne moZe da izdrLi kontinuirano uZivanje (Mada bog moZe da se zauvek nasladuje uZivanjem [Geniessen)lfa sam podvrgnut promeni;/Nemam u srcu samo zadovoljstvo;/ i moje tLiva_ nje Zudi za patnjom.). Malo kasnije Tanhojzer jasno pokazuje da ono za dime Zudi jeste mir koji donosi smrt: ,,Moja teLnja me tera u borbu/Ne traZim zadovoljstvo i ushiienje/O, kad bi mogla da razume5, boginjoliOdsad da umrem Zelim! Izmuden sam smriu!" Ako ovde ima sukoba izmedu vednosti i privremenog postojanja, izmedu transcendencije i ovostrane realnosti, onda je Venera na strani zastraSujuie veinosti nesno5ljivog ekscesnog uzitka IGeniessen).
Time dolazimo do kljuda osnovnog sukoba opere: nije rei, kao 5to se obidno tvrdi, o sukobu izmedu duhovnog i telesnog, uzviSenog i obidnih zadovoljstava ploti, nego o sukobu inherentnom samom uzvi5enom kojim se ono deli. Venera i Elizabeta su obe
332 JJJ
metafiziike figure uzviSenog: nijedna nije Zena kojoj je sudeno da postane obitna Zena. Dok je Elizabeta, odito, sveta nevesta, disto duhovni entitet, nedodirljiva dama uzviSene ljubavi, Venera takode predstavlja metafizidki viSak, ekscesivno snaZan seksualni uZitak; ako se tsta za Elizabetu moZe reii, onda je to da je ona bliZa obidnom zemaljskom Zivotu. IzraLeno Kjerkegorovim terminima, mogli bismo reii da Venera predstavlja estetiiki, a Elizabeta religiozni stadijum - pod uslovom da ovde estetidko shvatimo na takav na-I iin da ukljutuje religiozno, uzdignuto do bezuslovnog apsoluta. tu je Tanhojzerov neoprostiv greh: on nije u iinjenici Sto se malo upustio u slobodnu seksualnost (u tom sludaju stroga kazna bila bi smeino preterivanje) nego u tome Sto je seksualnost, seksualnu strast, uzdigao do apsoluta, postavljajuii je kao inherentnu suprotnost svetog. To je razlog za5to uloge Venere i Elizabete treba da igra ista pevaiica: njih dve su jedna i ista osoba, s jedinom razlikom u staru mu5karca prema njima. Zar to nije jasno iz konadnog Tanhojzerovog izbora izmedu njih dve? Dok je on u smrtnoj agoniji, Venera ga zoye da joj se ponovo pridruZi (,,Dodi! O, dodi! Ka meni! Ka meni!"); a kada joj se pribliZi, Volfram iz pozadine vide: ,,Elizabet!", na 5ta Tanhojzer odgovara: ,,Elizabeta!" U standardnoj postavci, pominjanje mrtve svete Elizabete Tanhojzeru daje snagu da izbegne Venerin zagr\aj, posle iega Venera besno odlazi: medutim, zar ne bi bila logidnija postavka kako Tanhojzer nastavlja da ide ka istojZeni otkrivajuii, kako joj se priblitava, da je Venera u stvari Elizabeta? Subverzi'ma mo6 tog pomaka je u tome Sto se on okreie oko starog poetskog motiva uzvi5ene ljubavi zanosno lepe dame koja se, kako joj se vi5e pribliZava, otkriva kao odvratni [entity] stvor pokvarenog mesa prepunog gmiZuiih crva - tu bi se sveta nevesta u samoj su5tini otkrila kao raskala5na zavodnica. Dakle, poruka nije uobidajena desublimacija (,,euvaj se lepe Zene! Ona je varljivi mamac koji skriva odvratno pokvareno meso!") nego neoiekivana sublimaclja, :uzdizanje erotidne Zene do modusa pojave svete Stvari. Tenzlja Tanhojzera, na taj nadin, odvija se izmedu dva aspekta apsolutnog, idealno-simboliikog i realnog, za334
kona i superega.'Istinska tema Tanhojzera je poremeiaj poretka sublimacije: sublimacija podinje da osciluje izmedu dva pola. Sada moZemo tadno da vidimo u kom smislu T'anhojzer otelovljuje ,,estetiiki" stav (u kjerkegorovskom smislu pojrna): odbijanjem da svoju Zelju dovede u pitanje junak ide do kraja i svoje-
voljno prihvata smrt. Meistersinger von Nuremberg [Majstori-pevadi] tome suprotstavlja etidko re5enje: istinsko spasenje nije u drZanju za besmrtnu strast sve do samodestruktivnog ishoda; pre je potrebno udenje da se ona prevlada putem kreativne sublimacije a potom povratak, u stilu mudre rezignaclje,,,svakodnevnom" Zivotu simbolidkih obaveza. U Parsifalu, konadno, strast se vi5e ne moZe prevladati reintegracijom u dru5tvo u kome preZivljava u uljudenoj formi, nego, umesto toga, mora da se potpuno odbaci u ime estetidkog stava religioznog uiivanja. Trijada Tristan-Majstori-pevati-Parsiful tako gledano tadno sledi logiku Majstori-pevaii i Tristan izlaLu dve suprotne verzije edipovske matrice, pri iemu (sin krade Zenu od oca; strast iz.Majstori-pevaii izokre(e Tristana bija izmedu oca i mlade Zene kojoj je sudeno da pripadne mladem muikarcu), dok Parsiful daje koordinate antiedipovskog okreta ovde je ranjeni subjekt koji lamentuje odinska figura (Amfortas), a ne mladi prestupnik (Tristan). (U Majstorima-pevaiima najbhLe lamentu Zaksova pesma iz III dina 'Wahn, wahn!" [,,Lud, ludl"]). Vagner je planirao u prvoj polovini III dina Tristana Parsifalovu posetu ranjenom Tristanu, ali je mudro od toga odustao; ne samo Sto bi ta scena naru5ila savrlenu ukupnu strukturu III dina, nego bi ukljudivala nemogu( susret lika sa sobom (njegovim razlititim, alternativno realnim, verzljama), kao u putovanju kroz vreme nautnofantastidnih romana, u kojima se susreiem sa sobom. Stvari bi se dak mogle dovesti do apsurda ako bismo zamislili trefug junaka svom ranijem obkoji se pridruZuje prvoj dvojici - Hans Zakspre(uIzolde) tako da lidju, kao kralj Marko koji dolazi brodom njih trojica (Tristan, Marko i Parsifal) predstavljaju tri stava, raspravljaju o svojim razlikama u habermasovskoj neometanoj komunikaciji. 335
I moglo bi se wrditi da se trijada Tristan-Majstori_peva_ ti-Parsiful ponavlja u tri egzemplarne postvagnerovske opere: saloma, Rlharda strausa, Pudinijevom Turandotu i senbergovo m Mojsiju i Aronu. Nije li Saloma ipak druga verzlja moguieg ishoda Tristana? Sta ako bi kralj Marko, kada, na kraju II dina zatekne ljubavnike, eksplodirao od besa i naredio da se Tristanu odrubi glava; u tom sludaju odajna rzolda bi uzela gla'' svog ljubavnika i ljubila mu usne u salominskoj Liebestod lsmrti iz ljubavil... (I da
dodamo jos jednu varijaciju virtuelne veze salome i rristana: lta ako, na waju Tristana,rzolda ne bi prosto umrla posto zavrSi svoju ,,Mild und leise" [,,Blago i tiho"] ita ako bi ostala optinjena ekstatidkim uiivanjem, i ako bi time razbeinjen kralj Marko dao naredenje: ,,Ova i.ena mora da bude pogubljena!,') eesto se kaZe
je zavrsna scena salome oblikovana prema Izoldinoj Liebestod: medutim, ono Sto je tini pervertovanom verzijom vagnerovske Liebestod jeste ono Sto saloma traLi u bezuslovnom dinu inata, a to je da poljubi usne fovana Krstitelja (,,Zelim da ti poljubim usne!") - ne kontakt s osobom, nego s delimidnim objektom. Ako je Saloma duplikat Tristana, onda je Turandot dupltkat Maj_ da
stora-pevaia
- ne zaboravimo da su obe opere o javnom nadme_ tanju u kojem pobednik dobija Zenu kao nagradu. Saloma do kraja insistira na svom zahtevu: prvo, da joj vojni_ ci dovedu fovana [fokanaan], a potom, posle igre sedam velova, traLi da joj kralj Irod na srebrnom posluzavniku donese fovanol,u glavu i dok kralj, po5to veruje da je fovan sveti dovek i d,a je za_ to bolje da ga ne dira, nudi Salomi u zamenu za njenu igru ita god Zeli, dak i pola kraljevstva i veiinu sakralnih objekata pod njegovom brigom, samo ne glavu (i smrt) |ovano.\.u, ona ignori5e te sve veie i veie ponude i prosto ponavlja svoj neumoljiv zahtev: ,,Donesi mi /ovanor.u glavu!" Zar u njenom zahtevu nema nedega od Antigone? Kao Antigona, ona insistira bez obzira na posledice. Nije li zato i Saloma, na neki naiin, ne manje od Antigone, oliie_ nje odredenog etidkog stava? Nije iudo sto je |ovan toliko privladi - jer red je o tome da jedan svetac privladi drugog. I kako se mo_ 336
prevideti da, na kraju komada Oskara Vajlda na osnovu kog je Straus napisao operu, Saloma, poSto poljubi |ovanovu glavu, daje pravi hri5ianski komentar da taj din pokazuje da je ljubav jada od smrti, i da ljubav moZe da savlada smrt? Sta bi onda bio duplikat Parsifala? Parsiful je od samog podetka ocenjen kao potpuno dvosmislen komad: kao pokuSaj da se umetnost ponovo uspostavi u svom najviSem vidu, kao protoreligiozni spektakl koji okuplja zajednicu (umetnost kao posrednik izmedu religije i politike) protiv utilitarnog kvarenja modernog Zivota komercijalnom kid-kulturom - a u isto vreme, kao otklon ka komercijalnoj estetici kit dodatka religiji, kao obmane kakve nije bilo. Drugim redima, problem ParsifuIa nije neposredovani dualizam njegovog sveta (Klingsorovog kraljevswa laZnih zadovoljstava versus svetog domena Grala), nego nedostatak distance, krajnji identitet njegovih suprotnosti: nije li ritual Grala (koji predstavlja najbolji estetidki spektakl komada, njegova dva ,,najveia pogotka", u krajnjem ,,klingsorovska" obmana? (Mrlja loSe vere u naSem uZivanju Parsifula slidna je lo5oj veri pri na5em uZivanju u Pudiniju.) lz tog razloga, ParsifuI je bio traumatidna polazna tadka koja nam omoguiava da shvatimo mnoge druge opere kao reakcije na nju, kao pokuiaje da se razreSi njen iorsokak. Odludujuii medu tim poku5ajima je, naravno, Senbergov Mojsije i Aron, poslednji kandidat za titulu ,,poslednje opere", metaopera o uslovima (ne)moguinosti same opere: iznenadni prekid na kraju II dina, posle Mojsijevog odajnog ,,O Wort, das mir fehlt!" [,,O redi, koja mi nedostaje5"], kao dokaz neuspeha da se delo iskomponuje do kraja. Mojsije i Aron je stvarno anti-Parsiful: dok Parsiful zadrZava puno naivno poverenje u (lekovitu) moi muzike, i ne vidi problem u izlaganju noumenalne boZanske dimenzije u estetidkom spektaklu rituala, Mojsije i Aron pokuiava nemoguie: da bude opera usmerena protiv samog principa opere, kao scensko-muzitkog spektakla ona je operativna predstava jevrejske zabrane estetidkog predstavljanja... Nije li vesela muzika Zlatnog teleta poslednja verzrja muzidke bahanalije iz Vagnerovog Tanhojzera do muzike Djevinog cve6a u Ze
JJ/
Parsifulu.I postoji li neka druga osnovna paralela izmedu parsifula i Mojsija i Arona? Kao ito je istakao Adorno, osnovna tenztja Mojsija i Arona nije prosto izmedu boZanske transcendencije i njene predstave u muzici, nego, inherentno samoj muzici, izmedu ,,horskog" duha religiozne zajednice i dve indiidue lrvro;si;a i Arona) koje dtrde kao subjekti; istovreme no, u parsifalu, Amfortas i Parsifal lidno dtrde kao snazne individualnosti nisu ri dve ,,tuLbalice" Amfortasa najjati delovi parsifuIa,jer implicitno podrivaju poruku odbacivanja subjektivnosti? Muzidka suprotnosi
jasnog horskog stila zajednice Grala
izmedu
i hromatike Kiingsorovog sveta u Parsifulu radlkarizuje se u Mojsiju i Aronu u vidu suprolosti izmedu Mojsijevog Sprechstimme [intenzitet glasa pri govoru] i
Aranove pune pesme a u oba sludaja, tenzija osta;e nerazre5ena. Sta, onda, moZe da dode posle tog sloma? Ovde smo u isku_ Senju da se watimo na podetak, na Rosinijevu komediju. posle potpunog sloma ekspresivne subjektivnosti, komedija se obnavlja -je ali kao neprirodna, dudna. Ono ito d,olazi posle Mojsija i Arona imbecilna, ,,komiina,, Sprachgesang [Zaplvanle] el"ro Linera [Pierrot Lunaire]' smeh rudaka koji je tolrko op.hrrun bolom da nije u stanju da shvati svoju tragediju _ kao osmeh maiora u crtanom filmu s ptiiicom koja mu leti oko glave po5to je dobio iekiiem udarac u glavu. Komedija stupa na ,..rro kudu je situacija su_ viSe uzasna da bi bila.izroi,ena kao tragedija - ito je razrog zaito je komedija jedini valjan natin da se -napravi film o korr.iogo..r, kada bi bio napravljen kao tragediju ., ,r,.*,., bi bilo ,r.d"g'u Lnog...227
Da
lr-
li je, medutim, to jedini
izlaz? Sta ako parsiful, takode na drugi pravac, pravac nastanka novog kolektiva? Ako lkazuje Tristan nudi spasenje kao ekstatidno samoubiladko bekstvo od dru_ Stvenog poretka, a Majstori_pevaii rezignLranu integr aciju uposto_ ieii dru.tveni poredak, onda se earsifil zakljuiuje s iie,om .,ove forme drudtvenosti. S parsifalovim ,,Otkrijte Grall,, [,,Enthiillt den 227
ziLek ovu tadku r-azija u The Art of Ridicurous subrime: on David Lynch's Lost Highway, Seattle, University of Washington press, 2000, pp. 2g_9.
Gral!"] prelazimo od zajednice Grala kao zatvorenog poretka, gde je Gral vidljiv samo u propisano vreme, ka novom poretku u kome ie Gral biti otkriven sve vreme: ,,Skrinla vi5e neie biti zakljudana!" [,,Nicht soll der mehr verschlossen sein!"]. Sto se tide revolucionarnih posledica ove promene, podsetimo se figura gospodara u trijadi Tristan-Majstori pevati-Parsiful (kralja Marka, Hansa Zaksa, Amfortasa): u prve dve opere gospodar preZivljava kao oZalo5iena, melanholidna figura; u treioj biva zbaden i umire. Za5to onda Parsifula ne bismo ditali iz danaSnje perspektive: pa da kraljevstvo Klingsora u II dinu vidimo kao domen digitalne fantazmagorije, virtuelne zabave - Hari Kupfer je s pravom
Klingsorov magidni wt postavio kao video sobu, s Devojkama cveia svedenim na delove Zenskih tela (lica, noge) koji se rasuto pojavljuju na TV monitorima. Nije li Klingsor vrsta gospodara Matriksa, manipuli5uie virtuelne realnosti, kombinacija Ruperta Mardoka i Bila Gejtsa? I kada prelazimo od II na III din, zar stvarno ne .prelazimo od laZne virtuelne realnosti na ,,pustinju realnog", ,,golu zemlju" kao posledicu ekolo5ke katastrofe koja je poremetila ,,normalno" funkcionisanje prirode? Nije li Parsifal model za Kianu Rivsa iz Matriksa, s Lorensom Fi5burnom u ulozi Gurnemansa? Ovde smo u isku5enju da damo direktan ,,prost" odgovor na pitanje: 5ta je, kog vraga, Parsifal traZio u svom putovanju kroz dugo weme izmedu II i III dina? Istinski ,,Gral" su ljudi, njihove patnje. Pa 5ta ako je upoznao ljudsku bedu, patnju i eksploataciju? I 5ta ako je novi kolektiv ne5to nalik revolucionarnoj partiji? Sta ako neko Parsifula proiita kao prethodnika Brehtovih Lehrstilcke fPoutnih komada]? Sta ako njegova tema Zrtve ukazuje na Brehtovo Die Massnahme, koju je i muzidki obradio Hans Ajzler [Hans Iiisler], posle Berta i Veberna treii veliki Senbergov udenik? Nije li predmet ParsifuIa i Die Massnahme lMera], tema udenja; junak irna da naudi kako da pomogne ljudima u patnji. Ishod je, medutirn, suprotan: u Vagnerovom saZaljenju, u Breht/Ajzlerovoj snazi rla se ne pristane na saZaljenje i da se na njega direktno deluje. Mcdutim, ta suprotnost je po sebi relativna: zajednidki je motiv
338 339
hladno/distanciranog saiarjenja- Brehtova poruka je u veitini sazaljenja, za patnju koja udi otporu neposrednom zahte.v-u da se po_ mogne drugima; Vagnerova pouka je hladno saialjenje, svetadki stav distance (prisetimo se hladne devojke u koju se parsifal preo_ braia u Sajberbergovoj verziji) koji ipak zadri,ava saZaljenje. Vag_ nerova pouka (i votanov uvid) o tome kako je najvisi akt-slobode u prihvatanju i slobodnom izlaganju onoga ito nuZno mora da se desi, dudno odjekuje u osnovnoj lekciji Brehtovih ,,poudnih koma_ da": ono 5to dedak kog treba da ubiju njegovi drugovi ima da nauti je ve5tina Einverstrindrzls [sagrasnosti], u smisru prihvatanja sopstvenog ubistva, do kojeg ie ionako doii. A 5ta iemo s mizoginijom fi.enomrzjem] koja obavezno po_ drLava ovu opciju? Zar parsiful ne poni5tava zajednidku pretpo_ stavku prva dva komada, koja kaZe da potvrda ljubavi (ekstatiine uzviSene ljubavi, bradne ljubavi) znaii zalaganje za ekskruzivnu mu5ku zajednicu? Medutim, jta ako je, ovde takode, Sajberberg bio u prar,rr: posle Kundrinog poljupca, u samom odbacivanju (histeridno-zavodljive) zenskosti, parsifal se preobraia u zenu i prihvata zensku subjektivnu poziciju. sta ako je ono sto swarno dobijamo posveiena ,,radikalna" zajednica koju predvodi hladna surova Zena, nova |ovanka Orleanka? A 5ta 6emo s idejom da je zajednica Grala elitistidki, zatvo_ ren, krug upuienih? parsifalov konadan nalog da se Gral otkrije podriva laznu alternativu elitizma/populizma: svaki pravi elitizam je univerzalan, obraia se syima i svakome, a u tajnoj gnostiikoj mudrosti upuienih ima nedto inherentno vulgarno. poznata je standardna prituzba mnogih rjubitelja parsifara: *riku op"ru s brojnim pasaiima lepote koja oduzima dah _ ali ipak, dve duge pride Gurnemansove (koje zauzimaju veii deo prve polovine t i ti ina; predstavljaju Vagnera l najgorem izdanju: dosadnu rekapitulaciju pro5lih, vei znanih dela bez dramskog naboja. Nade ,,komunistid_ ko" ditanje Parsifula sadrzi p.rnr, .ehatilitaciju te dve naracije kao odludujuiih delova opere tinjenicu da mogu da izgledaju ,,dosadn'" treba shvatiti u povezanosti sa stihovima kratke Brehtove
iz ranih 50ih godina, upuiene bezimenom radniku u Demokratskoj Republici Nematkoj koji, posle vi5edasovnog rada, jod mora da sluia dosadan politidki govor lokalnog partijskog funkcipesme
onera:
Iscrpljen si te5kim radom, Govornik se ponavlja Govor mu je dug, govori s naporom Ne zaboravi ti umorni dovede: On govori istinu.228
To je uloga Gurnemansa - ni manje ni vide, nego uloga akgovornika, za5to da ne, istine. Upravo u tom smislu, sam predikat ,,dosadan" je pokazatelj (vektor, dak) istine, nasuprot zaslepljujuiem mnodtvu viceva i povr5ne zabave. (Tu imamo, narayno, drugi smisao dija dijalektika sima je, Sto je Breht wlo dobro znao, inherentno komidna.) A Sta iemo sa zavr5nim pozivom hora ,,Spasi spasitelja!", koja nekom zlrrdi kao antisemitski stav da se ,,spase Hrist od napada jevrejske tradicije, da se desemitizuje"? Medutim, Sta ie biti ako ove redove ditamo doslovnije, kao da u njima odjekuje ,,tautologija" iz finala ,,ranu moZe da zatvori samo koplje koje ju je nanelo" (,,die Wunde schliesst der Speer nur, der sie schlug")? Nije li to ldjud paradoksa svakog revolucionarnog procesa, dijim tokom nasilje nije neophodno samo za prevladavanje postojeieg nasilja, nego povrh toga, revolucija mora da pojede sopstvenu decu da bi se stabilizovala u novi poredak? Dakle, je li Vagner protofaiista? Zaito ne dignemo ruke od traganja za tim ,,protofa5istidkim" elementom i jednim nasilnim gestom prisvajanja Parsifula ne ispi5emo ponovo u tradiciji radikalne revolucionarne partije? MoZda bi nam takvo ditanje omoguiilo da bacimo novo svetlo na vezu izmedu Parsifula i Prstena Nibelungh. Prsten opisuje paganski svet koji, svojom inherentnom lotera
228 Bertolt Brecht, Die Gedichte in einem Band, Fran!furt, Suhrkamp VerLrg, i999, p. 1005.
340 341
gikom, mora da skonda globalnom katastrofom; medutim, postoje preZiveli posle katastrofe, bezimena gomila ljudi koji u tiiini prisustvuju samouniStenju Boga. U jedinstvenoj figuri Hagena, prsten takode daje prvi portret onoga Sto ie kasnije biti fa5istidki voda; medutim, po5to je svet Prstena paganski, uhvaien u edipovski porodiini sukob strasti, u njemu dak ne moZe ni da se izloZi pravi problem vezan za to kako ljudski rod, ta snaga novog, da se organizuje, kako da se naudi istini o svom mestu; to je zadatak parsifula, koji otuda logidki dolazi posle Prstena. rJ parsifula je utisnut sukob edipovske dinamike i postedipovskog sveta: avanture Klingsora i Amfortasa su edipalne, a ono 5to se dogada s parsifalovim velikim obrtom (odbijanjem Kundre) znadi upravo napudtanje edipovskog incestuoznog erotizma i samootvaranje prema novoj zajednici. Hagenova tamna figura duboko je dvosmislena: mada je na podetku opisan kao mradni zaverenik, kako u Nibelungenlied lpesmi Nibelungd] kao i u filmu Frica Langa, pokazuje se kao heroj ukupnog dela, da bi na kraju bio iskupljen kao vrhunski sludaj Nfbelungentreue lVernosti Nibelungd], spremnosti na smrti radi odredene stvari (ili pre kao gospodar koji predstavlja svoju stvar), ito se potvrduje u finalnoj borbi u Atilinom dvorcu. Ovde imamo sukob izmedu vernosti gospodaru i svakodnevnih moralnih obaveza: Hagen predstavlja vrstu teleolo5ke suspenzije morala u ime vernosti, on je u krajnjem ,,Gefolgsmarn" [sledbenik]. Istovremeno, jedino Vagner opisuje Hagena kao figuru zla a nije li to pokazatelj toga kako Vagner ipak pripada modernom prostoru slobode? i nije li Langov povratak pozitivnom Hagenu pokazatelj toga da j" XX vek u znaku obnove noyog varvarstva? Vagnerov je, svojim genijem, iduii ispred svog vremena, naslutio uspon fa5istidkog surovog izvr3ioca koji je u isti mah demagog koji oduievljava rulju (prisetimo se Hagenovog uZasavaju&g Miinnerruf [mu5kog zova]) Sto je vredan dodatak njegovim ostalim velikim intuicijama, onoj o histeridnoj Zeni (Kundra) mnogo pre nego 5to ie ta figura preplaviti evropsku svest (u Sarkoovoj klinici, u umetnosti od Ibzena do Senberga). 342
Hagena ,,protofa5istom" dini njegova uloga onoga ko bezuslovno podrLava slabog vladara (kralja Guntera): on obavlja ,,prljave poslove" za Guntera koji, mada je neophodan, mora da ostane skriven od javnosti - ,,Unsere Ehre heisst Treue".* Ovaj stav, kao suprotan odraz u ogledalu lepe du5e koja odbija da uprlja ruke, nalazimo u najdistijem izrazu u desnidarskom oboZavanju heroja spremnih da obave nuZne prljave poslove; lako je za svoju zemlju udiniti uzviSenu stvar, sve do Zrtvovanja svog Livota daleko je teLe za otadZbinu podiniti zloiin kada je to potrebno... Hitler je vrlo dobro znao kako se igra ta dupla igra a propo Holokausta, koristeii Himlera kao svog Hagena. U govoru SS vodama u Poznanju, 4. oktobra 1943, Himler je sasvim otvoreno govorio o masovnom ubijanju |evreja kao ,,slamoj stranici na5e istorije, koja nikad do tada nije bila i nikad neie biti napisana", pri demu je otvo-
reno govorio o ubijanju Zena
i
dece:
fa litno nisam smatrao opravdanim da se prilikom istrebljenja mu3karaca
ih pobili
-
to ie reii, nakon Sto ih pobijemo ili nakon Sto smo - dopusti pojava osvetnika u vidu njihove dece koja ie
odrasti za naie sinove i unuke. Mora se doneti teska odluka da bi taj narod nestao s lica zemlje.
To je Hagenovo Treue dovedeno do ekstrema - medutim, nije li paradoksalna cena Vagnerovog negativnog oslikavanja Hagena njegovo ludifizierung lpojevrejenje - nemad.l? Do sada je napisano mnogo istorijskih radova u nastojanju da se dode do kontekstualnog ,,istinskog smisla" vagnerovskih likova i tema: bledi Hagen je stvarno fevrejin koji masturbira; Amfortasova rana je stvarno sifilistidna, itd. Ideja je da Vagner koristi istorijske kodove koji su svima znani u njegovoj epohi: kada se pojedinac spotiie, peva visokim tonovima uz ,,vibrato", dini neryozne pokrete, itd., ,,svako zna" daje to fevrejin, pa je tako Mime iz Zigfrida karikatura lewejina; strah da se sifilis kao bolest u preponama dobija od
* ,,NaSa
iast zove
se
vernost"
-
ovo je bila deviza SS,pokreta (prim.
e. K.). 343
s ,,nedistom" Zenom bio je opsesija u drugoj polovini XIX veka, tako da je ,,svima bilo jasno" da je Amfortas sifilis dobio od Kundre... Mark Vajner [Marc Weiner] je razio najpronicljiviju verziju tog dekodiranja fokusiranjem na mikroteksturu Vagnerovih muzidkih drama - na natin pevanja, gestove, mirise; red je na ovom nivou o onome sto bi Delez nazvao presubjektivnim afektima na osnovu kojih antisemitizam deluje u Vagnerovim operama, dak i ako se fevreji eksplicitno ne pominju: u nadinu na koji Bekmeser peva, u nadinu na koji se Mime Zali... Medutim, prvi problem ovde je u tome Sto ovakvi uvidi, dak i ako su pouzdani, ne doprinose mnogo znadajnom razumevanju dela o kojem je red. eesto se moZe duti da je, u cilju razumevanja umetnidkog dela, potrebno poznavanje istorijskog konteksta. Protiv tog istoricistidkog opiteg mesta mogli bismo reii da preveliko insistiranje na istorijskom kontekstu moZe da zamagli valjanu vezu s umetnidkim delom da bismo dobli do pravog shvatanja, reje potrebno cimo, Parsifala, da apstrahujemo od istorijskih trivijalnosti, da delo dekontekstualizujerno, odnosno izvadimo iz konteksta u kojem je nastalo. StaviSe, pre ie biti da sdmo delo obezbeduje kontekst koji ie nam omoguiiti da valjano razumemo datu istorijsku situaciju. Ako bi, danas, neko posetio Srbiju, direktan kontakt sa sirovim dinjenicama samo bi ga doveo u zabunu. Ako bi, medutim, proditao nekoliko knjiZevnih dela, pogledao nekoliko reprezentativnih filmova, stekao bi kontekst koji bi mu omoguiio da locira sirove dinjenice iz svog iskustva. Na taj nadin gledano, u staroj cinidnoj izreci iz Staljinovog Sovjetskog Saveza ,,LaZe kao [da je] odevidac!", ima neodekivane istine. S pomenutim istorijskim dekodiranjem imamo i sledeii, temeljniji problem: nije dovoljno dekodirati likove Alberiha, Mime, Hagena, itd., kao fevreje, s poentom da je Prsten jedan veliki antisemitski pamflet, prida o tome kako jevreji, odbijajuii ljubav i opredeljujuii se za vlast u svet unose pokvarenost; osnovnija je dinjenica da neposredni krajnji referent nije sdma antisemitska figura levrejina, nego da je ona to kao vei dekodirana, kao iifra ideoloseksa
344
ikog i druitvenog antagonizma. (Isto vaZi za sifilis; u drugoj polovini XIX veka, zajedno s tuberkulozom, bio je drugi veliki sludaj ,,bolesti kao metafore" (Suzan Zontag), kada je sluZio kao dekodirana poruka o druStveno-polnoj suprotnosti' a to je razlog za5to su ljudi njime bili opsednuti - ne zbog njegove realne pretnje, nego zbog vi5ka ideolo3kog investiranja u njega.) Primereno ditanje Vagnera trebalo bi da uzme u obzir tu dinjenicu, ne samo da ostane pri ,,dekodiranju" Alberiha kao |evrejina' nego takode i da postavi pitanje: kako se Vagnerovo dekodiranje odnosi prema ,,izvornoj" druitvenoj suprotnosti za koju ,,levrejin" (odnosno, njegova antisemitska figura) vei predstavlja iifru. Sledeii protivargument je da Zigft\d, oponent Mimea, nikako nije jednostavan i lep Arian, plavi, arijevski junak - iet je njegov lik mnogo ambiciozniji. Kratka poslednja scena I iina Gijtterdtimmerung lsumraka bogoval (zigfridovo nasilno otimanje Brunhilde; zaklonjen Tarnhelm-om,* obljubljuje je kao Gunter) Sokantan je uvod u brutalnu vampirsku noinu moru. Ono Sto delo dini dodatno zanimljivim je velika nedoslednost Prstena: zaito Zigfrid, poSto je grubo potdinio Brunhildu, dok leZe, izmedu njih dvoje stavlja mad da bi dokazao da seksa neie biti, po5to on samo dini uslugu prijatelju, slabainom kralju Gunteru? Kome on to treba da dokaLe? Zar Brunhilda ne misli da je on Gunter? Pre nego je savladana, Brunhilda maskiranom Zigfridu pokazuje svoju ruku s prstenom, verujuii da ce je on zaStititi; kad joj zigfrid grubo skine prsten taj gest treba razumeti kao ponavljanje prve, krajnje nasilne pljadl
-
Slem koji
iini teiko
-
raspoznatljivim, nejasno vidljivim
-
prim'
e
K'
345
U Vagnerovom Zigfridu imamo stvarnu, neogranidenu ,nevi_ nu" agresivnost, zahtev koji mora direktno da prede u din i upra_ vo da uni5ti ono Sto vam ide na nerye - kao ito je u njegovim re_ dima upuienih Mimeu u I dinu Zigfrida:
Klein und krumm, Hdckrig und hinkend,
Mit hiingenden Ohren, Triefigen Augen Fort mit dem AIb! Ich mag ihn nicht mehr sehn.
-
Kada te gledam kako stoji5 Vuiei se i padai, Servilno zastajei, JkiljiS razroko i imirka5, Zelim da te zgrabim za taj tvoj kvrgavi vrat I prekratim ti to skaradno treptanje!
Kako samo gadno sivkavo
Sech'ich dich stehen, gangeln und gehen, Knicken und nicken, Mit den Augen zwicken, Beim Genick mocht' ich den Nicker packen,
Den Garaus geben dem garst,gen Zwicker!
II dinu:
Das eklige Nicken Und Augenzwicken, Wann endlich soll ich's Nicht mehr sehn, Wann werd ich den Albernen
To odvratno klanjanje, To Zmirkanje odima, Koliko dugo moram Da trpim taj pogled? Kada
I
iu
se otarasiti te budale?
sivo,
s u5ima klempavim, odima krmeljivim dosta s tom aveiul Gledat' ga ne Zelim vi5e.
To na nematkom deluje jo5 impresivnije:
Isti bes se ponavlja u
i
malo i krivo, hramajuie i zgrbljeno
los?
-
Nije li ovo najelementarnije gadenje/odbojnost koje oseia ego u susretu sa nametljivim stranim telom? Lako se moZe zamisliti neonacistiiki skinhed koji izgovara iste redi u lice iznurenom turskom gastarbajteru. . .22e I, konaino, ne treba zaboraviti da u Prstenu, izvor svekolikog
zla nije Alberihov fatalni izbor u prvoj sceni Rajnskog zlata; mnogo pre nego se taj dogadaj stvarno zbio, Votan je poremetio prirodnu ravnoteZu tako Sto se prepustio omami vlasti, 5to je dao prednost vlasti nad ljubavlju - i5dupao je i uniStio Drvo-sveta, i od njega napravio koplje na kojem je ispisao rune koje utvrcluju zakone njegove vlasti, a uz to je sebi izvadio jedno oko da bi stekao uvid u unutra5nju istinu. Zlo, prema tome, ne dolazi spolja uvid Votanovog tragidnog ,,monologa s Brunhildom" u II iinu Valkire je u tome da je moi Alberihova i buducnost ,,kraja sveta" u krajnjem Votanova sopstvena krivica, ishod njegovog etiikog fijaska hegelovski redeno, spoljainja suprotnost rezultat je unutrainje protivrednosti. Nije onda tudo, Sto je Votan nazvan ,,Belim vilenjakom" nasuprot ,,Crnom vilenjaku", Alberihu ako se i5ta
-
samo malo docnije:
Kada u svom Sluiaju Vagner, Niie podsmeiljivo odbacuje Vagnerov svet, ne odnosi li se njegov stil na ove stihove? Vagner je za njega bio tako odvratna figura - i ima poetske pravde u tome, polto je Mime u stvari Vagnerov ironidni autoportret. 22e
Grade so garstig, Griesig und grau, 346
347
reii onda je to da je Votanov izbor bio etiiki gori od Alberihovog: ovaj je Zeleo ljubav i vlasti se okreie tek po5to je surovo ismejan i poniZen od strane rajnskih devojaka, dok se Votan okrenuo vlasti poito je u potpunosti uZivao plodove ljubavi i umorio se od njih. Takode bi trebalo imati na umu da se Votan, posle svog moZe
t
Valkiri, preobraia u ,,lutalicu" - u figuru lutajuieg fevrejina, vei kao prvog velikog vagnerovskog junaka, Leteieg Holandanina, tog ,,Ahasvera okeana".* Isto vaZi za Parsifula, koji ne govori o elitistidkom krugu distokrvnih kojima spolja preti zaraza (zbog seksualnog odnosa s fevrejkom Kundrom). Postoje dve sporne stvari u vezi s takvom slikom: prvo, sam Klingsor, zli mag i Kundrin gospodar, bivSi je vitez Grala i dolazi iznutra; drugo, ako se tekst paZljivije dita ne moi.e se izbeii zakljudak da istinski izvor zla, primordijalna neravnoteZa koja remeti zajednicu Gralp, proistide iz samog njenog sredi5ta - to je Titurelova prekombrna fiksacija za uLivante u Gralu, 5to je podetak nesreie. Istinska figura zla je Titurel, taj opsceni pdre-jouisseur [otac-sladostrastnik] (moZda uporediv s gigantskim crvolikim pripadnikom svemirske Gilde iz filma Frenka Herberta Dina, iija tela su prilidno izoblidena zbog prekomerne potroSnje ,,zatina"). Ovo, onda, osporava antisemitsku perspektivu prema kojoj poremeiaj u krajnjem uvek dolazi spolja, u vidu stranog tela koje remeti ravnoteZu druitvenog organizma: za Yagnera, spolja5nji uljez (Alberih) samo je sekundarno ponavljanje, ospoljenje, apsolutno imanentne nedoslednosti/suprotnosti (Votanove). Pozivajuii se na Brehtovor ,,Sta je pljadka banke u poredenju s njenim osnivanjem?", skloni smo da kaZemo: ,,Sta je siroma5ni |ewejin koji krade zlato u poredenju s arijevdevim (Votanovim) nasiljem kojim se utwduje vladavina zakona?" |edan od pokazatelja tog inherentnog statusa poremeiaja je neuspeh velikih finala Vagnerovih opera: formalni neuspeh u tom moralnog fijaska
* ,,Ahasver" (jewejski naziv no lutajuieg iovjeka
-
prim. e.
za Kserksa) K.
je ,,vedni Jewejin", simbol neumor-
smislu ukazuje na istrajavanje dru5tvene suprotnosti' Uzmimo najveie finale od svih, majku svih finala, ono iz Sumraka bogova' Po' izvodi znata je dinjenica da u poslednjim minutima opere orkestar maniSta u osnovi motiva, jedan prekomerno komplikovan splet Prstena' nje nego rekapitulaciju bogatstva motiva iz celokupnog
ta dinjenica dokaz da vagner lidno nije bio siguran Sta on jednim ,,znai1" zavr5na apoteoza Prstena?. Buduii nesiguran'
Nije
li
u ,,izletom" povezuje sve motive... Tako motiv koji kulminita "Iz'japrethodno se koja bavljenje ljubavlju" (divna i strasna melodija vilaledino u III dinu Valkire) ne moZe da nas ne navede da pomislimo na opor komentar lozefa Kermana o poslednjim tonovima pudinijeve Toske, kojima orkestar bombastidno rekapitulira ,,lepe" patetiine melodijske linije Kavaradosijeve ,,E lucevan le stelle", u smislu da autor, usled nesigurnosti sta da radi, prosto odajnidki pokuSava da ponovi ,,najuspeSnije" melodije iz prethodnih delova' uz ignorisanje pride i emocionalne logike'23o Sta ako je Vagner na kraiu Sumraka bogova udinio isto? Nesiguran u pogledu zavr5nog preokreta koji bi vodio stabilizovanju i garantovanju smisla svega prethodnog, on se hvata lepe melodije diji efekat je otprilike "Sta da budemo sigurni da zavr5ni utisak bude trijumgod to "nulilo, ialan i optimistidan u svojoj iskupljujuioj lepoti"'" Ukratko' 5ta ako taj zavr5ni motiv predstavlja prazan gest? Op5te je mesto studija o Vagneru da je trijumfalno finale Ilajnskig zlata obmana, prazan trijumf koji pokazuje krhkost vlasti fina' bogova i njihov potonji Pad - medutim, zar isto ne vaZi i za opera-zase kojim lc Zigfrida?. Uzvi5eni duet Brunhilde i Zigfrida koji ursa,ia propada nekoliko minuta pre kraja, uvodenjem motiva (obitno oznasjedinjenje trijumfalno najavljuje njihovo ponovno icno motivom ,,sreine ljubavi" ili ,,ljubavne veze") - taj motiv je obiino obmana (da ne Pomenemo mizerni neuspeh zavr5nog budrro-bombastidnog orkestarskog tutti' kojem nedostaje efikasnost detrlirska bogova ,, Vulhulo iz Rajnskog zlata)' Da li taj neuspeh
^' l.*ptt
Kerman, Opera as Drama, Berkeley, University of California
l'rcss,1988.
349
348
kodira Vagnerovu (nesvesnu?) kritiku Zigfrida? Podsetimo se dodatne dudne iinjenice da je taj motiv gotovo isti ili mu je barem slidan - kao Bekmeserov motiv u Majstorima-pevaiima (ovaj uvid dugujem Gerhardu Kohu: III din Zigfrida bio je napisan ubrzo posle Majstora-pevata)! Nadalje, zar taj prazan, bombastidan neuspeh muziikog finala takode ne ukazuje na predstojeiu katastrofu ljubavi Brunhilde i Zigfrida? Kao takav, taj ,,neuspeh" dueta je strukturna nuZnost.23t (Ipak je potrebno da se paZljivo prati unutraSnja trijadna struktura reienog dueta: njegova ukupna dinamika je jedna strana Brunhilde koja dvaput menja svoj subjektivni stav, dok Zigfrid ostaje isti. Prvo, Brunhilda sa svoje uzdignute boZanske poziclje radosno objavljuje svoju ljubav prema Zigfridu; potom, kada postane svesna da Zigfridovi strasni potezi znade gubitak njene sigurne pozicije na distanci, ona ispoljava strah od gubitka identiteta, od decentriranja do nivoa ranjive smrtne Zene, muikog plena i pasivne irtve. U sjajnoj metafori ona se uporeduje s lepom slikom u vodi koja nestaje u trenutku kada mu5ka ruka dodirne i ustalasa povr5inu. Konadno, ona se predaje Zigfridovoj strasnoj ljubavi i baca se u vrtlog.) Medutim, s izuzetkom poslednjih nota, III iin Zigfrida, barem od momenta kada Zigfrid lomi Votanovo koplje da bi probudio Brunhildu, nije samo nepodnoSljivo lep, nego predstavlja i najkoncizniji iskaz edipalne problematike u specifiino vagnerovskom zapletu. Na svom putu ka magidnim planinama gde leZi Brunhilda, okruZena vatrenim zidom koji moZe preii jedino junak koji ne zna za strah, Zigfrid prvo sreie Votana, svrgnutog (ili, bolje, abdiciralog) vrhovnog boga, preru5enog u lik Lutalice; Votan pokuiava da ga zaustavi, ali na dvosmislen naiin - u osnovi, on Zeli da Zigfrid slomi njegovo koplje. Po5to je to neudtivo udinio, pun prez:r Ovaj ljubavni duet je jedno od Vagnerovih vra(anja Verdiju (najpoznaje tiji trio osvete koji zavrdava llI tin Sumraka bogova, a propo kojeg je Bernard So primetio da zvudi kao trio zaverenika Un ballo in maschera) a Gutman ga oznadava kao oproStaj od muzidke drame u ime ,,ponovnog otkriia ci_lja posled-
-
nje velike opere". Robert Gutman, Richard Wagner: The Man, his Mind and his Music, London, Harcourt Brace Jovanovich, 1968, p. 299. 350
zira, za ogordenog i mudrog starca, a ne znajuci ko je on, Zigfrid nastavlja kroz plamen i zapai.a divno biie u dubokom snu. Misleii da joj oklop na grudima oteZava disanje, on matem poiinje da sede remenje; poSto podigne oklop i vidi Brunhildine grudi, izgovara
odajniike redi iznenadenja: ,,Das ist kein Mann" [,,Ovo nije muSkarac"]. Ta reakcija, naravno, ne moZe da nam ne bucle kornitna, preterana preko svake mere. Medutim, ovde treba intati na uutu par stvari. Prvo, svekolika poenta pride u Zigfridu sve do ovog momenta je u tome da, dok je Zigfrid svu mladost proveo u Sumi samo u dru5tvu zlog patuljka Mime koji je tvrdio da mu je jedini roditelj, majka-otac, on je ipak zapazio, na primeru Zivotinja, da su roditelji uvek u paru, zbog tega je Zudeo da vidi svoju majku, Zensku nadopunu Mime. Zigfridovo traganje za Lenom na taj nadin je traganje za polnom razlikom i dinjenica da je to u isto vreme traganje iz straha, iz iskustva koje 6e ga nauditi 5ta je strah, jasno ukazuje u pravcu kastracije - sa specifitnim zaokretom. U paradigmatidno frojdovskom opisu scene kastracije, pogled otkriva odsustvo tamo gde je odekivano prisustvo (penisa),2:z dok ovde, Zigfridov pogled otkriva prekomerno prisustvo (grudi i trebalo bi dodati, da je tipidan vagnerovski sopran jedan moian sopran s velikim grudima, tako da Zigfridovo ,,Das ist kein Mannt" obidno kod publike izaziva iskreni smeh).233 Drugo, ovde treba imati u vidu jednu vidljiru nedoslednost u libretu koja ukazuje na put valjanog razumevanja redene scene: zaito je Zigfrid toliko iznenaden Sto nije naSao muikarca, kada je, pre toga, tvrdio da Zeli da prode kroz vatru upravo da bi na5ao Zenu? On Lutalici kaZe: ,,Sad odstupi, jer ovaj put, to znam, vocli clo rrspavane i.ene". A nekoliko minuta kasnije: ,,Nazad, ti, hvalisavie! Moram tamo, goruiem srcu plamena, do Brunhilde!" Iz ovoga se 232
Sigmund Freud, ,,Fetishism", u: Penguin Freud Library, 7: On Sexuality, ctl. and trans. fames Strachey, Harmondsworth, Penguin, 1977, ytp. 151-57. 23r Kao da referira na ovu scenu, Zak-Alen Miler je jcclnom preduzeo misrroni eksperiment, nabrajajuii ostale moguie operatore polne razlike koji bi molili da zamene odsustvo/prisustvo penisa, i pritom je pomenuo oclsustvo/prisustvo rlo
jki.
351
moLe izvuci jedino mogui zakljudak: dok je Zidrid stvsrno tragao za ienom, nije otekivao da tu nete nati muikarca. Ukratko, tragao je za Lenom koja bi - ne isto kao mu3karac, ali - bila simetridan dodatak mu5karca, s kojim bi formirala uravnoteZeno oznadavaju-
ie dvojswo,
a ono Sto je otkrio bio je nepodno6ljiv vi5ak/manjak...
Taj vi5ak/manjak koji je otkrio nije pokriven binarnim oznaditeljem, to jest dinjenica da Lena i muikarac nisu komplementarni ukratko, da nema nego asimetridni, da nema jin-jang ravnoteZe seksualnog odnosa.
-
Onda nas ne dudi Sto Zigfridovo otkriie da Brunhilda ,,nije mu5karac" vodi provali istinske panike praiene gubitkom realnosti, u demu Zigfrid nalazi pribeZi5te sa svojom (neznanom) majkom; ,,To nije muSkarac. ZeLeca iarolija srce mi probada; ognjeni strah ispunjava mi odi; oseianja su mi preplavljena i oduzeta! Koga da zovem da mi pomogne? Majko, majko! Misli na mene!" Potom skuplja svu svoju hrabrost i odluduje da poljubi usne uspavane Zene, dak i ako bi to znadilo njegovu smrt: ,,Onda iu ispiti Zivot s tih najsladih usana, iak i ako tada budem umro." Ono 5to sledi je velidanstveno budenje Brunhilde i ljubavni duet kojim se opera zavr5ava. Najvainije je istaii da je to prihvatanje smrti kao cene za kontakt s Zenskim Drugim muzidki praieno ehom takozvanog motiva,,odricanja", uverljivo najvaLnljeg lajtmotiva svekolike teatrologije. Taj motiv se prvo duje u I sceni Rajnskog zlata, kada u odgovoru na Alberihovo pitanje Voglinda otkriva da ,,samo onaj ko se odrekne snage ljubavi (nur wer der Minne Macht versag!)" moZe steii zlato; njegova sledeia najistaknutija pojava zbiva se pri kraju I tina Valkire, u momentu najtrijumfalnije potvrde ljubavi izmedu Ziglinde i Zigmunda samo malo pre nego on izl'ude mat rz panja, Zigmund peva: ,,Najsvetija ljubavi najviSa potreba" f,,Heiligster Minne hiichste No/']. Kako da razumemo zajedno ova dva dogadaja? Sta ako bismo ih uzeli kao dva fragmenta potpune redenice koja je iskrivljena ,,radom sna", to jest, postala neiitljiva usled razdvajanja na dva dela - tako gledano re5enje bi bilo u obnovi potpunog stava: ,,Najviia potreba ljubavi je odricanje od sop352
stvene
moii". To je ono
Sto Lakan naziva,,simbolidka kastracija":
da bih ostao veran ljubavi, ne treba da je uzdiLem i od nje dinim direktan centar paLnje, nego treba da joj osporim centralnost. MoZda nam prelaz preko najboljih (ili najgorih) holivudskih melodrama moZe pomoii da razjasnimo poentu. Osnovna pouka Rapsodijc Kinga Vidora je da mu6karac, da bi zadobio ljubav voljene Zencr, mora da dokaZe da je u stanju da preZivi bez nje, i da prednost u odnosu na nju dA svojoj misiji ili profesiji. Tu imamo dva neposredna izbora: (l) ono do iega mi je najvi5e stalo je moja profesionalna karijera, Lenaje samo zabava, stvar razonode; (2) Zena rni je sve, spreman sam da se ponizim, da se zbog nje odreknem javnog profesionalnog dostojanstva. Oba \zbora su laZna, jer 6e Zena, tt svakom sludaju, odbaciti muikarca. Poruka istinske ljubavi prema tome glasi: dak i ako si mi sve, bez tebe mogu da Zivim, i spreman sam da te se odreknem zbog svoje misije ili profesije. Pravi nadin na koji i.ena moi.e da testira ljubav mu5karca je tako gledano da ga ,,izda" u kljuinom momentu njegove karijere (u filmu je to prvi javni koncert, glavni ispit, poslovni pregovori od kojih zavisi njegova karijera) - i samo ako moZe da preLivi sud i uspe5no izvrbi svoj zadatak, iako je duboko traumatizovan njenim napuitanjem,
i
on ie je zasluZiti i ona ie mu se vratiti. Paradoks sadrZan u osnovi glasi da ljubav, kao apsolut, ne bi trebalo postavljati kao direktan nedega 5to dobijacilj - ona treba da zadrLi status nusproizvoda, mo kao nezasluZenu milost. eini se da nema veie ljubavi od one u sludaju revolucionarnog para, od kojih je svako spreman da u bilo kom momentu odbaci drugog ako to od njih zahteva revolucija. Sta se onda dogada kada Zigfrid poljubi usnulu Brunhildu, tako da taj din zasluZuje da bude praden motivom ,,odrici'rnja"? Zigfrid kaZe da hoie da poljubi Brunhildu ,,iako umre iineii to" -dosezanje do drugog pola ukljuduje prihvatanje svoje smrtnosti. Prisetimo se ovde drugog uzvi5enog momenta iz Prstena: u II iinu Valkire Zigmund se doslovno odride besmrtnosti. On daje prednost tome da ostane obidan smrtnik, ako njegova voljena Ziglinda ne moZe da ga prati do Valhale, vednog staniSta mrtvih junaka
-
353
li to najviSi etidki din od svih njih? Slomljena Brunhilda komentariSe to odricanje: ,,Zar tako malo ceniS veino blaZenstvo? Zar ti je ona sve, ta bedna Zena koja, umorna i tuZna, leZi u tvom krl\uz. Zar ne misliS ni o demu manje slavnom?" Ernst BIoh je bio u pravu kada je primetio da u nemadkoj istoriji nedostaje vi5e postupaka kao 5to je Zigmundov. Ali, koja je ljubav ovde odbadena? Da kaZemo direktno: incestuozna materinska ljubav. ,,lunak bez straha" je neustraSiv u meri u kojoj sebe doZivljava kao zaStiienog od majke, majiinskim zagrljajem a ono na Sta se svodi ,,udenje strahu" je udenje da se monije
')
t]'t'i' 15.
REALNO POLNE RAZLIKE*
-
ramo izloZiti svetu bez majdinske zaStite. Od suStinskog znataja je da tu scenu razumemo povezanu sa scenom Parsifula kada Kundra Parsifalu daje poljubac: u oba sludaja nevini junak otkriva strah i/ili patnju kroz poljubac koji je negde izmedu materinskog i istinski Zenskog. Medutim, razlika izmedu Zidrida i Parsifula je u tome 5to je, u prvom sluiaju, Zena prihvaiena, a u drugom, odbadena. To ne znati da u Parsifulu nestaje Zenska dimenzija i da ostajemo u homoerotidnoj muikoj zajednici Grala. Sajberberg je bio u pravu kada je, posle Parsifalovog odbijanja Kundre posle njenog poljupca, ,,poslednjeg poljupca majke i prvog poljupca Lene", Parsifala momka zamenio drugim glumcem, mladom hladnom Zenom zar tije me ne izlate Frojdov uvid prema kojem identifikacija, u najradikalnijem vidu, identifikacija s izgubljenim (ili odbadenim) libidinalnim objektom? Mi postajemo (identifikovani sa) objektom za koji smo liSeni, tako da je na5 subjektivni identitet skladi5te tragova tog na5eg izgubljenog objekta.
l.,,Formula seksuacije" Knjiga RodZera Eberta, Mala knjiga holivudskih kliiea2sa saclrZi stotine stereotipa i obaveznih scena - od duvenih ,,Kolica s vocem" (za vreme svake scene gonjenja, bilo u stranom ili lokalnom mestu, kolica s voiem se prevrnu, a besni prodavac istriava nasred ulice i male pesnicom prema junaku koji odlazi kolima) do rafiniranijeg pravila ,,Hvala, ali ne hvala!" (kada po okondanju razgovora, osoba A krene da izlazi iz sobe, a osoba B mu, radi probe, kirZe: ,,Bobane" [ili kako se vei zove], a osoba A odgovara: ,,Da!?" na 5ta osoba B kaZe: ,,Hvala ti!"); do pravila ,,Kese s potrep5tinarna" (kadgod uplalena, cinitna Zena koja ne Zeli ponovo da se zaljubi, beZeii od udvarada koji hoie da srudi zid njene usamljenosti, odlazi u kupovinu u piljarnicu; kesa joj puca, a voie i povrte se rasipa, bilo da simbolizuje haos od njenog Zivota ili da udvarai nroZe da joj pomogne u sakupljanju deliia njenog Livota, ili oboje). To je ono 5to ,,veliki Drugi" jeste, kao sumbolitka supstancija na5ih Zivota: skup nepisanih pravila koja stvarno reguli5u na5 govor i delanje, poslednja garancija istine na koju u komunikaciji
* Objavljeno u Reading Seminar XX: Lacan's Major Work on Love, Knowladge and Feminine Sexuality, ed. Suzanne Barnard and Bruce t:ink, Albany, SUNY Press, 2002, pp. 57-75 [prim. urednika]. 234 Vid. Roger Ebert, The Little Book of Hollywood Clichds, London, Virgin Ilooks, 1995. 354
35s
ima da se pozovemo dak i kad laZemo ili pokuSavamo da prevarimo svoje partnere, upravo da bismo bili uspe5ni u svojoj prevari. Treba da imamo na umu, medutim, da je Lakan, u poslednjoj deceniji svog podudavanja, dva puta ozbiljno okvalifikovao status velikog Drugog: u kasnim pedesetim godinama, kada je istakao ii- Prvo, njenicu da je ,,proiivak" (ili ,,Step") - kvazitranscendentalni gospodar-oznaaitelj koji garantuje konzistentnost velikog Drugog prazan oznaditelj bez oznatenog. Biie dou krajnjem - obmana,kako zajednica funkcioniSe: gospodar-oznavoljno da se podsetimo konzistentnost zajednice je oznaditelj tlje oznaaitelj koji garantuje teno je enigma za same njene pripadnike - niko stvarno ne zna Sta ona znadi, ali svako na neki nadin pretpostavlja da drugi to znaju, da to mora da znaii,,realnu stvar", i tako je koriste sve vreme. Ta logika je na delu, ne samo u politidko-ideoloSkim vezama (s drukdijim terminima za Cosa nostra: naSa nacija, revolucija, i tako dalje), ali dak i u nekim lakanovskim zajednicama, gde se grupa prepoznaje putem zajednidke upotrebe nekih izraza uspostavljenih Zargonom dije znadenje nije svima jasno, bilo da je red o ,,simbolidnoj kastraciji" ili ,,podeljenom subjektu" - svako se na njih poziva i ono Sto grupu povezuje u krajnjem je zajednitko neznanje. Lakanova je poenta, naravno, u tome da psihoanaliza treba da omoguii subjektu da prekine s tim sigurnim osloncem na enigmatiinog gospodara-o znatitelja. - Drugi put, dak mnogo radikalnije, t XX Seminaru, kada Lakan razvija logiku ,,ne-celoga" (ili ,,ne-celine") i izuzetka kao konstitutivnog za univerzalno. Paradoks odnosa izmedu toga niza (elemenata koji pripadaju opitosti) i njegovog intzetka ne proistiie samo iz iinjenice da ,,izazetak utvrduje [op5te] pravilo", to jest, da svaki op5ti niz sadrZi iskljudenje nekog izuzetka (svi ljudi imaju neotudiva prava, s izuzetkom ludaka, kriminalaca, primitivaca, neobrazovanih, dece, itd.). Prava dijalektiika poenta sadrZana je u nadinu na koji niz i njegovi izuzeci direktno koincidiraju: taj niz je uvek niz ,,iztzetaka", to jest, entiteta koji sadrie izvesni izuzetni 3s6
kvalitet koji ih kvalifikuje da pripadaju tom nizu (heroja, dlanova zajednice, istinskih gradana, i tako dalje). Podsetimo se standardne liste Zena koju pravi mu5karac zavodnik: svaka je ,,izuzetna", svaku je zaveo iz posebnog je ne sais quoi lne znam Sta], i seriju dini upravo niz izuzetnih figura.23s Ista matrica je na delu u promeni Lakanovog shvatanja simptoma. Onome 5to poslednju fazu Lakanovog podutavanja odvaja od prethodnih najbolje je pristupiti preko promenjenog statusa ovog shvatanja. Simptom je isprva bio patolo5ka formacija koju treba (idealno, barem) razreSiti putem analitidkog tumadenja, odnosno u njemu; on je pokazatelj da je subjekt nekada i negde osujetio svoju Zelju, ili pokazatelj nedostatka ili zastoja simbolidkog zakona koji garantuje subjektovu sposobnost za Lelju. Ukratko, simptomi su bili serije izuzetaka, poremetaja i zastoja, merenih idealnom ili punom integracijom u simbolidki zakon (Drugog). Kasnije, medutim, Lakan svojim pojmom univerzalizovanog simptoma vrii paradoksalno pomeranje od ,,mu5ke" logike zakona i r-rjegovog konstitutivnog izuzetka, ka ,,Zenskoj" logici, u kojoj nema izuzetka u odnosu na niz simptoma ... to jest, u kojoj postoje srzzo simptomi, a simbolidki Zakon (ime oca) u nizu simptoma, u krajnjem, je samo jedan od njih (najefikasniji ili najutemeljeniji). To je, prema Zak-Alen Mileru, Lakanov svet u XX Seminaru: svet radikalnog rascepa (izmedu oznatitelja i oznadenog, izmedu utivanja u nagonu i ulivanja u Drugom, izmedu mu5kog i Zenskog), u kome nikakav apriorni zakon ne garantuje vezu ili preklapanje izmedu dve strane, tako da samo parcijalni i kontingentni vczivni simptomi (pro5ivci, taike gravitacije) mogu da gcneri5u 235 Qvs dugujem razgovom s Alenkom Zupandid. Da dam drugi primer: ovtle, takode, imamo zastoj odnosa ,,otvorenog braka" izmedu Zan-l'ol Sartra i Sirnon de Bovoar: jasno je, na osnovu iitanja njihovih pisama, da je njihov ,,ugovtrr" bio swarno asimetridan i da nije funkcionisao, Sto je kod Bovoarove izazivakr mnoge traume. Iako je Sartr imao niz drugih ljubavnica, ona je oiekivala da rrru jc ipak lztrzetak, jedina istinska ljubav, dok za Sartra to nije vaZilo, nije mu lrilir samo jedna u nizu, nego jedna od izuzetnih - u nizu Zena koje su za njega svt' bile,,neSto izuzetno".
357
ogranidenu
i
krhku koordinaciju izmedu dva domena. Iz te
per_
spektive, ,,razre5enje simptoma", daleko od toga da vodi nepatolo_ Skom stanju punog kapaciteta Zelje, umesto toga vodi u totalnu psihotidnu katastrofu, u raspad sveta subjekta u celini. Nema ,,ve_ likog Drugog" koji bi garantovao konzistentnost simbolidkog prostora unutar kog bismo prebivali: postoje samo kontingentne, punktualne i krhke tadke stabilnosti.236
U isku5enju smo da ustvrdimo da sdm prelaz od judaizma pre_ ma hri5ianstvu, u krajnjem, sledi matricu prelaza od ,,mu5ke,, ka ,,Zenskoj" formuli seksualizacije. Da taj prelaz razjasnimo a propo opozicije izmedu uZivanja u nagonu i utivanja u Drugom, kako ih je razvio Lakan u xX seminaru, kojaje takode seksualizovana prema istoj matrici. S jedne strane, imamo zatvoren, u krajnjem, so_ lipsistitki krug nagona koji zadovoljenje nalaze u idiotskoj masturbatorskoj (autoerotskoj) aktivnosti, u perverznom kruzenju oko objekta a, kao objekta nagona. S druge strane, ima subjekata diji pristup uZivanju mnogo viSe zavisi od diskursa Drugog, s tim da toliko ne govore koliko se govori o njima: erotsko zadovoljstvo, na primer, zavisi od zavodnidkog govora ljubavnika, od zadovoljava_ nja samim govorom, a ne od samog stupidnog akta. Zar ovaj kon_ trast ne objasnjava odavno opazenu razliku po pitanju odnosa dva 236
Razlika izmedu ova dva pojma simptoma, posebno iskrivljenog i univerzalizovanog simptoma (,,sintoma") objainjava dva suprotna dltanja poiednjeg kadra.Hidkokove vrtoglavice (skoti stoji na simsu crkvenog tornja, zuieii u ambis u koji je Diudi-Madlen, njegova apsolutna ljubav, pala'koji tren ranije): neki tumadi u tome vide znak sreinog kraja (skoti se konaino oslobodio agoiafobije i postao je sposoban da se suodi sa iivotom), dok drugi u sceni vide krajnji odaj (ako skoti prezivi drugi gubitak DZudi-Madlen, nadalji ie trajatipoput zivog mrtvaca). Sv*e zavisi od toga kako iemo razumeti Lakanov stav ,,iena je simitom mudkarca". Ako termin simptom uzmemo u tradicionalnom smislu (patoioske formacije koja svedodi o iinjenici da subjekt izdaje svoju zelju), onda^onaj poslednji kadar ukazuje na sreian kraj: skotijeva opsednutost Diudi-Madleno- bilu je .simptom", znak njegove etidke slabosti, tako da se obnovila njegova iestitost, posto je se otarasio. Medutim_, ako termin simpton shvatimo u raditalnijem smislu, to jest, ako je DZudi-Madlen njegov simpiom, onda poslednji kadar govori o katastrofiinom kraju: posto je Skoti lllen simptoma, ceo njegov svet se iaspada, gubi minimalnu konzistenciju 358
pola prema kiber-seksu? Mu5karci su mnogo skloniji upotrebi kiber-seksa pomagala za masturbaciju, zbog njihovog igranja nasarno, ukljudenog u glupo, repetitivno zadovoljstvo, dok su Zene vi$e sklone taskanju/,,detovanju" i koriSienju kiber-prostora za zavodnidku verbalnu komunikaciju. Zar jasan sludaj ove suprotnosti izmedu muikog falusno-rnasturbatorskog uLivanja u nagonu i Zenskog uZivanja u Drugom ne nalazimo u filmu Larsa fon Trira Kroz talase fBreaking the Wavesl? Yezan za bolniiki krevet lan trali od Besi da vodi ljubav s drugim iovekom i svoja iskustva mu opisuje do detalja - na tiy nadin ona ie mu odrZati volju za Zivotom. Iako ie ona fizidki uci u vezu s drugim, istinski seks ie se dogadati u njihovom razgovoru. fanovo uiivanje je odito falusno-masturbatorsko: on koristi Ilesi kao fantazmatidni zaklon koji mu je potreban da bi mogao da se prrepusti solipsistiikom, masturbatorskom utivanju, dok Besi svoje ulivanje nalazi na nivou Drugog (simbolidkog poretka), to jest u svojim redima. Krajnji izvor zadovoljstva za nju nije sam seksualni iin (ona u njemu utestvuje disto mehaniiki, na nadin nuZne Zrtve) rrego nadin na koji ona o njemu izveitava obogaljenog |ana. Besino uZivanje je uLivanje ,,u Drugom" na vi5e nadina: to nije samo uZivanje u redima nego i (Sto je samo drugi aspekt iste stvari) u smislu govornog otudenja - njeno uZivanje je potpuno otudeno/ospoljeno u fanu kao u njenom Drugom. To jest, oncr podiva potpuno u njenoj svesti da ona pribavlja Drugog za v:ziva-
nje. (Ovaj primer je krucijalan u meri u kojoj nam omoguiava da napustimo standardno nerazumevanje Lakana, prema korne jc Zensko uZivanje mistidno blaZenstvo izvan govora, izuzeto od simbolidkog poretka - tome nasuprot, upravo je i.ena ukljuiena bez izuzetka u poredak govora.)237 Kako nam izloi,eno omoguiava da bacimo novo svetlo na tenziju izmedu judaizma i hriSianstva? Prvi paradoks koji treba is237 Za detaljnlje ditanje Breaking the Waves, vid. Slavoj ZiLek, ,,Death and the Maiden", u: The Zi1ek Reader, ed. Elizabeth Wright and Edmond Wright, Oxfbrd, Blackwell, 1998, pp. 206-21.
3s9
taii
jeste da laLna dijalektika izmedu zakona i njegovog prekriaja, koju je razvio sveti Pavle, predstavlja nevidljivi srednji pojam; ,,ne-
stajuii posrednik" izmedu judaizma i hri5ianstva. Njegova sablast zahvata oboje, mada nijedna od tih religioznih pozicrja ne zauzima njegovo mesto: s jedne strane, fevreji joi nisu tu, to jest, oni zakon tretiraju kao pisano Realno, koje ih ne uvodi u circulus vitiosus krivice superega; s druge strane, kao 5to jasno istide sveti Pavle, osnovna poenta Hri5ianstva je slamanje laZnog kruga Zakona koji pripada superegu i njegovo krsenje ljubavlju. U WI Seminaru Lakan na5iroko razmatra pavlovsku dijalektiku zakona i njegovog krSenja. MoZda bi pavlovsku dijalektiku trebalo da ditamo na taj naiin, zajedno s njenim posledicama, odnosno s ostalim paradigmatidnim odlomcima svetog Pavla, kao 5to je onaj o ljubavi iz Prve poslanice Korin(anima, 13 Ako jezike iovjetije
i
andeoske govorim, a ljubavi nemam,
onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveii. I ako imam proro5tvo i znam sve tajne i sva znanja i ako imam slu vjeru da i gore premjeitam, a ljubavi nemam, ni5ta sam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se saZeZe, a ljubavi nema, niSta mi ne pomaZe. Ljubav nikad ne prestaje, a proro5tvo ako ie i prestati, jezici ako ce umuknuti, razuma ako 6e nestati. fer ne5to znamo i ne3to prorokujemo. A kad dode sawseno, onda ie prestati Sto je ne5to... Tako sad vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a onda iemo licem k licu; sada poznajem ne5to, a onda 6u poznati kao 5to sam poznat. A sad ostaje vjera, nada, ljubav, ovo troje; ali ljubav je najveia medu njima.*
to jest biia koja poseduju nepotpuno znanje. Kada cu ,,potpuno znati kao Sto sam potpuno... znan", i da li ie tada biti ljubavi? Mada, za razllku od znanja, ,,ljubav nikad ne prestaje", jasno je samo ,,sada" (dok sam jo5 nepotpun) da ,,ostaju vera, nada i ljubav". |edini put iz ovog iorsokaka je da dva nekonzistentna stava iitamo prema Lakanovoj lenskoj formuli seksualizacije: dak i karda je ostvareno kao ,,celo" (potpuno, bez izuzetka), polje znanja ostaje na neki nadin ne-celo, nepotpuno. Ljubav nije izuzetak u oclnosu na celinu znanja nego je pre ,,ni5ta" koje ostaje nepotpuno tak i ako su serije polja znanja potpune. Drugim reiima, poenta tvrdnjc da bih, dak i uz posedovanje znanja, bez ljubavi bio ni5ta, nije prosto u tome da sam uz ljubav ,,ne5to". fer u ljubavi, ja sam takode niita, nego takoreii Ni5ta koje je skromno svesno sebe, Ni5ta koje se paradoksalno obogaiuje sdmom sve5iu o svom nedostatku. Samo nedostatno, ranjivo biie je sposobno za ljubav: poslednja zagonetka ljubavi je prema tome to da je nepotpunost na neki natin viSa od potpunosti. S jedne strane, jedino nepotpuno, nedostatno bi6e voli: volimo zato Sto ne znamo sve. S druge strane, dak i ako bismo znali sve, ljubav bi jo5 uvek bila neobja5njivo vi5a od potpunog znanja. MoZda je pravo dostignuie hri5ianstva u tome 5to voljeno (nesavr5eno) bice uzdite do nivoa Boga, to jest, do mesta krajnjeg savr$enstva. Lakanovu opdirnu raspravu o ljubavi u XX Seminaru tako gledano, treba ditati u pavlovskom smislu, kao suprotstavljenu dijalektici zakona i njegovog prekriaja. Ova druga dijalektika odito je ,,muSka" ili falusna; ona ukljuduje tenziju izmedu celoga (opSteg Zakona) i njegovog konstitutivnog izuzetka. Ljubav je, s druge strane, ,,Zenska": ona u sebi ukljuduje paradokse ne-celoga.
Osnovno je ovde
oiito paradoksalno mesto ljubavi s obzirom (potpuni na Celo niz znanja ili prorodanstava). Prvo, sveti Pavle tvrdi da postoji ljubav, dak i ako imamo sve znanje - a onda, u drugom odlomku, tvrdi da ljubav postoji samo za nepotpuna biea,
" Prevod prema Biblija, Novi Zavjet, prevod Vuk St. Karadiii, Britansko inostrano biblijsko dru5wo, Beograd, str. 152. Prim. prev. -
360
2. Polna razlika kao nulta institucija Shvatanje polne razlike koja je u osnovi formulc scksualizaci-
je u XX Seminaru strogo je sinoniman s Lakanovirn stavom da ,,nema takve stvari kao Sto je seksualni odnos". Polna razlika nije 36r
ivrst skup,,statidnih" simbolidkih opozicrja i ukljudenja/iskljudenja (heteroseksualna normativnost koja iskljuduje homoseksualnost i ostale ,,izopadenosti" do neke sekundarne uloge) nego je ime za zastoj, traumu, otvoreno pitanje - ne5to ito se opire svakom poku5aju njene simbolizaclje. Bilo kakav prevod polne razlike u skup simbolidkih opozicija osuden je na neuspeh, i sama ta ,,nemoguinost" je ono Sto otvara teren hegemonistidke borbe za ono bto ie ,,polna razIlka" da znaii. Ono 5to je precrtano nije ono isto 5to je pod sada5njim hegemonistidkim reZimom iskljudeno.238 Kako onda da razumemo ,,aistorijski" status polne razlike? MoZda ovde moZe da nam bude od pomoii analogija s pojmom ,,nulte institucije" Kloda Levi-Strosa. Mislim na Levi-strosovu egzemplarnu analizu u Strukturalnoj antropologiji, koja se tide prostornog rasporeda koliba kod Vinebago Indijanaca, jednog od plemena Velikih jezera. Pleme je podeljeno u dve podgrupe (,,moieties"), ,,one koji su odozgo" i ,,one koji su odozdo". Kada pitamo pojedince da nacrtaju tlocrt sela (prostorni raspored koliba), dobijamo razliiite odgovore u zavisnosti od toga kojoj podgrupi pripadaju. Obe grupe selo vide kao krug. Zajednu podgrupu, medutim, unutar jednog postoji i drugi krug centralnih koliba, tako da imamo dva koncentridna kruga, dok je za drugu podgrupu krug jasnom linijom razdvajanja podeljen na dva dela. Drugim redima, ilanovi prve podgrupe (nazovimo je,,konzervativno-korporativnom") tlocrt sela vide kao prsten koliba manje vi5e simetridno ras238 Jaz koji vedno razdvaja Realno nekog odredenog antagonizma od (njegovog prevoda u) simbolidke opozicije postaje vidljiv u viSku koji nastaje a propo svakog takvog prevoda. Recimo da u momentu kada prevodimo klasni antagonizam u suprotnost klasa kao pozitivnih, postojeiih drudtvenih grupa (burZoazije nasuprot radnidkoj klasi), uvek iz strukturnih razloga, postoji vi3ak, treii element koji se ne ,,uklapa" u tu suprotnost (na primer, lumpenproletarijat). I naravno, isto stoji s polnom razlikom, kao realnom: to znaii da uvek, iz strukturnih razloga, postoji vi5ak ,,perverznog" vi5ka nad ,,muikim" i ,,Zenskim" kao dva suprotna simboliika identiteta. Skloni smo dak da kaiemo da je simboliika/strukturna artikulacija Realnog u sludaju nekog antagonizma uvek trijada; danas se, na primer, klasna suprotnost javlja, unutar sklopa druitvenog diferenciranja, kao trijada ,,gornje klase" (menadZerske, politiike i intelektualne elite), ,,srednje klase" i neintegrisane ,,niZe klase" (gastarbajtera i beskuinika, itd.).
362
poredenih oko centralnog hrama, dok dlanovi druge podgrupe (,,revolucionarno-antagonistidke") svoje kolibe vide kao dve posebne gomile odvojene nevidljivom granicom.23e Osnovna poenta Levi-Strosa, s tim u vezi, je u tome cla primer nikako ne treba da nas uvede u kulturni relativizam, prema kome opaZanje dru5tvenog prostora zavisi od grupe kojoj posnra, trad pripada: samo razdvajanje u dva ,,relativna" videnja podrazumevaju skrivenu referencu na neku konstantu. Ta konstanta nije objektivan ,,stvarni" raspored koliba nego traumatidno jezgro, osnovna suprotnost koji stanovnici sela nisu bili u stanju da simbolizuju, da ga objasne, ,,internalizuju" ili se s njim pomire: neravnoteZa u dru5tvenim odnosima koja onemoguiava stabilizovanje zajednice u harmoniinu celinu. Dva videnja tlocrta naprosto su dva uzajamno nespojiva nastojanja da se izade na kraj s traumatidnom suprotnoiiu, da se rana zaledi nametanjem uravnoteZene simbolitke strukture. - Da li je potrebno dodati da stvari stoje potpuno isto kada je red o polnoj razlicl? ,,Mu5ko" i ,,Zensko" stoje slidno kao dve konfiguracije koliba u Levi-Strosovom selu. Da bismo otklonili iluziju da na5 ,,razvijeni" svet nije pod dominacijom iste logike, biie dovoljno da se podsetimo rascepa naSeg politidkog prostora na levicu i desnicu: leviiari i desnidari se ponaSaju tadno kao dlanovi suprotnih podgrupa pomenutog sela. Oni ne samo da zaazimaju razlidita mesta u politidkom prostoru, nego svako od njih drukdije vidi samu dispoziciju tog prostora levidari ga vide kao polje koje je inherentno podeljeno odredenom osnovnom suprotnoiiu, a desnidari kao organsko jedinstvo zajednice koje naruSavaju samo strani uljezi.* Medutim, Levi-Stros, s tim u vezi, izvodi dalju odludujuiu poentu: poSto dve podgrupe ipak dine jedno i isto pleme, Zive u 2re Claude L6vi-Strauss, ,,Postoje
li
dualistidke organizacije",
v
Struktural-
na antropologrTa, Stvarnost, Zagreb, 1989, str. 131-61.
ii
* Navod slidan ovome, koji obuhvata posljednja tri pasusa, moZe se pronana str. 289-90 prim. e. K.
-
363
istom selu, taj identitet mora da se nekako simbolidki oblikuje. A kako je to moguie, ako nijedna od simbolidkih artikulacija ni jedna druitvena institucija nije neutralna, nego su umesto toga nad-determinisane osnovnim i konstitutivnim antagonistidkim razdorom? To je moguie putem onoga $to Levi-stros ingeniozno naziva,,nulta institucija" - vrste institucionalnog duplikata ,,mane", praznog oznaditelja bez odredenog smisla, poito oznadava sAmo prisustvo znaienja kao takvog, nasuprot njegovom odsustvu. Ta nulta institucija nema pozitivnu, odredenu funkciju _ ona je iskljudivo negativna, kao funkcija signalizacije prisustva i aktuelnosti druStvene institucije kao takve nasuprot njenom odsustvu, to jest, u suprotnosti prema predrustvenom haosu. Referenca na takv'u nultu instituciju omoguiava svim dlanovima da sebe dozive kao pripadnike istog plemena. Zar ova ideologija nulte institucije u najdistijem vidu, to jest, kao direktno otelovljenje ideolodke funkcije, ne obezbeduje neutralan, sveobuhvatan prostor u kojem je drustvena suprotnost izbrisana tako da svi dlanovi drudtva mogu da se prefoznalu kao pripadnici iste zajednice? I nije li borba za hegemoniju upravo borba oko toga kako ie nulta institucija biti predodredena, obojena nekim specifidnim znadenjem? Da damo konkretan.primer: nije li moderni pojam nacije nulta institucija koja se lavla s rastvaranjem druStvenih veza zasnovanih u direktnim porodidnim i tradicionalno simbolidkim matricama - to jest, kada su s talasom modernizacije druStvene institucije sve viie gubile osnoru u naturalizovanoj tradiciji i sve vise i vi$e bivale shvaiene kao stvari ,,ugovora"?2a0 Ovde je od naroditog znaiaja dinjenica da se nacio_ nalni identitet doZivljava barem u minimumu kao ,,prirodan,', kao da je pripadnost zasnovana u ,,krvi i tlu" i kao takav, suprotsta_ vljen,,ve$tadkoj" pripadnosti pravim druitvenim institucijama (driavi, profesiji, i tako dalje). premoderne institucije su funkcionisa240 Vid. Rastko Modnik, ,,Das 'Subjekt, dem unterstellt wird zu Glauben, und die Nation als eine Null-Institution", u: Denk-prozesse nach Althusser, ed,. H. Boke, Hamburg, Argument Verlag, 1994, pp.87-99.
364
le kao ,,naturalizovani" simbolidki entiteti (kao institucije zasnovane u neupitnim tradicijama), a s njihovim shvatanjem kao druStvenih artefakata, nastaje potreba za ,,naturalizacljom" nulte institucije koja bi posluZila kao njihova zajednidka osnova. Vraiajuii se na polnu razliku u isku5enju sam da rizikujem
hipotezu tvrdnjom da bi istu logiku nulte institucije trebalo da primenimo ne samo na jedinstvo dru5tva, nego i na njegom antagonistidku podelu. Sta ako je polna razlika, u krajnjem, nulta institucija dru5tvenog raskola dovedanstva, naturalizovana minimalna nulta razlika, raskol koji, pre signalizovanja bilo koje odredene druitvene razlike, signalizuje razliku kao takvu? Borba za hegemoniju bi onda, ponovo, bila borba za to kako ie nulta institucija biti nadodredena ostalim posebnim dru5tvenim razlikama. U ovom svetlu trebalo bi razumevati vaZnu, ali desto previdanu, odliku Lakanove sheme oznaditelja. Lakan zamenjuje standardnu sosirovsku shemu (iznad crte piSe ret ,,arbre", a ispod crte je nacrtano drvo) s dve redi ,,gentlemen" i ,,ladies" iznad crte, dok su ispod nje dvaput nacrtana identidna vrata. Ovu zamenu Lakan wii da bi opozicijom gentlemen/Iadies - to jest, s polnom razlikom, istakao diferencijalni karakter oznaditelja. Ali, pravo iznenadenje proistide iz dinjenice da na nivou zami5ljenog referenta, razIike nema: Lakan ne daje neki grafidki pokazatelj polne razlike, kao Sto bi bili pojednostavljeni crteZi muikarca i Lene, $to obidno nalazimo na vratima sawemenih toaleta, nego daje ista vrata u dva crtei,a. Znati li to da je moguie jasno wrditi da polna razlika ne oznadava nikakvu biolo5ku razliku zasnovanu u ,,stvarnim" svojstvima, nego da oznatava disto simbolidku opoziciju kojoj u oznarealnog nekog denim objektima ni5ta ne odgovara - ni5ta izuzevoznadenog? nedefinisanog X koje se ne moZe uhvatiti slikom Vraiajudi se na primer Levi-Strosa sa dva crteLa sela, zapazimo da upravo tu moZemo da vidimo u kom tadno smislu Realno interveniSe putem anamorfoze [preoblikovanja]. Prvo imamo ,,stvarni", ,,objektivan" raspored koliba, a potom dve razlidite simbolizacije koje jednako anamorfno iskrivljavaju stvarni raspored. 36s
Medutim, ovde se ,,realno" ne odnosi na stvarni raspored nego na traumatidno jezgro druStvene suprotnosti koje iskrivljuje stvarno videnje suprotnosti od strane pripadnika plemena. Ono realno je prema tome nepriznato X zbog kojeg je na5e videnje realnosti anamorfidno iskrivljeno. (Sludajno je ovaj trostepeni formalizam homologan Frojdovom troslojnom formalizmu za tumadenje snova: stvarno srediSte sna nije njegova latentna misao, koja je izmeStena ili prenesena u eksplicitnu teksturu sna, nego nesvesna Zelja koja se tokom iskrivljavanja latentne misli upisuje u eksplicitnu teksturu.)
Isto vaZi za dana5nju umetnidku scenu: na njoj, Realno se ne
vraia prvenstveno u vidu Sokantnih
i
brutalnih upada prljavih
predmeta, osakaienih tela, dubreta, i tako dalje. Ti objekti su, sigurno, izvan svog mesta - ali da bi bili izme5teni, (prazno) mesto vei mora da postoji, a stvorila ga je ,,minimalistidka" umetnost, podev od Kazimira Maljevida. Odavde proistide vrlo sloZen odnos izmedu dve ikone modernizma, Maljevidevog Crnog kvadrata na
povriini i izlaganja ready-made-objekata* Marsela Di5ana kao umetnidkih dela. Ideja koja je u osnovi Di5anovog uzdizanja svakodnevne, obiine stvari u umetniiko delo jeste da su5tina umetnidkog dela nije inherentno svojstvo objekta. Umetnik lidno, time Sto uzima odredeni (ili, pre, bilo koji) objekt i stavlja ga na odredeno mesto, od njega dini umetnidko delo - tako da biti umetnidko delo nije pitanje nekoga ,,Sta" nego ,gde". Maljevidev minimalistiiki raspored prosto daje ili izoluje - to mesto kao takvo, prazno mesto (ili okvir) s protomagidnim svojstvom na osnovu kojeg se svaki objekt koji se zatekne u njegovom okviru transformi5e u umetnidko delo. Ukratko, nema Di5ana bez Maljevida: tek po5to je umetnidka praksa izolovala okvir/mesto kao takvo, ispraZnjeno od svekolikog sadrtaja, moZemo se upustiti u ready-mabeloj
de-postupak. Pre Maljevida, pisoar
bi ostao samo pisoar,
dak
i
da
je izloLen u najpoznatijoj galeriji. * Misli se na masovno (,,konfekcijski") svakodnevice 366
-
prim. e. K.
proizvodene upotrebne predmete iz
Na taj nadin se pokazuje da je pojava izme5tenih, prljavih predmeta strogo korelativna s pojavom mesta bez objekata u njima, s pojavom praznog okvira kao takvog. Prema tome, Realno u savremenoj umetnosti ima tri dimenzije, koje na neki nadin unutar Realnog ponavljaju trijadu imaginarno-simbolidko-realno. Realno imamo, najpre, kao anamorfidnu mrlju, anamorfidno iskrikao iskrivljenu sliku, dist iz.vljavanje direktne slike realnosti - realnost. Potom imamo Realgled koji ,,subjektivizuje" objektivnu no kao prazno mesto, kao strukturu, konstrukciju koja nikad nije stvarna ili doZivljena kao takva, nego se samo retroaktivno moZe konstruisati i mora se pretpostaviti - Realno kao simbolidka konstrukcija. Konadno, Realno je opsceni, prljavi objekt izvan svog mesta, kao Realno ,,po sebi". Ovo poslednje Realno je izolovano, ono je puki fetiS dije odaravajuie prisustvo maskira strukturno Realno, na isti nadin na koji je jewejin u nacistidkom antisemitizmu, kao prljavi objekt, Realno koje maskira nepodnoSljivo ,,strukturno" Realno dru5wene suprotnosti. Ove tri dimenzije Realnog proistidu iz tri nadina distanciranja od ,,obidne" realnosti: jedan, realnost potdinjava anamorfidnom iskrivljavanju; drugai uvodi objekt kojem u njoj nije mesto, a treii oduzima ili briSe sav sadrZaj (objekata) realnosti, tako da je ono Sto preostaje samo prazno mesto koje su ti objekti ispunjavali.
3. ,,Postsekularna misao"? Neka hvala!
U XX Seminaru Lakan uveliko rehabilituje religioznu problematiku (Zena kao jedno od imena Boga, itd.). Medutim, u svetlu tipidno lakanovskog pojma Realnog lako je uvideti zaSto je takozvani ,,postsekularni" okret dekonstrukcije, koji svoj krajnji izraz nalazi u izvesnom deridijanskom prihvatanju Levinasa, potpuno nespojiv s Lakanom, mada neki od njegovih zastupnika nastoje da poveZu Levinasovo Drugo i lakanovsku Stvar. Postsekularno miSljenje u potpunosti prihvata da je moderna kritika potkopala osnove onto-teologije, pojam Boga kao vrhovnog entiteta, i tako dalje. 367
Njegova poenta je u tome da je krajnji ishod dekonstrukcije obtra
kritika u prilog nove forme duhovnosti koja se ne moZe dekonstruisati, a koja bi se zalagala za odnos prema bezuslovnom Drugom koje prethodi ontologiji. Sta ako fundamentalno iskustvo ljudskog subjekta nije iskustvo samoprisustva, odnosno sile dijalektidkog posredovanja-prisvajanja drugosti, nego iskustvo primordijalne pasivnosti, osetljivosti, odgovora, iskustvo zaduZenosti i odgovornosti za poziv Drugosti koje nikad ne dobija pozitivna svojstva nego uvek ostaje pol.uieno, kao trag sopstvenog odsustva? Ovde smo u iskuienju da podsetimo na duvenu Marksom podrugljivu primedbu Prudonovoj Bedi flozofije* (umesto stvarnih ljudi u svojim stvarnim uslovima, Prudonova pseudohegelijanska teorija druStva daje nam same te uslove, bez ljudi koji ih oZivotvoruju):zat umesto religiozne matrice s Bogom u sredi5tu, postsekularna dekonstrukcija nam daje samu tu matricu li5enu pozitivne figure Boga koji je podrLava. Ista situacija ponavlja se u Deridinoj ,,vernosti" duhu marksizma: ,,Dekonstrukcija, barem prema mom gledi5tu, nikada i nije imala smisao ili interes izuzev kao radikalizacrja, Sto takode znadi u tradiciji odredenog marksizma, u izvesnom duhu marksizma.>242 Prva stvar koju je ovde potrebno istaii (a koje je Derida bez sumnje svestan) je kako se ta ,,radikalizaclja" odnosi prema tradicionalnoj suprotnosti izmedu slova i duha: obnavljanje autentidnog duha marksistidke tradicije znadi napu5tanje njegovog slova (pojedinadnih Marksovih analiza i predloga revolucionarnih mera), koje beznadeLno ostaje u tradiciji ontologije, da bi se od propasti spaslo mesijansko obeianje emancipatorskog oslobadanja. Ono Sto
"
Zif.ek:u, a
i redaktorima ameridkoga
izdanja knjige, potkrala se omaSka,
utoliko ito je Bedu filozofije, naravno, napisao Karl Marks na - kao odgovor Prudonorrr knjigu Srsfez ekonomskih protivreinosti ili flozofija bijede prim.
c.
-
K. 24r Karl Marks, Beda filozofije,
MED,7, Prosveta, Beograd, 1974, str. 108-
109. 242 Jacques Derrida, Spectres of Marx: The State of Debt, the Work of Mourning and the New International, trans. Peggy Kamuf, New York and London,
Routledge, 1994, p.92. 368
ne moZe da ne uznemiri je tudna bliskost takve ,,radikalizaci)e" (izvesnom zajednidkom razumevanju) hegelovskom ukidanju (Aaf hebung): u mesijanskom obeianju, marksistidko naslede je ,,uki nuto", to jest, njegovo su5tinsko jezgro se spasava putem sanloq po stupka p r evazllai.enjalnapu5tanj a nj egovog posebno g i sto rij skog oblika. I - u ovome je kljui stvari, to jest, Deridine operacije; po enta nije prosto u tome da se Marksova posebna formulacija i predloZene mere napuste i zamene drugim, adekvatnijim formula, cijama i merama, nego da je mesijansko obeianje koje dini ,,duh" marksizma predmet izdaje u bilo kojoj formulaciji, bilo kom prevodu u odredene ekonomsko-politidke mere. Osnovna premisa Deridine ,,radikalizacije" Marksa glasi da 5to su te odredene ekonomsko-polititke mere ,,radikalnije" (sve do Crvenih kmera i polja smrti Sendero Luminoza), to su one stvarno manje radikalne, to jest, vi5e ostaju uhvaiene u metafizidki etidko-politidki horizont. Drugim redima, Deridina ,,radikalizacija" na neki nadin (preciznije, govoreii praktidno) znadi upravo suprotno: odbacivanje bilo
kakvih radikalnih politidkih mera. ,,Radikalnost" deridijanske politike ukljuduje neukidiv jaz izmedu mesijanskog obeianja ,,demokratije koja dolazi" i svih njenih pozitivnih varijanti: na radun same njene radikalnosti, mesijansko obedanje zauvek ostaje obeianje - ono nikad ne moZe da se prevede u skup odredenih ekonomsko-polititkih mera. Nepodudarnost izmedu ponora Stvari o kojoj odluka nije moguia i bilo koje posebne odluke je neukidiva: na5 dug prema Drugom nikad ne moZe da se nadoknadi, na5 odgovor na poziv Drugog nikad ne moZe da bude potpuno adekvatan. Tu poziciju treba suprotstaviti dvostrukom isku5enju neprincipijelnog pragmatizma i totalitarizma, koji zajedno elimini3u jaz: dok pragmatizam prosto svocli politidku aktivnost na oportunistitko manevrisanje, na ograniiene stratelke intervencije u kontekstualizovanim situacijama, napuStajuii bilo kakvu referencu na transcendentnu drugost, totalitarizarn identifikuje bezuslovnu drugost s partikularnom istorijskom figurom (partija je direktno otelovljenje istorijskog uma). 369
Ukratko, ovde vidimo problematiku totalitarizma u svom specifidno dekonstruktivistidkom zaokretu: na najosnovnijem - gotovo smo u iskuSenju da kaZemo: ontolo5kom nivou, ,,totalita-
-
rizam" nije prosto politidka snaga koja teZi totalnoj kontroli druSwenog Zivota, odrZanju druStva kao totalno transparentnog, nego koja teZi kratkom spoju izmedu mesijanske drugosti i odredenog politidkog agensa. Ono ,,treba do dode fd venirf", na taj nadin, nije samo dodatna kvalifikacija demokratije nego njeno unutrainje jezgro, koje demokratiju dini demokratijom: od momenta kada demokratija viSe ne ,dolazl", nego se postavlja kao stvarna - potpuno ostvarena uSli smo u totalitarizam. Da izbegnemo nesporazume: ta ,,demokratija koja treba da dode" nije, naravno, prosto demokratija koja obeiava da ie doii u buduinosti, nego je demokratija diji dolazak je zauvek odloZen. Derida je svestan ,,hitnosti", ,,novine", potrebe za pravdom. Ako mu je i5ta strano, onda je to ugladeno odlaganje demokratije na kasnije stadijume razvoja, kao Sto je sludaj u poslovidnoj staljinistitkoj razlici izmedu sadaSnje ,,diktature proletarijata" i buduie ,,potpune" demokratije, time se opravdava sada5nji teror kojim se toboZe stvaraju neophodni uslovi kasnije slobode. Takva strategija ,,dvaju stanja" za njega predstavlja najgori oblik ontologije: nasuprot takvoj strateikoj ekonomiji odgovarajuie mere (ne)slobode, ,,demokratija koja treba da dode" odnosi se na nepredvidljive pojavelprovale etidke odgovornosti, kada se iznenada suodim s hitnoliu odgovora na poziv, da interveni5em u situaciji koju doZivljavam kao nedopustivo nepravednu. Medutim, simptomatidno je da Derida ipak zadrLava neukidivu suprotnost izmedu takvog sablasnog iskustva mesijanskog poziva pravde i njegove ,,ontologizacije", njegove transpozicije u skup pozitivnih pravnih i politidkih mera. Ili, redeno u terminima suprotnosti etike i politike, ono na Sta Derida ovde raduna jeste jaz izmedu etike i politike: S jedne strane, etika se defini5e kao beskonadna odgovornost bezuslovnog hospitaliteta. Dok, s druge strane, politidko moZe da se
defini5e kao preduzimanje odluke bez odredene transcendentalne 370
garancije. Dakle, hijatus kod Levinasa dopuita Deridi i da afirmi5e primat etike hospitaliteta, dok ostavlja otvoren prostor politike kao podrutja rizika i opasnosti.2a3
Etidko je na taj nadin (pozadinska) osnova nemoguinosti odluke, dok je politidko domen odludivanja, preuzimanja punog rizika prelaska hijatusa i prenosa tog nemoguieg etidkog zahteva mesijanske pravde u partikularnu intervenciju koja nikad ne odgovara zahtevu, koja je prema (nekim) drugima uvek nepravedna. Pravi etidki domen, bezuslovnog sablasnog zahteva koji nas tini apsolutno odgovornim i nikad se ne moZe prevesti u pozitivne merelintervenciju, na taj nadin gledano, nije dini se toliko formalna apriorna pozadina/okvir politidkog odludivanja nego njena inherentna, neodredena dffirance, koja signalizuje da nikakva odreder-ra odluka ne moZe potpuno ,,da ostvari svoj cilj". Ovo krhko, privremeno jedinstvo etidke zapovesti i pragmatsko-politidke intervencije najbolje se moZe izraziti parafrazom Kantove duvene formulacije odnosa izmedu razuma i iskustva: ,,Ako je etika bez politike prazna, onda je politika bez etike slepa."2aa Elegantno kao Sto jeste (etika je ovde uslov moguinosti i uslov nemoguinosti politike, jer istovremeno otvara prostor za politidko odlutivanje kao iin bez garanclje u velikom Drugom, a da ga i osuduje na vediti neuspeh) ovo redenje treba da se suprotstavi dinu u lakanovskom smislu, u kojem nestaje distanca izmedu etidkog i politidkog.
Uzmimo sludaj Antigone. Za nju se moZe reii da je primer bezuslovne vernosti Drugosti Swari koja naruSava ukupan druStveni sklop. Sa stanoviSta etike Sittlichkeit-a, odnosno obitaja koji reguli5u intersubjektivni kolektiv polisa, njena upornost je stvarno ,,ludadka", ruiiladka, zla. Drugim redima, nije li Antigona - u terminima dekonstruktivistidkog pojma mesijanskog obecanja koje ie vedno da ,,dolazi" protototalitarna figura? S obzirom na tenziju
-
2a3
Simon Critchley, Ethics-Politics-Subjectivity: Essays on Derrida, Ldvinas and Contemporary French Thought, London and New York, Verso, 1999, p.275.
2a lbidem, p. 283. 371
(koja obezbeduje krajnje koordinate etiikog prostora) izmedu Drugog kao Stvari, ponorne Drugosti koja nam se obraia bezuslovnom zapove$iu, i Drugog kao Tre&g, to jest instance koja posreduje moj susret s drugima (drugima kao ,,normalnim" ljudima) gde to Treie moZe da bude figura simbolidkog autoriteta, a takode i skup ,,impersonalnih" pravila kojima se reguli5u odnosi s drugima - nije li Antigona predstavnik ekskluzivne i beskompromisne vezanosti za Drugog kao Treieg, koji ga kao Tre&g baca u zasenak, kao instancu simbolidkog posredovanja/uskladivanja? Ili, da kaZerno na ironidan nadin, nije li Antigona anti-Habermas par excellence? Nikakav dijalog, nikakav pokuSaj da Kreona putem racionalne argumentacije ubedi u dobre razloge svog delanja, vei samo slepo insistiranje na svom pra\ru. Ako iSta, takozvani ,,argumenti" su na Kreonovoj strani (Polinikova sahrana ie smiriti javne nemire, itd.), dok se Antigonino stanovi5te svodi na tautolo5ko insistiranje: ,,U redu, moZe5 da kaZe5 Sta god hoieS, to nede promeniti niSta - ja se drZim svoje odluke!" Ovo nije hipoteza bez pokriia: neki od onih koji Lakana ditaju kao prokantovski orijentisanog stvarno promaSuju Lakanovo tumadenje Antigone, twdeii da on osuduje njeno besuslovno insistiranje, da ga odbacuje kao tragidan, samoubiladki primer gubljenja odgovarajuie distance od smrtonosne Stvari, ili direktnog samouranjanja u gtvn1.2as Iz te perspektive, suprotnost izmedu Kreona i Antigone je suprotnost izmedu besprincipijelnog pragmatizma i totalitarizma: daleko od toga da je totalitaran, Kreon dela kao pragmatidki politidar koji nemilosrdno slama svaku aktivnost koja bi destabilizovala nesmetano funkcionisanje drZave i gradanski mir. Nadalje, nije li vrlo jednostavan postupak sublimacije ,,totalitaran", u meri u kojoj se sastoji u uzdizanju nekog objekta u samu Stvar (u sublimaciji, ne5to - kao objekt koji je deo na5e obidne realnosti uzdile se u bezuslovni objekt koji podreduje
-
245 Vid. Rudolf Bernet, ,,Subjekt und Gezetz in der Ethik von Kant und Lacan", u: Ethik und Psychoanalyse, ed. Hans-Dieter Gondek und peter Widmer, Frankfurt, Fisher Verlag, 1994, pp. 15-27.
372
vrednosti vi5e od samog Livota)? I nije li taj kratki spoj izmedu odredenog objekta i Stvari minimalan uslov ,,ontoloikog totalitarizma"? Nije li, protiv tog kratkog spoja, krajnja etidka pouka dekonstrukcije ideja da jaz koji razdvaja Stvar od bilo kog odredenog objekta mora da ostane nepremostiv?
4. Drugi kao imaginarno, simboliiko i realno Ovde se postavlja pitanje nije li Lakanova ,,etika Realnog" etika koja se ne usredsreduje ni na nekog imaginarnog Boga niti na iisto simbolidku formu univerzalnog BoZanstva - u krajnjem tek druga verzlja te dekonstruktivno-levinasovske etike traumatidnog susreta s radikalnom Drugoiiu kojoj je subjekt beskonadno dui,an. Nije li krajnja referentna tadka onoga Sto sam Lakan naziva etidka Stvar, sused, der Nebenmensch, u svojoj ponornoj dimenziji nesvodljive Drugosti koji se nikad ne moZe svesti na simetriju uzajamnog priznavanja subjekta i njegovog Drugog, u kojoj svoje razre5enje nalazi hegelijansko-hri5ianska dijalektika intersubjektivne borbe, to jest, u kojoj su dva pola uspeSno posredovana? Mada je iskuienje da se to prizna veliko, ovde je potrebno insistirati na tome kako Lakan w5i prelaz od Zakona prema Ljubavi, ukratko, od judaizma prema hriS6ansnu. Krajnji horizont etike, za Lakana, nije beskonaini dug prema ponornoj Drugosti. Akt je za njega strogo korelativan sa suspenzijom ,,velikog Drugog", uzetog ne samo u smislu simbolidke mreZe koja formira ,,supstanciju" subjektove egzistencije nego i u smislu odsutnog izvora etidkog Poziva, onoga $to nam se obraia i kome smo neukidivo duZni i/ili odgovorni, poSto je (redeno u levinasovskim terminima) ,,odgovorno" samo na5e postojanje to jest, kao subjekti nastajemo u od-
-
govoru na poziv Drugog. Primeren (etitki) akt nije odgovor na molbu koja izaziva saZaljenje meni bliZnje sliinosti (5to je swar sentimentalnog humanizma), a ni odgovor na nedokudivi poziv l)rugog. 373
Ovde bi trebalo da rizikujemo i Deridu ditamo protiv samog Deride. U Adieu to Emmanuel Ldvinas [Zbogom Emanuelu Levi_
nasul, Derida pokuiava da odluku odvoji od njenih uobidajenih metafizidkih predikata (autonomna, svesna, aktivna, suverena, i ta_ ko dalje) i da o njoj misli kao o ,,odluci drugog u meni": ,,Zar ne moZemo tvrditi da su, u krajnjem, odluka i odgovornost, bez oslo_ badanja sebe od odgovornosti, uvek odluka i odgovornost drugog? Oni se uvek vraiaju ili dolaze drugom, od drugog, dak i ako je drugi u meni"?246 Kada Sajmon Kridli pokusava da izloLi deridijansku ideju ,,odluke drugog u meni" s obzirom na njene politidke posledice, njegova formulacija pokazuje radikalnu dvosmislenost: Politidka odluka se donosi ex nihilo, i nije dedukovana ili isditana iz date koncepcije pravde ili moralnog zakona, kao kod Habermasa, recimo, a ipak nije arbitrarna. To je zahtev u meni isprovociran odlukom drugog darzazove politidku invenciju, da me isprovo_ cira da smislim normu i preduzmem odluku.2aT
Ako ove redove paLljivo proditamo, zapazitemo da tu neoie_ kivano imamo dya nivoa odluke: jaz nije samo izmedu ponornog etidkog poziva Drugog i moje (u krajnjem uvek neadekvatne, pragmatidne, proradunavajuie, kontingentne, neutemeljene) odlu_
ke kako da taj poziv prevedem u konkretnu intervenciju. Sama odluka se deli na ,.odluku drugog u meni" i, na moju odluku da izvrsim neku pragmatidnu, politidku intervenciju kao odgovor na prvu. Ukratko, prva odluka se identifikuje kao nalog Stvari u meni da odludujem; to je odluka da se odluii, i ona ostaje joi uvek moja 246
|acques Derrida, Adieu to Emmanuel Ldvinas, trans. pascale-Anne Bra-
ult and Michael Naas, stanford university press, 1999, p. 23. [uredniika beleika: zii'ek citira originalni Deridin tekst koji giasi: ,,pasivna oatou, t uo uslov dogada-
ja, strukturno uzev, u meni je uvek neka druga odluka, prelomna odluka kaI odluka drugog, apsolutno drugog u meni, drugog kao apsolutnog koji u meni odlu_ duje o meni". Pritom navodi da je citat rz Adieu d Emmanuellivinas, paris, Editions Galilde, 1997, p. 87, ali ga nema ni u jednom delu te knjige. citat kojim smo ga zamenili izraLava isti smisao u delu ,,odluke drugog u mini".] 247 Critchley, Ethics-Politics-Subjectivity, p. 277.
(subjektova) odgovornost za prevodenje te odluke da se odludi u konkretnu stvarnu intervenciju _ to jest, da ,,izmislim novo pravilo" na osno\' jedinstvene situacije u kojoj ta intervencija ima da se potdini pragmatiikim/strateikim razmatranjima, pri demu se ona sAma nikad ne nalazi na istom nivou na kom
i
odluke.
Da li ova razlika dva niyoa vaLi u sludaju Antigoninog dela_ nja? Nije li sludaj da je njena odluka (da bezuslov.r"o inririiru du njen brat ima valjanu sahranu) upravo apsolutna u kojoj se ove pomenute dimenzije preklapajuz. To je lakanovski akt u ioyem po_ nor apsolutne slobode, autonomije i odgovornosti koincidira s bezuslovnom nuznoiiu: oseiam obavezu da izvriim iin kao automat, b-ez razmiSljanja (prosto to moram da udinim, to nije stvar strateSkog razmi5ljanja). Redeno viie lakanovski, ,,odluka d..rgog ., meni" ne referira na frazu starog strukturalistidkog zargona "o tome kako ,,to nisam ja, subjekt, ko govori, to je Drugi, sam simbo_ lidki poredak, koji govori k oz mene, tako ia rulu izgovoren s njegove strane", i ostale slidne brbljarije. ona referira na ne$to radikalnije i neduvenije: ono ito Antigoni daje nepokole_ .Tnogo beskompromisnu snagu da istraje u svojoj odluci upravo je lljivu, d_irektna identifikacija njene partikularne/odredene zelje sa iorrrro,n Drugog (Swari). Odatle proistide Antigonina monstruoznost, kjer_ kegorovsko ,,ludllg__od]uk9 koje porni.y" Derida: nije ret ,u_o o tome da se Antigona odnosi prema Drugom_Stvari; zakratko, po_ sle momenta odluke, ona je Stvar neposredno, na osno\.,rr d"gu' ," iskljuduje iz zajednice kontrorisane posrednim instancama siiruolidke regulacije. Topika ,,drugog" mora da se podvrgne spektralnoj analizi ko_ ja tini vidljivim njegove imaginarne, simboliike i ."aine aspekte. Ona moZda nudi krajnji sluiaj lakanovskog shvatanja ,,borlmel_ skog ivora" u kojem se spajaju tri dimenzije. prvo, tu je imaginar_ ni drugi - drugi ljudi ,,kao Sto sam ja,', moji bliZnji s kojiml sam tu reciprodnim odnosima, takmidenja, uzajamnog priznavanja, i tal
374 375
moguia Stvar, ,,neljudski partner", Drugi s kojim nije mogui simetridan dijalog, posredovan simbolidkim poretkom. Odludujuie je uvideti kako su ove tri dimenzije povezane. Sused [Nebenmenschl kao Stvar znaii da, ispod suseda kao meni sliinog, mog nalidja u ogledalu, uvek vreba nedokudivi ponor radikalne Drugosti, monstruozna Stvar koja se ne moZe ,,uljuditi". Lakan na tu dimenziju ukazuje vei u III Seminaru: A iemu Drugi? Nema sumnj e iz razloga obmane, kao Sto je to sludaj kad god smo obavezni da damo znake koji su dodatak onome Sto jezik daje. Taj razlog obmane je sledeii: ,,Ti si moja i.ena,, na kraju krajeva, Sta zna5 o tome? ,,Ti si moj gospodar" Sto se tide dinjenica, jesi li siguran u to? Upravo ono Sto konstitui5e uteme-
-
-
ljujudu wednost govora je ono na Sta se u poruci cilja, kao i ono Sto je vidljivo u pretvaranju jeste to da je drugo ovde apsolutni Drugi. Apsolutan, 5to ie re6i da je priznat, ali nije saznat. Slidno tome, ono Sto iini pretvaranje jeste da u krajnjem ne znate da li je u pitanju pretvaranje ili ne. Su5tinski, to neznano u drugosti Drugog karakteriSe govorni odnos na nivou na kome se govor kazuje drugom."t Lakanova ideja ,,utemeljujuieg govora" iz ranih 50ih godina, stava koji na vas prenosi simbolidku titulu i na taj nadin vas dini
onim Sto ste (Zena ili gospodar), obidno se shvata kao eho teorije o performativima (veza izmedu Lakana i Ostina [Austin] bio je Emil Benvenist [Emile Benveniste], autor pojma performativa).* Medutim, iz gornjeg citata je jasno da Lakan cilja na neSto vi5e: performativnosti, odnosno simboliikom angaZmanu, moramo da pribegnemo, upravo i jedino u meri u kojoj Drugi, kog susreiemo, nije samo imaginarna slitnost nego je takode neuhvatljivi apsolutni Drugi realne Stvari s kojim je moguia reciprodna razmena. Da 2a8 Jacques Lacan, The Seminar of lacques Lacan III: psychoses, 1955_56, ed. Jacques-Alain Miller, trans. Russell Grigg, New york ani London, W. W.
Norton, 1993, pp. 37-5.
* Ovde se urednicima ili autoru
potkrala grelka, s obzirom da autor pojma
performativa nije Benvenist, nego Ostin. 376
-
prim. prev.
bismo svoju koegzistenciju sa Stvari udinili minimalno podnoSljivom, mora da interveni5e simbolidki poredak qua tre(i, pacifikujuii posrednik: ,,oplemenjivanje 'normalnog bliZnjeg' uno5enjem u njega prijaznog Drugog-Stvari" nije moguie direktnorn interakcijom nego pretpostavlja treiu instancu kojoj se oboje potdinjavamo - nema intersubjektivnosti (nema simetridnog, zajednidkog odnosa medu ljudima) bez bezlidnog simbolidkog poretka. Dakle, nijedna osa izmedu dva pojma ne moZe da postoji bez treceg pojma: ako se suspenduje funkcionisanje velikog Drugog, prijateljski nastrojen sused se podudara s monstruoznom Stvari (Antigona); ako nemam suseda s kojim mogu da uspostavim odnos kao prema ljudskom partneru, sam simbolidki poredak se preobrata u monstruoznu Stvar koja na meni direktno parazitira (kao Bog Danijela Pol Srebera koji me direktno kontroli5e i u mene prodire zracima uiivanja); ako ne bi bilo Stvari da podupre naSu svakodnevnu, simbolidki regulisanu razmenu s drugima, na5li bismo se u ,,ravnom" i sterilnom habermasovskom svetu u kojem su subjekti liSeni svog hybrisa preteranih strasti, svedeni na beZivotne pione u regulisanoj igri komunikacije. Antigona-Sreber-Habermas: istinski dudno menage d trois." 5. Istoricizam
i
realno
Kako onda da odgovorimo na dobro poznat prigovor DZudit Batler []udith Butlerl da lakanovsko Realno ukljuduje suprotnost izmedu (hipostaziranog, prototranscendentalnog, preistorijskog i predru5tvenog) ,,simboliikog poretka", to jest, ,,velikog Drugog", i ,,dru5tva" kao polja kontingentnih dru5tveno-simbolidkih borbi? Njeni osnovni argumenti protiv Lakana mogu se svesti na prigovor da on neku istorijski kontingentnu formaciju (dak i ako je to sAm nedostatak) hipostazira u prototranscendentalno, predruStveno, formalno a priori. Medutim, ovaj pravac kritidkog zakljuiiva-
* ,,Brak u troje"
(fr.)
-
cinidno (e.
f.). )/ /
nja vredi jedino ako se (lakanovsko) Realno preiutno svede na preistorijski apriornu simbolidku norml novska polna razlik a mo'edu ," ,h,rutit;ilffi"Ir:.:ffiiX* pravilo, kao i da se sve varljaclje seksualnog Livota sh.rate kao ogranidene tim netraumatizujuiim normativnim usrovom.
Batlero_ va je, naravno, svesna da Lakanov o ,,il n,7 a pas de rapport ,r"u"I,,
[nije bilo seksualnog odnosa] znaii daje bilo koji ,,stvarni,, seksu_ alni odnos uvek obeleien neuspehom.'Medutim, ona taj neuspeh tumaii kao gre.ku kontingentne istorijske realnosti seksualnog zivota koji treba potpuno da realizuje simboliiku normu: idear je jos uvek tu, dak i ako mu tela o kojima je ret _ kontingentna i isto_ rijski formirana - ne odgovaraju. Rekao bih da bi, u cilju shvatanja Sra je Lakan hteo sa svojim ,,il-n'y a pas de rapport sexuer",trebalo da poinemo isticanjem da polna razlika, dareko od toga da sruzi kao simboliika norma koju realnost nikad ne moZe da dostigne, kao realna/nemoguia tadno znati da takye norme nema: polna razlika je onaj ,,terielj nemo_ guinosti" zbog kojeg ne uspeva nijedan pokuiaj njene ,,formallza_ cije"' u smislu u kome Batrerova govori t ,,ko'k.,."ntnim univerzalijama"' moZe se govoriti o konkurentnim simborizacijamarnormativizacljama polne razlike; ako se za nju moLe re(i da je ,,for_ malna", to je sigurno strana forma _ diji je glavni ,"r,rltut ,rp.urro to da podriva syaku op5tu formu tijj j; cilj da je zahvati. Ako insistiramo na referenci prema suprotnosti opdteg i po_ sebnog, izmedu transcendentalnog i kontingentnogipatolo.kog, onda moZemo reii da je polna razlika paradoks posebnog koje je opitije od same op5tosti kontingentnl razlika, nedeljivi ostatak ,,pato_ loike" sfere (u kantovskom smislu pojma), koji uvek nekako re_ meti ili destabilizuje samu normativnu idealnost. Daleko od toga da je normativna, polna razlikaje tako gledano patolo.ka dikalnijem smislu termina: kontingentnl " "";." mrla koju uzaludrro fokusavaju da izbrisu sve simboliit" nt.rj" simetriinih srodnidkih odnosa' Daleko od ograniiavanja unapred varijeteta seksuarnih
aranZmana, Realno polne razlike je traumatidan uzrok koji pokre-
ie njihove kontingentne
proliferacije.2ae
Ovaj pojam Realnog takode mi omoguiava da odgovorim na prigovor Batlerove da Lakan hipostazira ,,velikog Drugog" u preistorijski transcendentalni a priori. rz razloga koje smo vei vicreri, kada Lakan emfatidno tvrdi da ,,nema velikog Drugog" njegova poenta je u tome da nema a priori formalne strukturne sheme izr_r_ zete iz istorijske kontingentnosti: postoje samo kontingentne, krh, ke, nekonzistentne konfiguracije. (Nadalje, daleko oJ togu du ,"
priklanja simboliikom oiinskom autoritetu; ,,Ime-oca" za Lakana je obmana, privid koji skriva svoju strukturnu nekonzistentnost.)
Drugim redima, twdnja da je Rearno inherentno simboridkom strogo je ekvivalentna tvrdnji da ,,ne postoji veliki Drugi,': lakanovsko Realno je traumatidna ,,kost u grlu" koja kontaminira svaku ideal-
nost u simboliikom, tineii je kontingentnom i nekonzistentnom. Iz tog razloga, bududi daleko od toga da se suprotstavlja isto_
ritnosti, Realno dini samu njenu ,,aistoridnu" osno\,,t, a priori sa_ me istoriinosti. Tako mozemo videti kako se sva topologija menja -gog"od opisa Batlerove koji se odnosi na Realno i na ,,velikog Drukao preistorijskog a priori, do njihovog aktuelnog funkcionisanja u Lakanovoj zamisli. u svom kritiikom portretu, Batlerova opisuje idealnog ,,velikog Drugog" koji opstoji kao norma, mada se nikada potpuno ne ostvaruje, podto to osujeiuju istorijske kon_ tingentne okolnosti, dok se, umesto toga, Lakanova zamisao cen_ trira na tenziju izmedu nekog traumatiinog ,,posebnog apsoluta,', nekog srediSta koje se opire simbolizaclji i ,,konkurent.rih .,r-,i,n"r, zallja" (da iskoristimo termin Batlerove) koje uzaludno nastoje da ga simbolizuju/normalizuj u. laz izmedu simbolidke apriorne fbrme i istorije/druStvenosti krajnje je stran za Lakana.,,Dualizam" kojom on operi5e nije dualizam apriorne forme/norme, simboridkog 'ot .Ou* se oslanjam, naravno, na prekretni rad foan Copjec, ,,Sex and the Euthanasia of Reason", u: Read My Desire: Lacan Against thc Historicists, cambridge MA, MIT Press, 1995,pp. 201-36. Simptomitiino je da je ovaj esej o fi_ osnovama i posledicama Lakanovog pojma polne ,uihk. p..errtur, ,, fozgfskimbrojnim feministitkim napadima na Lakana.
378 379
poretka i njegove nesavrsene istorijske realizacfle: za Lakana, kao i za Batlerovu, nema niiega izvan kontingentnih, delimidnih, inkon-
zistentnih praksi, nema ,,velikog Drugog" koji bi garantovao nji_ hovu krajnju konzistentnost. Medutim, nasuprot Batlerovoj i istoricizmu, Lakan istoridnost zasniva na drukiiji nadin: ne u prostom empirijskom vi5ku ,,dru5tva" nad simboliikim shemama, nego u sredi5tima koja se opiru unutar samih simboliikih procesa. Lakanovo Realno, prema tome, nije naprosto tehnidki termin za neutralnu granicu konceptualizacije. ovde bi trebalo da budemo 5to je moguie precizniji s obzirom na odnos izmedu traume kao realne i domena drustveno-simbolitkih istorijskih praksi: Realno nije ni predruitveno, a nije ni druitvena posledica. poenta je u tome da se sdmo dru5tveno konstituile putem iskljudenja ne_ kog traumatidnog Realnog. Ono ito ostaje ,,izvan druitvenog" nije nikakva pozitivna apriorna simbolidka forma/norma, nego- samo njen negativan utemeljujuii potez. Kako da se, u zakljutku, suprotstavimo standardnom postmodernom odbacivanju polne razlike kao ,,binarne" opozicije? U iskulenju smo da povudemo paralelu u odnosu na postmoderno odbacivanje zna(aja klasne suprotnosti: prema tom glediitu, ona ne bi trebalo da se ,,esencijalizuje" u krajnju, hermeneutidku tadku referencije na diji ,,izraz" mogu da se svedu sve ostale suprotnosti, jer danas smo svedoci uspona novih, slozenih politidkih subjektiviteta (klasnih, etnidkih, homoseksualnih, ekoloikih, feministidkih, religioznih), a savez izmedu njih rezultat je otvorene, mada kontingentne, hegemonistidke borbe. Medutim, toliko razliiiti filozofi kao Alen Badju i Fredrik DZejmson istakli su, sto se tide danasnje multikulturalistidke pohvale razliditosti zivotnih stilova, da taj uspon razlika podiva na utemeljujuiem |ednom, to jest, na radikalnom brisanju Razlike, antagonistiikog jaza.2so Isto vazi za stan2s0
Alain Badiou, u svojoj knjizi Deleuze: The Clamor of Being, trans. Loui_ university of Minnesota press, 2006, istii'e da je Delez, filozof nadiruieg rizomskog mnoitva, u isto vreme najradikalniji monista u modernoj filozofiji, filozof Istosti, Jednog koje nadvladava sve razlike ne samo na - Zar nivou sadriaja svojih tekstova nego i na nivou formalnog postupka. se Delese Burchill, Mineapollis,
380
dardnu postmodernu kritiku polne razlike kao ,,binarne opozicije" koju treba dekonstruisati: ,,ne postoje samo dva pola, nego mnoStvo polova i seksualnih identiteta". U svim tim sludajevima, moment koji smo uveli je ,,uspon mno5tva", a ono Sto tvrdimo upravo je suprotno: sveobuhvatna istost u osnovi svega toga. Drugim redima, ideja radikalnog antagonistiikog jaza koji pogada ukupncr dru5tveno telo izbrisana je. Neantagonistidko Dru5wo ovde je glo-
balni ,,kontejner" u kojem ima dovoljno prostora za svekolik
zov stil ne karakteriSe opsesivnom prinudom da u svim fenomenima koje analizuje utvrdi istu pojmovnu matricu ili obrazac od filozofskih sistema do knji2evnosti
i
filma?
-
2st
Ve( postoji precizan filozofski razlog za to da suprotnost treba da bude dijada, to jest, za5to se ,,multiplikovanje" razlika svodi na obnovu tvrclnje o utcmeljujuiem fednom. Kao Sto istiie Hegel, svaki rod ima samo dve vrste, to jest, specifidna razlika je u krajnjem razlika izmedu samog roda i njegovih vrsta ,,kao takvih". Recimo u naSem svetu, polna razlika nije prosto razlika izmedu dve vrste ljudskog roda nego je razlika izmedu jednog pojma (muikarca) koji predstavlja rod kao takav i drugog pojma (Zene) koja predstavlja Razliku unutar roda kao takvog, jer on je specifikacija, poseban moment. Tako u dijalektidkoj analizi, dak i kad imamo pojam mnoiwa vrsta, uvek treba da traZimo izuzetne vrste koje direktno predstavljaju rod kao takav: istinska Razlika je ,,nemoguia" razlika izmedu tih i svih ostalih wsta. 381
POGOVOR AUTORA: ZASTO JE HEGEL TAKANOVAC Deo prvi
-
nagon protiv nirvane: lakanovska etika
I to je zato Sto znamo bolje od onih ranijih kako da prepoznamo prirodu Zelje, koja je u sredi5tu tog iskustva, zato Sto ,nu.rro da je pretresanje etike moguie, da je forma etiikog suda mogu6a, i da je od one vrste koja tom pitanju daje snagu Stra5nog suda:-Jesi li delao u skladu sa i.eljom u sebi?2s2 Ovo je Lakanova maksima etike psihoanalize: ,jedina stvar za koju tovek moZe da bude kriv je Sto je popustio svojoj Zelji [d,avoir cddd sur son ddsirl".2s3 Ta maksima, prosta jasna i kao 5to izgleda,
postaje neuhvatljiva od momenta kada pokudamo da specifiiuje_ mo njen smisao kako ona stoji s obzirom na mog.rinosti dana_ Snjih etiikih opcija? Izgleda da se ona uklapa u tri glavne verzije: u poziciju liberalno-tolerantnog hedonizma, poziciju amoralne eti-
ke
i
poziciju takozvano g ,,zapadnog budizma,'.2sa prodim
ove pozicije, jednu po jednu. 2s2
o
zato
jacques Lacan, The Semi.nar of Jacquu Lacan VII: The Ethics of psycho_
analysis, 1959-60, ed. )acques-Atain'tvtitter, trans. Dennis porter, Rtutiedge, London and New york, 1991, p.314. 2s3 lbidem, p. 319. u toT,: ito je psihoanalitiiar u stanju da se prila_ "^r, "i]l'.ol*]l 1::lp,-,bfT. etidkim stavovima _ trima pomenutim plus y..gy1"a";uaim :::],::::"ii:ll deridijanskoj etici odgovornosri prema Drugosii, i konzervjtiv_ ::i,^,:I,:i,r:"sko noJ oclDranr potrebe da se obnovi simboliiki zakon (u vidu Jeinskog autoriteta) kao jedini nadin da se razreJi iorsokak hedonistidke permisivnosti. 382
Prvo Sto se moZe kategoridki reii je da Lakanova etika nije etika hedonizma: 5ta god znadilo ,,ne miri se sa svojom Zeljom", to ne znadi pravilo neogranitenog, kako bi Frojd rekao ,,principa zadovoljswa", funkcionisanja psihidkog aparata koji teZi postignucu zadovoljstva. Za Lakana. u stvari, hedonizam je taj model odlaganja telje u ime ,,realistiikog kompromisa"; da bih dostigao najveie moguie zadovoljstvo, moram da kalkuli5em i ekonomi5em tako Sto Zrtvujem kratkorodna zadovoljstva u ime snaZnijih i dugotrajnijih. Tako gledano, nema prekida izmedu principa zadovoljstva i njegove suprotnosti, ,,principa realnosti": ovaj drugi (koji nas tera da uzmemo u obzir ogranidenja realnosti koja ometaju direktan pristup zadovoljstvu), inherentno gledano, predstavlja produZenje prvog. eak i (zapadni) budizam nije imun na ovu zamku: sam Dalaj Lama je pisao: ,,Svrha Livota je sreia"zss a to nije istina za
-
psihoanalizu, dodali bismo. U Kantovom opisu, etidka duZnost funkcioni5e kao strani traumatidni uljez koji, spolja, remeti homeostatidki balans subjekta, njegov nesnosan pritisak prinudava subjekt da dela ,,s onu stranu principa zadovoljstva", uz ignorisanje teZnje ka zadovoljstvu. Za Lakana, tadno isti opis vai,i za Zelju, 5to je razlog zaito uZivanje nije neito Sto subjektu dolazi prirodno, kao realizacija njegovog ili njenog inherentnog potencijala, nego je sadr|aj naloga od strane traumatidnog superega. Ako vei treba odbaciti hedonizam, nije li onda Lakanova etika verzija herojske amoralne etike, koja nam nareduje da ostanemo verni sebi, da istrajemo u svom izabranom nadinu s onu stranu dobra i zla? Razmotrimo odluku don Dovanija iz poslednjeg iina Mocartove opere, kada ga Kameni gost presreie izborom: smrt mu je blizu, i ako se ne pokaje zbog svog greSnog Zivota, vedno ie goreti u paklu. Don Dovani herojski odbija da se pokaje, iako je potpuno svestan da za svoju istrajnost nema Sta da dobije, izuzev vednih patnji. ZaSto to iini? Odigledno ne zbog nekakve dobiti ili obeianja zadovoljswa koje ie doii. fedino obja5njenje je 2ss ,,Foreword by Dalai Lama", u Mark Epstein, T'houghts Without a T-hinfrcr, New York, Basic Books, 1996, p. xiii.
383
njegova potpuna vernost raskala5nom Zivotu koji je vodio. To je jasan sludaj amoralne etike: don Dovanijev Livot je bez sumnje bio amoralan; medutim, kao Sto pokazuje njegova vernost sebi, on je bio amoralan iz principa, jer se pona5ao na nadin koji proistide iz njegovog osnovnog izbora. Ili, da uzmemo Zenski primer iz opere Karmen, ZorLa Bizea. Karmen je, naravno, amoralna (zbog svog surovog promiskuiteta, ruiniranja Livota mu5karaca, uniStavanja porodica), ali ipak je potpuno etidna (verna svom izabranom putu i cilju, dak i kada to znadi sigurnu smrt). Fridrih Nide (veliki oboZavalac Karmen) bio je veliki filozof etike amoralnosti, i uvek treba da se setimo naslova Nideovog rejer su to dva pojma mek-dela O genealogiji morala (ne ,,etike") je jasno koja potrebno razlikovati. U moralnosti je red o simetriji mojih odnosa s drugim ljudima: njeno pravilo nultog nivoa glasi: ,,ne
iini mi ono Sto ne bi Zeleo da ja udinim
1sfi".zse Etika, tome
nasuprot, ima posla s mojom konsistentnoiiu sa sobom, mojom verno5iu sopstvenoj Zelji. Na poslednjoj stranici Lenjinovog Materijalizma i empiriokriticizma, izdanja iz 1939, Staljin je crvenim mastilom zabelelio 1) Slabost 2) Lenjost 3) Glupost |edino to moZe da se nazove porocima. Sve drugo, u odsustvu gore pomenutog, bez sumnje su vrline. NB! Ako je dovek l) jak (duhovno), 2) aktivan, 3) pametan (ili sposoban), onda je dobar, bez obzira na druge ,,poroke". l) i 3) zajedno, daj,,s,2).2s7 Ovo je do sada najkonciznija formulacija amoralne etike: nasuprot njoj, slabii koji se potdinjava moralnim pravilima i brine o 256
To je razlog zaito najbolji psihoanalititki odgovor na tu moralnu mak-
simu jeste da se zamisli 5ta bi za mazohistu znaiilo da nam obeia da ie po5tovati tu maksimu u odnosu prema nama. 257 Prvi put objavljeno u Rusiji, Pravda,2|. decembar 1994. Ispod te bele5ke Staljin je dodao plavom olovkom: ,,A ita vidimo, Sta vidimo?" Ovaj prevod je citiran iz Donald Rayfield, Stalin and His Hangmen, London, Penguin, 2004, p.22.
384
svojoj krivici predstavnik je neetitke moralnosti, koja jc mcta lJiteove kritike resantimana. Postoji, medutim, granica staljinizrna: ni je red o tome da je suvi5e amoralan, nego da je pritajcno isuviie moralan, da se joS uvek oslanja na figuru velikog Drugog. U knjizi koja predstavlja ubedlj ivo naj inteligentnij u odbranu stalj i n istiiko g terora, Humanizam i teror (1946), Morisa Merlo-Pontijii, autor wrdi da je teror opravdan kao zalog za bududnost, gotovo na nadin Paskalovog teolo5kog naloga koji se ulaZe na Boga: ako konaian rezultat danainjeg uZasa bude svetla komunistidka br-rducnost, onda ie takav ishod retroaktivno iskupiti revolucionare zbog svih uZasnih stvari koje moraju da podine danas. Na slidan nadin, dak i neki staljinisti, kada su prinudeni da priznaju da su mnoge Zrtve njihovih distki bile nevine i pobijene zato Sto je ,,njihova krv bila potrebna Partiji radi jadanja jedinstva", zami5ljajuii buduii trenutak krajnje pobede kada ie sve te neophodne Zrtve biti opravdane i kada ie biti priznato njihovo Lrtvovanje za Stvar. To je ono Sto l,akan u VII Seminaru pominje pod sintagmom ,,perspektiva Strainog suda", a red je o perspektivi koja se mnogo bolje vidi u osnovnim pojmovima staljinistiikog diskursa, u pojmu ,,objektivnc krivice" i ,,objektivnog smisla" nedijeg delanja; mada moZete biti poSten pojedinac koji dela s najiskrenijim namerama, ipak ste ,,objektivno krivi" ako vaSe delanje sluZi reakcionarnim snagama -- a naravno Partija ima direktan pristup u ono Sto va$i dinovi ,,objektivno znate". Ovde, opet, ne preuzimamo naprosto perspektivu Strainog suda (s koje se formuli5e ,,objektivni smisao" va5ih i'inova), nego i sadainjeg aktera koji vei ima jedinstvenu sposobrrost da s tog stanovi5ta sudi o dana5njim dogadajirna.2s8
vidimo za5to nas Lakanov moto: ,,nettra l'elil
2s8 Isto vaLi i za tako radikalnog hedonistu ateistu kao 5to je rnarkiz- [)e pronicljivi ditaoci njegovog dela (kao Pjer Klosovski) davno su zapaz-ili da I'rintrda na uZivanje koja vodi Sadove junake implikuje skrivenu reference na
S.r
.,lirivcno boianstvo, na ono sto Lakan naziva ,,Vrhovno-Biie-u-Zlu", opskurnog It,rqa [6ji zahteva da bude hranjen patnjama nevinih. (Vid. Picrre l(lossowski, 'irtrla My Neighbour, trans. Alphonso Lingis, Evanston, Northwestern University l'rcss, 1991, pp. 19-21 [prim. urednika]).
385
etidke problematike: njime se iskljuiuje upravo ,,perspektiva Stra_ Snog suda", ideja da negde _ iak i ako je red o potpuno virtuel_ noj tadki referencije, dak i ako priznamo da njeno mesto nikad ne mozemo zauzeti i doneti stvarni sud mora da postoji standard koji bi nam omoguiio da odmerimo -svoje dinove i izvedemo nji_ hov ,,istinski smisao", odnosno istinski etidki status . zar se
Deridina ideja ,,dekonstrukcije pravde" takode ne osranja na odredenu utopijsku nadu koja podrLava sablast ,,beskonadne pravde,,, zauyek odloZene, za koju uvek vaZi da ie doii, a ipak pr.drt"rrryu krajnji horizont na5e aktivnosti? O5trina lakanovske etike je u tome Sto od nas zahteva da odreknemo bilo kakve referencije u tom smislu _
se
a njena dalja poenta nije samo u tome Sto nas to odustajan je ne dovoii u stanje etidke nesigurnosti ili relativizma, niti srabi osnove etidke prakse, nego i 5to je odbacivanje garancije nekog velikog Drugog uprurro uslov zaista autonomne etike. Setimo se sna o Irminoj irr;&.4i f.o_ ju je Frojd koristio kao primer za ilustraciju da je njegovpori,rp"t an-alize snova u krajnjem san o odgovornosti (Frojdo*ve sopswene odgovornosti zbog neuspeha u tretmanu Irme) _ sama ta ei.rl"rri_ ca ukazuje da je odgovornost kljuini Frojdov pojam. Ali, kaio to da shvatimo? Kako da izbegnemo op5tu gre5ku u zapai.anjn da je osnovna etidka poruka psihoanalize, tadno redeno, usmerena na oslobadanje od odgovornosti, o prenosu krivice na Drugog _ ,,poito je nesvesno diskurs Drugog, ja nisam odgovoran ,u"ni"go_ ve formacije; veliki Drugi govori kroz mene, ja sam samo njegovo orude"? sam Lakan ukazuje na izraz iz tog iorsokaka pozrvulu".i se na- Kantovu filozofiju kao odluinog pr.ihodnika psihoarruliriek"
etike.
Prema standardnoj kritici, ogranidenje Kantove univerzali_ stidke etike ,,kategoridkog imperativa" (bezuslovnog naloga da iz_ vriimo svoju duZnost) potiva u njenoj formalnoj neodrldenosti: moralni zakon mi ne govori ita je mojra duZnost, nego samo kaZe da treba da je izvr5im i tako ostavlja otvoren prostor za prazan vo_ luntarizam (5ta god da odludim da je moja duZnost to je moja du_ 386
Znost). Medutim" daleko od ograniienja, samo ovo svojstuo dovo-
di nas do jezgra
kantovske etidke autonomije: konkretne norne koje moram da sledim u specifitnirn situacijama nije moguie izvesti iz samog moralnog zakona Sto znadi da subjekt sdm mora preuzeti odgovornost za prevod apstraktnih naloga nroralnog za, kona u niz konkretnih obaveza. Puno prihvatanje ovog paracloksa nagoni nas da odbacimo bilo kakvu referencu na duZr-lost kao izgovor, na nadin ,,Znam, tedko je i moZda bolno, ali 5ta drugo mogu, to je moja duZnost..." Kantova etika bezuslovne duZnosti iesto se uzima kao opravdanje ovakvog stava - nije dudo Sto se sam Adolf Ajhman pozvao na kantovsku etiku u pokubaju da oprervda svoju ulogu u planiranju i izvrdenju ,,konadnog re5enja": on je prosto vr5io svoju duinost potiinjavajuii se Firerovirn naredbama. Medutim, cilj Kantovog isticanja pune moralne autonornije i odgovornosti subjekta upravo je spredavanje bilo kog takvog manevra pomeranja krivice na nekakvu figuru velikog Drugog. Tokom krstaikog pohoda svetog kralja Luja, trv iz Eretanje govori o tome kako je jednom sreo staricu koja je lutaia ulicama s posudom punom vatre u desnoj i loncem punim vode u levoj ruci. Kada ju je pitao 5ta to radi, odgovorila mu je da ce vatrom da spali Raj dok od njega ni5ta ne preostane, a vodom da ugasi vatre Pakla dok od njih ni5ta ne preostane: ,,Zato Sto Zelirn da niko ne dini dobro da bi dobio nagradu odlaskom u Raj, ili iz straha od Pakla, vei samo iz ljubavi prema Bogu".zso Ovaj istinski hri5canski etiiki stav - iiniti dobro radi njega sarnog, bez ikakve kalkulacije budu iih dobitaka ili kazni - zaista je deo i Lakanovog stava, uprkos (ili bolje, zbog) njegovog odludnog ateizma. lezgro Lakanovog ateizma je najbolje izloieno r.r pojn.rovrrom praru ,,otudenja" i ,,razdvajanja" koji je razvio u XI Seminaru.260 Isprva, veliki Drugi reprezentuje otudenje subjekta unutar simbolidl
Robert Payne,'fhe Crusades, Ware, Wordsworth Editions, 1998" p. 355. Jacques Lacan, XI seminar: eetiri terneljno pojma psihoanalize, prir. f acques-Alain Miller, Naprijed, Zagreb, 1986, str. 217, i dalje. 260
387
,,[iz]govoren"od strane simbolitke strukture, itd. Ukratko,,,veliki Drugi" je naziv za drustvenu supstanciju, za ono zbog iegasubjekt nikad potpuno ne vlada posledicama svojih dinova _'to].ri, ,Uog j:.g" i" ishod njegovog delanja uvek neito drugo od onogu'sto 1. bilo nameravano ili anticipovano. Razdvajanje nastaje kada subjekt zapazi koliko je veliki Drugi u sebi nekonzistentno, _*;f.uuo (barr6, kako to kaz.e Lakan): veliki Drugi ne poseduje orro Sto ,r"_ dostaje subjektu. L) subjeki doLriliavaf."f." ,razduajanju, ;" .,;"gov nedostatak u pogledu velikog Drugog vei nedostatak koi poguau samog velikog Drugog. podsetimo se Hegelov" besmrtne iosetke u vezi sa Sfingom: ,,Zagonetke starih Egipiana bile su takode za_ gonetke i za njih same." Istim putem neirhvatljivi , n"prorr;rni'Oi"u obscur mora da bude neprozirin i za samog sebe _ mora da ima tamnu stranu, neito- u njemu Sto je veie od nyega sanog.2e r Ovaj pojam ned.ostatka u Drugom (A) takode otvara nov pri_ stup fantaziji: fantazijaje tadno ,eiJno pokuiaj da se u Or.rgo_ i, puni taj nedostatak, to jest, da se obnovi njegova konziste"ntnost. Iz tog razloga, fantazija i paranoja s,. inh"."r,i"" p";;;;;;,^;"." noja je u osnovnom smislu verovanje u ,,Drugo Dr.rgog,,, d.,igo_ Dlugom koji, skriven iza Drugog ekspticitrre druirvene teksture, odreduje (ono sto nam se pokuzu;. kao) nepredvidene porlJr." drustvenog Livota i na taj rruti.r gu."ntuje njiho*i konzistentnost (ispod haosa trZiita, degradacije ,riorul", itd., porto]i swhorrlta stra_ tegija, recimo, jevrejske zavere ili, danas je modernije reii, tem_ zavere). Taj paranoidni -stav ima dalju podr5ku u aktuelnoj tl":r\: digitalizaciji naieg svakodnevnog zivota: u trenutku kada se celo_ UuOlS (druifveno) postojanje p"ostepeno ospoljava, materijalizuje u. velikom Drugom svetske kompjuterske mreZe, lako je zamisliti zlog programera koji brise nas digitalni identitet i na taj nadin nas li5ava dru5tvenog postojanja tako"ito nas preobraia u ne_osobe. U domenu znanja, ol,u logiku razdvajanja sreiemo kada, iz_ nenada, zapazimo da je ono jto smo misliii ja 1" og.a.rie.r,j" ,ru_
delu Emila Dirkema, dru5tvo shvatamo kao organsku celinu, totalitet koji prethodi pojedincima. Suprotnost medu ovim pozicijarna jc neukidiva, i dini se da imamo posla s istinskom kantovskom an, tinomijom (postojanje dva uzajamno nespojiva, dak protivredna stava koji su podjednako opravdani) koja se ne moZe razre5iti putcm viSe, dijalektidke sinteze: dru5tvo kao takvo ne moZe da nam sc pojavi kao stvar-po-sebi, koja je zauvek izvan na5ih saznajnih nroii. Medutim, kao drukdiji pristup, samo treba zapaziti nadin na lioji je ta radikalna antinomija, koja nam naizgled zabranjuje pristup stvari, vet na delu u samoj stvari: osnovna odlika dana5njeg clru5tva je neukidiva suprotnost izmedu dru5tvene celine i pojedinaca. Ono Sto se prvo pojavljuje kao znak na5e nesposobnosti da razumemo Sta druitvo uistinu jeste, preobraia se u osnovno svojstvo samog druStva. To ie reii, isprva, da smo ,,otudeni", da nam
", I* vaLi za i,enou psihoanalizi: maskarada Zenskosti znadi da ne posto_ nedostupno X ispod viiestrukih ,lo,,"* _urt i poS,o ,. maske u f*r;";."i rlri vaju dinjenicu da nidega nema za skrivanje.
262 Vid. Zii.ekovu raspravu o druiwenom antagonizmu u 3. glavi ovog zlrornika, ,,NajuzviSeniji histeridar: Hegel i Lakan", str. 49 i dalje [prim. ured-
ji
ieg znanja o stvarima inherentno ogranidenje same stvari. Prisetimo se Adornove analize antagonistidkog karaktera pojma dru{tva.262 Taj pojam, u druStvenim naukama, osciluje izmedu dve krajnosti. Dru5tvo u jednoj od njih shvatamo u terminima anglo-saksonskog individualizma-nominalizma, kao da je saiinjeno od interakcije pojedinaca koji su, ujedno, jedino stvarni akteri, ili u drugoj krajnosti, iz kontinentalne perspektive, predstavljcnoj Lr
rr
ilia ].
388 389
ma nepotpunost na5eg znanja kvantne realnosti ukazuje na njenu nepotpunost - Sto je zahtev koji ide na ruku neobidnoj ontologiji. Ako hoiemo da u veStaikom (virtuelnom, digitalnom) medijumu simuliramo realnost, nije potrebno da idemo do kraja: samo treba da ponovimo svojstva koja ie s posmatradevog glediSta sliku udiniti realistitnom. Na primer, ako u pozadini imamo kuiu, nema potrebe da konstrui5emo njenu unutra5njost, po5to ne odekujemo da ie udesnik hteti u nju da ude; alternativno, konstrukcija virtuelne nema potrebe osobe moZe da se ogranidi na njenu spoljaSnjost je potrebno da inda se mudimo s organima, kostima, itd. fedino staliramo program koji ie trenutno ispuniti taj jaz, ako to nalaZu aktivnosti udesnika (recimo, ako Zeli da zarlje noZ duboko u telo virtuelne osobe). To je slidno kao na kompjuterskom monitoru kad skrolujemo dug tekst: prethodne i sledeie stranice ne postoje pre naieg pogleda na njih; na isti nadin, kada simuliramo virtuelni svet, makroskopska struktura moZe da se ostavi bela, a ako se zvezde na horizontu vide maglidasto, nema potrebe da se konstrui5e kako bi izgledale pri bliZem pogledu, po5to niko neie doii na ideju da ih posmatra. Zanimljivost ove ideje sastoji se u tome Sto kvantna neodredenost, na koju nailazimo kada istraZujemo najosnovnije komponente naieg univerzuma moZe da se i5ditava na isti naiin, kao svojstvo ogranidene rezolucije naSeg simuliranog sveta, to jest, kao znak ontolo5ke nepotpunosti same realnosti (ili onoga Sto doZivljavamo kao realnost). Stvarna dilema s tim u vezi glasi: kako da razumemo tu dinjenicu? Da li je ona znak da ve( Livimo u simuliranom univerzumu, ili je direktan dokaz ontoloSke nepotpunosti same realnosti?* U prvom sludaju, ontoloika nepotpunost prenosi se na epistemolo5ku, to jest, nepotpunost se razume kao posledica dinjenice da je neki drugi (tajni, ali potpuno realan) agens konstruisao na5u stvarnost kao simulirani univerzum. Zaista je teiko, ali neizbeLno da se prihvati druga alternativa: ontoloSka nepotpunost same realnosti.
* Znataj, odnosno domet Hajzenbergovog nadela neodredenosti je posve zanemarljiv (i5dezava) u ravni makro-stvarnosti, pa se stoga, ili makar na ovaj nadin, ne moZe univerzalizovati u stav o ontolo5koj nepotpunosti uop3te. (e. K.) 390
Jedini od drugih nadina miSljenja koji potpuno prihvata nepotpunost realnosti i nepostojanje velikog Drugog je budizam. Znaiili, onda, to da re5enje treba traZiti u budistitkoj etici? Postoje dobri razlozi da se razmotri ova opcija. Zar budizam nc vodi ,,poricanju fantazije" - prevazilaZenju iluzije prema kojoj je naia i,elja zasnovana i suprotstavljena praznini ispod objekta Zelje? Nadalje, ono Sto psihoanaliza deli s budizmom jeste stav da ne postoji sopstvo kao supstantivni agens psihidkog Livota ne dudi 5to se Mark Ep5tajn u svojoj knjizi o budizmu i psihoanalizi s odobrava njem upu6uje na Lakanov kratki rani spls o ,,stadijumu ogledala", s pojmom ega kao objekta, kao rezultatom subjektove identifikacije s idealizovanom fiksiranom slikom o sebi; sopstvo je feti$izovana iluzija supstancijalnog jezgra subjektivnosti u kojem, zapravo, nema nidega.263 To je razlogzaito, za budizam, poenta nije u tome da se otkrije nedije ,,istinsko sopstvo", nego da se prihvati da ono ne postoji, da je ,,sopstvo" jedna takva iluzija, prevara. Redeno psihoanalitidkijim terminima: ne samo 5to je potrebno analizovati otpore, nego, u krajnjem, ,,stvarno nema niiega izuzev otpora 5to treba analizovati; ne postoji sopstvo koje deka da bude oslobodeno".2e Sopstvo je podrivajuta, laLna i kao takva, nepotrebna metafora za proces svesti i saznanja: kada smo svesni da znamo, shvatamo da sve 5to se u nama dogada jeste tok ,,misli bez mislioca". Nama je inherentna nemoguinost zami5ljanja ko smo i Sta smo, po5to nema nidega Sto ,,stvarno jesmo" samo praznina u jezgru naSeg biia. Prema tome, budistidkim prosvetljenjem, ne izlazinto iz ovog zemaljskog sveta u drugu, istinskiju realnost; pre ie biti da prihvatamo nesupstancijalni, nestalni, iluzorni karakter i prolazirrro kroz proces ,,razlaganja bez ostatka". Prepoznatljivo gnostidki: za budizam je etika, u krajnjem, pitanje znanja i neznanja: na5a tei.nja (i.elja) - na5a vezanost za zemaljska dobra - uslovljena je rtaiim neznanjem, tako da do oslobodenja dolazi dostizanjem pri263
Mark Epstein, Thoughts Without a Thinker, New York, Basic lJooks,
1e96, p.152. 26a
lbidem, p. 121. 391
merenog znanja. Znatenje hri5ianske Ijubavi sadrZano je u odluci koja nije zasnovana u (istinitom ili laZnom) znanju - hri5ianstvo na taj nadin raskida s ukupnom tradicijom primata znanja koje zahvata raspon od budizma do Spinoze. Zab:udizamje osnovno refleksivno kretanje od objekta do sa-
mog mislioca: prvo, izolujemo stvar koja nas mudi, uzrok naSe patnje; potom, menjamo, ne objekt, nego sebe, nadin na5eg odnosa prema onome (Sto izgleda da je) uzrok nabe patnje: ,,fedino Sto beja5e uklonjeno bila je pogreina perspektiva na sebe. Ono 5to je oduvek bilo iluzorno bilo je shvatano kao takvo. Promenila se jedino perspektiva posmalva(a.".26s Ovo pomeranje donosi veliki napor nije to samo oslobadanje, korak u incestuozno blaZenstvo
-
neiuvenog ,,okeanskog osedanja", nego i nasilno iskustvo gubljenja tla pod nogama, odnosno liSavanja najintimnijeg stadijuma sopstvenog biia. To je razlog za5to podetak budistidkog prosvetljenja traZi usredsredivanje na najosnovnije oseianje ,,povredene nevinostl", nerzazvanog trpljenja nepravde (Sto je omiljena topika narcistidkog, mazohistidkog miSljenja): ,,Kako je mogla to da mi udini? To nisam zasluLiot"266 Sledeii korak vodi u pomeranje na sam ego, na subjekt tih bolnih oseianja, radi dovodenja do jasno6e i opipljivosti sopstvenog nestalnog i beznadajnog statusa - 5to ie reii da agresija prema objektu koji uzrokuje patnju treba da se okrene protiv samog sopstva. Stetu ne popravljamo: stidemo uvid u iluzornu prirodu onoga 5to bi navodno trebalo popraviti. U demu se onda sastoji jaz koji zauvek razdvaja psihoanalizu od budizma? Da bismo odgovorili na pitanje, potrebno je da se suodimo s osnovnom zagonetkom budizma, njegovom slepom mrljom: kako dolazi do pada tr slmsarLt, Kolo Zivota? Ovo pitanje je, naravno, upravo suprotno standardnoj budistidkoj brizi koja glasi: kako moZemo da prekinemo Kolo Livota i dostignemo stanje nirvane? (Ovo pomeranje je isto kao Hegelovo preokretanje klasiino-metafizidkog pitanja: Kako moZemo kroz laLne predstave da 26s 266
392
lbidem, p. 83. lbidem, p. 2ll.
dopremo do su5tinske realnosti koja im je u osnovi?) Priroda i poreklo podsticaja na osnovu kojeg iz praznine nastaje Zelja, velika je nepoznanica koja leZi u srediStu budistidke zamisli: to ukazuje na akt koji ,,slama simetriju" u samoj nirvani i na taj naiin dini da se neSto pojavi ni iz tega (s pojmom slamanja simetrije imamo drugu analogiju s kvantnom fizikom). Frojdovski odgovor je nagon: ono $to on naziva Trieb ntje, kao Sto izgleda, budistidko Kolo Zivota, Zudnja koja nas potiinjava svetu iluzija. Nagon, naprotiv, ide dalje dak i kad je subjekt sproveo ,,poricanje fantazlje" i prekinuo iluzornu Zudnju za (izgubLjenim) objektom Zelje. Ovde opet imamo iznenadujuiu analogiju s ,,egzaktnim naukama". Paradoks nagona potpuno se iskazuje hipotezom ,,Higsovog polja" o kojem se naSiroko raspravlja u savremenoj fizici destica. Prepuiteni sopstvenim sredstvima u okolini kojoj mogu da prenesu sopstvenu energiju, svi fizitki sistemi bi preili u stanje najnli.e energije; drugim reiima, Sto viSe mase uzmemo iz sistema, viSe obaramo njegovu energiju, sve dok ne dostignemo stanje vakuuma u kome je energija ravna nuli. To su, medutim, fenomeni koji nas nagone da postavimo hipotezu da mora da postoji neSto (nekakva supstancija) koja ne moZe da se oduzme od datog sisterrra bez podizanja energije sistema. To ,,neito" zove se Higsovo polje: kada se to polje pojavi u ispraZnjenoj posudi dija je temperatr.rra maksimalno spu5tena, njena energija ie se i dalje smanjivati. ,,Ne5to" Sto se na taj nadin pojavljuje jeste ono Sto sadrZi manje cnergije nego ni5ta, ,,ne5to" Sto se karakteri5e negativnom ukup, nom energijom ukratko, ovde imamo fizidku verziju toga kako se ,,ne5to pojavljuje ni iz dega".
To je ono na Sta Lakan cilja kada istiie razliku iz.meclu froj tlovskog nagona smrti i takozvanog ,,principa nirvane", prema korne svaki Zivi sistem teZi ravnoteLi, najnii.em nivou encrgije, i u lirajnjem ishodu, 5p111.267 ,,Ni5tavilo" (praznina, liSenost sve supstancije) i najniZi nivo energije, paradoksalno, viSe ne koincidiraju; ,,jcftinije" je (sistem ko5ta manje energije) opstati u ,,ncdemu" ne267
Lacan, Seminar VII, pp.
2lI-12
[prim. urednika] 393
go prebivati ,,ni u dernu'n, na nivou najniZe tenzije, ili u praznini, razlaganja sveg poretka. Ova razlika podrZava nagon smrti (to jest, nagon kao takav, poito, kao 5to Lakan kaZe, ,,svaki nagon virtuelno je nagon srnrti"): daleko od toga da je on isti kao ,,princ\p nirvane" (teinla ka oslobadanju od svih tenzija koje postoje i ieLnja za povratkom izvornom ni5tavilu), nagon smrti je tenzija koja opstaje i prelazi izvan i protiv principa niryane. Drugim redima, daleko od toga da se suprotstavlja principu zadovoljstva, princip nirvane je njegov najvi5i i najradikalniji izraz. Upravo u tom smislu, nagon smrti preclstavlja sopstvenu suprotuost, dimenziju ,,nemrtvog" satrlasnog Zivota koji vodi s onu stranu (bioloSke) smrti. I zar u pravoj psihoanalizi taj paradoks Higsovog polja, takode, ne ukazuje na rnisteriju simbolidke kastracije? Ono Sto Lakan naziva ,.sirnbolidka kastracija" jeste li5avanje, gest oduzimanja (gubitka krajnjeg i apsolutnog - ,,incestuoznog" - objekta Zelje) koje je po sebi davanje, produktivno, generiSuie, koje otvara i podrZava prostor i.elje i srnisla. Sama frustrirajuia prirocla ljudske egzistencije, iinjenrca da su naii Zivoti zauvek i5daieni, obeleZeni traumatiinon:l neravnr:teZom, jeste ono Sto nas, kao ljude, motiviSe u pravcu sta,lne kreativnosti. To je razlog zaito je psihoanaliza duboko ukorenjena u zapadnoj judeo-hri5ianskoj tradiciji, nasuprot, ne samo istodnjaikoj duhovnosti, nego i islarnu jednoj od religija Knjige koja, kao i istodnjadka duhovnost, prihvata pojarn krajnje uzaludnosti, iluzorne prirode svakog objekta ieije. U l00l nofi,614. noii, DZudar, po5tujuii naredenja marokanskog rnagidara, mora da prode sedrnero vrata da bi doiao do blaga. Kada prode sedma vrata: izade njegova majka pa mu rede:
Zdrav mi bio, o dedo moje! -a Lena mu reie: Ja sam tvoja majka, i imam pravo na tebe zato 5to sam te odgajila i othranila, a i tr DZudar zapita:
Ko si ti?
zato Sto sam te nosila devet meseci, o, dedo moje. Svuci haljinu! reie DZudar, a Lena mu rete: Ti si moj sin, pa kako me moie5 srruii do gole koZel Ali DZudar uzviklu: Svuci se, ili 6u ti odseii glavu evo ovom sabljom. tr on se maii rukom, pa potrZe
-
394
-
-
-
-
-
sablju iznad Zene, rekav5i: - Ako ne svute5 haljine, ubiiu tel - I prepirka medu njima dugo potraja, pa DZudar poie svc viSe da preti Zeni, te ona naposletku svude jod ne5to od svoje ocleie, a DZudar Posle duge prepirke ona svtrtc jo$ neuzviknu: - Sluci i ostalol 5to od svoje odeie, ali je sve to dugo potrajalo, a Zena jc govorila: - O, iedo moje, uzalud sam te odgojila! - dok napokon nije svu kla sve 5to je imala na sebi, osim koSulje. I ona tada retc: -- O' ie do moje, zar to nije zabranjeno? - A DZudar joj rete: I)ravo velii, ali ne stiZe ni da izgovori te reii, a Zcna ponemoj svuti ko5ulju se srtriiic je! Udrite ga! vika: - I istog trena na nj -kaoPogre5io blago, jer tuvalc sluge koje su okupi5e se oko njega ki5a, udarci je Zivota. do kraja to pamtio pa ga tako istuko5e da
Potom 6i5. noii DZudar je dobio jo5 jednu Sansu je ponovo; kada je proSao sedma vrata: Lik njegove majke pojavio 5ao, o sine moj!
-
a Diudar
se
i
pokuia
pred njim, govoreii: ,,Dobro do-
joj odgovori: - Otkud sam ti ja sin, o I i.ena ga pote zavaravati svlaieii je-
prokletnice? Svuci haljinut dan deo odece za drugim, dok tako ne svude sve 5to je imala na sebi, osim ko5ulje, a DZudar uzviknu: - Svuci se, prokletnice! - te ona slrrde ko5ulju i onda postade telo bez du5e. I l)Zudar ude, pa vide zlato kako leZi u gomilama...*
Feti Benslama istide da ovaj odlomak ukazuje da islam zna zLt ono 5to na5 zapadni svet osporava: ne dinjenicu da je incest zabranjen, nego da je inherentno nemogui (kada se konadno dobije goia majka, ona se dezintegri$e poput sablasti). Benslama se ovde poziva na Zan-Zozefa Goua koji pokazuje da je Edipov mit izuze' tak u odnosu na ostale mitove, zapadni mit, dije osnovno svojstvo je upravo to da ,,ono nemoguie skmo se Povlaii".zes Sama zabrana se razume kao pokazatelj da je incest mogui.
* Odlomci
prema, Hiljadu i jedna noi, knjiga treia, s ruskog preveo Mirko Prim. prev. 26s Vid. Fethi Benslama, La psychoanalyse a l'epreuve de I'lslam, Paris, Au-
Vidojkovii, Naprijed, Zagreb, 1977, str. 218,219.
-
i lean-Joseph Gotx, Oedipus, Philosopher, trans Catherine Porter, Stanford, Stanford Universiry Press, 1993. bier, 2002,
395
Ovde medutim, treba ostati veran zapadnoj,,edipalnoj,' tradi_
ciji: naravno da je svaki objekt Zelje iluzorni mamac, naravno da puno ulivanja incesta nije samo zabranjeno nego je i po sebi ne_ moguie; medutim, ovde treba potpuno prihvatiti Lakanovu maksi_ mu da les non-dupes errent [(i) nenaivni greie - fr.]. eak i ako je objekt i,elje lluzorna varka, u toj iluziji postoji Realno: objekt Zelje u svojoj pozitivnoj prirodi je uzaludan, ali ne i mesto koje zauzima, mesto Realnog, Sto je razlog zasto u bezuslovnoj vernosti zelji ima viSe istine nego u rezigniranom uvidu u uzaludnost pozude. Tako dolazimo do onoga Sto je za Lakana, u krajnjem, etiika zamka: iskusenje da tom gestu lisavanja prida odredenu sakralnu vrednost, ne5to 5to bi trebalo opravdati referencom na neko dublje znatenje. To je, u stvari, zamka u koju je zapao film Zivot Dejvida Gejla (2003) - film koji nosi sumnjivu oznaku prvog velikog ho_
livudskog proizvoda s eksplicitnom lakanovskom referencom. Kevin Spejsi igra Dejvida Gejla, profesora filozofije i protivnika smrtne kazne kojeg, ubrzo po podetku filma, vidimo kako drZi preda_ vanje o Lakanovom ,grafu i,elje". Kasnije, ima seks s jednom od studentkinja (koja ga potom optuZuje za silovanje), gubi posao i
porodicu, odbaien od zajednice, da bi na kraju, optuZen za ubistvo bliskog porodidnog prijatelja, skondao smrtnom kaznom. In_ tervjui5e ga reporterka (Kejt vinslet) koja je sigurna da je podinio ubistvo. Ali, kako prida odmiie, vinsletova otkriva traku koja dokazuje da on nije potinilac - naZalost kasno da bi spredilo izvrienje smrtne kazne. ona objavljuje traku, ito na kraju vodi otkrivanju iskvarenosti i neadekvatnosti smrtne kazne. U poslednjim trenucima filma, vinsletova dobija drugu verziju trake koja otkriva punu istinu: navodno ubijena zena izvrlila je samoubistvo (vei je umirala od kancera) u Spejsijevom prisustvu. Drugim redima, Spejsi je bio ukljuden u Siroku zaveru aktivisti protivnika smrtne kazne; zrtvovao je svoj Livot za viSe dobro izlaganjem uzasu i nepravdi smrtne kazne. ono Sto film dini interesantnim je, retroaktimo gledano, to Sto uvidamo da je taj din zasnovan u Spejsijevom ditanju Lakana na podetku filma: na osnovu (ispravnog) uvida u fanta396
zmatidnu podr5ku na5e Zelje, on zakljuduje o uzaludnosti ljudskih Lelja i zauzima se za pomoi drugima, sve do samoubiladkog Zrtvovanja, kao jedino valjane etitke vrline. Na toj tadki, mereno prir vim lakanovskim standardima, f/rm zakazuje: on zagovara etiku radikalnog samoZrtvovanja za dobro drugih; iz tog razloga junak Vinsletovoj Salje punu verzljtr trake - 5to govori da mu je, r,r krajnjem, potrebno simbolidko priznanje njegovog dina. Bez obzira na radikalnost njegovog samoZrtvovanja, veliki Drugi je jo5 r"rvek tu.
Deo drugi
-
lukavstvo uma: Lakan kao iitalac Hegela
[P]itanje okondanja analize pitanje [je] trenutka kada subjckt poku5ava da zadovoljenje ostvari u zadovoljenju svakog, to jest, svih koji zadovoljenje u jednom ljudskom poduhvatu povezuju sa sobom. Od poduhvata preduzetih u ovom veku, poduhvat psihoanalitiiara je moZda najuzvi5eniji, po5to deluje kao posrednik izmedu doveka optereienog brigom i apsolutnog znanja.26e
Ovaj odlomak iz Rapport de Rome, sadrZi in nuce Lakanov program iz ranih pedesetih godina - program koji bi svaki filozof,bez ikakve sumnje, otpisao kao besmislicu: povezati Hajdegera (koji ,,brigu" defini5e kao osnovno svojstvo konainog Dasein lopstanka]) i Hegela (filozofa beskonadnog apsolutnog znanja u kojem su op5te i posebno potpuno posredovani).270 Lakanovski analitidar kao figura apsolutnog znanja? Nije li ova leza ogranidena na specifiian istorijski momenat (rane pedesete), kada je Flegelov uti26e Zak Lakan, ,,Funkcija i polje govora u psihoanalizi", Spisl, Prosveta, Beograd, 1983, str. 108. 270 U svetlu danaSnjih standarda ovaj cilj ujedinjenja Hegela i Hajdegera mora da izgleda kao upadljivo nedosledan. Ipak se treba podsctiti odluiujuie uloge koju je u Lakanovom razvoju imao Aleksandar Ko7-ev - do kraja Zivota Lakan se pozivao na njega kao svog maitre fuiitelj] (a jedini drugi maitre bio mu je psihijatar Kleramo [Clerambault]). Osnovna dogma Ko2eva bila je da ujedini Hegela i Hajdegera, to jest, da Hegelove motive negativiteta i, na egzemplaran naiin, borbe na Zivot i smrt izmedu (buduieg) gospodara i roba, iita kroz Hajdegerovu tematiku bovstvovania-ka-smrti.
397
caj na Lakana (posredovan delom Aleksandra KoZeva i Zana Ipolita) bio na vrhuncu. Nije li se, uskoro potom, Lakan pomerio od
Hegela ka Kantu, insistiranjem na nedostupnom (,,nemoguiem") karakteru Realnog koje se zauvek opire simbolizaciji, na radikalnoj razdvojenosti subjekta od uzroka njegove/njene i.elje? Nije li najbolji opis Lakanovog osnovnog projekta kritika iiste lelje, u kojoj termin ,,kritika" treba da se shvati u preciznom kantovskom smislu: odrZanja jaza koji zauvek razdvaja svaki empirijski (,,patoloSki") objekt i.elje od njenog ,,nemoguieg" objekta-uzroka dije mesto mora da ostane prazno? Nije li ono Sto Lakan naziva,,simbolidka kastracija" sam taj jaz koji svaki empirijski objekt dini nezadovoljavajuiim? I zaista, u prethodnom citatu iz istog Rapport de Rome Lakan je vei skicirao ,,granice unutar kojih je na5em udenju nemoguie ignorisati strukturi5uie momente Hegelove fenomenologije":
Ali, ako u zahtevu za temeljnim identitetom posebnog i oppo iemu se meri Hegelov genije, onda upravo psihoanaliza donosi tu paradigmu, otkrivanjem strukture u kojoj se taj identitet ostvaruje kao razdvojen od subjekta i bez ikaSteg ostaje iSta proroiko,
kvog pozivanja na buduinost. Dozvolite mi da samo kaZem da, po meni, ovo saiinjava prigovor bilo koje upu6ivanje na totalitet u pojedinadnom, buduii da je subjekt taj koji u pojedinca unosi podelu, kao uostalom i u kolektiv koll je ekvivalent pojedinca. Psihoanaliza je u pravom smislu ono $to i jedno i drugo vraia na njihovo mesto, na mesto privida.2Tr
Ovim se vraiamo u poznate vode: hegelovske samosvesti, subjekta apsolutnog pojmovnog samoposredovanja koje prevaz tlazil proi.dire svaku drugost versus lakanovskog podeljenog subjekta nesvesnog, po definiciji odvojenog od Stvari. Medutim, nije dovoljno 27t Zak Lakan, ,,Funkcija
i polje govora u psihoanalizi", str.76. Znaiajno je
da je ove paragrafe Lakan pisao ponovo za Ecrit [Sprse] bilo bi zanimljivo da se sada detaljno istraZe, posto je u ponovnom pisanju Rapport-a za objavljivanje u Spisima fEcritl, Lakan oiajnitki nastojao da izbriSe (ili, barem da ublaZi) tragove hegelijanizma.
-
398
Hegela svesti na Siroke formule (ne samo Apsoluta kao supstancije nego i kao subjekta; stvarnosti racionalnog; apsolutnog znanja; samoskrivene snage negativnosti, itd.) i potom ga brzo odbaciti kao najviSi izraz modernog delirijuma totalnog pojmovnog posreclova-
nja-prisvajanja celokupne realnosti od strane subjekta. 'l'rcbalo bi izloLiti ono Sto je, a propo samog Hegela, autor jedne ocl najboljih knjiga o njemu, Zerar Lebrin, nazvao ,,strpljenjem pojrna": titati Hegela do detalja, slediti detalje njegove teorijske prakse, njegove dijalektidke poteze i okrete.272 TeZiSte ovakve operacije je clvostruko: ona moZe da zasnuje (jedino ozbiljnu) kritiku Hegela, irnanentnu kritiku merenjem Hegela njegovim sopstvenim standarclima, analizovanjem toga kako on realizuje sopstveni program; ali redena operacija moZe takode da posluZi kao sredstvo iskupljenja Hegela, izvodenja aktuelnog smisla njegovih programskih maksima nasuprot standardnim koncepcijama o njima. Gde se, onda, stvarno nalazimo s obzirom na apsolutno znanje? Kada, u svojim spisima vezanim za Rapport de Rome sam Lakan defini5e zakljudak analitidkog tretmana kao poziciju hegelovskog apsolutnog znanja, kako to da razumemo zajedno s Lakanovim insistiranjem na ljudskoj konadnosti, na nesvodljivom futur antdrieur koje pripada procesu simbolizacije (svaki zakljudak ukljuduje gest participacije, nikad se ne dogada ,,sada", nego u ,,sadarSnjosti", gledano retrospektivno)? Uzmimo sledeii pasus: ,,Ono Sto se ostvaruje u mojoj istoriji nije proilost odredena onim 5to jc bi lo, buduii da je viSe nema, niti pak pro5lost onoga Sto je bilo u onome Sto jesam, nego buduinost (futur antdrieur) kao ono 5to ir-r biti preko onoga Sto postajem upravo sada'.273 Ali, isto se dogada Hegelu kada usvaja stanovi6te ,,kraja istorije". Kada nam izlaLe koherentnu pridu o totalitetu istorije ne radi se prosto o tome da na pro5lost gleda iz perspektive sadainjosti: iako filozofiji zabranjuje da spekuliSe o buduinosti i ogranitava je 272 Gerard Lebrun, La patience du concept: Essai sur le discourse hdgdlien, I)aris, Editions Gallimard, 1972 lprim. urednikal. 2n Zak Lakan, ,,Funkcija i polje govora u psihoanalizi", str. 84.
399
na razumevanje onoga $o jeste, pro5lost i sadaSnjost, stanovi5te s kojeg sprovodi konadno ,pomirenje" ima sopstvenu dimenziju buduinosti, dimenziju ,,svr5enog buduieg vremena" u kojoj je sama sada5njost osmotrena s minimalne distance u svom dovrienom obliku. ,,I tako, sada5njost se uzdiZe, ona je suStinski pomirena, dovedena do okondanja negacijom svoje neposrednosti, do ukidanja u op5tosti, ali okondanja koje jo5 nije izwieno i koje se stoga mora shvatiti u buduinosti - u trenutku sada5njosti koja je ukinuta pred naiim odima; ali, zato Sto je zajednica postavljena sada u poretku vremena, okonianje je odvojeno od tog ,,sada" i postavljeno u buduinost."2Ta Ovo ,,svr5eno buduie vreme" je vreme dowsene simbolizacije - 5to je razlog za5to Lakan, u Rapport de Rome sistematski izjednadava zakljuiak analitidkog tretmana s hegelovskim ,,apsolutnim znanjem": cilj tretmana je da se dostigne isto ,,svr5eno buduie vreme" sprovedene simbolizacije. Uzmimo sledeii primer. Svakog dana Le Monde, najprestiZnija (i anegdotski nadmena) francuska dnevna novina pojavljuje se u rano popodne prethodnog dana (recimo, izdanje za 4. jul u prodaji je vei 3. jula, oko 15 dasova), kao da uredni$tvo hoie da signalizuje istovremeni potez Zurbe i odlaganja: oni piSu sa stanovi5ta vednosti, posmatranjem dogadaja s tadke koja dolazi posle ostalih novina koje izveitavaju neposredno ,,u Livo"; medutim, istovremeno, oni su u stanju da samu sada$njost vide iz neposredne bududnosti (to jest, u terminima njenog sfvarnog potencijala, a ne samo na nadin kako se prikazuje u haotiinoj neposrednosti) - tu vei moZete da saznate kako ie stvari izgledati iz perspektive 4. jula. Nije dudo 5to le Monde optuZuju za aroganciju: podudarnost preuranjenosti i odlaganja stvarno odaje njegol.u pretenziju da, medu (ostalim) dnevnim novinama koje iznose samo promenljiva mnjenja, predstavlja vrstu ,,apsolutnog znanja".
Dakle, kada se Lakan t Rapport de Rome poziva na Hegelovo apsolutno znanje, u tome treba videti pokazatelj nadina na koji on shvata svoje izjednaiavanje analititara s Hegelovim gospodarom, a ne da podleZe isku5enju da ,,apsolutno znanje" brzo prevede u ,,dovr5enu simbolizacij u". Za Lakana analitiiar predstavlja Hegelovog gospodara, otelovljenje apsolutnog znanja, u meri u kojoj odbacuje bilo kakvu prinudu (forgage) realnosti i u kojoj je potpuno svestan da je stvarnost vei po sebi racionalna, usvaja stav pasivnog posmatrada koji ne interveni5e direktno u manifestni sadrZaj, nego samo manipuliSe scenom tako da se sadrZaj raspada u suodenju sa sopstvenim nedoslednostima. Tako treba razumevati Lakanovo ukazivanje da Hegelov rad predstavlja ,,ono Sto nam je bilo potrebno da na5oj takozvanoj analitiikoj neutralnosti pridamo smisao razlidit od analitidareve obamrlosti"2Ts - ta neutralnost analitidara odrZava ,,na putu nedelanja".zze Hegelovska poenta je u tome da je najbolji nadin uniStenja neprijatelja da mu se daju odreSene ruke da iskaZe svoj potencijal; postupajuii tako, njegov uspeh bice njegov poraz, po5to ie ga nedostatak spolja5njih prepreka suoditi s inherentnom preprekom usled nedoslednosti sopstvene po, zicije: Lukavstvo je neSto drugo od varanja. Najotvorenija aktivnost najvete lukavstvo (drugi se mora uzeti u svojoj istini). Drugirn redima, s tom otvoreno56u, iovek u sebi izlaZe drugog, iini da se on pojavi kakav jeste po sebi i za sebe i time odlazi od sebe. Lukavstvo je veliko ume6e da se drugi podstaknu da budu ono Sto jcsu po sebi i za sebe, i da to iznesu na svetlo svesti. Mada su drugi u przrvu, oni ne znaju kako to da brane sredstvima govora. Nemost je loie, zlo lukavstvo. Prema tome, istinski gospodar je u osnovi samo onaj ko moZe da podstakne drugog da se preobrazi putem sopstvenog de-
je
lanja.277
Zak Lakan, ,,Funkcija i polje govora u psihoanalizi", str. 77. Zak Lakan, ,,Funkcija i polje govora u psihoanalizi", str. 100. 277 G.W. F. Hegel, lenaer Philosophie, Meiner, Wcrke,Y-Yl, Hamburg, Meiner Verlag, 1967, S. l99.Uzgred, tekst nastavlja: ,,Putem lukavstva, htenje poslaje lensko..." ,,ienska pasivnost" tako gledano za Hegela nije inferiorna mu275 276
274
G. W. F. Hegel, Lectures on the Philosophy of Religion, VoI. III: The Consummate Religion, ed. P. C. Hodgson, trans. R. F. Brown, p. C. Hodgson and J. M. Stewart, Berkeley, University of California Press, 1985, p. 188. 400
-
40t
Tako gledano poenta hegelovskog lukavstva uma nije toliko da se mora verovati u moi uma (to moZemo lako da prihvatimo i povuiemo se, jer um ie obezbediti pobedu dobre strane), nego da se mora verovati u moi ,,neuma" u svakom odredenom akteru koji ie se, prepuiten sebi, uniStiti: ,,ako je um toliko lukav kao Sto je Hegel rekao, on te sam dobro i bez vas obaviti svoj posao".278 To je (a ne sme5na ideja nekakvog tajanstvenog Duha koji potajno vude konce i garantuje sreian kraj na5ih borbi) ono na Sta izlazi hegelovsko ,,iukavstvo uma": pred tobom ne krijem ni5ta, odbacujem bilo kakvu ,,hermeneutiku sumnje", ne pripisujem ti nikakve mradne motive, samo ti ostavljam slobodan prostor da ispoljiS svoj potencijal i tako se uniStiS. Ovde je lako ukazati na neodekivanu blizinu hegelovskog gospodara i analitidara na koju aludira Lakan: Hegelovo lukavstvo uma znadi da se ideja realizuje i putem samog neuspeha svog ostvarenja. Vredno je podsetiti se uzvi5ene suprotnosti, izmedu ostalog, kod earlsa Dikensa u romanu Velika oiekivanja. PoSto je Pajp odmah po rodenju ocenjen kao ,,dovek velikih odekivanja", to svako vidi kao predvidanje njegovih uspeha u svetu; medutim, na kraju romana, kada on odbaci laZni sjaj Londona i vrati se skromnoj zajednici svog detinjstva, postajemo svesni da je ostvario predvidanje koje mu je oznadilo Livot jedino je svojom snagom da ostavi prazna uzbudenja londonskog visokog dru5tva potvrdio da je ,,dovek velikih odekivanja". Ovde zapatamo odredenu hegelovsku refleksivnost: ono 5to se menja tokom junakove sudbine nije samo njegov karakter. Imamo takode ,,negaciju negacije" u najdistijem vidu: pomeranje perspektive koja neuspeh preobraia u istinski uspeh a zar se isto ne dogada u sludaju Frojdovog Fehlleistung [manjkav udinakl - kao dina koji uspeva samo svojim neuspehom? Opite mesto o Hegelu je da je kritikovao ideju krsta5a zbog meSanja poseda duhovne istine hri5ianstva s posedom fizidkog joj je superiorna: to je pasivnost koja pu$ta (mu5kog) drugog da podriva samog sebe. 278 Zak Lakan, ,,Frojdovska stvar ili smisao povratka Frojdu u psihoanaiizl", Spisi, Prosveta, Beograd, 1983, str. 120. Skoj, nego
402
mesta Hristovog groba, mesta njegovog raspeca
i
vaskrsenja; me-
dutim, ovde, opet, izbor nije neposredan: da bismo doZiveli duhovnu istinu hri5ianstva pwo moramo da zauzrnerno grob i doZivimo njegol'u prazninu - jedino putem tog razoiaranja, kroz neuspeh-u-trijumfu, steii iemo uvid u to kako da bisrno ,,Ziveli u Hristu", nije potrebno odlaziti i zaposedati prazan grob, poSto je Hrist vei tu kad god ima ljubavi medu njegovim sleclbenicima. Dakle, da to iskustvo izloZimo kroz vic o Rabinovidu: ,,U Jerusalim idemo iz dva razloga. Prvo, jer Zelimo da nademo Hristov grob, da boravimo u prisustvu boZanstva." ,,Ali, u ferusalimu iete otkriti da je grob prazan, da nema 5ta da se pronade, da ste vi jedino Sto se moZe naii..." ,,Dobro, ta zajednica duha je Zivi Hrist, a to je ono 5to stvarno traZimo!" Na isti nadin moZemo da prepridamo primedbu koju je navodno dao Breht povodom moskovskih montiranih procesa tokom tridesetih godina XX veka: ,,Ako su nevini, tim vi5e zasluZujr,r da budu streljani". Ovaj stav je potpuno dvosmislen - tako da se moZe razumeti kao standardna tvrdnja radikalnog staljinizma (samo va5e insistiranje na litnoj nevinosti, odbijanje da se Zrtvujete za Stvar, svedodi o va5oj krivici, koja je u tome 5to prednost dajete svojoj pojedinadnosti nad velikim interesom Partije); ili moZc se razumeti, tome nasuprot, na radikalno antistaljinistidki nadin (ako su bili u poziciji da skuju zayeru i ubiju Staljina i njegovu kliku, a bili su ,,nevini" to jest, nisu iskoristidi priliku onda su stvarno zasluZili da umru, zato Sto nisu uspeli da nas oslobode Staljina). Prava krivica optuZenih je, tako gledano, u tome 5tu rlmesto da su odbacili samu ideologiju staljinizma i nemilice radili protiv Staljina, oni su se narcistidki zaljubili u svoj poloi.aj Zrtve da su ili wrdili svoju nevinost, ili su bivali fascinirani posleclnjor-n Zrtvom koju su podnosili za svoju Partiju, tako Sto su priz-navali nepostojeie zlodine. Dakle, pravi dijalektidki put razumevanja dva izloLena znaienja koja se preklapaju bio bi da se potne s prvim razumevanjem, pod vodswom zdravorazumske moralistidke reakcije na Brehta: ,,Ali kako moZete da wrdite ne5to tako surovo? MoZe li ta403
kva logika, koja traZi slepo samoZrlvovanje zbog optuZujucih proizvoljnosti Vode, da ne funkcioniSe jedino u uZasnom kriminalod prihvatanja njegovih pravila' nom totalitarnom svetu - daleko je protiv tog sveta bori svim moda se osobe etitke duZnost svake guiim sredsfvima, ukljutujuii fizidko uklanjanje (ubistvo) totalitarnog vode". A potom: ,,Dakle, vidite, ako su optuZeni bili nevini, su stvarno bili u poziclii Stavi5e zasluZuju da budu streljani - jerStaljina i njegove klike, a da organizuju zaveru u cilju svrgavanja propustili su tu jedinswenu priliku da ljudski rod spasu od stravitnih zlotina".27e Ista dvosmislenost moZe se videti iz neduvenog stava koji se obidno (mada pogre5no) pripisuje rajhsmar5alu Hermanu Ceringu: ,,Kada dujem red 'kultura' uhvatim se za revolver fWenn ich Kultur hiire... entsichere ich mein Browning)". Gering je verovatno mislio da je spreman, ako je neophodno, da oruZjem brani visoku nemaiku kulturu od |evreja i ostalih varvara; medutim, pravo znatenje je da je on lidno varvarin koji eksplodira nasiljem kada se suodi sa stvarnim rezultatima kulture... Ovaj obrt je sloZeniji nego Sto izgleda: u najradikalnijem vidu nije prosto rei o obrtanju predikata (razlog protiv konvertuje se u razlog za), nego je red o pomeranju predikata na mesto samog subjekta. Razjasnimo tu osnovnu odliku liegelovske dijalektike na sludaju dobro znane mu5ko-Sovinistidke ideje da su Zene, nasuprot ivrstom identitetu muSkaraca, ,,u su$tini rasute, neuhvatljive, nepostojane": stvar koju ovde treba da udinimo je da se od wrdnje da je tena u su5tini zauvek rasuta pomerimo do radikalnije tvrdnje da je ta rasutost/nepostojanost 'suitina henskosti'. To je sludaj Hegelovog dijalektitkog poteza kojim se predikat preokreie
u su-
27e Mada isti obrt funkcioniSe u suProtnorn Pravcu. Nedavno je u Sloveniji javni tuZilac podeo proces protiv starog komunistidkog funkcionera koji je udestvovao u montiranim procesima i masovnim ubijanjima ilanova slovenatkih antikomunistidkih jedinica, bez sudenja pohap5enih neposredno posle II svetskog rata. Poito je o dogadaju javljeno u medijima, sludajno sam sreo drugog starog komunistiikog kadra koji se nije pokajao i pitao ga za reakciju. - Na moje iznenadenje rekao mi je da optuZeni funkcioner u Potpunosti zasluZuje najstroiiju kaznu i dodao: ,,Ne zbog onoga za lta je optuZen, naravno' nego za svoj istinski zlodin, podinjen decenijama kasnije, Sto je dopustio da komunisti izgube vlast!"
404
vica o Rabinovidu: ,,Otkrio bjekt - 5to se moZe prepriiati u verziji sam suStinu Zenskosti." ,,Ali ona se ne moZe locitati! Zenskost je rasuta, nepostojana..." ,,U redu, ta nepostojanost je su5tina Zenskosti. , . " Subjekt u ovom sludaju nije samo jedan primer, nego je formalna struktura tog dijalektidkog obrta: subjekt ,,kao takav" je subjektivizovan predikat - subjekt nije samo uvek-vec-izn're5ten, je itd., on upravo to izme5tanje. Vrhunac tog pomeranja konstitutivan za dimenziju subjektivnosti je pretpostavka. Lakan je prvo analitidara shvatio kao ,,subjekta zakojeg se pretpostavlja da zna", koji se javlja putem transfera (pretpostavlja se da zna, Sta?, zn'atenje pacijentove Zelje). Medutim, on uskoro shvata da ima posla s opStijom strukturom pretpostavke u kojoj figura Drugog nije samo ogranidena na pretpostavku znanja, nego moZe da ukljutuje i verovanje, uZivanje, smeh i plad, ili dak da se ne zna u na5e ime (iz tibetanskog molitvenog kruga do televizijskog konzerviranog osmeha). Ta struktura pretpostavke nije beskonadna: ona je strogo ogranidena sa detiri elementa diskursa: S, predstavlja subjekt za koji se pretpostavlja da veruje; S, subjekt za koji se pretpostavlja da zna:, a kao subjekt za koji se pretpostavlja da uZiva... ali, 3ta iemo sa $? Zar ovde nemamo ,,subjekt za koji se pretpostavlja da hode da bude subjekt"? Sta bi to moglo da znatl? Sta ako bismo tu formulaciju razumeli kao da simbolizuje samu strukturu pretpostavke: nije red samo o tome da se pretpostavlja da subjekt poseduje kvalitet da udini ili izvr5i odredeno delanje (dtr saznaje, da uZiva, itd.) - sam subjekt je pretpostavka, to jest, subjekt nikad nije direktno dat, kao pozitivan supstancijalni entitet, tako da ga nikada ne susreiemo direktno; on je samo titrajuca praznina koja se ,,pretpostavlja" izmedu dva oznaditelja. (Ovde se, opet, susreiemo s Hegelovim prelazom od subjekta na predikat: od ,,za subjekt se pretpostavlja..." do samog subjekta kao pretpostavke). To ie reii, 5ta je tadno ,,subjekt"? Zamislimo stav, iskaz - kako se ili kada on ,,subjektiviztje"z. To se zbiva kada se neko refleksivno svojstvo upi5e u subjektivni stav u preciznom smislu, oznaditelj ,,pred-
-
stavlja subjekt za neki drugi subjekt". Subjekt moramo pretpostaviti kao odsutno X da bismo objasnili taj refleksivni okret, to iskrivljavanje. A Lakan zastupa taj pojam u punoj meri: ne samo da se subjekt pretpostavlja od strane spolja5njeg posmatrada, nego je i
on sAm pretpostavka.
A to nas waia Hegelu: kad piSe da pojam ,,nije samo duia, vei je slobodan subjektivan pojam koji postoji za sebe i stoga ima liinost - praktidan, po sebi i za sebe odreden, objektivni pojam, koji je kao osoba neprodorna atomska subjektivnost",zao ond" '"gleda da pravi besmislen kratak spoj izmedu logidki-apstraktnog domena pojmova, pojmovnih odredenja i psiholo5kog domena lidnosti, stvarnih osoba. Medutim, pri paZljivijem ispitivanju, moZemo jasno da zapazimo njegom poentu: lidnost je u svojoj ,,neprobojnoj atomskoj subjektivnosti", ponor/praznina,,Jastva" van svih pozitivnih svojstava, pojmovna singularnost; ona je ,,aktuelno postojeia" apstrakcija pojma, to jest, u njoj, u ,,neprobojnoj atomskoj subjektivnosti" fastva, negativna mo6 pojma dobija styarno postojanje, postaje ,,za sebe". I Lakanov 8, ,,precrtani subjekt" upravo je takva konceptualna singularnost, liSena bilo kakvog psiholo6kog sadrtaja. Upravo u tom smislu Hegel pi5e: ,,Pojedinadnost predstavlja prelaz diste kategorije iz njenog pojma u spoljainji realitet, distu iemu..."281 Svaka red ovog preciznog
i
kondenzovanog stava je odmerena. Subjekt u svojoj jedinstvenosti, daleko od toga da simbolizuje singularnost postojanja nesvodljivog na neki op5ti pojam (ideja koju je Kjerkegor beskonadno ponavljao u svojoj kritici Hegela), u stvari je nadin na koji opdtost pojma prelazi u ,,spolja5nje postojanje", to jest, dobija stvarnu egzistenciju kao deo wemenite realnosti. Pravi dijalektidki okret ovde je, naravno, sadrZan u tome Sto opltost dobija styarno postojanje u vidu upravo suprotnog, u vidu retrakcije mnoitva realnosti u distu pojedinadnost. Po5to se spolja280
ie,
G. V. F. Hegel, Nauka logike,
III,
28r
G. V. F. Hegel, Fenomenologija duha, prevod s nemadkog Nikola M.
Popovii, BIGZ, Beograd,1974, str. 145. 406
prevod s nematkog Nikola M. popo-
BIGZ, 1979, str. 233.
Snja realnost definiSe preko prostorno-vremenskih koordinata, subjekt u svojoj stvarnosti mora da postoji u vremenu, kao samoukidanje prostora i vremena; a zato 5to je pojam ono 5to zadobija temporalno postojanje, ta temporalnost moZe samo da bude vremenitost ,,sheme" u Kantovom tadnom smislu pojma to jest, a priori temporalna forma koja posreduje izmedu atemporalne pojmovne opStosti i prostorno-wemenske ,,spolja5nje realnosti". Prema tome, poito je ,,spoljainja realnost" korelat subjekta koji je transcendentalno konstituiie, taj subjekt je ,,dista shema" te realnosti a ne prosto njen transcendentalni horizont, apriorni okvir kategorija uma, nego njena shema, apriorna forma same vremenite konadnosti, temporalni horizont samog atemporalnog apriorija. Tu podiva paradoks (na koji je proi ukazao Hajdeger u svojoj knlizi Kant i problem metafizike): disto ja kao agens transcendentalne sinteze nije ,,iznad" atemporalnih kategorija razuma, nego je sama shema temporalne konainosti koja zacrtava polje njihove primene.
Deo tredi
-
ideja zatvort. O Hegelu i defekaciji*
|edan od osnovnih argumenata pseudofrojdovskog odbacivanja Hegela je u shvatanju njegovog sistema kao najviSeg i najohoIijeg izraza oralne ekonomije: zar hegelovska ideja nije sva5toZder koji halapljivo ,,guta" svaki objekt koji joj se nade na putu? Nije dudno 5to je Hegel sebe video kao hri5ianina: za njega, ritualno uzimanje hleba preobra6enog u telo Hristovo signalizuje da hriSianski subjekt moZe da integriSe i bez ostatka svari samog Boga. Prema tome, nije li hegelovsko ,,razumevanje" sublimisana verzija probave? Tako, kad Hegel piSe: Pojedinaino ljudsko biie ne5to iini, neito postiZe, a iz-vestan ostvaren cilj zasnovan je u dinjenici da se stvar po sebi, u svom pojmu, ponaia na taj nadin. Prema tome, moje jedenje jabuke znadi da
* Ovde je red o zatvoru creva (defekacrji).
-
u smislu tvrde stolice i shitting u smislu prai.njenja Prim. prev. 407
uni5tavam njen organski identitet sa sobom i asimilujem ga u sebe. Da to mogu znadi da jabuka po sebi (vei unapred, pre nego je uzmem) u svojoj prirodi ima karakter da je podloZna uni5tenju i istovremeno da je neSto Sto po sebi poseduje homogenost s mojim probavnim organima tako da mogu da je uiinim homogenom sa sobom.282
- zar ne nudi vulgarniju verziju samog procesa saznanja u kojem, kako on voli da istakne, objekt moZemo da shvatimo jedino ako isti vec ,,i,eli da bude shvaien s na5e strane". Ovu metaforu bi trebalo dovesti do kraja; standardna kritika voli da Hegelovu apsolutnu supstanciju-subjekt konstrui5e kao potpuno konstipovanu tako da zauvek zadrtava pojedeni sadri,aj. Ali, 5ta je s kretanjem u Hegelovim praZnjenjem, defekacijom? Nije Ii suprotnom smeru subjekt on{u Sto Hegel zove ,,apsolutno znanje" potpuno ispraLnjen, subjekt sveden na ulogu iistog posmatrada samorazvoja samog sadrZaja? ,,Stoga ono najbogatije jeste ono najkonkretnije i najsubjektivnije, a ono 5to se vraia u najjednostavniju dubinu je najmoinije i najobuhvatnije. Najvi5i, najizoitreniji wh je tista litnost koja, jedino blagodareii apsolutnoj dijalektici koja je njena priroda, isto tako sve obuhvata i drLi u sebi...D283 U ovom striktnom smislu, subjekt je ukinuta/odi6iena supstancija, supstancija svedena na prazninu Suplje forme negativnosti u odnosu sa sobom, isprainjene od sveg bogatstva ,,lidnosti" lakanovski gledano, kretanje od supstancije do subjekta je od S do 8, to jest, subjekt je precrtana supstancija. (Kada Adorno i Horkhajmer, u svojoj Dijalektici prosvetiteljstva izlaLu kritiiko zapaLanje da subjekt u interesu opstanka mora da Lrwuje svekoliki sadri,aj koji njegov opstanak dini wednim, onda oni samo tadno ponavljaju Hegelov stav). Isti potez Seling je nazvao kontrakcijom (opet, sa svim nedistim konotacijama izbacivanja izmeta iz tela): tako gledano, subjekt je kontraktovana supstanclja. Zar nas konadna pozicija subjekta u Hegelovom sistemu ne prinudava da preo282 283
408
Hegel, Lectures on the Philosophy of Religion, Vol. IIl, p. 127. Hegel, Nauka logike, III, str. 249-9.
(i po mnogima, najproblematiiniji) sluiaj kretanja u suprotnom smerlr imarmo na samom kraju Nauke logike, kada Ideja, po5to je posle pojrnovnog razvoja dovrSena i kada zatvara pun krug apsolut.e lcleje, ,,sar'u sebe slobodno otpuita" od prirode, koju odbac'jc, tera od sebc i na taj nadin je oslobada.28a Isti potez izvriava i sam Bog koji, pod pla5tom Flrista, tog ogranidenog smrtnika, ,,sebe slobodno otpu5ta" u vrerncnito p', stojanje. Isto vazi za ran.o moderno ili ,,romantidnu" umctrrost. Hegel obja5njava uspon slikanja ,,mrtve prirode" (ne sarn. pcjz;ti.tt, cveia, itd., nego i komada hrane i mrtvih zivotinja) u sveth,r iinjcnice da subjektivnost u razvoju umetnosti vise ne trazi vizuelnost kao osnovni medijum izraza, jer se akcent pomerio na poeziju i krenemo digestivnu metaforu? Vrhunski
muziku kao direktnije predstave unutrainjeg zivota subjekta. Spoljnji svet je, tako gledano, ,,osloboden" tereta ekspresivne subjektiv_ nosti i stide slobodu koja se na svojstven naiin moze potvrditi.28s J nadalje, kao 5to su istakli neki pronicljivi tumadi Hegela, sAmo ukidanje umetnosti u filozofskim naukama (u pojmovnom mi3lje_ nju), dinjenica da umetnost viie nije duzna da sluzi kao osnovni medijum izraza duha, oslobada je i omogutava joj autonomiju i sopstveni stav, kako to Hegel kaLe: ,daje nesputanu igru smelih li_ nija ruZnoie" nije li to sama definicija pravog rodenja modernc umetnosti, posto ona viSe nije podredena zadatku predstavlja'ja duhovne realnosti? Nadin na koji se ukidanje odnosi prema prevazilaZenju nijc nadin proste sukcesije ili spolja5nje suprotnosti - nije rei o ,,prvo jedi, a onda seri". Defekacija je imanentan zakljutak ukupnog pro cesa: bez njega bismo imali posla s ,,laznom beskonatnoiitr" bcskrajnog procesa ukidanja, procesa koji, po sebi, do svog hraja rlo, Ze da dode jedino kretanjem u suprotnom smerut: 284 Hegel, Nauka logike, III, str. 251; i Hegel, Enciklopcli.iLr.liktzo.fskilr zna nosli, str.l98. 28s G. V. F. Hegel, Estetika, tom I, prevod s nenratkog Nikola M. popovic, _ BIGZ, Beograd, 1986, str. 278-9.
409
Nasuprot onome Sto bismo inicijalno zamislili, ova dva procesa prevazllai.enja i ukidanja potpuno su medusobno zavisna. Imaju6i u vidu poslednji moment apsolutnog duha (filozofiju), odmah se name6e sinonim izmedu glagola auJheben i befreien (,,osloboditi"), kao i ablegen (,,odbaciti", ,,ukloniti", ,,staviti u stranu"). Spekulativno ukidanje, nikako strano procesu AuJhebunga, zaista je ispunje-
nje. Ukidanje je prevazila2enje prevazilalenja, rezultat rada AuJhebunga na sebi i kao takav on je preobraZaj. Ta transformacija je delo kretanja potiskivanja i otuvanja u odredenom momentu istorije, kao momentu apsolutnog znanja. Spekulativno ukidanje je apsolutno prevazilahenje, ako pod 'apsolutnim' mislimo na pomoi ili ukidanje koje oslobada od izvesne vrste vezanosti.286
Istinsko saznanje prema tome nije samo pojmovno ,,prisvajanje" objekta: proces prisvajanja se odvija samo dok znanje ne postane potpuno. Znak njegovog dow5enja je to Sto ono oslobada svoj objekt, napu5ta ga, odbacuje. To je razlog za5to i kako kretanje prevazilaienja mora da kulminira u gestu odnosa prevazilai.enja prema samom sebi. Dakle, 5ta iemo s oditim protivargumentom: da li je deo koji je ukinut, osloboden, ne sas\rim arbitraran, prolazan, aspekt objekta ono 5to pojmovno posredovanje/redukcija molc da dopusti da odbaci kao neSto po sebi bezvredno? Upravo to je iluzija koja se mora izbeii iz dva razloga: prvo, oslobodeni deo je, naprotiv, ako je dopu5tena upotreba digestivnih metafora, upravo kao odbadeni manure [dubrivo] duhovnog razvoja, osnova iz koje ie da nikne dalji razvoj. Prema tome, otpu5tanje prirode u nju samu znadi uspostavljanje prave osnove duha, koji moZe da se razije jedino iz prirode, kao njeno sopstveno samoprevazllatenje. Drugo (i osnovnije), ono Sto se u spekulativnom saznanju otpu5ta u svoje biie jeste sam objekt saznanja koji, poSto je istinski pojmljen (begrffin), viSe ne zavisi od aktivne intervencije subjekta, nego se razvija u skladu sa sopstvenim pojmovnim automatizmom, uz subjekta svedenog na pasivnog posmatrada koji, bez svog do286 Catherine Malabou, The Future of Hegel: Plasticity, Temporality and DiaIectic, trans. Lisabeth During, New York and London, Routledge, 2004, p. 156.
410
prinosa (Zutun), pubta stvar da iskaZe svoj potencijal i taj proces samo konstatuje. To je razlog za5to je hegelovsko saznanje u isti mah aktivno i pasivno, a oboje u smislu koji radikalno eliminise kantovski pojam saznanja kao jedinstva aktivnosti i pasivnosti. po Kantu, subjekt aktivno sintetizuje (prenosi jedinstvo na) saclrzaj (tulne raznowsnosti) kojom je pasivno aficiran. Kod Hegcla, na_ protiv, saznajni subjekt na nivou apsolutnog znanja drZi sc potpu_ no pasivno: on viSe ne interveniie na objektu, nego sarno prirti imanentno kretanje samodiferenciranja/samoodredenja sublekta ( ili, savremenijim jezikom izrai.eno, autopoetitko samoorganizovanje objekta). Subjekt, tako gledano, u svom najradikalnijem vidu, nijc agens pfocesai agens je samo sistem (znanja) koji se automertski oslobada, bez potrebe za spoljasnjim podsticajem ili motivacijom. Medutim, ta krajnja pasivnost u isti mah ukljuduje i najveiu aktivnost: ona nalai,e najveii napor subjekta ka ,,samobrisanju,' u po_ gledu svog posebnog sadrLaja, i kao agensa koji interveniie u .objekt, i u pogledu samopostavljanja kao neutralnog medijum;r, kao mesto samorazvoja sistema. Hegel time prevazilazi standard'i dualizam izmedu sistema i slobode, izmedu spinozistidkog pojma supstancijalnog Deus sive Natura, diji sam ja deo, uhvaien u njen determinizam, i fihteovskog pojma subjekta kao agensa suprotsta_ vljenog unutra5njoj gradi, u nastojanju da njome ovlada i prisvoji je: vrhovni moment slobode subjekta je da oslobodi svoj objekt, da ga ostavi slobodnog da se iskaZe: ,,Apsolutna sloboda Ideje"... [so_ stoji se u tome]... ,,da se... odludi da iz sebe slobodno otpusti moment svoje posebnosti".287 ,,Apsolutna sloboda,, ovde je doslovno u etimoloikom smislu absolvere - odreienja, oslobadanja. Seling je prvi kritikovao taj potez kao neopravdan: poito je Hegel clouisio krug logidkog samorazvoja pojma, svestan da se taj ukupa,r razvoj odvija u medijumu miSljenja, izvan realnog Zivota, morao je na neki naiin da napravi prelaz prema Zivotu; medutim, u njegovoj logici nema kategorija na osnovu kojih bi mogao da naiini iakav prelaz, Sto je razlog zaito je pribegao terminima kao Sto je ,,odlu_ 287
G. W. F. Hegel, Enciklopedijafilozofskih znanosti, str.
198.
4tt
ka" (Ideja ,,odluduje" da prirodu otpusti od sebe) Sto nisu kategorije logike, nego volje i prakse. Kritika gubi iz vida da je natin na koji din oslobadanja drugog potpuno imanentan dijalektidkom procesu, i da je njegov zakljudni moment, znak dovr5enja dijalektidkog kruga. Eto kako bi trebalo iitati Hegelov ,,treii silogizam filozofije", Duh-Logika-Priroda: polazna tadka spekulativnog kretanja iskazanog tim silogizmom je duhovna supstancija u koju je subjekt uronjen; potom, kroz naporan pojmovni rad, bogatstvo te supstancije se svodi na svoju osnovnu jednostavnu logidko/pojmovnu strukturu; kada je to dovrSeno, potpuno razvljena logidka Ideja moZe prirodu da otpusti od sebe. Dakle, da upotrebimo neukusnu metaforu, Hegel nije bio sublimisani govnojed, kao Sto bi da asociraju uobidajeni opisi dijalektidkog procesa. Matrica dijalektidkog procesa nije matrica defekacije-izbacivanja koju prati konzumacija (ponovno prisvajanje) nedega od izbadenog sadrLaja; ali, naprotiv, taj proces jeste proces prisvajanja praien manevrom izbacivanja [ekskrementacije], odbacivanja, ili oslobadanja, otpuStanja. To znadi da ne bi trebalo izjednadavati ospoljenje i otudenje: ospoljenje koje zakljuiuje dijalektidki krug nije otudenje, nego je vrhunska taika razotudenja: istinsko pomirenje s objektivnim sadrZajem ne postiZemo kada moramo da teZimo ovladavanju njime, nego kada moZemo da dopustimo vrhunski suvereni gest otpu5tanja sadrLaja od nas samih, dineii ga slobodnim. (To je razlog zaSto, kao Sto zapaZaju neki pronicljivi tumadi, daleko od potdinjavanja prirode doveku, Hegel otvara neodekivan prostor ekoloikoj svesti: za njega je tehnolo5ki pohod ka eksploataciji prirode jo5 uvek znak iovekove konainosti; u takvoj perspektivi priroda se shvata kao preteii spolja5nji objekt, suprotna sila kojom treba ovladati, dok filozof, sa stanovi5ta apsolutnog znanja, prirodu ne doZivljava kao preteie strano polje koje treba kontrolisati i ovladati, nego kao neSto Sto treba ostaviti da sledi svoj inherentan put.) To znadi da Hegelov subjekt-supstancija nema ni5ta zajednitko s nekakvim mega-subjektom koji kontroli5e dijalektidki proces 412
tako 5to povlaii konce: da budemo otvoreni, konce nc vute niko, niti odreduje proces Hegelov sistem je avion bez pilota. po tom pitanju Luj Altiser je greiio kada je Hegelovom subjekru_sr,rpstan_ ciji, kao,,teleoloskom" procesu-sa-subjektom suprotstavrja. rnaterijalistidko-dijalektiiki ,,proces bez subjekta,,. Ne samo iro je He_
gelov dijalektidki proces najradikalnij a verzlja,,procesa bez subjekta", u smislu aktera koji bi ga kontrolisao i usmeravao (biro cra je to Bog ili dovek, klasa ili kolektivni subjekt) nego uz to priz'.jemo da je Altiser u kasnijim radovima postao- svestan te dirje'ice. ono u pogledu tega je Altiser i dalje ostao u neznanju je ii.je'ica da Hegelov dijalektidki proces kao ,,proces bez subyetta;' (' sr.islu kontrolnog agensa) znati taino istu stvar sto i Hegelov.l osrovnil teza da ,,se apsolut mora shvatiti ne samo kao supitancija, nego i kao subjekt": pojava distog subjekta kao praznine striktan je korclat pojmu ,,sistema" kao samorazvoja samog objekta, bez ikakve potrebe za subjektivnim agensom da ga pokreie ili usmerava. Tako gledano, dini se da je kritidarima Hegelove prozdrljiv.sti potrebna odredena doza dobrog sredstva za prodiliavanje.
413
Slavoj ZiZek ISPITIVANJE REALNOG
AKADEMSKA KNJIGA
Novi Sad, Pa5iieva
6
Telefon: 02114724-924
e-mail: [email protected] Korektura
Mirjana fovanovii Korice
Srdan Mladenovii Kompjuterski slog
Mladen Mozetii, GRAFIdAR, Novi
Sad
Stampa
Budu6nost, Novi Sad 2008
ISBN 978-86-8661 r-l 1-6 CIP -
Kararorrsaquja y ny6rnxaquju
Eu6.nuorexa Marrrr{e cpncKe, Horu Caq
159.964.2:l
XIIXEK,
Cranoj
Ispitivanje realnog / Slavoj ZiZek ; priredili Reks Bader i Skot Stivens ; preveo s engleskog Milan Brdar. - Novi Sad : Akademska knjiga, 2008 (Novi Sad : BuduCnost). - 421 str. i 2l cm. - (Biblioteka Enuueneua) Prevod dela: Intenogating the real
-
/
Slavoj Zirek.
Registar.
ISBN 978-86-86611-11.6
a) flcuxoauarusa c0Btss.sR-tD
?2930663
I
Filozofija
- TinI
1.000,
-
Kratka biografija autorar str. 421.
