Magazin "Mason" br. 7

Broj 7. / Privatno elektronsko elektronsko izdanje. Svi tekstovi su vlasništvo autora. Jesenji Ekvinocij / 2015.e.v.

Slobono ziarstvo koristi mnoštvo simbola za prenos svojih znanja.  Zapravo simboli nisu samo geometrijska tela ili figure, ved je sam simbolizam prevashono zasnovan na bazičnim alatima i saržajima graiteljstva. Alati, oruđa, materijali, elovi kuda i zgraa, sve ima svoj simboličan i "skriveni" smisao koji ima preneseno značenje.... čak i kaa "paa kiša" to ima neko značenje za Masone. To što je u masonskim hramovima po popločan crnim i belim poljima, što postoje va ili tri stuba, položaj i razmeštaj nameštaja u loži, raspore svetala i  prozora, oznake na plafonu, iz svega Masoni uče. Šta uče? To ved ima  široki ijapazon razmatranja, u prvom momentu prilikom same inicijacije u neki stepen, bivaju prenešena izvesna osnovna tumačenja o svakom alatu, kretanju, da bi potom postalo jasno da svako za sebe treba da shvati da su ti alati i saržaji svega što se nalazi u Hramu u stvari saržaji vlastitog Bida, jer - Hram i Loža jesu Čovek. Taa se

svako o nas suočava sa izazovom a razmišlja o tome, šta pet glavnih "Oficira" ("Časnika") prestavljaju u Čoveku... recimo Stareši na je Inteligencija i Volja, Sekretar je pamdenje, Besenik je shvatanje i tumačenje, Prvi i Drugi nazornik su elatne sposobnosti it. Time čovek postaje svesniji sebe... jer svakom "oficiru" je oeljen i "alat" kojim se On/a koristi. Uglomer, libela, šestar, visak, čekid... sve je to u Čoveku... muškarcu i ženi, bez razlike. Kako se novoprimljeni Mason upuduje osnovna stvar koja je saopštena jeste: "Spoznaj Sebe".... i tako Čovek krede na svoj Put Samospoznaje. Put samospoznaje se odvija unutar Hrama, a to znači a je to

spoznavanje vlastitih osobenosti. Kakva je moja priroa? Šta me sačinjava? Kako to utiče na mene? Kako ja vlaam svojom priroom? Šta me oređuje? Kako oživljavam sebe i ntrospekcijom? Kako me vie rugi? Šta mi je privlačno, a šta obojno? Koje su moje težnje? Koje su moje voilje, ieje, namere? Kakav je moj Život? Koji je smisao mog  Života? ... i na svako sv ako pitanje ogovor se može razmatrati r azmatrati u kontekstu nekog simbola, alata ili saržaja u Hramu. Do uše za neke to ništa posebno i nije bitno jer su ošli u ruštvo obrih ljui, na obrom glasu (na "položaju", sa obranim imetkom i sl.), a samim tim analiza nije neophona te naše ruštvance ("klub") može još jenom a napravi slavlje povoom toga. Elem,... iudi Putem samospoznaje, hoa se po čuvenom "šahovskom"  polju crnih i belih kvarata. Svako za sebe razmatra št a to znači... kaa

loša... zapravo to je kao lek, nekima on eluje u cilju ozravljenja, a nekima je poput otrova. Neka naša ela izgleaju "obra", ali za koga... upravo ta ela nekima ne onose obro. Šta  je ispravno? U stvari, koje je ispravno "tumačenje" simbola? To je teško i praktično nemogude oreiti, jer ljui su koliko univerzalno saržajem slični ili ientični, toliko su i različiti u m noštvu svojih iniviualnosti. Šta je ispravno, ujeno poseda na to šta je "regularno"? Orenice  postavljaju ljudi, spram svojih shvatanja i razumevanja sebe i ovog

sveta, spram moralnih, ruštvenih, intelektualnih, osedajnih i rugih normi i modela koje su usvojili da smatraju - ispravnim. A u tome opet vidimo da ako neko svoju ruštvenu zajenicu smatra "belom", ona

 polja oko njega su, gle, "crna". Ako neko pojmi a s u njegovi životni stavovi ispravni, oko njega su - "crni", ovo je čuesno oslikano u ljudskoj prirodi, a prosto je fatalno kako ljudi zaista deluju i ponašaju se na ovaj način. Razmotrimo potom a "bela" polja mogu  prestavljati sve ono šta želimo obro sebi i rugima, ok "crna" polja  prestavljaju strahove i sve ono šta ne želimo nikome. Jeno je  zaovoljenje srede, zravlja, svih užitaka, voedi o specifičnog  zadovoljstva, koje su stari Grci nazivali "Eros", dok strahovi od bolesti,

smrti, nemaštine i neada imaju svoju orenicu nazivanu "Tanatos". Ljui se generalno ponašaju shono sa ova va principa. Eros je že lja za sticanjem bogatstva, imanja, zdravlja, raznolikih zadovoljstava, a sve

 što stoji na putu tim ostvarenjima jesu strahovi... Tanatos, kao strah o smrti, kojem voe bolest, starost, nemaština, nesrede. Ova va principa se stalno preplidu. Ljui teže Erosu, jer stalno žele a "pobegnu"  od Tanatosa. Hoati samo po "belim" poljima u životu iziskuje veliku veštinu, znanje, sposobnosti i koncentraciju. No, a li je to mogude... bolest je uvek prisutna oko nas, manje ili vede pošasti nas stalno snalaze, od kijavice do ozbiljnijih boljki,... a ozbiljnije nas stavljaju na

korak bliže Smrti... o koje se ljui plaše i strepe. Nemaština (proistekla iz raznih okolnosti unutrašnjih i sp oljašnjih životnih okolnosti) smanjuje mogudnost oržavanja zravog životnog stanara... i eto nas na korak od bolesti, propaanja... i bliže smrti. Neznanje, koje je  proisteklo iz ličnih oabira i spoljnih uticaja (kao i za sve ostalo)  prouzrokuje a se ne može ostvariti sticanje velikog imanja, bogatstva, te opet voi ka siromaštvu-bolesti-smrti... i tako u krug... a ljudi silno  žele Zaovoljstvo i Sredu... pa makar kroz Lutriju, Bingo i slične "mamipare" kroz koje tuđ strah tj. Tanatos, želimo a okrenemo a bue naš "Eros".

hodamo,... nekada definitivno stajemo na bela, a nekada i na crna

 polja. Šta to znači? Tumačenja su razna. Neki kažu a je sve što je "belo" zapravo dobro, svetlo, pozitivno, a sve što je "crno" loše, zlo, izopačeno, kvarno i pogrešno. Neki to poimaju kao aktivno i pasivno, kao obra ili loša ela ili emocije, i za čuo nekaa može a se korakne i nagazi ta čuesna linija koja spaja crno i belo polje na pou Masonskog hrama. Šta to znači? Da li su neka ela ujeno i obra i

I tako... učedi iz posebnih okolnosti masonskog života možemo a  pojmimo da je izvesno da se kredemo ka Večnom Istoku. Takva je

 priroa stvari, a a su saržaji našeg Bida zanimljivi zanimljivi za razmatranje i a imamo mogudnosti a se ka tom Istoku kredemo ostojanstvenim koracima, uz poštovanje, toleranciju i razumevanje, a i rugi ljui ovim svetom hodaju, kao i mi, tim crnim i belim poljima.

Mislio sam, ono prošlog puta, a sam uglavnom obuhvatio barem skicu glavnih ieja o kojima smo nas vojica razmišljali u prijatnim časovima tokom kojih smo se prepuštali konverzaciji na r azličite slobonoziarske i ruge teme. To je tačno ako sam želeo a prikažem tok naših razgovora, ali oni su dobil i neočekivanu razrau, samo nekoliko ana posle objavljivanja, ko zna kakvim zakučastim putevima, srede ili subine, teško je redi orejeno. akle... seeo sam jene večeri u prisustvu Sestara i Brade iz nekoliko različitih objeijencija i tu su se voili opušteni razgovori posle uspešno obavljenog raa. Seeo sam i uživao, pomalo još po utiscima, svežim i inspirativnim, a ona sam uhvatio sebe kako sa sve vedom pažnjom slušam Sestre o mene, koje koje su nešto iskutovale o omiljenoj omiljenoj masonskoj temi-medjusobnom prepoznavanju Loža na mejunaronom planu, regularnosti, priznavanju, ko je ko u ovom svetu, i sve tome slično. Jena o njih, vrlo uzbujena i ubejena u ono što govori, tumačila je kako je neobično bitno a pri ovakvim vrstama kontakata oprez nika nije suvišan i na omet, jer je pitanje osobito važno, a mogude klizavo pa tome ona sleuje teško uhvatljiv ogovor, i a neogovorni kontakti sa Ložama koje nisu regularne, priznate, propisne, i slično, može a povuče teške posleice i po onoga pojeinca koji je bio neoprezan a previše otvoren, i po Ložu u kojoj se on nalazi. „Jer“ govorila je ona „ ako se tako upleteš u nešto što je nezakonito, ona za čas može a nam se povuče priznanje koje je tako teško stečeno, i za čas se naješ po verim nebom...“ i sa, ono što je meni bilo jako važno, kaže „.. jer mi tu uopšte nismo nešto naročito bitni, kao pojeinci. Ono što je važno, jeste Re koji treba a opstane. On je tu bio pre nas, i ostade posle nas.. mi tu nismo bitni, mi smo samo mali delovi jednog velikog organizma u kome

smo privremeno, lako zamenljivi, neprimetni... Re je ono što traje, mi smo kratkog veka...“ i još ponešto posle ovoga, ali ovo je bilo onako krucijalno, barem meni.

U prošlom broju „Masona“ napisao sam jean kratak članak koji je bio plod diskusije, od nekoliko dana, sa jednim bratom iz druge objeijencije. a saa ne ponavljam o čemu se radi-zamolidu ljubazno

nove čitaoce a potraže isti taj naslov u proteklom broju našeg malog

Ne bih saa a ulazim u složenu i mnogima omiljenu temu regularnost i, valinosti, zakonitosti raa Loža i objeijencija -maa nije isključeno a i ona obije svoj neočekivani nastavak tokom nekog o narenih ana. Ono što mi je zaparalo uho bilo je tako fatalističko svojenje nas pojeinaca na, kako bih rekao, male, bezlič ne, bezimene i bezprezimene delove jedne- meni, na taj način, isto tako bezimene i bezprezimene vanvremenske mašine kojoj smo pripali pukom sredom i nikaa ovoljni izraženom zahvalnošdu. Bilo je, kao što sam gore pomenuo, lepo i opušteno veče, pa nisam mogao a se upuštam u ozbiljnu priču, nisam nekako ni želeo, a i Sestre su brzo skakale sa teme na temu, tako a su i one za trenutak i misaono i osedajno bile ved na nekom rugom terenu. Ove rečenice, mejutim, nikako mi nisu izbijale iz glave i njima sam s e

mada iz jedne druge objedijencije, nas dvojica se nekako uvek nadjemo negde na sredini.

Moj ulazak u slobonoziarsku Ložu u velikoj meri bio je orejen iejom a su ziari kojima du pri stupiti Slobodni. Ako su slobodni, rezonovao sam, ona to znači a su to ljui koji imaju svoje mesto po suncem kao potpune individue, sa svim pravima, slobodama, i

obavezama koje iz takvog položaja i stava mogu a proisteknu. Biti eo  jene priče koja se  naziva slobodnom podrazumevalo mi je da ona garantuje najviše vrline samim svojim postojanjem, i a je to uopšte neupitna činjenica. a du u takvoj sreini biti priman i uvažavan kao osoba sa imenom i prezimenom, i a de se o meni kao takvom voiti računa, isto mi je bilo jasno očekivanje i o njega nisam ostupio nikaa. Imao sam, naravno, sredu a se i najem u takvoj sreini, a toplo se naam a de jenog ana ono što sam raio sa Sestrama i Bradom biti korak koji je ostavio takvu sredinu u nasledje onima koji dolaze u

To je ono što bih, kao suštinsku stvar, morao a oam protekom nastavku.

Jenostavna činjenica a su žene postale neovojivi eo Masonerije je ogroman evolutivni korak napre. Ona je označila kvalitativno novi korak u razvoju zanata, i sreda je a je t o tako bilo, jeste, i a traje. To, izglea, mejutim, ne znači a je loža, ženska ili mešovita, sama po sebi lišena konzervativnih stavova zato što je konstituisana kao takva. Sam materijal kojim je granja postavljena, i koji čini njenu osnovu, tek  je začetak složenog toka okolnosti koji se nepreviljivo zaplidu u buudnosti. Svako mora a se razvija najpre na ličnom planu, a bi mogao a nosi teret sloboe na svojim pledima. O sloboe se, kao što je neko lepo pisao, može i bežati. Sloboa, kao što je pisao još i neko rugi, nije nikome data-samo je zadata, pa se mora osvajati stalno i iznova.

sleedim anima. Sloboa kojoj težim porazumeva a ona bue potpuna i neuslovljena. Nisam očekivao, iskreno rečeno, a postoje i vijenja kako je Re masonski Red- sam po sebi institucija koja stoji nekako iznad pojedinaca koji je čine, a je nekakav na -organizam kome treba da se podredimo

zato što se to tako smatra, traži, i očekuje. olazim iz liberalne opcije, kao što se ved a zaključiti, i ovakvo vijenje u samoj srži meni eluje kao veoma konzervativno, najblaže rečeno. Ono je veoma neočekivano, i što  je još neočekivanije, ošlo je o Sestara. Sestara. Sa strane žena.

Zašto me je to tako iznenailo? Moj rezon je bio a su Sestre postale eo Masonstva posle jenog perioa razvitka našeg plemenitog Rea i borbe

Ne mogu dozvoliti da budem bezimeni deo neke celovitosti, bezimeni deo bilo koje celovitosti, osobito ako ona nosi slobou ved u svome nazivu. To nije stav koji bismo nazvali egoizmom-to je ostvarenje imanetnog stanja koje je u svakom pojedincu, po mom vidjenju stvari.

a ne olutam opet levo ili esno o onoga što sam namislio a kažem širedi ovu ieju o sloboi ka jenom opštijem planu, viim a je borba za ovu vrlinu stalna. Jena slobonoziarska Loža može sebe nazivati liberalnom, ali takva može istinski biti samo ako u potpunosti poštuje individualnost svakog ko je u njoj bez obzira na stepen i kvalitet. Naravno, mesto svakog ponaosob je regulisano Obredom, pa se prava i

izraz ogorčenog protivljenja čitave jene konzervativne struje unutar Slobonog Ziarstva, koja i anas o ovome ima negativno mišljenje. Nekako sam očekivao, stoga, a de prisustvo Sestara u Ložama garantovati njihovu-ložinsku - slobooumnost i liberalnost, bilo a je reč o ženskim ili mešovitim Objeijencijama.

obaveze Učenika i Majstora razlikuju, ali to ne isključuje potpuno i bespogovorno poštovanje svakog Učenika kao ljuskog bida. Ni Učenik ni Majstor ne mogu biti posmatrani kao elidi nekakvog metaorganizma. Svako je ragocen bezuslovno. Olazak svake Sestre ili Brata iz Lože je nenaoknaiv gubitak. Svi smo mi eo neprekinog lanca koji se proteže kroz sva vremena, i svaka prekinuta karika u tom lancu ne može se iznova autentično skovati i veštački postaviti na prejašnje mesto.

Na moje veliko zaprepašdenje, posle ove večeri, shvatio sam a i Sestre mogu a buu konzervativne, isto kao i muškarci u Ložama i Objeijencijama koje ih isključuju same po sebi.

Po mome mišljenju, ako je neko baš i kontaktirao nekoga iz neke nepriznate, ili tome slično, objeijencije, ili učinio neki sličan „prekršaj“, ne znači a treba skočiti svom silom i kazniti ga ili je, pa još i za primer

a se vratim na protekli članak -pisao sam o razgovorima sa Bratom iz  jene ruge objeijencije, tokom kojih smo razmišljali o tome kako je uvojenje žena u masonstvo bilo korak napre, liberalizacija, otvaranje, napreak tokom vremena, akle, evolutivni pomak koji sveoči o razvoju stvari. Mi smo to postavili kao jenu široku priču, potpuno zanemarujudi  jenostavnu činjenicu, a liberalni ili konzervativni nis u polovi ljuskog roa, nego isključivo i samo pojeinci, žene ili muškarci.

rugačije.

povodom njihovog iniciranja unutar istog, posle dogadjaja koji su bili

drugima. Istinski autoritet se pokazuje i dokazuje, mislim, potpuno

Žene ili muškarci mogu biti konzervativni.

Da ne pominjemo ono , o kamenu kojeg su zidari odbacili, a koji je postao kamen o ugla. Hodemo li a kaznimo -odbacimo nekoga od nas zato što je nešto „pogrešio“? Obijamo, obacujemo neku Ložu samo

zato što je obila Svetlo, a time i okumente, o neke Velike Lože sa kojima nemamo prepoznavanje u formalnom smislu? a nedemo na taj način a previimo ragoceni ugaoni kamen?

Loža... samo a razmotrim mogudnost a postoji i još neki rugi oblik zajeničkog života i osim toga. Moža malo manje formalan, ali ne manje suštinski. Moža je to kao ieja previše, kako bih rekao, čak i revolucionarno. Ali ja dolaziim iz liberalne opcije, pa volim da razmislim i raznim

mogudnostima. Uostalom, promene se ešavaju stalno i svua. Te promene možemo a negiramo, možemo a ih sleimo, a možemo biti i oni koji te promene

Ono što sam hteo a kažem, bar u jenom elu, je a u toj evoluciji moramo biti svesni eo, a to znač i da imamo prostorne i vremenske koorinate samih sebe, što se na najjenostavniji način prestavlja imenom i prezimenom. a buemo jeinstveni, svako za sebe, i u Loži, i van nje, i da nas po tome pamte i prepoznaju. Da ne damo da masonski Red postane bit niji o nas samih (što nas, naravno, ne oslobaja obaveze

a u njegov razvoj i napreak uložimo koliko go možemo energije i elana).

iniciraju i vode.

Uvek sam zamišljao a jean Re, koji ima Slobou u samom svom naslovu, treba upravo da bude inicijator promena. One ponekad porazumevaju i raikalne sukobe sa traicijom, ali istorija čovečans tva

protiv toga ne govori ništa, suštinski. E sa, kaa sam ove ieje ispisao i kaa ih je pročitao ovaj moj mili Brat iz ruge objeijencije, pita me, a šta si hteo ustvari a kažeš? a je evolucija spora, pa da povremeno moramo da budemo revolucionarni, kako bismo sustigli ovaj zahuktali tempo sveta? To je sad pitanje na koje ne mogu da dam odgovor u ovom trenutku. Ako

eliminišemo smrknute teoretičare zavere koji su obično slabo upudeni u fakte, ili bar mnogo slabije nego što sebi vole a prestave, mason stvo i revolucije nisu baš previše sroni pojmovi. Evolucija je ono što je bliže teoriji i praksi Rea, ako je pobliže osmotirmo i pogleamo u same reči.

Osobito, ako smo liberalni, a buemo oni koji de inicirati promene. Sestre i Brada, zajeno, naravno. Liberalni naspram konzervativnih, ali kao pojeinci koji imaju svoj sopstveni stav, ličnost, mesto po sunc em. Kao oni koji su svesni a prošlost, koliko go bila progresivna u nekom aktuelnom trenutku, nije sve rešila za sva vremena, i a se gotovi odgovori ne podrazumevaju.

To de redi, svako mora a preuzme ogovornost, a ona a se borimo kao Brada, ne strepedi o promene, koja je ionako neminovna. Pitanje je samo a li demo umeti a je pr evoimo. E sad, ako ova potraga za promenom po neki put dovede i do revolucije umesto evolucije, nedemo bežati ni o toga... T. Qadosh

"Jevanđelje po Jovanu  je četvrta knjiga Novog zaveta, napisano oko 100. godine. Prema  predanju, napisao ga je apostol Jovan, jedan od  prvih Hristovih učenika. Prema vremenu pisanja to je poslednje

 Jevanđelje i različito o prethona tri. ok su  jevanđelja po Mateju, Marku i Luki sinoptička  jevanđelja, u ovom jevanđelju istorijske činjenice su pomešane sa bogoslovskim izlaganjima.

Dok prethodna tri  Jevanđelja govore uglavnom o Hristovim propovedima u Galileji,

otle se ovo jevanđelje bavi više propoveima u  Judeji, ali naglasak je na duhovnoj st rani Hristovog

života. Sveto Jevanđelje po Jovanu  jednom tredinom je posvedeno poslenjim satima života Isusa Hristosa, tačnije, govori o 44 poslenja sata.  Za razliku o ostalih, a naročito Sve tog  Jevanđelja po Luki, ne sarži ni jenu priču, ali ima

Izraela ". A Isus nije nimalo odbijao od sebe otvoreno mu pripisivane I.

osobine koje su ga uzizale izna smrtnika. Na svakom koraku naglašava svoje Božije sinovstvo i ne ostavlja nikakve sumnje u pogleu toga ko ga  je i rai čega poslao na zemlju.

Jevanđelja Marka, Mateja i Luke, Luke, pokazuju sličnosti i analogije u prikazivanju ogađaja i oređivanju Isusovog lika. Omah se primeduje a su sličnih gleišta. Ovo se efiniše terminom "sinoptička  jevanđelja", a njihovi autori su time nazvani "sinoptici". Reč iz grčkog  jezika, "sinopsis" znači znači "zajenički pogle", "zajeničko gleanje".

Autor četvrtog jevanđelja - "Jovan" - ne pokazuje interes za istorijske činjenice. Njegova stalna težnja je a okaže božanstvo Isusa, odbrani ove svoje vizije od rovarenja nevernih i malovernih i izrazi radost

Podudarnosti ima raznih. Zna se da one ni najmanje ne

sveoče o tome a su ovo izjave veroostojnih sveoka koji su nezavisno  jean o rugog poznavali Isusovu priču i život. Utvrđeno je a su Matej i Luka naveliko "poza jmljivali" o Marka. Postoje sličnosti koje ne predstavljaju nikakav dokaz istine. Matej i Luka su parafrazirali Marka,

zavisno o svojih potreba. Kao rezultat toga u njihovim jevanđeljima, osim analogija, postoje ozbiljne nepouarnosti i protivrečnosti, tvrdnje koje se ne mogu međusobno složiti.

što Bog posrestvom svoga Sina poklanja čovečanstvu večni život. Zato Jovanov Isus nema ničega zajeničkog sa isto rijom - a to je misterija koja de se razotkriti. U njegovoj interpretaciji Isusov lik je više bestelesan, pojava sakrivena iza tajanstvene mistike.

Autor je očito poznavao i opisao liturgijskog - "ritualnog" Isusa, premet "hrišdanskog" kulta. U ovim elovima božanske biografije nema nikakvog oraza stvarnosti što je uka zivanje o mističnoj pojavi koja  je više oraz teoloških razmatranja nego rezultat razumnog onosa prema činjenicama. Jovanov Hrist je metafizička tvorevina, koja je produkt filozofskih verovanja svog doba, a ne galilejski prorok koji vodi

Izučavajudi Jevanđelja uviđa se kontrast koji postoji između ova tri jevanđelja i jevanđelja Jovana, koje se potpuno razlikuje o njih, kako u onosu na Isusov lik, tako i na njegovo životno poslanje.

naro i pomaže mu. U osnovi Jovanovog opisa treba tražiti ne toliko istorijske ogađaje koliko shvatanje prvobitne hrišdanske zajenice gnostičke zajenice.

Sinoptici tvrde da je Isusovo delovanje u javnosti trajalo samo

Ovaj nerealni i neistorijski Isus naravno je u Jovanovoj viziji lik

goinu ana, a iz Jovanove priče se zaključuje a je Isus svoju učiteljsku misiju vršio tri goine. Sinoptici smatraju a je Isus elovao pretežno u Galileji i Pereji, a u Judeju i Jerusalim da je do šao samo jenom. Bilo je to njegovo poslenje putovanje koje se završilo raspedem. Nasuprot tome, u Jovanovom jevanđelju Isus putuje tamo i naza između Galileje i Jerusalima. U svijesti hrišdana ved u ono vreme vlaao je ha os.

skroz imaginaran. Svaka reč koju izgovara je svečana, puna uhovnog ostojanstva, s tajanstvenim značenjem i s tonom neopozivog proročanstva. To je lik zasnovan na životnoj priči jeino zbog toga a se kroz njegova usta proslede o ređene teološke oktrine. Ovaj "Isus" je proukt mističkih maštanja vernika koji su "Isusa" obožavali (a oni nisu obožavali "čoveka" Sina Božijeg, ved ono što je "Sin Božiji" u njima samima - Svetlost Sunca). Zato, ka govori o sebi, izražava se u metaforama, koje mistički zvuče. Celo Jevanđelje je mistični spis.

Nepodudarnosti padaju u oči po hronologiji ogađaja. Prema Jovanu Isus isteruje trgovce iz hrama na samom početku svojeg učiteljskog elovanja, ok se ko sinoptika to ešava na kraju njegove karijere, nekoliko ana pre njegove smrti. Za hrišdansku oktrinu veoma bitna priča o Tajnoj večeri nema utvrđenog atuma: ko sinoptika ona se smešta na praznik Pashe, a ko Jovana uoči tog praznika. U Jovanovom  jevanđelju susredemo sasvim rugačijeg Isusa, koji nema ništa zajeničkog s Isusom sinoptika. Razlike su toliko rastične, a se možemo zapitati ko, ustvari, govori istinu?

Isus sinoptičkih jevanđelja je lik iz običnog života, sa svim osobinama čoveka o krvi i mesa. Retko, a poneka i nerao govori o samom sebi i nika kategorički ne kaže a li je on Mesija. U tom pogleu  je toliko suzržljiv i tajanstven a je učenicima koji su bili ubeđeni a je on Božiji Sin, nareio a dute. Isus u jevanđelju po Jovanu je potpuno rugačiji. Jovan Krstitelj je priznao u njemu Božijeg Sina kojem nije ostojan razvezati remen na sandalama. Kada je primetio a stiže, rekao je: "Evo ga Jagnje

Četvrto jevanđelje prepuno je samooređivanja - "Ja sam svetlo sveta", "ja sam vrata ovcama", "ja sam dobri pastir", "ja sam prava loza", "ja nisam o ovoga sveta", "ja sam početak" i sl. Nemogude je pretpostaviti a je jenostavni tesar iz nekakvog galilejskog graida,  jakim vezama spojen sa samorodnom imaginacijom svoga naroda, ovako mogao slaviti samoga sebe - pre ili kasnije bio bi kamenovan zbog jeresi. Ove izjave jednostavno su stavljene "I susu" u usta, a ga okruže oreolom božanstva. U četvrtom jevanđelju postoji čak 120 eklarativnih fraza - a

broj 120 je vrlo bitan, gotovo suštinski za lik i elovanje uha koji je emaniran u Liku "Isusa".

Epizoe iz Isusovog života, ko sinoptika tretir ane kao stvarne i vrene, koje koje prestavljaju kolekciju kolekciju navonih istorijskih činjenica, u Jovanovom jevanđelju imaju potpuno rugačiju ulogu. One su samo pologa za izražavanje oređene teološke oktrine ili moralne maksime sredstvo kojim se prikazuje cilj. Taj cilj je spoznaja Duha i Boga kojeg taj

uh oličuje - taj "Sin božiji" je emanacija Boga u čoveku. Izglea a je

to uvek u rečenicama punih nakidenih metafora i samo o velikim konačnim istinama. Jovan hode a nas uveri u Isusovo božanstvo, lišava Isusa zemaljskih osobina i stilizuje ih na uzvišen način. Zato je Isus više simbol teoloških koncepcija, a ne čove k od krvi i mesa, kakav je Isus sinoptika.

U ovom kontekstu i čua poprimaju potpuno rugačije simbolično značenje. Jovan vii u njima samo manifestaciju božanstva, okaz a je Isus Božiji Sin. Jovana samo ona ona čua interesuju koja koja odgovaraju njegovim doktrinalnim pretpostavkama. Slepac o rođenja, kojeg je Isus ozravio, ovako kaže Jevrejima: "Ka on ne bi bio o Boga, ne bi mogao ništa učiniti". Sa ruge strane Jovan je u poređenju sa sinopticima veoma uzržljiv u nabrajanju čua. Ima ih samo osam, o kojih su va hoanje po voi i hranjenje pet hiljaa ljui, poznati takođe i sinopticima, a šest čua prestavlja lični Jovanov "oprinos" Isusovoj "biografiji". Između ovih šest čua najtipičnija za Jovana su va: Kana Galilejska i vaskrsenje vaskrsenje Lazara. Lazara. I ko sinoptičara Isus vaskrsava mrtve. Luka javlja o vaskrsenju mlaida iz Naima, sina uovice, a trojica njih pričaju kako je Isus vaskrsao derku princa, onosno pretpostavljenog sinagoge, Jaira. Upaljivo je to što u svim trima jevanđeljima Isus kaže a  je umrla evojčica, neg o spava". Ova čuesa ešavaju se nekako na "ni je priroan i običan način, bez nekih ubljih potresa. Uskrsavanje Lazara Jovan inscenira na veoma ramatičan način. Iz čitavog ogađaja izbija neka onostrana strahota, a onaj koji vaskrsava se pokazuje obaren kosmičkom silom. Jer sve što se ešava tog nezaboravnog dana u Betaniji Betaniji je izuzetno - nadilazi ljudski razum.

Lazarov leš koji leži četiri ana u grobnici, sestre koje na njim plaču, Isus koji zove gromkim glasom: "Lazare, izađi iz gr oba!" i najzad uskrsnuli čovek iz mrtvih pojavljuje se iz mraka pedine čitav u lanenim zavojima i s glavom zamotanom maramom. Mora se priznati da je Jovan ovakvim ramatičnim opisom zaista postigao svoj cilj - naveo je dokaz koji intenziivno deluje na imag inaciju a je Isus Božiji Sin. Jer samo neko ko

poseuje atribute božanstva, mogao je učiniti takvo čuo. Sama činjenica a vest o Lazarovom vaskrsenju nije ošla o ostalih jevanđelista, a mu uopšte niko sem Jovana nije posvetio ni Jevanđelje Jovana nije istorijska relacija, nego slobona grupa alegorijskih priča završenih poentom (i to kakvom!); kao celina - teološka rasprava u ramatičnoj formi priče o životu, mučenja i smrti Isusa Hrista.

opaske, valjda je dovoljan dokaz da ovde nemamo posla s istinitim ogađajem, nego s očiglenom izmišljotinom - ali izmišljotinom koja kao

i rugi elovi "priče" imaju svoj specifičan uhovni smisao. Postoje čak izvesne inicije koje nas voe izvoru ovog irljivog oživljaja. Luka, autor ljupke scene Isusove posete Marti i Mariji, ne zna da su sestre imale brata Lazara. Pojavljuje se i neki Lazar na drugom mestu u njegovu

Jovan ima ličan, poseban pogle na čua koja je Isus činio. Ko sinoptika, Isus je jenostavno obroduan učitelj, lekar i čuotvorac koji leči isključivo zbog ljuskog osedanja milosrđa i ljubavi prema bližnjima. On je smešten u živote i običaje svog naroa, tipični jevrejski prorok kojih je taa poosta kružio po graovima i graidima Galileje i

 jevanđelju, ali je on prosjak i učesnik sasvim ruge priče, čovek koji koji nema ništa zajeničko s vaskrslim La zarom. Sigurno je da da sve ovo nema veze veze s

Judeje - prorok kakvih je bilo podosta u ona vremena.

Čuo u Kani Galilejskoj, iako iz temelja različito u svojoj atmosferi, ipak ima s Lazarovim vaskrsnudem zajeničko to a je takođ e

U Jovanovom jevanđelju Isus je rugačiji. On je slojevit lik,

istorijom, nego s jednim od brojnih mitova koji su se stvarali oko Isusovog lika.

častili vinom i morali su biti obrano veseli. omadin kaže mlaoženji: "Svako najpre iznosi dobro vino, a kad se ljudi ponapiju, slabije. Ti si

čuvao obro vino o saa". Svaba u Kani, u kojoj je učestvovala i Isusova majka, koja se retko pojavljuje u jevanđeljima, ima u ovom  jevanđelju sasvim stilizovan i u svečanom tonu upaljivo rugačiji

Nauka o logosu bila je tamo uvek aktuelna i prisutna. Heraklit  je kako se smatra i jedan od stvaraoca dijalektike. Osnova njegove filozofije je misao da se svet nalazi u stanju neprekidnog stvaranja i

uništavanja, a sve teče i poleže promeni, a je u borbi suprotnosti

akcenat.

izvor razvoja i napretka. Ukoliko se svemir ostvaruje u vatri borbe i suprotnosti, to ne zna či a njime vlaa haos. Jer ovaj iskonski ijalektički

Mora se shvatiti a je sve kompozicije "priča" Jovan uraio zbog izvesnih i efinitivno oređenih oktrinarnih razloga - pokazujudi Isusa koji učestvuje čak i u tipičnom naronom svabenom običaju, želeo  je naglasiti njegovu ljudsku, ovozemaljsku prirodu - koja se venča va sa božanskom. Nema sumnje - što su okazali mnogi istraživači i naučnici a je to venčanje bilo venčanje "Isusa" i "Marije" - a da je celokupna slika "samo" prikaz čuvene i mistične formule Alhemijskog venčanja

proces ovija se po oređenim pravilima imanentne pravilnosti koju je Heraklit nazvao "logos". On uči a se sve u kosmosu ešava saglasno s logosom, a je logos inteligentan, večit, suveren, nezavisan od "bogova", princip svega - opšti razum.

"Kristijana Rozenkrojca". II. Da bi shvatili pojavu "logosa" u hrišdanskoj teologiji, treba obratiti pažnju na okruženje u kojoj je nastalo četvrto jevanđelje. Naučnici se slažu u tome a je njegova kolevka Efes, gra koji je pore Antiohije i Aleksanrije vršio ogromnu ulogu u intelektualnom živ otu Rimske Imperije. U Efesu se roio i živeo živeo grčki filozof Heraklit (oko (oko 540 475. g. p. n. e.), koji je koncipirao i definisao pojam - "logos".

Pojam logosa logosa postoji i kod Platona Platona i Aristotela, ali manje

preciziran i manje razvijen. Tek se neoplatonisti vežu uz Heraklitovu koncepciju, a stoici su preuzeli njegovu ieju logosa ientifikujudi ga sa panteističkom ušom sveta. Pojam logosa bio je u helenizmu opštepoznat u sferama obrazovanih ljui Efesa. Helenističkom filozofijom bio je prožet i autor četvrtog jevanđelja i poslužio se njenom terminologijom a bi pomodu nje proro u umove grčke inteligencije i učinio joj razumljivom ieju božanstva koje je zaogrnuo u lik i "elo" kao životnu priču Isusa Hr ista. Poistovedivanje Isusa s logosom Jovan je izveo i zbog irektnijih i svojstvenih uticaja brojnih naučnih raova Filona iz Aleksandrije, jednog od naj vedih jevrejskih mislilaca. Filon je orastao u

helenističkoj kulturi. Čitav život je posvetio stuiranju grčke filozofije, a bio je poznat ne samo kao pisac nego i kao istaknuti ruštveni ranik. Naročito je napaao bogove kako ih je Homer opisivao; zamer ao im je da  je njihovo ponašanje u onosu na čovjeka niz sramotnih prekršaja moralnih principa, kao što su krađe, zavođenje, brakolomstva ili izaje; kao posleica takvog razmišljanja nastala je potreba za alternativom ili odbaciti

Homera

kao

izvor

pravih

informacija

o

bogovima

rezonovanja. U četvrtom jevanđelju olazi o potpune ientifikacije logosa s Isusom Hristom kao inkarnacijom Boga. Ono što ko Filona ima odlike izdvojene spekulacije ili filozofske metafore, kod Jovana poprima osobine konkretnog i izuzetnog ist orijskog ogađaja: logos se utelovljuje

u sina siromašnog tesara iz Nazareta.

ili

inikriminisana mesta epa smatrati alegorijama iza kojih se krije rugačiji, uzvišeniji saržaj. Grčki filozofi koji se nisu hteli pomiriti s mišlju a je Homer bio nevernik morali su da spasu njegov autoritet i u verskim pitanjima pozvajudi se na alegorije. U Aleksandriji je postojala veoma brojna i jaka kolonija

Jevreja. Po uticajem aleksanrijske škole mnogi o njih su primjenjivali u interpretaciji Biblije meto alegorizacije a bi pomirili grčku filozofiju s Torom. Stari zavet je shvatan isključivo kao jenom velikom alegorijom. Uopšte nije priznavan bukvalni smisao saržaja; reči su bile senke iza kojih se krije istina, a biblijski likovi nemaju svoju istorijsku stvarnost i jeino su simboli koji izražavaju neke "apstra ktne" pojmove. Tako je Adam - zemaljska inteligencija, Eva - čulni osedaj, Jakov je oličenje asketske prakse, Abraham prestavlja nauku, Isak - milost.

Filon je hteo ne samo a okaže a je Biblija tajanstvena knjiga svih murosti i konačnih istina, nego   i da odbrani sve ono iz njenog saržaja što je ličilo na primitivan versko mnogoličje i nije se slagalo s pojmovima etike i morala obrazovanih ljudi. Jedini je izlaz bio

a se moralno sumnjivi ogađaji ili oni koji čak zaslužuju prekor tretiraju izražava ruge, uhovne uhovne saržaje. Filonizam je bio kao alegorija koja izražava herojski pokušaj a se uzigne stara religija Jevreja izna prezira i poniženja u grčkorimskom svetu. Zbog rugih uticaja i monizam je našao širok i pozitivan ojek sreine. u jevrejskoj sredini u Efe su. Filonizam je pronikao i u hrišdanske sreine. Autor četvrtog jevanđelja, interpretirajudi Isusovu biografiju na alegorijski način, raio je to po uticajem Filona i njegove biblijske egzegeze. Filon je inspirisao Jovana Jovana i onda kada je ovaj u prologu svog

 jevanđelja prestavio svoje svoje shvatanje logosa. Filon je shvatao Boga kao transcedentnog Stvoritelja,

beskrajno ualjenog o viljivog sveta. To je uhovna mod, bezlična, bestelesna i neshvatljiva ljuskom razumu. Buudi a je svaka materija zlo, kont akt Najuzvišenijeg sa životom može se vršiti samo uz pomod posrenika, a ovaj posrenik ko Filona je logos. Logos je reč Boga, emanacija njegovog uha, oruđe oblikovanja i rukovođenja materijalnim

Okolnosti olakšavaju asimilaciju ieje logosa - zajeničko revno juaističko nasleđe se pretače kroz helenistički i gnostički uh i nastaje učenje prilagođeno konkretnom ob u - koje je kasnije falsifikovano i prerađeno prema potrebama crkve koja je fizički najačala druge religiozne grupacije.

svetom, logos je razum i uzor svega stvorenog, logos upravlja svetom

kao što uša upravlja ljuskim telom. Filon personiifikuje logos i zove ga " Sin Božiji " ili "Prvorođeni

Koncept logosa koji potiče iz grčke filozofije ima svoj ekvivalent u verskoj tradiciji Jevreja. Od vremena vavilonskog ropstva na n jihova verovanja snažno je elovao uticaj persijske religije -

Najuzvišeniji Stvoritelj ne može s njom kontaktirati i ne može irektno upravljati subinom viljivog sveta i subinom čoveka. U tome ga "menja" posrenik, a ovaj posrenik je, kao što znamo iz Biblije, "Murost", zvana takođe "Božija reč". Hokmah je "Murost", u biblijskoj koncepciji emanacija Stvoritelja i istovremeno samostalna ličnost. Nema sumnje da je ova daleko pomerena personifikacija naknadno pomogla Jovanu da usvoji tada u helenskom svetu popularnu ideju logosa i da je

prilagoi potrebama hrišdanske t eologije. Ieja logosa je bila na neki način ideja epohe. Bila je duboko usađena u traiciji i svesti svih meiteranskih naroa i to stotinama goina. Ove se rai o čitavom spletu mitova i religioznih koncepcija, zajeno nazvanih gnosticizaim. Grčka reč "gnosis" znači "znanje". "Gnosis" znači mnogo više o običnog znanja - mističko znanje o tajni kosmosa koje je čovek na razne načine stekao putem spoznaje i samospoznaje. Postoji mnoštvo mitova koji čine osnovu gn osticizima, a u principu ipak sve ih veže jena te ista voeda misao. Želedi a je oslobo di iz materijalnog ropstva, Stvoritelj je poslao na zemlju svoga sina koja se pojavljuje pod raznim imenima.

Gnoza sarži i opisuje postojanje komplikovane hijerarhije prelaza o božanstva o materije, koje se vrše posrestvom realizovanih božijih sila ili Eona, koje se shvataju kao ieje preko kojih se božanstvo objektivizuje i iz čega se zatim rađa svet, priroa, pojeine stvari i čovek, a bi se posle preko čoveka i Eona opet sve vratilo u božanstvo. Tako se u Jevanđeljima "Sin" manifestuje a bi kroz  "njega" sve vratilo "Ocu". Teorija koja se u gnozi bavi metamorfozom Eona u Apsolut

ogovara grčkoj filozofiji priroe, a teorija čiji je premet preobražaj stvari u Apsolut, obuhvata čitavu etičku problematiku koja se porazumeva kao oslobađanje o uticaja materije. Na ovaj način svemir, svet, priroa i čovek shvataju se kao mešanje va elementa, božanskog i materijalnog koji su međusobno u stalnoj opoziciji, što opet zahteva spasitelja koji de osloboiti obro o zla koje ga ugnjetava. Rai oslobođenja čoveka iz ove suprotnosti, potrebna je gnoza, objava i askeza, čime bi se uša zatvorena u materiju mogla vratiti svome prvobitnom obru. Zbog toga de rugačije biti božanstvo -stvoritelj, a rukčije božanstvo-spasitelj koje oslobađa svet iz sfere uticaja Demijurga materije.

Ljuski život je trajno oslobađanje o zla. U takvom shvatanju čovečanstvo se sastoji o tri vrste jeinki: ved oslobođenih i obrih "Pneumatici", onih koje se nalaze na putu samooslobođenja - "Psihici" i onih koji su uronjeni u ma teriju, izvan mogudnosti oslobođenja - "Hilici". ruge razlike među ljuima gnoza ne priznaje i ništa više ne naređuje čoveku osim a se osloboi veza i ograničenja sveta, sa zamaljskim životom - asketsko "samouništenje". Čovek, po verovanju starih gnostika, sam svojom snagom ne može to izvršiti. Treba mu Soter, Spasitelj koji de ga primenom raznih praktika "preporoiti za vječnost". Ovo je pak "priča" koju su hrišdani potpuno pogrešno razumeli i

ličnost, "inkarnirana" kao Isus, ved je Soter ono uhovno sopstvo koje postoji u svakom bidu. Gnosticizam, od drevnih vremena ukorenjen u umovima ljudi

Bliskog istoka, silom prilika morao je proirati i u hrišdanstvo. Stvarale su se različite vrste hrišdanskog gnosticizma, ali ako se rai o njihovoj efiniciji, ona se sve one svoe u principu na pretpostavku a je Božiji Sin ili Eon, kao što su ga neki zvali, bio uh, akle nije se mogao telesno roiti, oživljavati fizičke patnje i umreti na krstu,  jer je telo materija, a materija je znak zla i greha. Sveti Duh se, po drugom "verovanju" uselio u

Isusovo telo u momentu krštenja i napustio ga je za vreme raspinjanja. Dokaz da je stvar zaista ovako izgledala, bile su, prema gnosticima,

poslenje reči koje je Isus izgovorio pre smrti: "Bože moj, bože moj, zašto si me ostavio?" ostavio?" U apokrifnoj "Istoriji Jovana" Jovana" nepoznati autor tvri da se Isus javio Jovanu na Maslinovoj gori, dok je na suprotnoj strani oline na krstu visio samo njegov fantom. Ovakve priče su puke fantazije

onih koji su samo pokušavali a formiraju svoje lične religiozne ustanove. Isus kao "ličnost" nije postojao on je splet opisa Apolonija iz Tijane, Simona Maga i Sv.Andreje koji su kombinovani sa mitskim osobinama boga Dionizija, egipatskog Horusa i drugih bogova bliskog istoka. Da bi se

sačuvao jean specifičan oblik Gnosticizma stvoreno je Jevanđelje po "Jovanu" koje je imalo za potku istinsku priču o shvatanjima uhovnih ljui tog oba, a to učenje je saržalo u sebi helenističke ieje o  Logosu izmešane sa jevrejskim znanjima o kabalističkom rvetu Života. Taa moerni koncept prenošenja znanja je bio formiranje spisa o karakteru i životu "bida" tj. čoveka koji bi prošao kroz kompletan uhovni sistem kako je opisan i preočen Jevanđeljem - i zato je Jovanovo Jevanđelje rugačije o sinoptičkih - koja su praktično bezvrena - pogotovo kada se uporee i sa rugim apokrifnim Jevanđeljima. Autor četvrtog jevanđelja se suprotsavljao tenencijama koje su o Isusove rame činile izvesnu igru čarolija i priviđenja. Ko njega je istorija Isusovog mučenja i smrti izuzetno prestavljena, čak i previše realistički - što je sve u potpunosti opis procesa Inicijacije u vrlo specifičan uhovni sistem tog oba. Svoj odnos prema ovim stvarima ispoljava u prvom pismu navoni "Jovan Apostol". On polemiše u njemu s čuvenim u to oba efeškim filozofom Kertintom, koji je, prema ualističkom pogleu na svet, tvrio a je Hrist bio jean o Eona koji je stupio u Isusovo telo tek u momentu krštenja, i a je tek o  tog trenutka mogao biti nazivan Božji Sin. Istinski posvedenici gnostičkih misterija zaista su shvatali i znali da Soter tj. Spasitelj obitava u njima i da se kao Svetlost emanira u sferi koju su nazivali Tifaret - po rvetu Života. Spasenje ne dolazi kroz "drugoga" ili kroz nekakvog odvojenog "posrenika" ved kroz spoznaju - Gnosis - o vlastitom Svetlu i vlastitom

bogoobličju. Razne gnostičke sekte i njihova bogata književnost, čiji su ostaci sačuvani u apokrifnoj literaturi, prestavljaju okaz koliko  je snažan i širok uticaj vršio g nosticizam na hrišdanstvo onih vremena. On je bio stvar intelektualne spekulacije: precizno je razlikovao "Isusa" od

potreba širokih masa vernika i pretilo mu a se raspline u opštem toku gnostičkog sektaštva. Rimski episkop Hipolit, iz III veka, nabraja čak 33 vrste gnosticizma. Opasnost je bila "sprečena" tek onog trenutka kaa je Konstantin izravnao hrišdansku religiju s rugim religijama nakon čega je ona uzdignuta nad drugim religijama - silom. Zbog proganjanja, gnostička  jeres je nestajala i elovala je još samo u pozemlju, ali njen osjaj je još ugo zračio u narenim goinama. Pitanje o tome ko je pravi autor četvrtog Jevanđelja de ostati večna nepoznanica - pogotovo za one koji misle a je ime "Jovan" baš

čistodu, askezu i čenost, a zauzvrat im obedava lepši život posle smrti, ponovno rađanje i vaskrsenje. Kao što uša pri rađanju silazi na Zemlju preko sedam sfera, tako se ona posle smrti istim putem vrada na nebo. Mitra ovoi uše na rugi svet, sui im i aje pide besmrtnosti, napitak spravljen od vina i krvi prabika. Mitrina kultna mesta nalaze se uglavnom u prirodnim ili

veštačkim pedinama, kraj izvora ili bunara. Mitrini vernici su krštavani. Uvođenje u misterije misterije sastojalo se iz više stepena posvedenja: Gavran Gavran (Corax), Mlada (Nymphus), Vojnik (Miles), Lav (Leo), Persijanac (Perses),

pripadalo jednoj posebnoj osobi ili nekolicini njih koji su bili tvrdokorni

Sunčev glasnik (Helioromus) i Otac (Pater). Žene nisu bile uključene u

zagovornici "hrišdanstva". Tako a je "Jovan Jevanđelista" najverovatnije

Mitrin kult. Pristalice Mitrine religije bili su u ranijem dobu i robovi, kao i

 je bio "Jovan Prezbiter" Efeski Partijarh koji je bio mudrac i poznavalac

oslobođeni. Njegov kult ostigao je vrhunac sreinom III veka, a u rugoj polovini II veka prihvatili su ga i najviši slojevi rimskog ruštva.

grčke filozofije, imao je, stoga, sve što je bilo potrebno a napiše elo kao što je četvrto jevanđelje. Ipak ostaje činjenica a je Jovan nasleno ime u izvesnoj duhovnoj tradiciji i da je to ime mogao da nosi samo

najvedi u svojoj liniji uhovnih učitelja. Interesantna i najveroostojnija teza je a je četvrto  jevanđelje kompilativnog karaktera i a ga čini sk up različitih materijala koje su redaktori povezali u celinu. To se vidi u 21. poglavlju. Posljednje poglavlje se i stilom i jezikom razlikuje od ostalog teksta. Nepoznati reaktori su ga pripojili jevanđelju - sa oređenom namerom.

Mitra je muško božanstvo koje je zemaljski oraz sunca oploitelja živo ta, predstavljeno u biku. Mitra je bio i bog rata. Poznato  je nj egovo obličje i prestavljen je kao bog koja ubija prabika. Izuzetno specifična osobina Mitrinih slebenika jeste a su nosili bele kecelje opasane oko struka... kako to čine inicijati Slobon og Zidarstva. Mitra je proglašen ržavnim bogom Rima kao Sol Invictus Nepobeivo Sunce. Rođenje Nepobeivog Sunca - Natalis solis Inviciti se zvao "Božid".

III.

Po verovanju, kaa ođe poslenji an Mitrina krv de, u Hrišdanstvo je generalno prihvatilo kao svoje religijsko obeležje gotovo kompletan opis i sistem verovanja kulta persijskog božanstva zvanog Mitra koje je bilo božanstvo svetlosti - a koje je bilo poštovano u celoj rimskoj imperiji. Mitraistička religija se zasniva na ualističkom učenju mazaizma o stalnoj borbi između principa obra (Ahura Mazda) i zla (Ahriman).

obliku krvi bika (za razliku od kasnije varijacije na temu - jaganjca) spaliti

ognjem svet, mrtvi de ustati, Mitrini slebenici de na strani Svetla i obra pobeiti Zlo i Tamu i ovojiti se o zlih. Mitra de im za nagrau ati večni život u blaženstvu. Konstantin, utemeljitelj hrišdanstva,  u mladosti je bio slebenik monoteizma (Sol Invictus), spoj mitraizma i carskog kulta. Nod

Mitra se rađa iz stene, pri rođenju pastiri mu ukazuju poštovanje, a uz njega se nalaze bakljonoše, jean s poignutom (Kautes) i jean sa spuštenom bakljom (Kautopates). Neki izvori napominju da je Ahura Maza obljubio rođenu majku i a je tako začet

 javio se anđeo koji mu je prikazao simbol krsta (maa...neki tvre a to i nije bio krst) sa rečima ''In hoc signo vinces" ("sa ovim pobeđuj" ili "u ime ovog znaka pobeđuj"). Kaa se probuio, Konstantin je na štitove i

Mitra.

zastave svoje vojske naredio da se nacrta znak HI-RO koji mu se javio u

pre bitke kod Melivanskog mosta 313. godine, u snu caru Konstantinu

snu, i pobeio je mnogo namodnijeg protivnika. Po persijskim verovanjima Bog Mitra je bio posrenik između Boga i ljui, rođen je u pedini ili zapedku na Zemlji na an 25. ecembra, imao je 12 učenika, učenika, umro je kako bi ljue spasio spasio o greha, nakon smrti uskrsnuo je iz groba i nastavio ponovo živeti, uskrsnuo je na nebo na očigle njegovih njegovih učenika ok su mu se molili molili i klanjali, klanjali, zvao se

Crkva je kasnije nametnula to da je Konstantin sanjao

hrišdanski simbol, ali simbol HI -RO i pomenuta rečenica pripaaju Mitri i Sol Invictusu. Legena kaže a se u toku bitke na nebu ukazao još jean simbol, čijem pojavljivanju je, navono, sveočilo četreset hilj ada vojnika. Vremenom se izgubilo preanje o tome šta se stvarno pojavilo

spasiteljem i izbaviteljem, njegove pristalice su se krstile u njegovo ime, u njegov spomen svake godine su n jegovi vernici priređivali Svetu

na nebu, postoji nekoliko nekoliko tvrdnji. Po jednom, na nebu se pojavio krst

večeru.

prošaran svetlošdu.

U Mitrinom kultu povezani su osnovni elementi sveta  – voda, vatra, zemlja i vazduh. Pod haldejskim uticajem, u kult Mitre su uvedeni

Po rugom, u četiri ugla krsta su se nalazila po va slova IC XC NI KA, čije je značenje na Grčkom ''Isus Hristos pobenik''. Po tredem,

simbol je bio i zvanično grb Vi zantije u oba Paleologa i njegovo značenje bi bilo: '' Βασιλευς Βασιλεον Βασιλευον Βασιλευσιν'' - "Car careva caruje nad carevima".

I po četvrtom, ukazao se simbol Hi -Ro (u zapanjačkoj kulturi zvan "Labarum"), koji prestavlja va početna slova Hristovog imena na grčkom jeziku, kako je to na kraju prihvadeno. Simbol HI -RO se pojavljuje u pedinama koje su prestavljale hramove za božanstvo - "Nepobedivo Sunce". Car Konstantin je znao da je u pitanju kult "Sol Invictus" kult Mitre, koji je sanjao i priklonio se njemu. Konstantin priznaje hrišdanstvo

za jeinu religiju Rima, ali ono što čini jeste a stvara takve uslove a se kult jenostavno utapa u hrišdanstvo tj. hrišdanstvo je ličilo na mitraizam toliko a je ošlo o spajanja ova va kulta. Tako je obio mir i

egzistencijem, ili četiri sveta. Mikrokosmički prestavlja formulu čovekovih fizičkih, psihičkih, uhovnih i božanskih po tencijala. Viovi ispoljavanja božanske energije objašnjavaju se pomodu elemenata. Elementi pokazuju kako se jeinstvena božanska sila preobražava iz jenog oblika u rugi, o najuhovnijeg o najmaterijalnijeg. Elementi su sleedi - vatra, voda, vazduh i zemlja, a prestavljaju simbole oređenih božanskih sila i ne posmatraju se u profanom, uobičajenom značenju. Vatra (Jod) - a bi nešto nastalo u vremenu i prostoru mora

a postoji prvi, aktivni pokretač, inicijator. Jo je po svojim aktivan. Vatra kao simbol oličava oličava karakteristikama pozitivan, inamičan i aktivan.

zadovoljstvo i kod jednih i kod drugih.

mod, snagu, energiju, kretanje, toplotu i svetlost. Ona je otac kao aktivni začetnik poroice. U psihološkom smislu to su čovekova volja, akcija, energija, inamičnost, proornost i intuicija.

Tragovi mitraizma prepoznaju se i u obrednima Masonerije. Pred Mitrine sledbenike postavljani su zahtevi visoke moralnosti i od njih

Voa (He) Aktivnom principu Joa, čistoj sili energije i kretanja, potreban je oblik kroz koji de se ispoljiti. He, ili element voe,

se tražila čistoda, askeza, čenost, a zauzvrat, obijalo se obedanje ponovnog rađanja, vaskrsenja i lepšeg života. Po smrti, uša umrlog pela se na nebo, prolazedi kroz 7 sfera - planeta, pri čemu se čistila o zemaljskih greha. Tako se prelazio i obratni put, jer se pri rađanju uša spuštala sa neba, silazedi kroz istih 7 sfera, prikupljajudi nečistodu ovozemaljskoga. Obratni put ka nebu prelazile su samo uše onih koje je Mitra propuštao i one su bile napajane voom besmrtnosti, spravljenom o vina i krvi prabika, kojeg je Mitra ubio i iz čije je krvi potekla plonost

predstavlja drugi vid ispoljavanja energije, odnosno zatvaranje te energije u formu. He je stoga pasivan i negativan princip. Voda kao

sveta. Mitrini sledbenici su se skupljali u pedinama, uz izvore ili

bunare. Uvođenje novih članova imalo je ritualni karakter, a oni bi prolazili kroz seam inicijacija, polazedi o stepena Gavrana, pa preko

element, prestavlja ženski princip, univerzalnu matericu, plonost, prima materiju. U terminima poroice to je Majka, a u psihološkom smislu onosi se na naša osedanja. Vazduh (Vau) Sjedinjavanjem oca i majke, Jod i He principa, energije i o blika, akcije i reakcije, nastaje tredi vi ispoljavanja energije. On u sebi obuhvata karakteristike prethodnih vidova, ali ih po svojim

osobinama prevazilazi i čini potpuno novo jeinstvo i kvalitet. Stoga je po svojoj prirodi neutralan. Za vazduh kao sim bol vezuju se sleedi pojmovi - živototvornost, uh i pokretljivost.

stepena Mlada, Vojnika, Lava, Persijanca, Suncevog glasnika i stizali do stepena Otca - Patera. Ritualni ulazak u Mitrine posvedenike, obavljan

Vau je Sin koji nasleđuje svojstva svojih roitelja, ali i razvija samosvojnu ličnost. On je više o zbira njihovih osobina. U psihološkom

nakon obrea primanja, ima zajeničkih crta sa uzizanjem masonskog pomodnika na majstorski, tredi stepen.

smislu vazduh predstavlja mentalne procese, intelekt i um. Zemlja (drugo

Bafomet, čuesno božanstvo starih Templara i obličje koje se pojavljuje na neki m višim masonskim stepenima, potiče o Oca Mitre najvišeg stepena u rangiranju Kulta - Bafo-Metis je "Pater Mitra". IV.

Po Kabali postoje četiri nivoa kosmičke egzistencije, četiri sveta, četiri via ispoljavanja božanskog uticaja i četiri elementa.   Ova doktrina je izražena u formuli Tetragramatona. "Tetragramaton" znači četvorostruko ime i sastoji se o četiri hebrejska slova - Jod, He, Vau i He. Ona su ključ celokupnog učenja i prestavljaju ime Boga . Tetragramaton prestavlja ispoljenu božansku en ergiju, kreaciju, odnosno

stvoreni

univerzum,

na

svim

nivoima

postojanja.

He) rugo He oličava sva tri naveena via ispoljavanja božanske energije u jeinstvu. Karakteristike Zemlje su tvroda, gustina i plonost. U psihološkom smislu ona prestavlja fizičko telo i čula. Prema Formuli Tetragramatona proces stvaranja i božanski uticaj se ovija o višeg i suptilnijeg ka nižem, grubljem i materijalnijem. To je izraženo u zakonu Hermesa Trismegistusa - Kako gore tako dole. Viši elementi su superiorniji u onosu na niže. uh vlaa na materijom. Prva Velika Mod je Jo, Otac, Vatra, Štap, Plamen Kreativnog uha. ruga je He, Majka, Voa, Pehar, More kome sve stvari teže; ona  je ar zaovoljenja, upijanja, privlačenja svih stvari k sebi. Treda je Vau, Sin, Mač, kretanje, proirudi elemenat, vostruk po p rirodi. Jer on je intelekt, ali isto tako rezultat asimilovanog uha, protumačenog, pretvorenog i primenjenog posrestvom vrline Pehara a proširi, a

magova, On je Sin Boga, Adam Kadmon kabalista. Upravo je Adam

Ova sefira je arhetip muškosti   i obuhvata svaki tip aktivnog i muškog ispoljavanja energije. Svi očinski simboli i simboli autoriteta obuhvataju prestavljaju njegov uticaj. Takođe, sve vrste energije su po njegovom vladavinom. Binah (Razumevanje) - Treda sefira nastaje iz Hokmaha. O na je ženski arhetip univerzuma. Njena priroa je a silovitu,

Kamon arhetip u kojem se sažimaju makrokosmički i mikrokosmički smisao i filozofska sinteza rveta Života.

aktivnu energiju Hokmaha zatvara i vezuje u oblik da bi kreacija mogla da bude nastavljena.

rvo života je kabalistički prikaz koji prestavlja mapu

Binah je velika majka svega živog, utroba iz koje sve nastaje, kosmička materica. Ona božanskom bidu aje oblik kroz koji de se razvijati. Međutim, utelovljenje božanske energije u sebi implicitno sarži i obacivanje tela, kaa ono bue prevaziđeno i njegova svrha

Uticajem Petog Elementa - Duha dobija se ime Plamene Zvezde - Jehešua - JHŠVH. Jehešua je "slika" i smisao uhovnog koje

vlaa na materijalnim, uhovnog koje kruniše i aje smislenost postojanju. Bez uhovnog elementi su "slepi". Jehešua je Pentagram

univerzuma. Kabalisti smatraju a sve što postoji u univerzumu, svako

kosmičko ispoljavanje, oblik energije, objekat, ieja ili akcija, jeste efinisano na rvetu života. Ono prestavlja i mikrokosmos i makrokosmos. Prema tome, ono što se u velikim razmerama oigrava u kosmosu, tak ođe se ešava i u čoveku - Proces duhovne inicijacije se oigrava po rvetu Života. rvo Života prikazuje proces ispoljavanja božanske sile kroz energiju i oblik. Energija i forma su u suštini isto, onosno, forma je energija konkretizovana u oblik, kao što se Svetlost materijalizuje kao

ispunjena. Planeta Saturn, kao gospodar Karme i vremena, Veliki kosmički učitelj, prioata je ovoj sefiri. Binah oražava ieje kao što su -

oblikovanje, ograničavanje, ogovornost, vreme i ciklusi vremena, subine, sve materinske i ženske arhetipove, posei, kude, nekretnine, dom, porodica...

energija, a svesnost kao svetlost.

rvo života se sastoji o sefirota i staza. Sefiroti su raspoređeni u tri stuba ispoljavanja. esni stub je Stub kosmičke snage, energije, milosrđa i po priroi je aktivan, muški i p ozitivan. Levi stub je Stub kosmičkih oblika, forme, strukture i po priroi je pasivan, ženski i netivan. U sreini između levog i esnog stuba nalazi se srenji stub ili Stub ravnoteže, svesti, kosmičkog sklaa koji je neutralan. Na njemu se

Keter, Hokmah i Binah čine Božansku trijau,  koja se naziva i Vrhovna ili Prva trijaa. Ona oražava tri najuzvišenija aspekta božanske energije, iealno stanje, i ne može biti spoznata uobičajenom bunom svesnošdu. Između Božanske trijae i ostalih sefirota nalazi se veo, koji se naziva Bezdan, Ambis ili Ponor. Veo pre svega predstavlja

kvalalitativnu razliku u ispoljavanju i evolucije božanske energije kao i razliku u nivou svesti.

energije levog i desnog stuba dovode u skladan oblik ispoljavanja. Hesed (Milost) -  -  Hesed nastaje iz Binaha kao rezultat Stub blagosti je Snaga Oca, Stub strogosti je od Majke, a sreišnji stub je stub harmonije Sina - po Tetragramatonu.

rvo života se sastoji o eset sefirota. Oni se poneka

sjeinjavanja muškog i ženskog principa univerzuma, arhetipske   majke i oca. Hese se nalazi na Stubu kosmičke sile, a kao rezultat najsavršenijeg sjeinjavanja božanskih roitelja, on ispoljava kvalitete kao što su razvoj, sveopšta ljubav i milosrđe.

nazivaju deset svetih i zliva i prestavljaju faze u ispoljavanju božanske

energije. Razvijaju se jean iz rugog, te sefira koja prehoi uvek sarži sve sleede potencije.

On je otac obročinitelj i zaštitinik, takođe i kralj koji vlaa zemljom ostvarujudí napreak, obilje i blagostanje. Uticaj ove sefire predstavlja

Način nastanka sefirota u fiksnom reosleu poneka se naziva bljesak munje ili silazak modí. Prva sefira Keter (Kruna) nastaje iz bezgranične božanske svetlosti. Zato ona i jeste i nije eo našeg svemira. Simbolično se označava kao tačka u krugu i prestavlja Prvog pokretača. Astrološki se prikazuje kao tačka u krugu a neki astrolozi mu pripisuju planetu Pluton.

Obzirom a je Keter "skriven", ljusko bide teško a može a spozna njegove osobenosti. Pripisuju mu se pojmovi kao što su početak, - Nastaje iz novo, neotkriveno, poručje buudnosti. Hokmah (Mudrost) - Nastaje Ketera i prestavlja inamičan nalet kosmičke energije. On je božanski otac i označava mušku, inamičnu, aktivnu i pozitivnu pozitivnu silu. Prema

napredak,

ekspanziju,

izgradnju,

univerzalnu

ljubav,

vizionarstvo, obročinstvo, sredu, uhovno i materijalno blagostanje it. Hesed se u astrologiji povezuje sa planetom Jupiter.

Geburah (Strogost) - nastaje -  nastaje iz Heseda i nalazi se na levom stubu Drveta

života. Energija razvoja i ekspanzije mora na nivou Geburaha biti ograničena i isciplinovana na pravu meru koja joj pripaa i u mora a povrati ispravnu formu. U suprotnom, zbog neograničenog razvoja i izgranje Hesea, mogla bi a postane unižena i izopačena. a ne bi ošlo o nagomilavanja i neravnoteže, snagu četvrte sefire treba isciplinovati i ograničiti. Uloga Geburaha je a otkloni svaki višak i neumerenost koji su pr etnja sklanom razvoju božanske sile. Funkcija

Šesta sefira je simbol harmonije, lepote, blagosti, talenata i povezuje se sa takvim iejama kao što su - život, zravlje, prosvetljenje, kreativnost i mentalne

sposobnosti. U psihološkom smislu Tifaret prestavlja čovekov Ego (Ja), sreište svesne ličnosti i njegovo Više Ja, Jastvo, koje teži a dosegne i ostvari.

Hese, Geburah i Tifaret čine rugu trijadu, koja se naziva Moralna trijada. Ona

prestavlja čovekove spiritualne kvalitete, Na ušu, Više Ja i mesto boravka Istinskog Sopstva - "Svetog Anđela Čuvara". Između ove i sleede trijae nalazi se veo koji se naziva Paroket. Prolaskom ovog vela božanska energija menja kvalitet s vog ispoljavanja. To se odnosi i na promenu u

čovekovoj svesti. Necah (Pobeda) - Energija koja

izvire iz Tifareta više nije slobona, ved se krede ka nižem i inferiornijem planu postojanja, ge mora biti ograničena i vezana. Telo koje je postalo svesno sebe, ostvarujudi čisto postojanje, biva pobuđeno na pokret a bi ispitalo mogudnosti i u njima našlo zaovoljstvo. Zato ono iz stanja savršenosti prelazi u nesavršenost. Necah se nalazi na Stubu kosmičke sile i izražava ieje ljubavi i energije na jednom mnogo grubljem nivou od Heseda. Sefira Necah predstavlja ljudske

instkte i osedajnu prirou. Planeta

pridodata Necahu i obuhvata oblasti kao što su -

Osobine Geburaha prestavlja planeta Mars, i simbolično se prikazuje kao Kralj Ratnik koji brani svoju zemlju od neprijatelja i bori se

Venera

je

međuljuski onosi, umetnička ostignuda, ljubav prema oređenim pojavama, objektima i osobama, bogatstvo, senzibilnost naklonost i uhovna ostignuda koja su ograničena egom i materijalnim motivima.

za uspostavljanje ispravnih granica, prave i ravnoteže. Tifaret (Lepota)  je prva sefira posle K etera koja j e s meštena na Srednjem stubu. Energija Heseda i Geburaha, ljubavi i discipline,

muškog i ženskog principa, je uravnotežena i postavljena na Stub sklaa. Na nivou Tifareta ostvaruje se svest o vremenskim dimenzijama,

prošlosti, saašnjisti i buudnosti. Tifaret je smešten u centru rveta života, a njegova planeta je Sunce. Kao rezultat potpunog   sjedinjenja

Hod (Sjaj) nastaje aljom evolucijom božanske energije iz Necaha. Čisto postojanje koje je spoznalo zaovoljstvo zaovoljstvo saa ga ispituje i stiče iskustvo, onosno rađa misao. Osma sefira se onosi na čovekove intelektualne modi i njegov um. Hou astrološki pripaa planeta Merkur koja vlaa znanjem, školama, književnošdu, trgovinom, magijom, komunikacijom i sl.

polariteta na tredem, najgrubljem nivou, muškog i ženskog principa, intelekta i osedanja, Necaha i Hoa. eveta sefira se onosi na intuiciju, lično i kolektino nesvesno. Ona obuhvata astralnu riznica slika, svega što  je bilo, jeste i bide. Jeso je sfera Meseca i obuhvata punjenje i pražnjenje, protok, ciklične promene i promene raspoloženja. Tri niža sefirota, Necah, Ho i Jeso, oražavaju čovekovo niže Ja, njegovu personalnost. Oni čine Astralnu trijau. Oblik svesti koji  je svojstven dostizanju astralne trijade ispoljava se u snovima, vizijama, meditacijama, halucinacijama.

Prolaskom sleedeg vela, Kešeta, božanska energija se zgušnjava u svom materijalnom viu i stvara desetu sefiru -  -  Malkut (Kraljevstvo). Malkut (Kraljevstvo).  Malkut nastaje iz Jesoda. On predstavlja materijalni svet ili zemaljsku ravan. Osobine koje mu se pripisuju su stabilnost, tromost,

tama i gustina. Malkut se onosi na pojmove kao što su pose, imovina i telo.

Božansko bide koje je sebe manifestovalo kroz evet razvojnih sfera, steklo znanje i svesnost, saa je spremno a se, obogadeno iskustvom vrati svom tvorcu - Keteru. I krug se zatvara.

Staze rveta Života povezuju sefirote i prestavljaju

Masonerija, čiji "Sloboni Ziari" polažu ruku pri zakletvi na otvoreno p oglavlje Jovanovog Jevanjđelja je čuvar Tajnog Znanja koje se ovim spisom prenosi.

Iako nikaa javno nije objavljeno koji je smisao posvedenja Jovanu, niti ima vinog "razloga" a se simboličke Lože nazivaju "jovanovskim", spominjudi kako je svojevremeno prva Velika Loža, prvi savez Masona, uspostavljen na dan Svetog Jovana, Masoni i dalje prenose njegovo ime i vibraciju njegove poruke.

Masonske Inicijacije se sastoje, uglavnom iz oređenih elementalnih kruženja i ukazivanja Svetla kao petog elementa, čime nakon ubljeg upudivanja u uhovno i simboličko učenje Slobonog Ziarstva počinje a biva jasno a je Jovan nosioc izvesnog uhovnog Toka koji poučava o Plamtedoj Zvezi - Jovan je "golub" glasnik Svetlosti Plamtede Zveze - koja je duhovni Sin Sin "Velikog Neimara Svih Svetova". Svetova". Jovanovo Jevanđelje stoga nikako ne može a se shvati kao istorijski zapis o "inkarnaciji" i poslanstvu čoveka "sina božijeg" kojega zvahu "Isus Hrist" ved ga treba u potpunosti Razumeti kao zapis o tumačenju Univerzuma, o tumačenju ljuskog Bida i tumačenju procesa

svojevrsne energetske kanale u kojima se mešaju i spajaju energije sefirota. Za razliku od sefirota koji su objektivni, sefire su subjektivne.

Inicijacije u Duhovne Misterije.

Makrokosmički gleano, svaka staza obuhvata oređeni aspekt univerzuma, ili, mikrokosmički, oređene procese koji se oigrav aju u čoveku.

Tako se mogu sagleati jasna kabalistička prikazivanja tog Gnostičkog toka kojem je Jovan pripaao, a ove možemo ukazati samo na neke orenice koje de razotkriti prirou Plamtede Zveze i njenu neraskiivu vezu sa svakim čovekom. Masonerija simbolički poučava

Staze sarže posebne tajne koje se tiču elemenata, planeta i zoijačkih znaka. Postoje 22 staze na rvetu života koje su označene sa

ljude, a skriveno ih usmerava da u sebi probude ovu Svetlost.

22 slova hebrejskog alfabeta.

Knjiga Otkrovenja ili Apokalipsa po Jovanu je poslednja kanonska knjiga "Novog zaveta" u Bibliji. Ime je dobila po starim nazivima u rukopisima - Jovanova apokalipsa - ΑΠΟΚΑΛΥΨΙΣ ΙΩΑΝΝΟΥ i Otkrovenje teologa - ΑΠΟΚΑΛΥΨΙΣ ΤΟΥ ΘΕΟΛΟΓΟΥ.

kraj sveta, opisujudi pobunu Satane ko Armageona, njegov poraz i povratak mira na zemlju. Zbog svog kompleksnog vizuelnog jezika

Otkrovenje se smatra kontroverznom i teško shvatljivom knjigom koju su mnogi "znalci" i religiozne enominacije različito tumačili. Zbog svoje kompleksnosti vrlo teško je bila uvrštena u n ovozavetni kanon.

Autor knjige se predstavlja kao Jovan i govori o svoje dve vizije koje je ima o na ostrvu Patmosu, ge je bio u zatočeništvu. U prvoj

Traicionalno se smatra a je Jovan napisao Jevanđelje i

viziji govori o Jenom koji je nalik "Sinu čovečijem" koji prenosi poruku

Poslanice u isto vreme, a da je Otkrovenje pisao tokom svog progona na

Domicijana. Poimanje Poima nje da je jedan isti Jovan autor ovih "dela" je zasnovano na tome a se on izražava soterologički - gde govori o Isusu

kao jagnjetu, te a Isusa u svojim spisima naziva Božijim sinom, Gospoom bogova, a najprimetnije je a ga samo Jovan naziva "Reč Božija" - Ő λογος του θεου .

tumačenje a je Vavilon ustvari Rim, te a pa rimskog carstva prestavlja uništenje zveri i zarobljavanje satane - nakon čega olazi vladavina Hristova. rugi pak tumače i veruju a ogađaji iz Apokalipse tek treba da se dogode. Postoji verovanje da Otkrovenje predstavlja opis duhovnih

istina koji treba a se nauče tokom istorije, ok ezoterično gleanje upuduje na uhovne procese, upozorenja i unutrašnja saznavanja, a otvaranje seam pečata, npr., prestavlja otvaranje seam čakri čovekovog energetskog tela čime se oslobađaju psihološke i uševne sile. "Drugi dolazak", prema tome, predstavlja integraciju duhovnog

sopstva sa životinjskim elom čoveka čime se ostvaruje puna i slobona Svest i Samosvest - to je uhovno probuđenje, ilu minacija i "Uskrsnude".

Buudi a je Otkrovenje Jovanovo - Otkrivenje Gnoze Onoga koji je Dar sa Neba - On dade svoje Vizije kroz dvadeset i dve staze rveta Života - koje su 22 poglavlja Otkrovenja. Bet Gimel Dalet Vau He Het Zain Tet Jod Kaf Lamed Mem Nun Samek Oin Cadi Peh

Vatra / buktinja Dela svojih ruku

Progovoriše seam gromova Suđenje mrtvima More / voda Smrtna Smrtna rana

Muljara gneva Božijeg Napuni se hram dima... Skerlet

Šin Tau Alef

Visoka gora / Novi Jerusalim Dolazak Boga

Kof

izučavaoca koji veruju a su Jovan Apostol, Jovan Evanđelista i Jovan Patmoski tri različite osobe. Postoje argumenti i za ovakvo shvatanje.

Jak anđeo sa snažnim glasom Izvor žive voe Mač

Usta ažaje / veliki gra se raspae... Anđeo stoji na suncu Prebivalište nečisti h duhova Uskrsnude mrtvih / Strašni su

Reš

Iako tradicionalno shvatanje ima dosta zagovornika, ima

Sedam crkava u Aziji Duh govori Stojim na vratima Vrata na nebu / pentagram

Jovanovo Otkrovenje prestavlja poseban oblik rveta Života

Ono što je bitno, za sam tekst, koji go a je Jovan ržao pero u ruci, je a je Anđeo iz vizije preneo upozorenje a se tekst ne menja ni u kom smislu, te a se u potpunosti zarži i očuva integritet knjige. Ovo  je veoma mističan etalj.

po Riznici Oblika Elohima i ima za cilj da predstavi Put kojim istinski posvedenik, slebenik Plamtede Zveze - JHŠVH stupa ka "Novom

Zatim, postoje uverenja da Otkrovenje po Jovanu predstavlja

srednjim stubom Drveta, polazi se od materijalnog plana - Malkuta - koji

Jerusalimu" u samoj Kruni rveta Života kroz seam serija koje sarže po seam specifičnih iskustava koja su prikazana kao 49 stanja. Ovaj prikaz rveta Života prestavlja seam staijuma koji čine vertikalno uzizanje

sreišnja sefira Tifaret, peti nivo nivo je balans Geburaha i Hesea, šesti nivo  je uravnoteženje i harmonija vrhovne polarnosti i snažne inamike Binaha i Hokmaha - Razumevanja i Murosti, a semi, najviši nivo obuhvata Keter.

Ovih seam nivoa rveta Života i uspinjanje sreišnjim

2. Smirna - kruna života 3. Pergam - čuva Ime 4. Tijatira - dela ljubavi 5. Sardis - istrajava 6. Filadelfija - oržava Reč 7. Ladokija - mlaka - neutralna

stubom u potpunosti se, kako je prikazano u Otkrovenju, poklapaju sa

iskustvima, pročišdenjima, stanjima i elovanjem seam Čakri ljuskog tela, kako je to znanje poimano učenjima sa "Istoka".

JESOD 2. NIVO SVADISTANA Svaka sfera - čakra poseuje "pečat" kojim je zatvoren prolaz i koji

onemogudava iskustvo i svesnost tih viših nivoa. Otvaranjem pečata sagledavaju se temeljne osobine.

1. pečat - beli konj, luk, kruna 2. pečat - crveni konj, rat, mač 3. pečat - crni konj, vaga 4. pečat - smrt, pakao 5. pečat - uše jagnjetove po oltarom 6. pečat - zemljotresi, sunce, mesec, zvezde 7. pečat - tišina HOD-NECAH 3. NIVO MANIPURA

Anđeli sa seam truba vibracijom pokredu um i osedanja s vakog nivoa čakre. 1. anđeo trubi - užas i vatra, tredina s paljena 2. anđeo trubi - goruda planina paa u more, tredina mora uništeno 3. anđeo trubi - zveza, pelen, tredina reka uništeno 4. anđeo trubi - orao sa crvenim repom, tredina sunca pomračena 5. anđeo trubi - zvezda sa neba, otvara jamu, otvara se ambis, skakavci

6. anđeo trubi - glas o truba glatnog oltara, anđeli Eufrata 7. anđeo trubi - hram Elohima otvoren na nebu, žena obučena u sunce, zmaj i njegov soj, rat na nebu, Mihajlo baca zmaja na zemlju, zmaj se bori sa ženom, uz iže se zver TIFARET 4. NIVO ANAHATA

Anđeli prikazuju sfere - strukturu univerzuma. MALKUT 1. NIVO MULADARA

Najniže poimanje olazi kroz seam Crkvi "Azije ". Poimanje njihovih pozitivnih, negativnih i duhovnih osobina sa vezom ka Razumevanju.

1. anđeo - prikazivanje Vavilona 2. anđeo - suđenje Vavilonu 3. anđeo - glas naređuje a se izađe iz Vavilona 4. anđeo - svrgavanje Vavilona

7. anđeo - verni i istiniti na belom konju, mesto Armagedon GEBURAH-HESED 5. NIVO

VIŠUDI Anđeli seam poslenjih pošasti - pročišdenja. 1. anđeo - čirevi na obožavaocima žiga 2. anđeo - more se pretvara u krv 3. anđeo - reke se pretvaraju u krv 4. anđeo - sunce prži zemlju 5. anđeo - pomračenje kraljevstva zveri 6. anđeo - Eufrat je isušen 7. anđeo - "učinjeno je", počinje Armageon BINAH-HOKMAH 6. NIVO

AĐNA Anđeli objavljuju kraj - ispoljavanje volje. 1. anđeo - propovea jevanjđelje 2. anđeo - Vavilon pada 3. anđeo - upozorava na idolopoklonstvo 4. anđeo - glas sa neba, blagosloveni 5. anđeo - žetva na zemlji 6. anđeo - anđeo sa kosom, grožđe prokletstva 7. anđeo - anđeo se pojavljuje iz oltara vatre KETER 7. NIVO SAHASRAR A

Najviša iskustva - konačni uvii u Kraj - blagoslov. 1. kraj - vezivanje satane 2. kraj - prvo uskrsnude 3. kraj - oslobađanje satane 4. kraj - uništavanje neba i zemlje 5. kraj - rugo uskrsnude, poslednji sud, spaljivanje zmaja 6. kraj - novo nebo, nova zemlja 7. kraj - novi Jerusalim, rvo života, jagnje Poimanjem povezanosti svih sedam nivoa koji se pojavljuju u sedam sfera, otvara sagledavanje potpune povezanosti i iskustva svih 49 "segmenata" spoznaje. Uvek se najniži nivo sfere povezuje i shvata kao Malkut-Muladara - viimo pojavljivanje prve ljubavi, težnje ka

kruni, vibracije koje onose uništavanje postojedih profanih kompleksa, uvid u strukturu univerzuma, koji je simbolisan Vavilonom, p ročišdenje materije kroz čireve na koži, veru u  jevanđelja i vezivanje vezivanje satane - posvedenje uhovnom putu kao najviši aspekt posvedenja " novajlija" - učenika na Stazi.

Svaki nivo prima uticaje iz svake čakre sukcesivno. Tako se u Jesodu, koji je "temelj" rveta Života pojavljuju Vizije činioca inamike pročišdenja i posvedenja - četiri jahača apokalipse eluju na četiri

elementa, zemlju, vou, vatru i vazuh, ok se uše jagnjetove povezuju sa Duhom, nad tim se otvara protok energija kroz Srednji Stub Drveta Života, koje obeležavaju mesec, sunce i zveze - da bi na posletku

konačna spoznaja Najvišeg bila "okarakterisana" kao Tišina. Vibracije tredeg nivoa - "trube" pokredu kovitlanje čakri kako bi se njihove karakteristike ispoljile. Na nivou Anahate vrhovna vizija je "klasična" Vizija istočnjačkog "Kalkija" (Avatara kali juge) - to je Vizija Svetog Anđela Čuvara. Ovome je prethoilo poimanje strukture graa Vavilona, razaznavanje "suđenje" njegovim elementima, napuštanje i oslobađanje o vezanosti za strukturu, mnoštvo se ujeinjuje u prizivu Jenoga, Glas se javlja na posletku ajudi smernicu a se obožava samo Najviši. Taa se pojavljuje Anđeo. Ono što onosi buđenje Višui čakre je uhovno pročišdenje na višim razinama. Čiste se suptilne saržine uše, koje su ujeno modni korenski resursi sopstva. Reka života (Eufrat je kao i Gang) se isušuje

Taj isti Anđeo, recimo kasnije, upozorava a se ne sme poređivati on, niti se sme on obožavati, ne sme se biti iolopoklonik obožavanje i prizivi uvek se upuduju samo Najvišem. U sferama Ađna čakre nailazi se čak i prostor i protok vremena. osezanje Krune i Sahasrare je u potpunosti obeleženo staijumima Uskrsnuda, ovlaavanjem svim nižim segmentima bida, poništavanjem starog stanja i konačnim olaskom u Svetlost Najvišeg.

Maranatha!

AMEN!

U jenoj verziji, osnivač Masonerije bio je Hebrejski Patrijarh Enoh,  Enoh,  koji  je ’’hoao sa Bogom’’   i nije iskusio smrt. Enoh je povezan sa Velikim Božanskim Bidem Metatronom. Legena o Enohu blisko je paralelna priči o kasnijem Hebrejskom proroku Iliji , koji kako je rečeno onet živ na Kočijama. Takođe, on je povezivan sa Vavilonskim Nebo u Vatrenim Kočijama. astrologom Heabanijem, koji je slično onet na nebo o strane boga Hea. Ove legene nalikuju legenama o misterioznom bidu Oanesu. Oanesu.

ribljeg boga Dagona , koji se pojavio niotkua pre 5500. goina u južnoj Mesopotamiji. Nijedan trag njegove jed instvene kulture i jezika, ne može

Istoričar Berozus, a kasnije i Aleksanar Polihistor, opisuju Oanesa ili Jovana kao amfibijsku kreaturu koja je izašla iz Persijskog Za liva u

dan Sv. Jovana, ne znajudi a proslavljaju ribljeg boga Oanesa, Oanesa, prvog Hermesa, i prvog osnivača Misterija. O strane Velike Ujeinjene Lože, u

se nige pronadi. Nestao je pre 4000. goina, ostavljajudi ubok trag u Vavilonu i drugim civilizacijama u ekonomiji, umetnosti pisanju, matematici, astronomiji, arhitekturi i religiji.

Rana istorija Masonerije kaže, a Masoni oržavaju veliku svečanost na

Masonska stepena, poznata su kao Plava Loža,  Johanitska Masonerija, Masonerija , ili  Jovanova Masonerija. Masonerija. Riba je simbol Vesica Piscis, Piscis, u prevodu Riblja Posuda , koja se pojavljuje na građevinama Temp lara, i u legendi o smrti i novom rođenju Visokog Sveštenika Jovana. Interesantno je, da je Alister Krouli u svojim Kabalističkim korespoencijama 777 , povezao Sv. Jovana Krstitelja sa morskim bogom Neptunom ili Neptunom ili Posejdonom, Posejdonom, Voda i Voda i Hebrejsko slovo Mem,  Mem,  koje znači (prestavlja) vodu. vodu. Vodeni bog Oanes ili Jovan,

čini se a je primarni ključ por ekla Masonerije.

SOBU Solomonovog Hrama, prestavljajudi seam slobonih umetnosti i nauke, gramatiku, retoriku, logiku, aritmetiku, geometriju, muziku i

astronomiju. Naravno, ovo su umetnosti kojima su čovečanstvo poučavali ’’bogovi’’ sa Sirijusa (Sotisa) u revnim vremenima. Kaniat  je ranije upoznao dva velika bronzana stuba, jedan sa desne i drugi sa leve strane. Ime stuba sa leve strane je Boaz, koji Boaz, koji predstavlja snagu; snagu; ime stuba sa desne strane je Jakin je  Jakin, i označava osnivanje. osnivanje. Oba stuba stajala su

na ulazu u Solomonov Hram. Na svakom stubu stajali su ’’globusi’’, zemlje i neba.

Vesica Piscis, znak je Božanstva i znak Amfibije znak  Amfibije. To sugeriše rano poreklo povezano sa velikim Inicijatorom, Ribljim Bogom sa Sirijusa, poznatim kao J ovan ili Oanes. Po rečima Fr. Ahaa, ’’Geometrija je prva plemenita

Nauka, i glava svih znanja.’’ Vesica znanja.’’  Vesica Piscis je bila sveti znak r anih Hrišdana, i osnova za vedinu crkvi Gotičkog perioa. Kenet Grant ientifikuje Vesicu sa Kapijom, tačnije  Zvezdanom Kapijom. Kapijom. Ako se ispita legenda o Jovanu Krstitelju, svecu- patronu Masonerije, šta se može otkriti? Isti božanski učitelj, povezan je sa prorokom Ilijom, koji se vazneo na nebo živ u vatrenim kočijama pre mnogim sveocima. Jovan je stajao o pola uronjen u vod u, krstedi ruge u Murost. Ovo je očiglean eho aleko prošlosti mnogo pre Jovana, i onosi se na Oanesa, Sumersko Vavolonskog pola-ribu, pola-čoveka, koji je učio čovečanstvo po anu, vradajudi se u vou nodu. Kult Jovana Krstitelja preživeo je među Mandeanima, koji anas žive u Iraku, bivšoj Vavilonskoj i Sumerskoj Imperiji.

Njegova legena često se meša sa Isusom, umirudim i uskrslim bogom, koji je prvi Iluminiran o Jovana. Krouli je ispravno povezao izmučenog Isusa sa mučenikom Jovanom, i u svojoj kn jizi "777", dao je Tarot Adut povezan sa obojicom kao, ’’gura obešenog i raspetog čoveka’’ sa titulom uh Modnih Voa , zbog obrnute slike nebeskog bida, i zbog jeinstvene priobalne lokacije ’’Hrama Morskog Boga’’  u Tulumu, ali se čini više sličnim božanskom bidu sišlom sa neba, pre nego morskom. Krouli je zabeležio a je u Aeonu pre Ozirisovog, Iziinom ili voenom, ovaj ’’obešeni čovek’’   bio ’’uavljeni čovek’’  koji nas vrada u približno vreme posete Oanesa. Hebrejsko ime za Isusa je  Jehešua,  Jehešua, ientično ime nu Starozavetnog proroka, poznatog kao Jošua.  JOSHUA= 50 = ODIN i RIBA. Jošua je bio sin Navinov , NUN-ov , Sin Ribe , što se onosi na razapetog boga koji onosi znanje. Ovo je jena o retkih paralela, Jošue i ribe, koji imaju isto značenje koji upuduju na kriptomasonsku traiciju zaštitničkog

Kaniat je na kraju oveen o istoka, mesta na kome sei Poštovani Majstor, ge se njegova pažnja usmerava na veliko slovo G, postavljeno iza i izna Majstora. Rečeno mu je a ono prestavlja Geometriju, Geometriju, prvu i najplemenitiju nauku. U verziji Misraima  Misraima  (Egipatskog Obreda), Majstor pokazuje na plamenu na plamenu zvezdu , govoredi kaniatu: ’’

Pogleaj ovu mističnu zvezu, i neka ti ovo sedanje nikaa ne oe iz tvog uma. To je amblem Genija, koji nas uziše ka velikim stvarima.’’  Veliki Masonski autoritet Albert Pajk, hvalio se da ’’Sirijus još uvek blista u našim Ložama kao Plamena Zveza.’’  Lozinka   Lozinka Drugog Stepena, koja po Kabali ima vr enost 134, na neki način upuduje na prolaz iz tog Zvezanog Sistema na naš vlastit. 134 = SVETA POSUDA i ISTINA.   Stub  JAKIN = 71 = J E ZVEZDA i BOAZ = 36 = SUNCE . Spojeni zajedno, govore nam da je SNAŽNI SIRIJUS SUNČEVA ZVEZA. Dualna priroda Sirijusa aludira na šifrovanu vrenost Boaza i Jakina ili 107, vrenost DVE PALATE  i KLJUČEVA. Globusi zemlje i neba, kao i trostepeni inicijatski sistem

atiraju iz avnine. užine na ovim globusima, govore nam nešto veoma važno. Poznato je a su u antičkom svetu post ojale veoma precizne mape cele planete. Ove mape su bile na raspolaganju u Konstantinopolju

u vreme Piri Ibn Haži Mehmea, koji je nacrtao izvanreno tačnu Mapu Sveta 1513. goine. Takođe, Oronteus Finaeusova Mapa iz 1531. goine prikazuje Antartik u detaljima, ali je očigleno precrtana sa starije mape, konstruisane pre nego što su leene kape prekrile Antarktičke Obale. Neko je znao pravu prirou Zemlje i Neba avno pre. Antičke prestave Oanesa, uvek ga prikazuju kako nosi nešto poput globusa sa mrežica ma sugerišudi širinu i užinu. Ova raoznalost, ojačana je na ramatičan način u Višim Stepenima

amfibijskog zvezdanog boga. U Masonskom predanju, dva Jovana iz

Masonerije; ok ’’Regularni’’ Sloboni Ziari, ne žele a iko sazna za ovo.

Novog Zaveta, zamenjena su u osamnaestom veku. Jovan Jevanjđelist substituisan je za Jovana Krstitelja, ali je kasnije povezan sa Astrološkim Znakom Raka u mesecu junu, što još jenom otkriva isto poreklo u Oanesu. Preokupacija sa očiglenim kretanjima planeta i zveza, upaljiva je i među antičkim sveštenstvom i u Masoneriji. Kaniatu za učenički stepen (KOLEGA ZANATA = 125 = SOTIS U PLAMENU) rečeno je na njegovoj inicijaciji da poslednjih sedam koraka vode u SREIŠNJU

Oanes je osnovao svešteničku kastu u Vavilonu, Iniji i Egiptu, koje je oano čuva lo preneto im tajno znanje. Verovatno je da su tokom istorije nastavili a oržavaju kontakt sa svojim izvorom. Masonski autori skloni su tvrnjama a su Vitezovi Templari bili čuvari  Zlatne Tajne, koja se onosila na pola čoveka, pola zver, zvanog Bafomet.

"Prvi apostol Hristov. Sin Jonin i brat Petrov, rodom

iz Vitsaie, i ribar po zanimanju. Najpre bio učenik sv. Jovana Krstitelja, no kad Jovan ukaza prstom na

Gospoa Isusa govoreci: "Gle, jagnje Božje" (Jov. 1, 36), Anreja ostavi svog prvog učitelja i pođe za

sjajnu hrišdansku buudnost narou ruskom. U grau Patrasu učini mnoga čuesa imenom Hristovim i prevede brojne u veru Njeg ovu. Među njima behu i brat i žena carskog namesnika Egeata. Egeat zbog toga stavi Andreju na muke, a potom

Hristom. Potom Gospodu privede i svog brata Petra. Po silasku Duha Svetoga pade mu u deo da

ga raspne na krstu. Sve ok bejaše živ na krstu, govoraše pouke hrišdanima okupljenim oko krsta

 propovea Jev anđelje u Vizantiji i Trakiji, potom u

njegova. Htede ga narod i skinuti s krsta, ali on im

zemljama dunavskim, pa u Rusiji i oko Crnog Mora, i najzad u E  piru, Grčkoj i Peloponezu, ge i

ne ozvoli. Najza se počne moliti Bogu, i pri tom ga neka neobična svetlost celog obasja. To

apostola koji pozna Gospoa i pođe za njim straa 62. goine. Mošti mu behu prenesene u Carigrad. Docnije mu je glava penesena u Rim, a jedna ruka u Moskvu."

Ime Anreja potiče o grčkog Anreia i znači čovečnost, vrenoda, kao i mnoga ruga grčka imena često se pojavljivalo među  jevrejima starog oba. Za Anreju se kaže da je sin Jonin, ali je zbog slučajne ili namerne greške izbegnuto a se obeleži a je on sin Jovanov čiji je i slebenik bio. Greške u prevoima biblijskih knjiga i spisa su oprinele a se mnoge stvari izvrnu, banalizuju i praktično sakriju. Imajudi to u vidu, činjenica a je Anreja bio ribar, kao i njegov brat Petar, ukazuje na to a su bili članovi posebne uhovne grupe, čiji su članovi obeležavali svoje učenje simbolom Ribe - simbolom Zoijačkog znaka koji upravlja obom koje je osvitalo na proled nom obzorju u njihovo vreme. Kaa je Jovan ukazao na to a je Isus pravi vođa, Pastir naroa, istinski Kralj Jevreja Anreja i potom njegov brat postaše njegovi slebenici, kao i sav naro koji je priznavao pravo nasleđa aviove i Solomonove loze. Andreja se naziva "Protokletos" - Prvopozvani. Među prvih vanaest slebenika, apostola uvršten je jer je bio visoki posvedenik Gnoze i učenja koje je nosilo mod. Tu mod je kasnije emonstrirao tokom života pa njegova čua pariraju Isusovim i Simonovim čuima. Anreja je zbog svoje posvedenosti i sposobnosti govorništva uvršten među prva četiri apostola. Anrejin autoritet je bio toliki a se samo uz njegovo oobrenje i pomod moglo pritupiti Kralju Isusu. Šta više Anreja je uvršt en na spisak Isusove poroice, kao i njegov otac Jovan. Andreja je bio uz Isusa tokom svog vremena njegovog javnog

života, bio je prisutan na Isusovom venčanju u Kani, na "Tajnoj večeri", pri Isusovom uskrsnudu - kao svedok inicijacije, te ja naposletku oprineo izuzetnom širenju "Hrišdanskog" - Gnostičkog učenja širom Palestine i Grčke. Sveti Anreja se smatra uhovnim uticajem koji je zaslužan za privođenje ljui istinskoj veri. Njega smatraju Petrom pre Petra. Glasnikom i glasnogovornikom istinskog učenja - učiteljem koji je u lozi Jovana imao udeo i zadatak prenosa svetlosti novog doba koje je osvitalo na čovečanstvom. Nakon Jovana on je prvi koji ide stazom sledbenika, uporedo sa Dositejom i Simonom. Ipak Dositej i Simon imali su posebanu transmisiju koji su u zaveštanje obili od Jovana - i

ni jean o njih nije sleio uhovno Isusa, osim što su ga priznali za Kralja. To je i koren razloga zašto su gnostička učenja ositejaca, simonjana i mnogih rugih sistematski uništavani - kako bi se u 4.veku N.E. uspostavilo dogmatsko crkve no učenje. Moerna Masonerija svoje simboličko učenje naziva

prenosi izvesno znanje koje se zasniva na Gnosticizmu - a to je i bitan detalj jer se u masonskim ritualima Isus smatra za Velikana i mudraca, ali ne i za spasitelja. Bitan stav gnosticizma je "Spoznaj Samoga Sebe" nasuprot Spasenju kroz Iskupitelja - to je ramatična razlika - i veliki i

paraoksalni greh i greška ogmatskog hrišdanstva koje je izgubilo stvarnu duhovnu vezu sa svojim gnostičkim korenima. Masonerija  jenostavno slei niz učitelja, o Jovana, o Anreje i alje o Marka koji su svi bili Jovani - Gol ubovi Svetog Duha.

Priča o Hiramu Abifu je takođe i priča o "Isusu", ali ne onom munanom kralju, ved priča o uhovnom Suncu u čoveku - čoveku kao Adeptu kojeg iznutra usmerava spiritualni Logos - Sol-Om-On, dok su svi

sačinioci legene elovi uše čoveka. Time se može prepoznati a je Jovan spoljašnji intelekt koji očuvava univerzalno znanje o čoveku i univerzumu, dok  je Anreja unu trašnji, viši intelekt koji spoznajno živi u saejstvu i svesnosti svojih sačinioca. Izna toga (pa čak i u učenjima Jovana i Anreje) se nazire učenje Marka i Ormusa koji su prenosili učenje Ruže i Krsta. Ono što je unutarnje stvarno značen je njihovih simbola i znanja se govori samo u Suverenim Svetilištima Gnoze, ali je to ato svima na uvi kroz simbole isprepletanih Uglomera i Šestara - Koji su isprepletani uh i Materija, Čovek i Žena, hebrejska slova Ajin i Nun u Harmoniji i ravnoteži . Značaj Anreje kao prenosioca Gnostičkog učenja se oržao kako u spoljašnjem poštovanju i obožavanju "Sveca Anreje" tako i kroz unutrašnji prenos njegove gnostičke poruke - poruke Univerzalne Religije.

Anrija je bitan segment svesti buudi a On sveoči svim važnim staijumima ljuske inicijacije - prvi uviđa uhovno vođstvo Jehešue - Plamene Zvezde - vlaavinu uha na četiri elementa; prisustvuje venčanju Jehešue i Marije - koja je "Vavilonska Bludnica", znana kao gnostička "Barbelo", a u moerna vremena među okultistima, kao "Babalon" - transcedentno sopstvo koje je iznad Plamene Zvezde - i

sa kojom se Jehešua venčava. On je sveok i same same transceencije kaa Čovek prevazilazi svoje lične egoistične osobine, pa i sam um i kaa njegova svest biva ra suta u praznini Kosmosa, osežudi sfere izna Ambisa na rvetu Života. Stečenim iskustvima "Anreja" kao uhovni kanal u čoveku tim inicijacijama biva opunomoden a prenosi kako Znanje tako i a ispoljava najviše Modi - čuotvorstvo. Čuotvorstvo je obeležje istinskih inicijata koji čine sve u slavu Boga ne tražedi nadoknadu za sebe - ajudi sve u Slavu uha. Među Masonima širom sveta obro je poznato a Anrejevska Masonerija prestavlja više stepene Škotskog Obrea revnog i Prihvadenog - obreda koji duboko razrađuje simbole i osnovna učenja "Plave Lože" - Lože Svetog Jovana. Masoni prenose svojim inicijatima učenje o granji Hrama -  jer je Hram upravo Čovek - a ne materijalna građevina o kamena. To znanje je raspoređeno u niz stepena, koji se dele u odr eđene grupacije - sve to je usklađeno sa

zatim kroz spoznaju Istinskog Imena Boga. rugi eo upuduje inicijate u  jim misterijama Ruže i Krsta - što se razotkriva samo na naznake o dubl jim filozofskom nivou, ne i na stvarnom, dubokom koje sledi kada se potvrde filozofske inicijacije. Tredi eo je stvarna razraa znanja o granji i strukturi Tri Hrama, koje je u stvari filozofsko učenje   o regionima Kosmosa. Anreji je posveden jean poseban stepen u celoj hijerarhiji stepen koji prenosi suštinu ieje Univerzalne Religije - Religije koja je oslobođena svih ogmatskih učenja i stega civilizacije u kojoj živimo i koja ukazuje na ono što M asoni primaju kao osnovnu ponuku - Bog je Jean. Ovo učenje ne može a ima oslonac niti u jenoj postojedoj "religiji" jer su sve religije korumpirane čovekovim slabostima - samo Univerzalna Religija kako je poznaju istinski gnostici i posvedenici ne odstupa o pravih vrenosti i težnje za evolucijom - naspram religija koje teže a vežu čovečanstvo svojim lancima. Bratski lanac Masonske svetlosti prenosi flui saznanja i iskustva a Bog nije ničije vlasništvo, niti prvenstvo, ved a je on Pravo svih ljui, i a iz tog Prava proističu Vera, Nada i Ljubav, nad kojima su Mudrost, Snaga i Lepota - nad kojima su Sloboda, Jednakost i Bratstvo.

Mistična priča o njegovoj smrti ukazuje na tajno znanje koje  je prenosio. Naime, žena makeonskog kralja Egeata, Maksimila, je postala njegova sledbenica - primivši tajnu inicijaciju. Nakon toga je obila a bue kraljeva žena i u krevetu - niti jedan oblik mundane ljubavi i strasti ne može a se porei sa primanjem inicijacije uhovnog Krsta - inicijacijom Božanske Ljubavi - ovaj Krst je simbol Andrejine tajne inicijacije, simbol na kojem je Razapet, simbol koji je predstavljao izvor njegove modi - Duhovni Falus Boga. Krst kao Falus je saržatelj i

transmiter muške solarne energije. Anrejin život je obeležen pozitivnim čuima i kreacijama razvoja, njegov kraj je obeležen Krstom. Njegovo učenje je učenje o Krstu. Ovaj Krst je pak, kosi krst, za razliku o uobičajenog prikaza "raspeda" Isusovog. Anrejin krst se smatra i posebnim "zamenjenim znakom" - kao što Majstori Masoni primaju "zamenjenu reč" Majstora, tako se i na višim stepenima Istinski Božanski Izvor Inicijacije "zamenjuje" simbolom Andrejinog krsta. Zanimljivo je da je i Andreja dok je bio raspet na krstu

"On je Bog, Jedan i Jedini;

propoveao svoje učenje o Jenom Bogu, primivši Iluminaciju u poslenjem času. Nakon smrti telo mu je bilo smešteno u pedinu oakle

Bog, Večni, Absolutni; On ne začinje, niti je začet,

su dopirali miomirisi, med, ulje i beli prah-Mana ...

i nema nikoga poput Njega."

Anrejina životna priča je o početka o kraja priča o Inicijaciji, o Pomazaništvu, o Mesijanstvu - u potpunosti preuzeta i

Dela Svetog Anreje su zabeležena u jenom apokrifnom, nepriznatom, spisu zvanom "ela Anrejina", koji je takođe znan i kao "Jevanjđelje po Anreji". ela Anrejina su takva a njegovo čuotvorstvo u potpunosti parira Isusovim - lečio je bolesne, isterivao đavole, učinio a slepi progleaju - a na posletku je razapet na krstu na kojem je oživeo vrhunsko Prosvetljenje nakon čega je umro. Priča po kojoj je načinjena priča o Isusu.

Anreja je svojom kroz svoju mod mnoge lju e pokrenuo na put duhovnosti, da bi kasnije hrišdanska crkva prisvojila njegova ela

učinivši ga svojim Svecem. On je jenostavno učio ljue a Hramovi treba a se poruše i a lju i bilo ge i na bilo koji način mogu slaviti i obožavati Jenog Boga. Spis o elima Anrejinim zaista je spis o gnostičkom učenju koje je on tajno i javno prenosio. Njegovu veru nisu mogle a namaše i ugroze ni ivlja zver, niti z mija otrovnica, oživeo je ete ... sve u sklau sa kabalističkim učenjem o rvet u Života. Sva čua smeju a se čine samo u slavu Istinskog B oga.

prerađena u korist crkve koja se izborila za primat na rugima u oređenom momentu. Anrejina priča je priča o Jehešui - Plamenoj Zvezi u Čoveju, o izvesnoj  uhovnoj Modi koja je prestavljena Krstom. Tvorci Masonerije su čuvajudi znanje o "pokolenju koje ne nestaje" ugraili priču o istinskim inicijatima, Jovanu i Anreji, uzimajudi priču o Isusu samo kao simboličnu alegoriju - deo vaskolikog znanja koje se aje Inicijatima. Krstom se prenosi posvedenje i pomazanje, krstom se izvodi blagoslov, krstom se projektuje sila inicijatora, krstom kao

vanvremenskim simbolom koji nije vlasništvo niti jene religije ved ga obijaju oni koji su čisti u uši. Izvesna tajna znanja govore o "Ogledu X" - mističkom i misterioznom iskustvu ramatičnog čovekovog prelaza Bezana na rvetu Života - ali taj ogle nije ni simboličan, niti filozofski, taj Ogle je stvarni akt koji je Andreja preneo inicijati ma, prevazilazedi Filozofiju, kroz svoju konačnu i stvarnu Inicijaciju - stapanjem sa Univerzalnom Kosmičkom Energijom i Inteligencijom - sa Jednim Bogom.

Kazneni znak  – esna ruka ispružena i ignuta u razini grla,   prsti

ispruženi, palac usmjeren prema grlu te potom nagli potez i spuštanje ruke. Ovaj znak nas posjeda na kaznu našeg zavjeta. ''NEKA MI GRLO BUDE PREREZANO, MOJ JEZIK IŠČUPAN I SKUPA S TIJELOM ZAKOPAN U MORSKOM PLIĆAKU, GDJE SE PLIMA I OSEKA IZMJENJUJU   DVA PUTA

čovjeka, a za sve je to potrebna snaga, a tu je veza sa riječju stupnja BOAZ (u prijevodu Snaga) koja se zbraja do broja 80 (Bet  – 2, Aayin  – 70, Aleph  – 1, Zain  – 7), što ogovara slovu Phe, (u prijevou „usta“) koje je pripisano planeti Mars, koja vlaa tarot kartom Kula ili Božja kuda koju možemo slobono povezati i s Ložom.

DNEVNO''. DNEVNO ''.

1. Palac pokazuje na grlenu savršenu točku ulaska, kojoj ogovara Umjerenost, mod zbog koje se suzržavamo o naših strasti čime tijelo činimo pitomim i upravljivim te oslobađa um o privlačnosti poroka. Ta vrlina treba biti naša neprekina praksa jer time učimo kako izbjedi bilo koje razuzane navike čije bi nas zaovoljenje moglo navesti a otkrijemo neke o važnih tajni koje smo obedali skrivati. 2. Palac pokazuje u smjeru grlene tj. Vishua čakre, koja se tim putem aktivira prilikom same inicijacije i time taj položaj smatram sličnim takozvanim ''Point e chou'' iliti ''točkama modi'' (kojih je otkriveno 97 na tijelu i odgovaraju stupnjevima Memphis Misraima).

5. Između ostaloga, čakra Vishua je povezana i sa rođenjem, a suštinska tema stupnja izražena terminima ciklusa (Rođenje, život i smrt) je rođenje, spuštanje besmrtnog uha u mrak materije Malkutha kako bi se, stekavši iskustva, mogao ponovo vratiti svome kreatoru, ali i rođenje u novo, tj. stupanje iz profanog svijeta u Bratstvo. Pošto je rođenje (kao i sama smrt) pasivni ogađaj (jer na njih ne možemo nikako utjecati) smatram a je stoga i korak (prvi) lijevom nogom, što bi simboliziralo naše pasivno kretanje, gje smo hramom vođeni sigurnom rukom Starijeg Đakona, a kroz to ovaj je stupanj povezan i s Idom ili takozvanim mjesečevim kanalom koji je povezan sa lijevom nosnicom, prestavlja Boaz u ljuskome tijelu i onosi se na primljenog učenika koji pasivno prima i oživljava cijeli prijenos znanja kao što mjesec prima sunčev odraz.

3.Vishudda – njene karakteristike

Značenje joj je lustracija (pročišdenje), glavni aspekt života kojim upravlja njome vlaa planeta Merkur, uzimajudi u obzir a se prema njoj usmjerava palac esne ruke, ovaj znak bih pokušao opisati (onako kako ga  ja oživljavam) kao „Aktivno usmjeravanje uha ka kontroli i pročišdenju naših riječi“ te zato to viim i kao stav prilikom govora u Loži, kao znak a smo obro razmislili o riječima te a je sve ljepota, istina i harmonija što olazi kao glas iz našega g rla (desna strana ruke aktivna,

6. Za sami kraj još bi kazao jenu stvar na koju me posjeda kazneni znak, a to je na alegoriju o smrti sufi mistika Mansur Al Hallaja, (čija je riječ bila An'el Haqq – u prijevou „Ja sam istina“ –  opet povezanost s istinom i govorom) koji je usmrden tako što je zaobio uarce kamenom u glavu, lijevo i esno rame i na kraju mu je nožem presječeno grlo. Ta točka grla je nazvana Centrum in trigono centri, što bi još moglo ukazivati na poznati simbol oka u trokutu. Ovo zanje moža i nije baš najbolja analogija sa znakom, ali mi se javila kao ieja, pa sam je olučio

palac je pripisan elementu duha).

napisati.

4. Sami potez koji se aje na samome kraju znaka posjeda me na probijanje vela bezana na rvetu Života te osezanje skrivene sefire aat (koja znači Znanje) koja se na ljuskom tijelu na lazi u razini grla i pripisana je naravno Vhisuha čakri.. Probijanje vela bezana je ruga najbitnija stvar na našem putu ka ostvarenju Velikoga jela: prva je osezanje Tipharetha i spoznaja Svetog Anđela Čuvara, točnije Znanje i Razgovor.. Treba se shva titi razlika između Znanja i uhovnog uzvišenog centra (aat i Kether), Znanje je sinteza, ali i kanal između Boga i

Ovo je bilo par analogija, dobivenih kroz kontemplaciju na kazneni znak

 je komunikacija, njezin cilj je kreativnost, daje nam pravo da g ovorimo, a

primljenog učenika, alo bi se vjerujem o tome još raspravljati i istraživati, ali o tome nekom rugom prilikom, a moža am nekome ideju da nastavi i produbi ovu temu... Bratski, D.J.

Slobodno Zidarsko Bratstvo je humana, filozofska, duhovna inicijacijska institucija gdje je svatko od nas bez obzira na razlike

 jeinstven, ima svoju jeinstvenu prirou i Volju, koju mora izvršiti u ovome svijetu, a ta Volja je ientična s Voljom Velikog Arhitekte Univerzuma kojeg poštujemo jer smo svjesni njegova postojan ja. Ovo plemenito bratstvo je Hram uha, ono je snažno i stabilno tijelo koje emitira zračenje svoje priroe, ono je Velika Loža u pravom smislu tog pojma, koja okuplja egregor svojih članova i ima za jeinstven cilj usavršavanje čovječanstva u moralnom i duhovnom smislu, svojim simboličnim, psihološkim i uhovnim raom, koji proizlazi iz pouka inicijacije  inicijacije  kroz simbole i alegorije. Ono je uravnotežena prestava Univerzuma, gdje je svatko za sebe, centar tog Univerzuma, a taj centar  je jedno sa Beskrajem Univerzuma

moramo primiti i putem njih probuiti i usavršiti svaki io sebe, osežudi time razumijevanje i mudrost u svemu. Svaki simbol koji primimo, predstavlja prirodni princip, a simbole su stvorili stvorili stari Mudraci koji su

stvorili sisteme učenja i mitova i legeni koji su opisivali prirou Univerzuma, zbog nemogudnosti a pojmimo Univerzum u cijelosti svojim razumom

Ovime sam kratko opisao svoje shvadanje Slobonog Ziarstva, ne želedi ulaziti u njegovo porijeklo zbog ubine koje treba t emeljito istražiti,

Zašto sam odlučio postati Slobodni Zidar? Kao prvo tu vjerojatno je utjecalo moje ugogoišnje

Bratstvo priznaje tri velike inicijacije ( koje su prva tri stupnja

plave ili simbolične simbolične lože, svi ostali stupnjevi su elaboracija ova ova prva tri stupnja) koje koje vode aspiranta kroz tri duhovne energetske faze postojanja. Inicijacija se ostvaruje pr imanjem simbola i oživljavanjem

ramskih iskustava, koji ukazuju na to a se inicijacija može jeino postidi iskustvom i vrlinom uše, a ne obiti o nekoga. Ovo iskustvo ne može biti interpretirano umom, jeino opisano simbolima koji su

interesiranje za Slobodno Zidarstvo, kroz razne revije i knjige, koje su pisali kako Sloboni Ziari, Ziari, tako i teoretičari zavjera zavjera oko oko Novog

Svjetskog Poretka, što je golicalo maštu goinama, kao i sama želja za spoznajom tajne. Koliko go čitao rituale u potrazi za tajnom, ona mi je vješto izmicala, ok nisam shvatio a su prave tajne ne priopčive, i a poput cvijeta rastu unutar našeg srca, a bi ih spoznali, moramo prvo spoznati sami sebe, jer time spoznajemo i svijet oko nas, kojega smo mi

 jedinstvene ideje.

slika u malom. ali saa kaa sam shvatio zašto to želim postati, je nešto sasvim rugačije o onoga što sam prije mislio, a to je a želim spoznati

Ove tri inicijacije su Rođenje, kontinuum Života i Velika Svetkovina Smrti ( koje ogovaraju stupnjevima Učenika, Pomodnika i Majstora slobonog Ziarstva).One čine život koji smo samovoljno izabrali živjeti, rođenje je ulazak u novi svijet, gje se upo znajemo sa opdim prilikama, život počinje kaa shvatimo sve ove okolnosti te se upoznamo sa etaljima simbolike života. Smrt je poseban trenutak, vrhunac života, kruna svega.

samoga sebe u cijelosti, te posvetiti se Radu i Istini kako bih mogao

Učenik uči i sazrijeva, pomodnikove osobine su energija i posvedenost radu, a ma jstorstvo se postiže prelaskom bezana, anihilacijom ega i

osegnuti Vrhovna Postignuda, a pripremim sebe kao Ložu u koju se unosi svijetlost svemodnoga i spoznam svoju neovojivost o Božanske suštine, a o grube stijene postanem fino obrađeni zaglavni kamen Lože, jer ona je slika Makrokozmosa a kamen Mikrokozmosa, a oni su  jedno...

Najviše o svega želim svakim anom biti bolja osoba, prema roiteljima, jevojci, bradi i sestrama , ali i cijelom svijetu, živjeti moralnijim i uhovnijim životom.

osobnosti.

Želim biti Sloboni Ziar u punom smislu te riječi. Inicijacija je uvođenje ljui iz profanog svijeta u spoznaju o priroi Univerzuma, i nas samih, putem rituala i pouka koje sarže simbole kroz koje se otkrivaju duboke tajne o Univerzumu i nama jer

svaki io čovjeka i univerzuma je imenovan u nekom simbolu, koje

Bratski D.J.

Omča oko našeg vrata je koliko go nam se činila jakom , u biti labava, kao što nam u vedini Tarot špilova prikazuje Atu XV, ali samo snagom svoje Volje ju možemo skinuti, te se ponovo roimo, kao učenici spremni za lekcije morala, uhovnosti koje voe o istine, o istine koja de nas osloboiti, a nismo više   profani, da nam veo spadne i da spoznamo sami sebe. Tko smo mi ?  – Svi smo mi io Božanskoga, svi mi imamo svrhu koju nam  je dodijelio Veliki Arhitekta Svih Svjetova, Ali kako ju spoznati? Vrlo  jenostavno, ali vedini nama još uvijek teško. S nagom BOAZA odbacimo

naš Ego, našu lažnu sliku o sebi i pravilno koristimo 24 – inčno mjerilo, unesimo Božansko u naše živote. 24  – inčno mjerilo kao alat prvoga stupnja, ono je alat SMISLA, ono nam kao univerzalni simbol govori kako pravilno podijeliti i iskoristiti naš 24 satni dan, pravilno podijeljen na 3 osmo satna djela

1 io a unesemo Božansko za vrijeme sna i osvježenja, pošto je to o suštinske važnosti svima nama a bi mogli živjeti i normalno funkcionirati.

2. io a unesemo Božansko u sve naše rane obav eze, koje moramo izvršavati kako bi izržavali sebe i svoje obitelji Zamislih se te si postavih pitanje koje je analogno srži stupnja Primljeno g Učenika: ''KOJA JE MOJA SVRHA?'' ok si postavih ovo teško pitanje, unutar uma mi poput zvona ojekuju riječi sa inicijacije: ''SPOZNAJ SAMOGA SEBE''  riječi koje su bile uklesane na drevnim hramovima inicijacije. Ali tko sam ja? Tko smo svi mi u svojoj biti? Svi mi smo samo robovi ove iluzije koju nazivamo materijalnim svijetom,

što živimo u laži a smo sloboni, ali ne mi to nismo ( vedina), svi mi smo slijepi o rođenja pa sve o smrti, ok u ubini našega srca gori žarka želja ( koje vedina nije svj esna) a ulovimo bar tračak svijetlosti što  olazi iz onostranog, kako bi nas ojačala na našem životnom putu koji u ovome trenutku hoočastimo. Mi smo robovi, oko vrata nam je omča, što nas vuče sve ublje u iluziju materijalnog svijeta tame i očaja, sprečavajudi nas a razmaknemo veo Kešeta koji nam je poput poveza na očima, te sprečava a i u malkutu viimo svijetlost sunca naše uše što sije aleko u tiphar etu.

3. io a unesemo Božansko u naše slobono vrijeme, u našu službu služedi rugima i što više učedi o božanskom, jer tako demo više naučiti i o nama samima, pošto smo svi mi io Božanskog a. Unesimo Božansko u svaki aspekt nas i našega jelovanja, Slavimo Velikog Arhitektu Svih Svjetova, sljeedi taj preivan iako težak put sa upornošdu, prevlaat demo sve poteškode. neznanje i sreda de nas obasjavati na stazama našega života. I sve de imati više SMISLA. I dalje se pitam KOJA JE MOJA SVRHA?

Za saa mogu samo jeno redi – Proučavati i slijeiti moralne i uhovne pouke Slobodnog Zidarstava kako bi postao osoba dostojna da jednog dana primim blagoslov svog Adonaia i shvatim bit svojega postojanja.... i

živim u sklau s time, a o taa mj erilo u ruke. P.S. Ovaj ra je nastao kao ieja obivena nakon četvero nevnog ritualnog raa sa Vrudom Točkom koresponentnom stupnju Primljenog Učenika. Bratski, D.J.

''Knjiga Svetog Zakona ata nam je kao pravilo i voič u našoj vjeri i

praksi...Ona je neprocjenjivi ar Boga čovjeku...Masonstvo stoga otvara

2.Ima jedna meni jako zanimljiva stvar koja me se dojmila na mojoj

tu knjigu na svojim Oltarima uz nalog svakome od njenih sljedbenika da

Inicijaciji, to što je Sveta Knjiga bila praznih stranica, to me posjetilo na nešto što se u okultizmu naziva Knjiga Čini (i također se koristi prilikom

 ju marljivo proučavaju a bi saznali put o Vječnog Života.''

zakletve u obredu)

Knjiga, kao Veliko Svijetlo u našim nastojanjima, neprocjenjiv je stanar istine i prave, i trebali bi ureiti svoje živote i svoja jela prema božanskim propisima koji su u njoj saržani, jer ona je Kamen Temeljac. 1.Bez obzira o kojoj se svetoj knjizi radilo, onu koju smo izabrali za svoju,

trebali bi čitati sa strahopoštovanjem, bez pokušaja tumačiti je razumom, jer bit je Svetih knjiga a jeluju na našu ušu a ne na svjesni um, to nisu tekstovi koji se trebaju razumjeti, več u potpunosti o sjetiti. Sveti tekstovi tekstovi njihovim čitanjem čitanjem izazivaju cirkulaciju u našoj našoj auri i irektno jeluju na našu psihu, zbog toga i jesu sveti (a ne zato što su ih

''... Knjiga dini je zapis svake misli, riječi i jela Magičara, jer sve što je htio, htio je sa svrhom. To je Sveta Knjiga  – svaki ah, riječ, misao i jelo unutra je zapisano... Stoga neka on bue pažljiv a ne piše u nju ništa što nije harmonično ili istinito, niti on može izbjedi to pisanje, jer to je Magička knjiga... Ako napustite i za jean sat ovu jenu svrhu svoga života pronači če te niz besmislenih ogrebotina i škrabo tina na bijelom jevičanskom pergamentu, a to se ne može izbrisati... Čak i kaligrafija mora biti čvrsta, jasna i lij epa... Neka svaka strana te knjige bue ispisana pjesmom

pisali sveti ljudi), koncipirani su kao i molitve, te tako djeluju. Na Drvetu

Života spaaju po Tipharet, kao i naš Aonai, Sveti Anđeo Čuvar, Viša Svijest ili kojim go se terminom poslužili.

(Liber IV vel ABA, dio II pog.13-Knjiga)

Ova sveta knjiga o kojoj je riječ u ovom citatu, odnosi se na

našu najsvetiju knjigu, knjigu našeg života, koja je pohranjena u Akaša knjižnici, u njoj je sve zapisano o našeg postanka i ona je

knjiga iz koje nam nam se

sui na kraju, po našim jelima, i zato je u gornjem citatu i direktno uputstvo kako bi

trebali voiti naš život, što lijepše, moralnije i a svaki tren proživimo u raosti (''jer postojanje je čista raost – Liber Al vel Legis) i pjesmi, pa koliko

go težak taj trenutak bio, jer iza kiše uvijek olazi sunce, a ako prihvatimo i on o loše, to nas samo ojača na našem putu. Na kraju, nadam se da mi nitko

o

Brade

i

Sestara

neče

zamjeriti na ovoj usporedbi, al

iskreno tako ju ja oživljavam kroz kontemplaciju na nju. Bratski, D.J.

br. B.T. / fr. PTAH 96 Kada sam pri rugoj poseti Egiptu ušao u Tutankamonovu grobnicu setio sam se trenutka kada sam na televiziji prvi put ugledao njegovu zlatnu masku, i oči, koje gleaju u ''nešto'' vanvremensko i vanprostorno. Bio

sam ''iniciran'' Magijom revnog Egipta, i oči u oči sa Tutankamonom sam pokušavao i pokušavam a ogonetnem ''Tajnu Bogova'' , koji su u avnoj prošlosti hoali zemljom Kuftija. Kuftija. Do sada je o Egiptu napisano pregršt kvalitetnih i stuioznih raova, kako omadih, tako i stranih autora, koji su donekle p oigli ''Iziin Veo''. Međutim, ''Tajna Bogova'' se vešto skriva, i uboko sam ubeđen a arheolozi kopaju uzalu, i na pogrešnom ''mestu'', jer se ona ne nalazi ''ole'', na zemlji, ved ''gore'', na nebu ukrašenom zvezama. Kufti su svoju zemlju poelili n a ''Gornji'' i

''Donji'' Khemt , i često se misli, a istoričari to uporno ponavljaju, a se

ova poela onosi na sever i jug. Ti ''zaključci'' i naučne ogme, nastale su i izveene pogrešnim prevoima steroegipatskih tekstova, kao što je to učinio Volis Baž. Na taj način su, po mom mišljenju, u potpunosti pobrkali staroegipatske inastije, vlaare i ogađaje, čime su naneli nepovratnu štetu. rugo, na proizvoljan način su oreili atume rođenja i smrti faraona, kao i razoblja njihove vlaavine. Još nešto,  da li mogu u potpunosti biti sigurni a se sve to baš tako ogoilo?! Moža je s početka postojao samo jean faraon. Ge su tela faraona prvih inastija? Kao a su se skokom, onosno čuvenim iskorakom ‘’teleportovali’’ nege, moža u neku rugu imenziju.

Kao što ni Stari, tako ni Novi zavet nisu pisani za običan, profani svet, ved se isključivo onose na Istoriju oređenih plemenitih poroica Sumera, Egipta i revnog Izraela, a čije poreklo seže u aleku prošlost, koje nije isključivo i samo ‘’zemaljsko’’. Pozivaju se na Maneta, Heroota, Strabona, Pitagoru, na ljude koji su stotine i hiljade godina udaljeni od

početne, ‘’nulte inastije’’. To što su im staroegipatski sveštenici poslenjih inastija nešto šapnuli na uho, po znakom je velikog pitanja. Kao što ni anas nije sve za svakoga, tako je bilo ouvek. Manipulacije tzv. ‘’Kraljem Škorpiona’’ su samo jena u nizu obmana. Tu je i čuveni Kamen iz Kamen iz Šabake , pa Narmerova Stela. A šta ako se zvao Aneđib? I ko zna kako su se ti ‘’ljui’’ zaista zvali, imena često jesu titule. Sumnjivi su i artefakti koji su izloženi po Muzejima širom sveta, a o njihovoj autentičnosti ne vrei raspravljati. a li je Mona -lizin osmeh prirodan? Takav je slučaj i sa Kairskim Muzejem, prosto, kaa oirnete neki o predmeta, osetite da on nema energiju, da u Vama ne izaziva, niti budi neku emociju. Sve je tako hladno i sterilno.

Nisam siguran a su Lor Karnarvon i Hauar Karter ‘’prvi’’ otkrili Tutankamonovu grobnicu 1922. goine. Nije svako zlato zaista ‘’zlato’’. Međutim, ništa se oveka ne može kriti, za sve postoji vreme. I ja bih lično voleo a saznam neke meni važne ‘’tajne’’ Univerzuma i života. To  je ved stvar Karme ili Volje V olje Velikog Neimara. Ali, ne možemo se ni ljutiti na izvesnu ‘’tajnovitost’’, ili one koji znaju, jer ka ta de svakom srce biti izmereno u Holu Maat , ako lažu snoside Karmičke ‘’kazne’’. Po istom principu, ako se ljuima serviraju laži, ona i lažove ‘’neko’’ laže. Ima li kraja obmanama i samoobmanama? Postoji ‘’crno’’ ali postoji i ‘’belo’’, i kao da naša kolektiva subina zavisi o ishoa šahovske partije ‘’Magli’’ ili je ‘’Magla’’ zna? zna? Iz  Asmodeja i  Asmodeja i Isusa. Moža se ‘’Tajna’’ krije u ‘’Magli’’ nje opire lavež šakala -Anpua koji čuva sve Božije Misterije. Misterije. Neko de jeno redi ‘’Šah Mat’’, i bide to kraj igre, ili novi početak, na nekom rugom mestu, ili planeti. planeti. Mišljenja sam a istorija istorija nije ono što

samo Istinom? Ili su i oni postali suviše moralno egrairani, uhovno

sterilni i intelektualno zakržljali?! Nije svaka ruka koja je voila brata/sestru na njegova/njena putovanja bila iskrena i dobronamerna. Zar su interes i biznis kombinacije nadvladale bratsku/sestrinsku ljubav?

Ge je ona požrtvovanost a se za brata/sestru a i život. Ali i to de se promeniti, Voljom Velikog Neimara, uša Masonerije de se obnoviti . Ranije sam verovao u Boga, saa, više ne, bar ne na taj način. Kaa me pitaju to pitanje, slobodno ogovaram: ‘’ne verujem, saa ga poznajem’’. Nisu li Kabalisti Boga zvali ‘’Bore’’ ? Što znači ođi i vii. Bog je iskustvo, kao i život. Dakle, svi su nam drevni spisi, mudraci i proroci sugerisali da smo Bogovi, deca zvezda koju grli njihova mati Nuit . Svaki čovek i žena su zveza. O

tačke, preko linije o površine, ili svega, mi se penjemo, spiralno, gore, ka svom istinskom omu. ‘’Zlatno oba’’ je uvek bilo, bide i jeste u nama. Ne moramo se čak ni moliti, meitirati, praktikovati ovu ili onu spiri tulanu isciplinu, uvek demo biti jeno sa Univerzalnim uhom. Uvek demo postojati. Sveštenici grme o s korom olasku Apokalipse, Novi Svetski poreak de porobiti ljue, satana de postati vlaar sveta i još gomila straho-gluposti, koje potiču iz ograničenog   uma, a pre svega straha, koji hrani kolektivnu svest. Čemu strah, čemu Tifonski evijantni ego, čemu Apofis sopstvenog neznanja i spiritualne uspavanosti. Pominju se i razni elijeni, jesu li ili nisu među nama? Pogleajte lica faraona ili lice sfinge, pog leajte piramie, šta vam oni g ovore? Graitelji piramia nige nisu otišli! Ruska Akaemija Nuke otvoreno priča o ‘’Ufo’’ iskustvima njihovih astronauta, kao i da se fenomenom zvedanih ‘’prijatelja’’ bavi veoma ozbiljno. ‘’Verovali’’ ili ne, i to je nebit no, svako

korača svojom stazom, i u jenoj tački se staze svih nas ukrštaju. Svi koračamo i stazama i bogazama na putu Samospoznaje, prekoračujemo Ambise, boredi se protiv sopstvenih ‘’emona’’, poput Raa  Raa  koji harpunom probaa Seta u obličju nilskog konja. Poput ‘’riđeg’’ mačka koji zmiji trga glavu. Oduvek su postojali i postoje ‘’Čuvari Tajne’’ , kao i ''Čuvari Egipatske Gnoze'' , živi Hramovi Inicijacije, Inicijacije , koji se u skladu sa Voljom Velikog Arhitekte Svih Svetova povremeno Svetova  povremeno inkarniraju, kako bi ''u dan'' izneli neko novo saznanje i osvestili čovečanstvo. Zvali se oni  Akhui , Šem sveštenici , Klan Pantera, Pantera , Veliko Belo Bratstvo, Red Ormusa, Obred Memfis-Mizraim it. uvek de čuvati i prenositi revne Misterije Khemta. Njihova ''sedanja'' postižu se spiritualnim pr aksama, poput regresoterapije ili astralne projekcije. To su prastare Šamaske  tehnike koje su

koristile generacije staroegipatskih posvedenika ali i rugih civilizacija i naroda, poput Maja, Maja, Asteka,  Asteka, Inka ili Inka ili Indiosa Amazonije. Amazonije . Ovakva iskustva ne naizlaze na odobravanje Akademske zajednice, ali i ne moraju jer, setimo se, svako novo znanje u istoriji ljudske civilizacije je

u početku bilo svetogrđe. Kako im objasniti viziju ‘’crnih barki’’?!! Bez sloboe mišljenja nema progresa, nema evolucije svesti, i n iko nema pravo a je usporava zara ličnih egoističnih ciljeva. U tom procesu naravno postoje i ''fanatici'', koji pak sa ruge strane obacuju naučne ''okaze'' i ubeljive ''neoborive'' činjenice, a ''nešto'' može biti rugačije o onoga što smo sami se be, ili su nas drugi ubedili da jeste.

istorije. Kako go, Istina je jena, Kosmička Kategorija, koja se s poznaje postepeno, iniviulanim procesom osvešdenja, kroz konstantnu promenu i spremnost a se prevaziđu sopstvena ograničenja. Taa se ‘’Oko-Irt’’ samo Irt’’  samo otvara, ili to čine Bogovi, voljom Velikog Neimara. Zbog toga je i sistem napredovanja u Masoneriji ''stepenovan'', u kome je

svaki stepen etapa razvoja, osvešdenja, penjudi se lestvicom Murosti, kako bi se novostečeno znanje živelo i primenjivalo na svakonevni život, pre nego ''zaslužimo'' u sklau sa Voljom Velikog Neimara, a zakoračimo u novu sferu ili imenziju našeg Bida. Spiritualni ra zahteva oricanje, ne ''oricanje'' i ‘’poništenje’’ Jogina ili Zilota, ved obacivanje suvišnog, poput ''kl esanja kamena'', svakonevno praktikujudi introspekciju, kako bi imali ''pravu'' a ne lažnu sliku o sebi. Nismo li na prijemu u Masonski Red, okrenuli se i pogledali u ogledalo,

shvativši a smo sami sebi najvedi neprijatelji?! Oglealo nikaa ne laže! To je težak, mukotrpan ra, poput ''ruara'' koji iz ubine zemlje vae korisne rue i minerale. Teško je iz sebe ''izvudi'' ono najbolje, jer naiđu časovi ''tame'' kaa nas savlaaju iskušenja, kaa nas naša senka ili Set   kad tad uspe da toliko ''pritisne'' a ne možemo isati. Ali, Horus-Svetlost  kad pobei ''kušača'', i naša uša -Raova Barka  Barka  nastavlja da mirno plovi, nosedi Sunce-esenciju našeg Bida, Bida, sve ok ponovo ne naiđe novi ispit savesti, i tako poput Ouroborosa  Ouroborosa  koje sebi grize rep, iskustva se smenjuju, i jednoga dana smo ''pobednici'' a drugog ''gubitnici''.

Ono najvažnije, ne krivimo ruge jer smo sami p osejali seme, i ubiremo ploove, obrih ili loših ela, i samo, ispravnim mišljenjem, ispravnim postupcima i iskrenim osedanjima možemo sebe ''otključati''. Ključ - Ankh  Ankh  je dar Bogova, i dobijaju ga samo ''dostojni'', oni koji su se moralno, intelektualno i uhovno ''izigli'' o Bogova. Maa, ‘’kapija’’ se

otključava sa ruge strane! Setimo se Isusovih reči: ‘’buite savršeni kao što je vaš otac na nebu’’. On jeste, a mi?! Teško, počevši o sebe, aleko sam o toga, i pitanje je a li demo svi mi to ikaa biti. Najvažnije je biti na putu, pa okle se stigne, i ima li kraja putu, koji je moža beskrajan?! Stalno se nešto ‘’grčimo’’ poput Sobeka na leđima majke Tauvert . Grč nas parališe, blokira, usporava, i čini se a je nekakav virus zavlaao planetom. Uzdasi na sve strane, poput udovice Izide za Ozirisom, patnja,

bol, smrt, očaj, beznađe, besmisao, neki bi rekli ‘’metaluilo’’. Nije li to vapaj Hrista na krstu, ‘’Oče zašto si me ostavio?’’ Ili to beše Sunce koje se pomračilo?! Ne osedamo li se svi poneka tako? A zašto moram ovo ili ono, nedu a ustajem rano, nedu a iem na posao koji me smara, nemam slobou, propuštam meni važne stvari, želim evojku crne kose a ne plavušu it. Kao a smo izgubili Volju-Atuma, Volju-Atuma, nema  Anubisa a nam otvori put, pokaže pravac,   haos, nestale su prave vrenosti, sve se naizgle vratilo u ništavilo Nuna. Nuna . A gde je zlatno jaje Velike Gakuše? Ge je Leji Ga -ga? Kako da uspostavim Red iz Haosa? Viiš kako Harpokrat muro duti, duti i ti, osluškuj, bui smiren i smeran. Tišinu jeino remeti zujanje Kefre, Kefre, samostvorenog, koji Rečju pokrede arhitektonski plan u postojanje. Murost se stiče kontemplacijom Tehutija, stojedi neki put i na jenoj nozi, na ivici Ambisa, ok Nil-Hapi 

subinom sveta. Kažu: ‘’sova je mura’’. Naravno, Izida  Izida  najbolje vidi po mraku.

Ja sam o malih nogu praktikovao ‘’povlačenja’’, i ta osama o nekoliko sati u toku ana mi je uvek prijala. To su časovi srede, u kojima sam sam sa sobom, jer tada blizu mene nema ‘’vampira’’ koji crpe energiju i leče svoje komplekse. Volim a se ružim, ali sam aleko o toga a se  jenog ana grl imo, a sutra svađamo, oza poštovanja i sa jene i ruge strane mora postojati, kao i distanca, kulturno, lepo, ali me ne ugrožavaj,  jer u suprotnom ja ooh. Svako slei svoj sv oj put. Čem u bratsko/sestrinsko grljenje ako nema iskrenosti? Nema vezivanja, uvek naiđu neki rugi ljui, energija se obnovi, telo osveži, mistri razbistre. Taa smo otvoreni za nova iskustva, ruženja, zaljubljivanja, veze, brakove i posao. Vedi eo svog ranog detinjstva sam proveo u rodnoj Toplici, gde sam od strane

svoje bake svakoga ana slušao priče o našoj mitskoj istoriji, junacima, vilama, vampirima, alama, zmajevima i zmijskom caru. Baka je bila travarka, ili šamanka, žena jake volje, velikih modi i energije. Kad god bih bio bolestan vodila me je kod drugih baka po zanatu, da mi

čitaju bajalice. Kaa bih imao nemirne snove, slivali su mi stravu i avali

čega sv. Sava ima obrijano teme? A ona sam saznao a su faraoni i staroegipatski sveštenici brijali glave. Neki ‘’pametnjakovidi’’ misle a su to činili a bi im bilo hlanije, ili kako bi se obranili o vašiju. Takve bualaštine stavimo na stranu. Brijali su glave kao simbol svoje posvedenosti, ili kao izraz tuge za ubijenim Ozirisom. Obrijani krug na temenu je simbol Sunca. Post je takođe praksa preuzeta iz Starog zave ta, onosno Izraelskih, Egipatskih i Vavilonskih sv eštenika. Deset Zapovesti su adaptirane i preuzete iz Pert-em-hru, Pert-em-hru, ili Knjige Izlaska u an, preciznije prerađen ogovor pravanja 42 -jici Sudija. Kandilo u crkvi je simbol Svetog Grala, Grala, ili staroegipatskog Gardala što stajaše među rogovima bika  Apisa,  Apisa, koji je bio telo Ptaha-Ognja, Ptaha-Ognja, ili vatre Geneze. Tako i putir sa pričesnim vinom i hlebom (ko Katolika Hostija), simbolizuju Duh u tvari . To je vaskrslo sunce čija je krv ‘’osveštano’’ vino. Ne potiče li ‘’hrišdanski’’ krst o staroegipatskog krsta  Ankh,  Ankh, simbola univerzalnog

života u svim stvarima?! Bogoroica koja oji svoga sina Isusa je preslikana boginja Izia sa malenim Horusom u naručju. To je uša u naručju Murosti, Srebrna  Zvezda   Zvezda  koja miluje Sunce. Sunce. rvo Života iz Edenskog vrta je drvo-stub Paladijum-Đe , koji ‘’bogovi’’ postaviše u centru Abtua-Abiosa, kultnog centra boga Ozirisa. Oziris je rvo Živ ota.

trave sa kojima sam spavao pod jastukom. Naravno, mojim roditeljima o

ovome nisam pričao. Kako se to kaže na tredem stepenu Masonerije, ‘’dutao sam kao smrt’’. Upozoravala me, ‘’nikaa ne ubij zmiju, jer to što misliš a ona jeste nije.’’ Kaa grmi, to je borba ala i zmajeva, ne zviži u kudi, kaa čuješ a te neko ‘’zove’’ to su anđeli, ne plaši se. Bilo je tu sijaset ‘’preavanja’’, kako se čitaju misli, priziva zaštita i tumače snovi. Baku nikaa nedu zaboraviti, pokoj joj uši. Taa nisam ni znao a ti tzv. paganski ili čak štaviše Hrišdanski Obr edi imaju svoje korene u starijim Kultovima.

Nije li obre ‘’krštenja’’, zapravo ritual Inicijacije, koji se praktikovao potpunim poranjanjem u vou, čak o praga smrti? Takve ranje, pre ko zna koliko hiljaa goina su izvoili staroegipatski sveštenici . Nije li Hrišdanski Hrist , ili Krist , staroegipatski Krest  ili   ili Karast ? Oziris, Oziris, koji je telo Raa u  Amentiju.  Amentiju. Tituala Mesija, se prevoi kao Miropomazani, a potiče od staroegipatskog Mus-hus  Mus-hus  ili Meseh, Meseh, naziva za ulje od sala svetog krokodila Sobeka, Sobeka, kojim su se pomazivali faraoni na dan njihovog

ustoličenja. Imamo vanaest vanaest Apostola, i vanaest znakova Zoijaka, ali i vanaest bogova Egipta (uobičajeno se navoi evet, što je pogrešno), ili veliki Paut . I faraon se vanaest puta morao preoblačiti kaa je pro lazio regijama  Am-duata. Po Bibliji, Jovan krstiše Isusa. Nije li  Anpu   Anpu  krstio Ozirisa voom pozemne reke? Kaa na kraju molitve kažemo ‘’Amin’’  ili   ili ‘’Amen’’ , a li smo svesni a potiče o staroegipatskog imena boga  Amona. Spomenuti to nekom svešteniku, bila bi naravno ‘’jeres’’. Kaa Marija Magalena, susrede Isusa kraj groba, obučenog u ‘’baštovana’’, znamo li da se taj termin odnosi na  Asar-un-nefera,   Asar-un-nefera,  onoga ko je samog

sebe usavršio? Baštovanova bašta je plona i zelena, kao što je i lice Ozirisovo ‘’zeleno’’, poput  Zlata Filozofa. Otku Hrišdanskim sveštenicima crne oore? Nisu li crne oore nosili poklonici Izidinog Kulta, Kulta, ili originalna Nazarenska Crkva , Isusovog brata Jakova. Iziin plašt

Ime Mojsije potiče o staroegipatskog Mosau, sa značenjem dete. dete. Tako imamo Tot-mosao, Tot-mosao, ili Totovog sina koji bejaše zaštitnik Izraelskih plemena, i mnoge bitke voiše za njih. Bio sam u njegovoj grobnici. Ne potiče li i ime Marija iz Egipta? Stalno se u Novom zavetu pominju Marije, pa tako imamo Marija mati Isusova, Marija Magdalena, Marija Saloma, Marija Kleopa, itd. Meri   ili Mari  je na staroegipatskom značilo

‘’voljena’’ ok na starohebrejskom ono znači ‘’gorčina’’. Ko Esena je svaka žena plemenitog roa nosila titulu Mari. Nisu li tako Marija i Marija i Marta dve staroegipatske boginje Izida i Izida i Neftida, Neftida, supruga i sestra boga Ozirisa. Samo ime Oziris, zapravo Asar  zapravo  Asar , se u Novom zavetu, ali i u Starom zavetu, koristi kao Lazar , Eliezer , ili El-Asar , što na starohebrejskom znači  Abrahamov sluga. sluga. Isus slavno, u Jerusalim ulazi na magarcu, dok ljudi ispred njega prostiru palmine grančice. Zašto magarac? Nije li on ove simbol Ozirisa, dok je palmina grana simbol besmrtnosti. Tako i Masonska akacija nije akacija, ved palma, koja takođe ima značenje lava, lava, odnosno Kamena Mudrosti , ili simboličnog 3x3. Poput Hrista, Hrista, Oziris tri ana počiva u grobu, pre nego vaskrsne. U Starom zavetu Mojsije nosi štap sa zmijom Nehuštan na njegovom vrhu, ili Vađet kobrom , a to beše štap faraona, simbol modi, autoriteta i sveštenika Astronoma, koji su u Egiptu nosili titulu Veliki Astronom ili Kerb-heb. Kerb-heb.

Patrijarsi Pravoslavne crkve nose slično žezlo, sa ve obmotane zmije. štap?! Takođe, ‘’kamilavka’’ ili Nije li to Hermesova palica, palica , ili Tehutijev štap?! kapa pravoslavnih sveštenika poseda na pečurku, koje su revni sveštenici koristili u spiritualne svrhe, kako bi upaali u ekstatična i hipnotična stanja. One posedaju na krune faraona, faraona, koje nikada nisu pronađene u Egiptu. Postojalo je više vrsta ‘’kapa’’ ili ‘’kruna’’, a one su Reči  ali i oređenih sazvežđa, posebno Oriona. pak bile simbol Mudrosti, Reči ali Oriona. Setimo se crvene Frigijske  Frigijske  ili Mitrine kape, kape, simbola  Alhemičara, Tubal-

Svaki je muški ‘’bog’’ bio balansiran ženskom ‘’boginjom’’, u sklau sa Maat. Tako imamo Nuna-Naunet   (primordijalna voda i nebo), HuhHauhet  (ograničenje i ispunjenje), Kuk-Kauket   (tama i svetlost) i  Amun Amaunet   (skriveno i pojavno), nastavlja se sa  Asar-Aset   itd. Najsvetije ime Boga među Jevrejima jeste Jehova, koje su stari Egipdani zvali  J-HaHo. Ho. Na jednom hramu posvedenom Serapisu stoji ime  Jao,  Jao, odnosno Iao. Nije li Jevrejski  Adonai staroegipatski  Aton-Ton-vibracija, sunčev isk, bog koga obožavaše faraon  Akenaten.  Akenaten.

Mnogi ga smatraju istorijskim Mojsijem, i sam sam pisao o tome u svojim knjigama. Neke poseda na sveštenika Salimskog Melhisedeka. Melhisedeka. Bog je Duh, koji manifestuje sebe kroz svu kreaciju. Zapravo nematerijalna

esencija leži iza sve materijalne ‘’realnosti’’. Kaa se ujeinimo sa Sopstvom mi postajemo Bog. To je naše istinsko ‘’Veliko elo’’ , naš cilj, sjedinjenje sa našim Genijem  Genijem  ili Svetim Anđelom Čuvarom. On nas je voio na naša putovanja prilikom Inicijacije. Ali, kako to Bog postaje čovek? Bog je na početku stvorio sebe o  Atoma-Atuma  Života. On je ved bio u tami, ništavilu Nuna , ali nije nam se ‘’objavio’’ ok se nije ispunilo vreme. Atum iz kojeg je stvoren čovek je ošao iz svemira. Ono što je ‘’izašlo’’ iz svemira jeste ljusko bide. Atomska eksplozija nije samo početak Boga, ved i vremena. U tom Atomu-Atumu bejaše božanska inteligencija. 9,999 rugih Atuma je emaniralo iz inicijalnog Atuma. Bog je tako postao jedno, ili 1O,OOO

Atuma. Tako je rođen prvi organizam koji je roio sav život. On je evoluirao, i tokom procesa je bio biljka, životinja i konačno čovek. Ovaj čovek A.T.O.M. jeste velika manifestacija Božije Sile koja je postojala sama u materici svemira. On je uvek postojao kao Sila-Duh, ali da bi

Ne posedaju li Hrišdanski hramovi i crkve na Alhemičarski  Atanor , gde je zvonik Alhemičarska ped, a zvono Filozofsko Jaje . Staroegipatsko ‘’jaje’’ se zvalo Knef , koje je s početka crno, pa potom zlatno. Mnogo je ‘’crvenih’’ jaja pronađeno u grobnicama oline kraljeva, a simbolično su izražavali ieju vaskrsenja uše koja je besmrtna. Stari egipdani su taj običaj praktikovali mnogo pre hrišdana. Piramie su  revni Atanori, a faraon i sveštenici Alhemičari, koji ulaziše u njih a prave i konzumiraju ‘’hranu bogova’’ ili Mfkat . Bile su i ostale ‘’mašine’’ koje su imale i obavile svoju namenu. Postoje i kineske, ali one de se koristiti u ‘’buudnosti’’. Kao zaštitu o zračenja su nosili ‘’maske’’ koje su posedale na ‘’kacige’’. Maska akle, nije bila samo eo posmrtnog ekora. Setimo se maske ‘’zlatnog’’ faraona Tutankamona i ‘’srebrnog’’ faraona Psusenesa. Moža su ih nosili još za života. Setimo se i lica maske na Marsu! Moža je to nečiji grob? Kao što je Sfinga grob Ozirisa. Uz masku-kacigu ie i plašt -Palijum, Palijum, ili Ogrtač , a dobijaju ga samo Sinovi Najvišeg, oni koji su sebe obukli u Svetlost . Njihov Bog je samo Jedan, zvao se on Ptah, Ptah, Ra, Ra ,  Amon   Amon  ili  Atum.  Atum. Ipak, najstariji o svih bejaše bog Bes. Bes. Staroegipatski naziv za Boga je bio Nuk-Pa-Nuk , sa značenjem ‘’Ja sam onaj koji jesam’’. Bio bog ‘’plav’’ ili ‘’crn’’, svejeno je. Egipatski Bogovi s početka bejahu antropomorfni, a tek kasnije obijaju neke o

ispunio akt Kreacije, on je morao a stvori sebe fizički. Atom je o strane revnih posvedenika prepoznat kao fizički početak Boga. Zbog svog oblika poreili su ga sa ‘’jajetom’’, tačnije ‘’zlatnim jajetom’’. Jaje je ‘’ključ’’ misterije porekla. Ved sam pominjao a su postojala va jajeta. Prvo ‘’Univerzalno jaje’’ jeste crna materica Svemira, u kojem je egzistirala primorijalna Božija Sila. Zlatno jaje je bilo prva vidljiva manifestacija Svetlosti. U jednom od drevnih staroegipatskih rituala govori se od dualnoj Sili, referenca koja se odnosi na pozitivnu/negativnu polarnost Primordijalne energije, protona i neutron Atoma. Okultna filzofija predstavlja jaje sa dva pola, pozitivan na vrhu i negativan na dnu. Kod Persijanaca se jaje predstavljalo obmotano zmijom, ge zmija prestavlja elektricitet ili Silu. Orfičke

misterije su koristile ientičan simbolizam, i ko njih je zmija bila simbol Kreativnog uha, Božije Sile iz koje je izašlo jaje ili Atom. Ko starih Egipdana Večni Bog Knef je prestavljan ka o zmija obm otana oko vodene urne. Zmija je ove amblem Istinski priroe Božijeg uha. Prvi čovek, u skoro svim religijama se nazivao  Atom, ili veoma slično u zavisnosti o varijacija. Ko Egipdana je takođe Bog Otac Tvorac Atum bio prvi čovek. Atum tako znači: Samostvoreni , Sve i Ništa , Kombinacija Pozitivnog i

predstavljena Hebrejskim slovom  Jod , ili plamenom. Masonerija

Kao što je Aam bio prvi čovek stvoren po liku Božijem, tako je Atum bio Koren  Atm je  je Tm (Tem/Tum), čiji je broj prvi Bog stvoren po liku čove ka. Koren Atm 6. i prestavlja završetak Božije kreacije. Atum je kompletan savršeni čovek. Iste atribute ima hebrejski Aam. Apstraktno božanstvo prestavljano je krugom, koji je ko starih Egipdana Knef , dok je kod Jevreja to simbol  Ain Sofa. Sofa . U skladu sa svim drevnim tradicijama, bog je

bio u tom stanju pre početka. To je primorijalna eletrična sila ili kosmički elktricitet, i zato su uzeli krug kao geometrijski simbol za Sve. Potom je želja uzrokovala postojanje. Želja za s amopostojanjem je izgraila sve. Želja je bila sve jača i jača, sve ok nije prouzrokovala eksploziju. Eksplozija je porozrokovala a se električna sila poeli na sidušne vatrene kulgle zvane kvark . Ovo stanje predstavljeno je krugom sa centralnom tačkom. Sve nam je ovo potanko dato u ritualu Prvog stepena. Tačka unutar kruga je kvark, geometrijska tačka koja nema dimenziju, izuzev mase. To su Nuit  i  i Hadit . Hebreji su ovu centralnu tačku nazvali Kruna-Keter . Nakon ekspolozije i manifestacije kvarka, stiglo se

o tredeg evoulutivnog stanja, simbolično prestavljenog krugom koji eli prava linija. Prava linija simbolizuje originalnog čoveka.

prestavlja Boga jenakostraničnim trouglom u kome je tačka, ili Jo. Tačka se takođe naziva Ehejeh ili ‘’Ja sam’’. Iz tačke je emaniralo evet svetlosnih ‘’globusa’’, tako činedi eset ‘’prstenova’’, onosno eset Svetih Imena. Ovih deset imena su deset atributa Boga. To su i 1O,OOO atoma koji su temelj s vog života, eset Sefirota Kabale i eset korena

rveta Života. Pitagora je prestavio ovih 1O,OOO atoma tetraktisom,  jenakostraničnim trouglom koji ima 1O. malenih plamenova -kvarkova ili Jod-a. U Kabali je eset Sefirota poređano u formi Nebeskog Čoveka, nazvanog Aam (Atum) Kamon. To je i čuveni znak Horusa, sa prekrštenim rukama na gruima, simbol savršenstva Prvobitnog čoveka. On je fizičko ‘’vozilo’’ kroz koje se Ain Sof manifestuje. Njegov broj je 6. S početka, sve je postalo kamen (mineral), kamen  je postao biljka, biljka je postala životinja, životinja je postala čovek, a ovaj je čovek po Kabali, konačno postao Bog. Po sveštenicima Anua, sve je nastalo iz primordijalnih voda Nuna. U Nunu je egzistirao bog Knef, koji je ekvivalentan Hebrejskom Ain Sofu. Sa Nunom je koegzistirala i Maa, Maa,

Božanska inteligencija. Iz voa Nuna se pojavilo svetsko jaje Atom. Po Knjizi Izlaska u Dan  Dan   Atum je samostvoreni, ali se nazivao i Kemu-tef  (onaj koji je sam sebi otac). Nije li Hrist simbolična slika Samo -Kreacije boga Atuma?! Biblijska priča o Postanju ima svoje korene u Kreativnom

mitu starih Egipdana. Po staroegipatskom Solarnom mitu, prvi Bog u ljudskoj Formi nazvan je Ptah. Ptah . Ptah je evoulirao iz jajeta, koji je kako smo videli Atom- Atum. U himni posvedenoj Ptah -Tanenu, on je stvorio čoveka

i sav život. Ne samo a je stvorio čoveka ved je stvorio samog sebe bez pomodi bilo kog bida. Kao prvi Bog u ljuskoj formi, on nema fizičko ili materijalno telo. Ptah je ekvivalentan Kavodu  Kavodu  ili  Jahveu, čoveku stvorenom šestog ana. Ptah je potom stvorio svog sina Atuma, koji je savršeni čovek. Ali, pitadete se, kako to i otac i sin mogu biti prvi Bogovi u ljuskom obliku? Zbog toga što su oni jean isti Bog. Atum -sin je BogPtah u svom fizičkom obliku. On je Aam Postanja, mater ijalno telo Duha, Ptaha-Oca. Kasnije su egipatski teolozi zamenili Ptaha i Atuma sa Raom i Ozirisom. Ozirisom . Ra je bio Bog-Duh, dok je Oziris bio Bog-materijalno telo. Materijalizacija

Božijeg tela je u Egiptu prestavljena mumijom. Ra ili mumificirano telo Ozirisa, se zvalo ‘’Crni  Bog’’. Nisu li staroegipatski sveštenici svakom iniciranom na uho šaptali: ‘’Zapamti, Ozris je crni Bog’’  ?!  ?! Nije li tako veo uklonjen: ‘’Vi ste Bog’’ !!! !!! Priroda Boga je otkrivena kroz Masonski simbolizam, gde je svrha Masonerije predstavljena Hramom- Ložom, ispunjenom Svetlima. To je čovek kao Bog. Majstor mason je kralj Solomon, Sol-om-on, Sol-om-on, ili Sin Čoveka-Boga. -Boga. Taj čovek-Bog predstavljen je sa tri stuba Masonerije: Mudrost , Snaga i Snaga i Lepota. Do Boga (Sanctum Sanctorium) vodi sedam stepenika. To su

seam čakri i seam slova koji simbolizuju prirou čoveka, ok je Reč Majstora masona Ime Boga. Uvek me je zanimalo šta je to ‘’između’’ Po Kabali, tri etape evolutivnog procesa nazvane su: Ain (Vakum-Čisti

uh), Ain Sof (Bezgranično) i Ain Sof Aur (Bezgranično Svetlo). U

onog crnog i belog na masonskom pou? Ako posmatramo rvo Života trodimenzionalno, ta Svetlost, Esencija, E nergija unutar, ili ‘’između’’

potencijal u sebi, samo je tu sposobnost ‘’izgubio’’. To je ono što je u Masoneriji ‘’izgubljeno’’ Mod stvaranja. Tu olazimo o ogovora na

pitanje: ‘’Kako su sagraili piramie?’’ Pominju se ove ili one ‘’tehnike’’, laseri, antigravitacija, elijeni it. Nismo li ovoj Murosti bili poučeni na Prvom stepenu! Ako je Sve stvoreno REČJ U, kojoj je prethodila Misao, ona su i ‘’oni’’ koji su sagraili piramie imali REČ. Nije li i Hram kralja Solomona sagrađen bez alata? Nije se čula obraa kamena, pa kako to ona nas masone poučavaju, kroz simboličnu upotrebu ranih alata ‘’slobonih ziara’’, a su Majstori masoni za to i to vreme ‘’teškim’’ raom poigli Hram? akle, Hram je ‘’poignut’’ na isti način kao i piramie. Na isti način kako je Sve stvoreno. A ova Legena o Hramu? Osedaju li masoni a je potrebna promena?! Moža  je Hram, s početka bio o kristala. Nisu li oni koji su graili Hram bili osnivači naroa planete zemlje? I nije li Solomonova vojska jahala ‘’crne’’ konje? Još koliko puta de ponavljati Hiram, Hiram…a a li se ‘’čovek’’ tako zvao?! Gde je originalni Solomonov Hram. U instrukcijama govore

a je u Jerusalimu. Ona su oni koji su pisali Stari zavet pogrešili, jer tamo lepo piše a je bio u Šilohu. Hram je Izraelski i Egipatski, otu crno belo polje. Ni ti alati nisu alati, ved ko zna kakve poruke oni kriju? Moža poruke ‘’trede vrste’’? Ka se ima znanje, može i nov mesec a se napravi. Mene to interesuje, a ne profanisanje Masonerije. Politika me ne

zanima, a njome se itekako bave u Ložama, i to tako ume a osai. Zar ne? Ge je uhovnost Masona, svaka čast izuzecima, i o njih čovek može učiti. Neki put me zaista sramota kaa čujem loše komentare na račun masona i Masonerije. Dutim, a ne osedam se obro. Moža su obični ‘’profani’’ ljui i u pravu za mnoge stvari?! Možemo u kolonama da sedimo hiljade godina, ali ako se ne promenimo, počev o sebe, ona sve ovo gubi svoj smisao.

Naravno, Masonerija de postojati, po Legeni sve ok bue postojao i  jedan mason na planeti zemlji. Ako i ta j jeda n ne bu de dobar, onda, Jao,

Jao, zar nije Bog rekao: ‘’odi du u onaj an kao meveica kojoj uzeše mlae’’. Bojimo li se ‘’loše’’ Karme, bojimo li se sopstvenih ela, misli, svoje ‘’loše’’ senke? Kako a se ‘’opravam’’ pre Okom Velkog Neimara. Sve mislim, spava, prevaridu ga. a, spava, ali kaa se na svakih 7O. ‘’goina’’ otvori Vii Baš Sve! Ako je to ‘’žensko’’ Oko, moža prođem na šarm? Uzalu, Hol Maat  te čeka, ok se  Amid  halapljivo   halapljivo oblizuje na srce. Padam na kolena, Tehuti  brate moj, pa zar moraš sve a zapišeš u svoj tefter. Ozirise  Ozirise  brate, osmehni se, nemoj biti tako strog sudija.  Anpu,  Anpu,

brate moj, ne čujem lavež tvoj, zar si mi sve puteve zatvorio. Ranije si me ‘’zlatom’’ obasipao, a saa si me ‘’smrtnicima’’ prepustio. Saa neki stranci mojim blagom raspolažu. Pero Maat prevagni u moju ‘’korist’’. Brate moj, nasleniče, otvori mi usta, uši i oči, a se mogu sjeiniti sa Ozirisom, da se mogu vinuti ka krilu svoje mati Nuit . Gore, zovu me zvezde, zovu me Bogovi Početka .

Čujem riku  Zlatnog Bika, viim ‘’Centar’’  ‘’Centar’’   vidim Crno Sunce, Sunce, vidim

Khemta. Čujem mjaukanje mačke Bast  što se prostiraše pustinjom, pre nego Khnum oblikova čoveka. Gle, bogovi ne mogu hoati nego ih ‘’nose’’ neka ču na vozila. Niko ih ne sme pogledati, svi pred njima savijaju glave o zemlje, toliko su Modni, u njima Reč živa je. Besmrtni su, i kaa se približi vreme ‘’smrti’’ oni se obnove poput Benua, pa počnu iz početka. Jeu neku čunu ‘’hranu’’, neki ‘’zlatni prah’’, o čega postaju snažniji, krepkiji i vitalniji. Kaa žele a ‘’pričaju’’ sa Bogom, uzmu ‘’zlatni kovčeg’’, a on može lebeti i stvarati munje. Retko spavaju, a najaktivniji su nodu, naročito kaa je mesec pun, pa ih ljui nazvaše ‘’nodni ranici’’. Ušaptija, pomodnika ranika i I ka ‘’umru’’ sa njima polažu na stotinu Ušaptija, kojekavih potrepština. Nisu umrli, samo se prave, kao a spavaju, jer znali su a de na kraju Sve oživeti. Najviše vole a ‘’spavaju’’ u velikim sarkofazima. Unutar sarkofaga, kažu, neki tečni metal, koga zovu Sa, Sa, ih obnavlja, te svaka rana ili boljka isceli se i nestane. Pričaj mi još brate moj Hermese, želim još Tajni, želim Tajnu Besmrtnosti . Dragi Brate Moj, Zaveta, i kao ‘’crvena ta je Tajna u tebi, u tvom DNK , u tvom Kovčegu Zaveta,

 plave. Njih Bogovi najviše vole. A tek me, što je ukusan, kaa ga pripreme vredne radilice koje poznaju Geometriju. A kako de faraon rastezati uže bez Sešat .

Vii, Bogovi poeliše Khemt na 42. nome, nalik Sudijama, Sudijama, nalik Telu Velike Majke, koja je Svetlost, telo Istine. Pogleaj u prvog čoveka, zar ne sija kao dijamant , u njemu su i vatra i voda. voda. Seti se, Hram si, ali deš ga  jenom morati razoriti. Nije li Karast rekao: ‘’srušidu Hram, i poidi du ga za tri ana’’. Svi su smejali, nedeš valja i ti? Znam, bualom de te nazvati, stiiš se. Ali, zar Lua nije uvek znala Sve?! Nego, vii, eno tvojih bogova na rubu Nebeskog Nila. Kako im se samo crna koža presijava na užarenom Suncu. Znaš, i bogovi mogu biti ‘’kažnjeni’’, svi u Univerzumu treba a žive u sklau sa Jenim Zakonom. Nisu li tvoji Hermetičari znali a je sve Jeno?! Tog Jenog treba voleti, ne plašiti ga se, ved iskreno voleti. Ne možeš na silu uzurpirati Božiju promisao, sve ima svoje vreme, kaa, kako i zašto. Oni koji to ‘’crnim’’ načinim žele a izbegnu ili ubrzaju proces osečeni su o Univerzuma. Sve vibrira  Jednim Atonom, Atonom, oseti ga, uskladi se, opusti se, pomiri se sam sa sobom, sa okolinom, sa Univerzumom. Budi hrabar, kao Međaj Gara koja štiti faraona. O

bogova si, zato bui ponosan, ne ohol, ne nosiš slučajno ‘’zlatne sanale’’. Tvoji Čuvari nose bele i isključivo samo bele. Upotrebi štap, pehar, mač, pentakl, i ono najvažnije Murost. Kaa nju imaš i boginja Veret Hekau de te čuvati, i niko ti nede modi ništa, jer deš biti kao  Jak Bik Memfisa, koji čvrsto stoji na leđima Geba. Geba. Budi fluidan, budi lagan, poput Šu i Tefnut , kaa se boriš bui kao Sekhmet lavica, lavica, ne odstupaj kao Uraeus-Eđo Kraljevska Kobra Khemtija, ved ubrizgaj svoj otrov u one koji nose ‘’crne’’ sanale. Veliki uhovi -Šebtivi te Šebtivi  te štite, a boginja Selkis i Selkis i

njene škorpije su tvojim neprijateljima pripremile žaoke. Neghbet  de te obgrliti svojim krilima. Visoko podigni svoje lice da te Bogovi mogu

prepoznati. Ona deš prodi ‘’između stubova’’, Kapija de se otvoriti, i tvoje putovanje de početi. Putovadeš, iz imenzije u imenziju, o ‘’zlatne zemlje’’ izvan prostora i vremena. Nego, znaš li korake? Znaš li Lozinke? Znaš li Reči? Na svakoj de te ‘’stanici’’ čekati Čuvar Praga. Ako nisi ostojan i ne znaš, nedeš prodi alje. Zato, opaši kecelju, navuci rukavice i sei u ‘’stav bogova’’, uzmi  Ankh u  Ankh u ruke, sa pogledom na tvoju ‘’Zvezu’’. Nikada je ne zaboavi. Posmatraj faraone, njihovo ržanje, položaj ruku,

pravu kičmu. Zar nisu ostojanstveni? Zar nisu ovlaali svojom subinom? Gle, na čemu to see? Na n ekakvoj kocki? Ne poseda li te na Kamen Mudrosti ? A šta je onaj rugi ‘’Kamen’’? Kroz Kapiju se prolazi potpuno Svestan! Moraš naučiti a upravljaš svojim ‘’broom’’. Ima kapetana, ali ima i Navigatora. Ko upravlja Raovom Barkom? Znaš li? Ko ima telo zmije i glavu lava? Ne zaboravi da si Bog, da si Ra. Ra. Pozdravi

‘’Bero’’   na severnom Nebu, jer ka njega bueš vieo nedeš umreti. Sobeka, jer to su tvoji upokojeni preci koji te Preuzedeš obličje krokoila Sobeka, čekaju, koji osnovaše prvi gra Khemtija Buto. Potom deš uzeti obličje sokola što na mirisnoj kosi Horusa putuje nebom i zemljom. I zasijade tvoja zvezda. Gle, Beba te čeka, Ozirisov  prvenac a se sjeiniš sa njim. olaziš sa ostrva blistavog sjaja na ognjena polja. ate su ti obe ‘’sile’’, poput veju kobri i veju kruna. U potpunosti deš se regenerisati. Sa raznim stvarima deš se ientifikovati, kroz razna stanja deš prodi. Pobeides sebe, zmiju Apepa, tvoj evijantni ego. Bideš novo Sunc e, koga pozdravljaju pavijani. Tvoja Ba de prodi kroz nod, a bi izašla u an.

Putniče prevalio si veliki put, shvataš li a si trenutno na proputovanju kroz Galaksiju Mlečni Put. Ostavi trag, ispuni svoju subinu, prevaziđi iskušenja i  pobei sebe. Sav si o zvezane tvari, o Svetlosti, o kostiju i mesa Bogova. Bogova. Koračaj smerno svojom Stazom i muro omeri sv aki aki svoj korak.

Veliki SOLOMON, najmudriji i najplemenitiji od kraljeva svog

Pre nego što je ra započeo Solomon zatraži o kralja Tir e da mu se priruži u rau veliki HIRAM koji je ved taa znan kao vrsni arhitekta. Hiram stiže u Jerusalim 15.JULA.

oba, rešio je a sagrai hram Večnom Bogu. Sakupio je sve vrene ranike svog kraljevstva i objavio a traži sve koji žele raiti na izgranji, po uslovom a su čestiti, revni, hrabri i a ne  robuju porocima. Ubrzo se sva rana sila sjatila u Jerusalim, a Solomon sačini i ugovor sa Kraljem

Ra je započeo, maa sa zbrkom i uz teškode i rasprave. Solomon oabra Hirama i postavi ga za starešinu. starešinu. Svi su obavezani a mu se povinuj u i svi su to činili iz poštovanja prema tom vrsnom

I.

Tira, da bi iz susednog kraljevstva, sa Brda Libanskog, mogao nabavljati drvo i druge materijale.

majstoru zanata.

Hiram je obedao Solomonu a de sve ovesti u re i ved prvog

rae orei a de sve ranike raspoeliti u tri razrea, koji su različiti po umešnosti, znanju i po plati. Prvi razre je sastavljen o ŠEGRTA, rugi o KALFI tredi o MAJSTORA. Prvi su primali platu ko vrata hrama, kraj stuba Jakina. rugi takođe ko vrata hrama, ali kraj stuba Boaz-a, a tredi, Majstori, primali su platu u svetilištu hrama.

Majstori su o silne želje za brzom potragom poskiali čak i sandale sa svojih nogu hitavši tri ka jugu, tri ka zapau a trojica na put ka

istoku, obedavši a de se sresti evetog ana njihovog traganja. U toku potrage, jedan od majstora, sede da se odmori na

nekom bru umoran i tu se slučajno uhvati za granu akacije koja se suviše lako iščupala iz zemlje. To ga iznenai i vie gomilu nabacane

Tako, kaa je sve bilo uređeno, u sklau sa rangom i sposobnostima, svi prihvatiše taj autoritet i mir i sloga su vlaali među njima. a bi organizacija bila što valjanija Hiram je uveo za svaki razre znake, reči i gestove po kojima su se članovi međusobno prepoznavali.

zemlje te pretpostavi da je Hiram tu zakopan.

Bilo je strogo zabranjeno ta znamenja otkrivati drugome. Tako su svi pravedno dobijali svoju platu i rad je napredovao kako je Solomon i hteo.

On se priruži rugim majstorima i stigoše zajeno na to mesto, ge počeše kopati. Telo Hiramovo zaista   je bilo tu zakopano i kaa ga otkriše svi zarhtaše i uzmakoše. Tuga im ophrva srca i plakaše ugo vremena. Jean skupi hrabrosti i htee a ga poigne kažiprstom, ali Hiramovo telo je ved bilo u fazi raspaa i gano je zauaralo, on uzmaknu govoredi "Ikl inkue (on zaudara)". Drugi ga uhvati srednjim prstom ali mu se esi isto, te on reče "Jakin".

Međutim, trojica Kalfi, postaknuti zavišdu i zlobom, želed i da prime platu Majstora olučiše a oznaju nepoznatu reč, a to su mogli obiti samo o Hirama, olučiše a je obiju milom ili silom. Buudi a je Hiram svakoga ana olazio preveče u svetilište hrama a bi se molio Večnom, oni rešiše a taa zatraže tu reč o njega. Pošto su postojala troja vrata na hramu oni se rasporeiše svako kraj  jenih, na istoku, zapau i jugu, i to naoružani alatkama sv oga zanata,  jean lenjirom, rugi gvozenom šipkom, a tredi maljem. Kaa je Hiram završio svoju molitvu pođe ka južnim vratima ge ga sačeka jean o Kalfi, izajnik naoružan štapom za merenje. Ovaj ga zaustavi i zatraži reč. Hiram obi i izajnik ga uari lenjirom. Hiram se ošamuden povuče u hram i pođe na zapa ge je bio rugi izajnik koji je zahtevao isto što i prvi. Kaa Hiram obi a otkrije reč ovaj ga uari metalnom duskijom. Hiram posrnu unutra u hram i okrenu se ka istočnim vratima. Avaj, tu naiđe na tredeg izajnika koji postavi isti zahtev, Hiram izjavi a de pre a umre nego a otkrije tajnu izajni cima koji je nisu zaslužili, na šta ga ovaj uari maljem u čelo i ubi. Trojica uzeše Hiramovo telo i sakriše ga na đubrište, a kaa se smrklo onesoše ga alje, na visoku planinu ge ga zakopaše, rešeni a ga neki drugi dan odnesu dalje. Zasadili su na gr obu jenu grančicu

To beše u blizini sela Gibline.

Majstori se povukoše, pošto nisu znali a li je u času smrti Hiram sačuvao tajnu reč, rešiše a je promene i a nova reč bue prva koja bude izgovorena kada telo bude podignuto iz groba. Onda najstariji

o njih uđe u grob i stisne Hirama omah izna esnog zgloba pri ruci, pritiskajudi grui uz grui, svoju levu ruku iza mrtvačevih leđa prema ramenu i na taj način izvai Hirama iz zemlje. Kaa je telo spušteno na tle ispusti neki zvuk koji ih je sve uplašio, ali jean, hrabriji o ostalih reče: "Mak -Benak" što znači "meso se ovaja o kostiju". Ona su jean rugom ponovili tu reč, zagrlivši jean rugoga, pokupiše telo mrtvog majstora i prenesoše ga natrag u Jerusalim. Stigli su u ponod. Uđoše u hram, po punim mesecom. Solomon stiže u pratnji majstora koji su svi nosili kecelju i bele rukavice. Tu su oali poslenju poštu majstoru Hiramu, nakon čega ga je Solomon zakopao u svetilište i na njegov grob postavi zlatnu ploču trougaonog oblika na kojoj je urezano na hebrejskom ime Večnog. On nagrai majstore zlatnim šestarima koje su prikačili za oedu pomodu plave trake, te svi izmeniše nove reči i znakove.

akacije da bi po njoj prepoznali mesto. II.

Pošto se sleedeg jutra, kako je imao običaj, Hiram nije javio kralju Solomonu sa izveštajem o raovima na hramu, ovaj oposla a ga traže. Ne nađoše ga i počeše a traže po celom grau. Tredeg ana Solomon nakon molitve u svetilištu hrama izađe na istočna vrata i vie tragove krvi koji su voili o đubrišta na severnoj strani zanja. Užasnut zaključi a je Hir am ubijen. Solomon taa ožali gubitak velikog majstora, i u vorištu okupi sve majstore , koji se rastužiše kaa saznaše a je majstor Hiram izvesno mrtav. Solomon odredi da DEVETORICA MAJSTORA moraju da

Nakon što je Hiramovo telo položeno a počiva u svetilištu, Solomon okupi sve majstore i objavi a ubistvo ne može prodi nekažnjeno. Oni se moraju otkriti, a ka se otkriju a se oveu živi on a im kaznu orei. On orei 27 MAJSTORA, koji krenoše u potragu. evet krenoše istočnim putem, evet južnim, a eve z zapadnim, svi naoružani štapovima za slučaj opasnosti. Oabrani krenuše omah. Ubice, vievši a je Hiramovo telo otkriveno uplašeni Solomonovom omazom hitro napustiše Jerusalim tokom nodi, razvajajudi se a ne bi bili sumnjivi u bekstvu.

U sumrak četvrtog ana evetorica majstora nađoše se kraj litica Libanskih planina. ok su svi spavali jean koji je stražario prošeta i spazi ualjenu svetlost, približi se i uvie a ona opire iz jene pedine sa veoma uskim prolazom.

Provukavši se kroz procep ošao je o samog srca pedine ge vie čoveka kako spava. Omah prepozna jenog o izajnika -ubica, a njegova želja za osvetom beše previše jaka te on naoružan boežom ubi i oseče glavu. Nakon toga oseti žeđ i popi voe sa izvoa koji je žuborio kraj njegovih nogu. On izađe iz pedine sa boežom u jenoj i glavom izajnika u rugoj ruci ržedi ga za kosu. Susrevši se sa svojom bradom on shvati a ga je žar osvete prevlaala, te zajeno krenuše natrag u Jerusalim. Stigli su EVETOG DANA od svog polaska, ba š kaa je Solomon u svetilištu sa rugim majstorima žalio za Hiramom. Uđoše njih osam i jean za njima koji je ržao boež i glavu izajnika vičudi: "Mekum!" (osveta), svaki povik pratio je povijanjem kolena. Ostali majstori, kleknuvši na jeno koleno, zam oliše Solomona a bue milosran spram osvetnika, što on i učini, oprosti mu, te izajnikovu glavu izložiše na gvozenoj motki na vratima hrama a bi svi

evet majstora je ved bilo očajno kaa nisu uspeli pronadi tredeg ubicu čak ni posle VAESET I JENOG ANA, kaa se zagubiše u nekoj Libanskoj šumi. Nakon što su počinuli, izbegavši opasna mesta i zverinje, sleedeg jutra  jean o njih u aljini uglea nekog čoveka sa sekirom kako leži u ponožju stene. To beše izajnik koga su tražili, oni ga polako opkoliše i hteoše ga zarobiti, maa ovaj nije hteo a se prea. Borili su se ugo, a majstori su samo obijali njegove uarce svojim štapovima. ok se polovina borila polovina je omarala i tako skoro o nodi kaa ga  na silu savlaaše svi ojenom, baš kaa je hteo a skoči sa jene stene. U Jerusalim stigoše vaeset i semog ana o njihovog polaska baš kaa su Solomon i rugi majstori bili u svetilištu na molitvi. Izajnik je osuđen a mu se stomak raspori, a mu se utroba iščupa, glava oseče i ostatak tela spali, a pepeo razaspe na četiri strane sveta. Njegova glava je bila izložena na vrhu jene gvozene motke. Ispostailo se da su sva trojica poticala iz plemena Jude, naj stariji je bio Sebal, srednji Oterlut , a tredi Stokin. Njihove su glave tri

ana bile izložene pogleima ljui na grailištu, nakon čega je Solomon zapalio veliki oganj i ove tri glave, oruđa i pisana imena njihova spalio. Pepeo je rasut na sve četiri strane sveta.

radnici videli. III.

Nakon svih ovih legendarni h ogađaja sam Solomon je

preuzeo upravu na raom u hramu i uz pomod majstora mir se vratio. Solomon zabrani da se u celom kraljevstvu otvaraju vrata

strancu i obeda nagrau za pomod u hvatanju ruga va izajnika. U Tirskim kamenolomima, jedan radnik primi pod obavezom

dutnje na sebe tajnu jenog o begunaca. Taj čovek je obezbeđivao svakonevno hranu za begunca koji se sakrio u pedinu blizu kamenoloma. Čuvši za Solomonovu   objavu on se zaputi u Jerusalim, vođen ličnim interesom, za nagraom koju je kralj obedao. Susreo se sa evetoricom majstora naimenovanih a traže ubicu, učinivši gest kao a de jezik svoj a iščupa pae na jeno koleno i poljubi svog sabesenika. Saopšt i da zna gde je jedan od begunaca, iako  je obedao a de a duti nije mogao a prenebregne narebu velikog

Brado moja, obratite pažnju na ovu svetu misteriju jer ove velike legene koresponiraju sa Murošdu svete Kabale. Uputite se u to znanje i Razumevanje de se otv oriti za Vas. Solomon, čak i po svom imenu prestavlja Sunce, vrhunsko znanje i murost. On je simbol naše unutarnje božanske iskre. Hiram je naš uhovni voič, uzor, simbol vlaavine istine i uhovnog razuma. Hiram je onaj koga su egipdani nazivali Asar -UnNefer, onaj koji je sam sebe usavršio. On je V eliki Majstor. Svaki stepen ogovara oređenoj razini rveta Života, svaki

Solomona.

odgovara trojstvu trijada Drveta.

On ih ovee o pedine ge se krio begunac. Taj an beše ČETRNAESTI AN o njihovog polaska iz Jerusalema. Nod se spuštala, nebo se naoblačilo i jena uga se uobličila izna grma poput plamena. Majstori se tiho približiše pedini, koju je čuvao jean pas, nađoše izajnika, vezaše ga i oveoše u Jerusalim. Tamo stigoše osamnaestog ana, ubica priznae krivicu te ga kazniše surovo, telo mu rasporiše, srce iščupaše, glavu mu osekoše i staviše je na metalnu motku na očevi svima, a telo baciše na otpa a bu e hrana lešinarima. Solomon nagrai

Kao što je Inicijacija jena a može se ati na tri načina, tako i za Hirama postoji jena reč koja se može izgovoriti na tri različita načina.

radnika koji im je pomogao u potrazi.

Kaa šegrti izgovore tu reč ona označava prirou i samo njihov ra je može objasniti, oni su aspiranti i posvedenici. rugi način za Kalfe označava mišljenje i kroz njih se poima kao učenje. Majstori imaju reč istine i u tome je njihova Murost. Ta tri stepena su hijerarhija bida i mnoge su trostrukosti ove Misterije na čije vas korespoencije upudujemo. Viite tri stuba rveta

šipku koja poiže i malj koji učvršduje. Jao onome ko u sebi izneveri ova oruđa. Propast je na njemu. Izneveriti ih znači pobuniti se protiv priroe, protiv znanja i protiv istine. Jer šegrti spoznaju prirou sebe i Univerzuma, izneverivši to ne mogu postati Kalfe. Ako kalfe obace znanje kako de postati majstori? Kako biti majstor ako se nema i ne gaji i neštuje istina?

njima nema sile tri stuba rveta Života. Nema Snage, ni Blagosti ni Lepote Uravnoteženosti i harmonije. Ovime je, Brado moja, izložena naša sveta legena, priča koja na alegorijski na čin opisuje put Inicijacije po sistemu rvetu Života.

Penjudi se granama tog rveta odidemo o najsvetlijih visina koje obasjava Sunce. Neka svakoga o Vas nađe blagoslov uvia i neka svako posveden Spoznaji, Bratstvu, Jenakosti i Sloboi bue obaren Vrhovnom Inicijacijom.

U Slavu Velikog Neimara svih svetova, neka naše Veliko elo bue ispunjeno, u slavu i na radost svih ljudi!

Putovanje pomodu vrline i želje za saznavanjem i samootkrivanjem je obeležje prvog stepena. rugi stepen aruje saznavanje kroz više intelektualne oblike, nauku. Vrhovno iskustvo suočavanja sa smrdu je otkrovenje uhovnosti - to je tredi stepen Slobodnog zidarstva.

Čovek je trostruke priroe, kao što se život sagleava kroz rođenje, življenje i smrt. Čovek je materijalan, ima čvrsto fizičko telo, kojim stiče i živi životna iskustva. Za razliku o životinja čovek ima razvijenu mentalnu, emotivnu i inteligentnu postojanost. Čovek ima ušu - koja se oražava kroz Savest. Čovek može a greši na svom putu ako ie nepripremljen, može a greši ako njegovo znanje nije ovoljno široko, ali kaa pojmi glas uše ona eluje iz sreišta - ona ne greši. Tri simbolička rituala su tri faze razvoja i uzizanja čoveka ka Bogu ka Velikom Neimaru Univerzuma. U svakom stepenu, na svakom koraku čovek se jeste sretao sa njim - ali u njegovim različitim manifestacijama. Njegova telesnost su elementi - oruđa građevinara

kojima se grai Hram uše, ok su vrhovni simboli svakog stepena upravo i simboli prisustva Boga u srži svakog nivoa, razine i staijuma postojanja. Veliki Neimar je Sveviede Oko u elti, Veliki Neimar je Plamena Zveza, Veliki Neimar je Lobanja sa ukrštenim kostima. Veliki Neimar je i Svetlost i Plamen života i Tama. To su LVX i NOX muraca. On je Sve. O n je Ništa. Belo i Crno. Na svakom koraku, Brado, viimo murost revne kabale. Ovo malo reči mogu samo poslužiti kao male iskre smernice koje Vas

mogu voiti ka vašem Višem Razumevanju. Tri su izajnika ubila (u sebi) svog vlastitog uhovnog voiča, svoj uzor, misledi a se na prečac i silu može stedi Tajna. Ali ne! Ona se stiče samo vrenim raom i posvedenošdu službi Solomonovoj - koji je ništa rugo o Logos koji sprovoi naum Velikog Neimara Svih Svetova. Reakcija na izaju svoje priroe je neminovna kao što je osveta neminovna za ubistvo. A glave izajnika se obesvedene uzižu na

Prvi stepen je uz sve simbole dao kao osnovni znak Jakobove

merevine kojima se čovek penje ka božanskoj visini i Svetlu. Čovek stupa saznavajudi elemente svoje postojanosti. Tri osnovne karakteristike su njegova Vera, Naa i obročinstvo - oni voe čoveka Učenika Masona. rugi stepen je razvoj i ekspanzija čovekovih osobina - predstavljen  je zavojitim stepeništem. To je spiralna sila koja teče čovekovim bidem. va stuba su ravnoteža polarnosti, ali i portal kroz koji se stupa ka unutarnjem ličnom iskustvu  spoznaje. Inteligencija i razum

Tredi stepen je orkestracija smrti - taj trenutak, kaa ođe, ne može biti preokrenut, kao ni trenutak rođenja. On je kapija kroz koju se prolazi - ili ne prolazi. T o je ultimativno iskustvo čoveka. Ipak, kao staijum svesnosti čoveka stepen Majstora Masona prestavlja poništenje egoističnih komponenti ličnosti. Nestanak ograničenja personalnosti -  jer uša jeino prijanja za čistu Istinu, osobine koje vladaju u svetu materijalnosti vezuju i sputavaju razum i ego da pojme

Vrhovno. Materija se menja, nestaje, biva uništena, ali uša nepovređena prikazuje besmrtnost. Preko uglomera i šestara, koji su osnovni alati Učenika i Pomodnika, se olazi o sreišta kruga. Tajni simbol Majstora je Tačka u Krugu - To je simbol Sunca, ali i simbol beskrajnog sažimanja i beskrajnog širenja Univerzuma. Sunce je egipatski bog Ra-Hoor, Tačka je Behuet Hait, a kružnica je boginja Nuit. Učenik čini tri koraka, Pomodnik pet, a Majstor  Mason sedam - to su njihovi brojevi razvoja i matematičkog -filozofskog smisla stepenova. Seam kao savršen broj Majstora prestavlja uhovni plan koji se kroz nacrte ostvaruje uz pomod raa Učenika i Pomodnika. Brojevi predstavljaju znanje koje se dobija na svakom stepenu. Učenik je naučio a teše neobrađeni kamen i a shvati kakvi principi i zakonitosti eluju i vlaaju Univerzumom. Pomodnik je primio srestva i premete saznanja - upuden je u proučavanje umetnosti, nauke, moralnosti, filozofije, matematike. On se u rau služi simboličnim alatima rai granje Hrama. Ra se ovija uz pomod Brade i u slavu Velikog Neimara. Obeležja majstorskog stepena su žalost, tuga i potištenost - to su pasivne osobine uše koja pojmi a smrt izaziva utisak ovojenosti o dela materijalnog sveta kaa ona stupi na scenu. U samoj "sreišnjoj sobi" postoji Veo koji deli Hram na deo koji je uvek u Svetlu - to su svetleda elta i presto i eo koji je u tami - ostatak Hrama -  jer materija ima svoja ograničenja i sama materijalnost skriva svetlost uha. Veo eli čoveka o Nepoznatih Majstora - Tajnih Superiora - Drevnih Mudraca koji obitavaju u svetlosti Velikog Neimara.

Rani tepih tredeg stepena Slobonog Ziarstva je prikaz groba Majstora Hirama Abifa. On je ubijen 3000 godina od postanka sveta - ovaj broj se povezuje i sa hebrejskim slovom Šin koje se umnožava Velikim Alefom da bi preneo manifestaciju pouke majstorstva.

Majstora su ubila tri loša Pomodnika koji su na silu hteli a steknu povlastice Majstora, a one se jedino mogu stedi zaslugom. Njihovo obeležje su tri petice na njegovom grobu.

Tri glavna oficira su ustvari tri Pomodnika, kao prestave tri osobine čoveka koje ga sputavaju u nižim regijama materije i razuma. rugi nadzornik nosi visak, njegova "mana" je neravnoteža zbog neznanja osnovnih Masonskih pouka. Prvi nadzornik nosi libelu i on nadgleda

raove, a mana mu je intenziviranje revnosti i posvedenosti o fanatizma. Časni starešina nosi čekid i upravlja raovima svojom uzvišenom Voljom, mana mu je lična ambicija. Želja za vlašdu vezuje ušu za materiju u svom konačnom omenu, opšte neznanje i krutost su niže veze. Tri alata su položeni na grob Majstora jer on nije vezan - On je suveren u svojim sposobnostima kao vladar nad četiri modi Sfinge - u svom prepuštanju smrti on obitava u Tišini. Reč Istine - Tajno Ime Boga nije otkriveno - ono obitava u suštini uše.

Pravi Majstori, poslušni nastavljači traicije i granje obijaju "zamenjenu reč". "U Hiramovom grobu su zatvorene sve izgubljene

traicije. Ipak, on de uskrsnuti. Posvedenje de uprkos svemu biti sačuvano, a njegovo prenošenje je prikazano granom bagrema koja krasi Majstorov grob." Bagremova grana je simbol duhovne loze kojoj pripada

Majstor. Akacija je simbol Viših stepenova koji se uzižu izna simboli čkog znanja i moralnih pouka Plave Lože. Majstori prepoznaju višu posvedenost koja je izna simboličke i tako pronalaze mesto tj. telesnost ge je uša pokopana u Zemlju. Majstori uvek imaju neprijatelje napretka koji žele a izveu. Hram Bratstva se gradi i sa sobom obuhvata borbu protiv neznanja, fanatizma i ambicije.

Mrtvački sanuk, lobanja i prekrštene kosti su simboli smrtnosti. Mrtvački sanuk je simbol tela koje sarži život - on je "otišao" na Večni Istok. Kosti su nosioci ljuskih osobina - one su prekinule a postoje nestankom životne sile. Lobanja j e saržala esenciju uše - svest - ona je prazna - Duh je Praznina Univerzuma. Lobanja je simbol ne vezanosti uha i uše za sve materijalno i ograničavajude. Lobanja je simbol transcedencije. Ta transcedencija je prelazak

uhovnog Ambisa rveta Života i obitavanje u Razumevanju, Murosti i Svetlosti Krune - u zračedoj elti sa sveviedim okom Velikog Neimara Univerzuma.

Sr. SEKMET / BASTET

Naziv stepena vodi poreklo iz legende,kako su posle prestanka radova na izgradnji Hrama, sva plemena (a bilo ih je 12), izabrala po jednog najsposobnijeg graditelja. Od njih 12, izabran je jedan, za naslenika Hirama Abifa. Veliki Majstor je otišao na Večni Istok , a njegovo mesto je zauzeo prvi medju jednakima. Veliki Majstor, Adoniram, je naimenovan da bi se osigurala

sloga u rau.Nastavlja se izgranja Hrama, nastavlja se usavršavanje čoveka. Nastavlja se proces samospoznaje i poštovanje Velikog Neimara svih svetova. Nekada je ovo bila ceremonija postavljenja na ovo mesto, nad

rugima. Zatim je postao počasni stepen,koji se prvo oeljivao Nadzornicima, a zatim izabranima-kao znak njihove časti i čestitosti.Napreovanjem na ovaj stepen,moraju se preuzeti i o baveze koje on dodeljuje. dodeljuje. Treba se pripremiti pripremiti

odrednica ljuske i uhovne volje, koja nas pokrede na putu samospoznaje.

Ove se moralne pouke ne onose na oruđe za ra operativnih ziara, ved se sagleavaju instrumenti koji se koriste za merenje, efinisanje onosa, oređivanje oređivanje uglova i umnožavanje. umnožavanje. Ovaj stepen poučava a se razmotre problemi ruštvenog života u ovom vremenu i svetu. eo smo tog ruštva, koje moramo a usmeravamo svojim moralnim kvalitetima, svojim osobinama, svojim znanjem i sposobnostima.

Muar čovek duti, ali de i čuti kroz sv oje dutanje i uvedati sv oje znanje. ’’Poželi i obideš, traži – ade ti se, pokucaj -otvoride se’’. Tražimo murost više nego sva blaga ovoga sveta. To je istinska svetlost .

i primiti na sebe obaveze i

zaatke, koje nam kolektiv i ruštvo može poveriti. Na ovom stepenu, graitelj se po prvi put upuduje, a se o saa, pa naalje, služi alatom geometra i arhitekte,umesto zidarskim. Ove se uspostavlja škola duhovne arhitekture.

Različiti šestari nas obučavaju a su život i vreme,koje šestari obuhvataju,samo tačke u centru beskonačnosti.Šestar u vrhu,je kao specifična tačka koja oređuje omene elatnosti svih ostalih instrumenata, tj. naših osobina. T-lenjir (glavaš), poučava a moramo biti uviđavni, sigurni i

nepokolebljivi i a smirenost uma i temperamenta onosi sveopštu dobrobit. Pritom t- lenjir ne sme a se uzrma emocijama, ved mora biti siguran u usklađivanju ljuskih osed anja. Visak - a trebamo biti uspravni i sigurani u uporištu, iskreni i otvoreni

prema svemu, ogovorani i razumani u ponašanju. Takođe nam pomaže za tačno i precizno izvođenje raova. Visak mora a ima čvrstu ruku koja ga rži

Obeležja 12–tog stepena su; broj 5 (koji je u kabali broj savršenog čoveka -saržan o jeinice, božanskog broja ,simbol uha, i četvorke , simbol materije, te samim tim vlaa životinjskim porivima u sebi, jer ga voi božja volja), zatim pentagram i pet stubova, stubova, izgrađenih u pet stilova. Obeležja 12 -tog stepena predstavljaju i 5 slova C.D.T.I.C. Grandiozno jedinstvo snage i lepote, čine savršenstvo. Lako je naučiti naučiti koristiti se alatima, ali to ne garantuje uspeh uspeh u rau, ukoliko se ne rai i snagom uše, ljubavi, snagom želje i intelekta. Samo  jedinjenje tih 5 stubova ili sefirota ili skladom elemenata  –  uspeh je obezbeđen, bilo koji ciljevi a su u pitanju. Compozitni (zemlja) za Necah, D orski (vatra) stub za snagu Geburaha, Geburaha, Toskanski stub (vazduh) za Hod Ionski (voda) za mudrost Heseda, Heseda, Corintski (duh) harmonija i lepota - Tifaret . Stubovi kao veza neba neba i

zemlje, služe kao potpora višeg u nižem. To je čovek u Univerzumu. To je put ka Istinskoj Svetlosti.

Zemaljski čovek,onosno njegov uh, prelazi na nivo nebeskog čoveka. Običan lenjir  - a ne živi mo samo za sebe - ved i za ruge. Važno je biti pravean i precizno oreiti i omeriti; ra na sebi, našim poroicama, našim prijateljima i ruštvu uopšte. Razmernik - a moramo umnožavati naša obra ela, širiti obrobit i

blagoslov i naučiti eliti sa onima, onima, kojima treba više nego nama. naseg postojanja, a mi Uglomer - nas poučava a je Univerzum činilac naseg

Duh astralnog tela treba da se ostvari kroz svoja dela i stvori harmoniju i lepotu, uz veliku snagu i mudrost!

Kao i svako učenje, tako i rvo života (koje pokušavamo a primenimo u svim segmentima života) poučava i poržava na putevima ka svetlosti. svetlosti. Polazedi o prve sefire, bazično zemlja u našem slučaju učenik, polako se kredemo stazama.

Iz 10 sefire, zemlje, fizičkog -profanog sveta, uša svakog pojeinca, sniženog kvaliteta, krede na put na kom se poštuju pravila i propisi, uz obavezno činjenje obrih ela. Učenik menja alate i koračajudi putem samospoznaje r azvija svest i kroz simboliku raste, razvija se, uziže se iz ’’mrtvih’’ i postaje Pomodnik, a

težine svojih zaataka. zaataka. On prevazilazi neade, jer je pun mira, ljubavi i obrote. Njegovi alati u biblijski ovršenom svetu su  Ljubav, Vera i Nada. "A ja vam kažem: Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite obro onima koji vas mrze, i molite se za one koji vas vredjaju i gone." 

zatim i Majstor-Tajni Majstor. R EK LA S AM

U tom trenutku stižemo o 9-te sefire gde se postavlja temelj ozbiljnom ozbiljnom rau na sebi i ge se pomalja skrivena težnja ka savršenstvu. Stiče se sposobnost uklopiti sva davanja, i usmeriti ih na pravu osobu u pravo vreme. Tada Tajni Majstor, iz svog srednjeg stuba, nastavlja put ka Svetlosti. U 8-moj sefiri Ho, pojavljuje se senzacija. oživljava se

osedanje blještvila, ali i sjaj sposobnosti

prilagojavanja. Stiče se

sposobnost saznanja, kako da se izgubi, a da se ne pada, uz poraze. Ali, i

a uz poraze, uči ono što tre ba a se promeni. Prelazak u sleedu 7 -mu sefiru Necah, postaje se Veliki Majstor Arhitekta, gde su alati usmereni na inteligenciju, ne na sirovu snagu. Na ovom mestu se stiče sposobnost a se shvati i proširi ljubav, uz sposobnost prevazilaženje prepreka, na putu obrih namera. To je pobeda i sjaj intelektualnih vrlina. Oni koji znaju kako da se oslone na Najza se prelazi na na viši nivo prave vrednosti-stiču osedaj sigurnosti. Najza

obrae. Gnoza se otkriva čoveku unutrašnjim putem, putem koji ne može biti prihvaden niti shvaden snagom Ega. Sv.Augustin ’’Nemoj izlaziti napolje. Uji u samog sebe; u unutrašnjem čoveku prebiva istina.’’ Mislim a bi priča bila kompletna, kaa bismo oali i simboliku brojeva. Broj 12, je broj prostorno vremenskih eoba. Količnik  je 4 strane sveta sa tri nivoa sveta-visine, širine, ubine.Broj 12 simbolizuje Univerzum u njegovoj unutrašnjoj složenosti. Prestavlja i množenje 4 elemenata (zemlja, voa, vazuh, vatra) sa 3 početna alhemijska elementa (sumpor,so i živa). To je brojka ovršenog sveta. Pri tom se broj 12- sastoji o broja 1, simbola polazišta i temelja, simbola bida i otkrivan ja i broja 2, simbola podele, suprotnosti i dualnosti. Njihov zbir je broj 3 koji simbolizuje trojeinstvo živog bida. ’’ Sve nužno je  jednom postojalo kao trojstvo,koje čini jedno’’. 12 je jedan od brojeva koji se smatraju najsvetijim. U Bibliji se spominje

12 Prestola za 12 Apostola, što su trebala a ocene 12 plemena Izraela, o 12 Jakovljevih sinova. 12 je ploova na rvu života. vanaest je znakova Zoijaka. U obreniku Uzvišenog Viteza vanaestorice (11 stepen) piše: ’’broj 12, spoj veju osnovnih cif ara; ara; jedinica, koja je princip i osnova svake druge mere i dvojnost petog stepena organskih

manifestacija univerzalnog života, sjeinjuje u sebi iealnog i postojanog oca i majku, i zbog toga su ga muraci smatrali simbolom beskonačnog.’’ Veliki Majstor Arhitekta, stekao je sposobnost a vedinu mana pretvori u

LVX

T NN11 .’. 32˚ (simbol haosa) napada Sunce (simbol reda). Kabalisti zmijom opisuju 22

staze na rvetu Života, ok istočnjačka oktorini o kunalini energiji, govori o zmiji koja sklupčana sei u nu naše kičme. Takođe, zanimljivo  je primetiti da su u mnogim kulturama, nezavistno o simbolike, je česta pojava Zmija-Žena ili Zmija -evojaka, kao na primer mitološka bida Nuva, Glikon, Gorgoni, itd.

Kao je ved spomenuto, zmija ima univerzalno, ali i vostruko značenje. Time njenu simboliku možemo uporeiti sa vedinom masonskih lekcija. Ukoliko se malo bolje pogleamo, možemo primetiti da zmija u svim ovim mnogim metaforama, igra glavnu ulogu u spajanju

Gore i ole, kao i a simbolizuje kretnju u oba smera. Naime, možemo primetiti a je istovremeno korišdena za predstavljnje najmaterijalnije (plonost) i najviše ieale (murost), ali a istovremeno prestavlja i kretanje na ovoj putanji (glasnik), odnosno remetioce statusa quo (Adam i Eva, haos). Osim toga simbol Ouroboros, zmija koja jede svoj rep, najbolje prestavlja cirkularnost, večitu kretnju i vradanje samom sebi.

Možemo otidi korak alje o ovog zaključka. Ukoliko još generalizujemo simboliku, možemo redi a zmija prestavlja stazu kretanja, onog koji se krede tom stazom, kao i sam proces kretanja. Na p rimer, Eva je pala u svoje zemaljsko obličije, jer je zmija uticala na to a ona pojee jabuku sa rveta znanja. Zmija je tu ono što inicira kretanje, ono što spaja raj i zemlju, i sam proces manifestacije Eve u zemaljsko. Ovakvu mentalnu

Svi smo kretanje iz ničega u ništa. Kaa je Keter, tačka, isplivala iz tri vela neegzinstencije i olučila a napravi pokret

vežbu možemo primeniti i na ostale mitološke priče sa sličnim rezultatom. Što se tiče čestih pojavljivanja Zmija -žena, protumačio bih to kao akcentovanje ženskog, rađajudeg aspekta ove simbolike, jer je u tim kulturama muški, pokretni aspekat bio očiglean. Tako zmija opis uje trijau, univerzalno aspektovanje monae, koja je nastala iz ničega. Bitno je primetiti kako je simbolika svih ovih mitoloških priča

(Chochmah), kao dodatni proizvod je nastao prostor (Binah). Tako su  pokret i prostor nastali istovremeno, kao prezentacija jednog koje je u

su u skladu sa lekcijama ovog stepena. Sam znak ovog stepena implicitno

stvari ništa i manifestacije su se nastavile.

ukazuje na stremljenje ka najvišem, ali ostajudi nogama čvrsto na zemlji, kao i na celokupnu dualnost masonskih vrednosti, koje su istovremeno

Zmija je jedan od najrasprosrtanjenijih i najstarijih simbola u

mnogim kulturama. Iako, na prvi pogle, u svakoj kulturi ima različitu simboliku, zmija ima univerzalno, ali i dvojak o značenje. Za naro Hopi u Severnoj Americi, kao i za plemena u Makedoniji, zmija je bila simbol

plonosti. Neretko, zmije su bile smatrane za čuvare pozemlja, ili glasnike između "onjih" i "gornjih" svetova. Često su ovođene u vezu sa voom, naročito sa mitom o prvobitnom okeanom, kao na primer zmija Ahi/Vritra u ranijim Indijskim mitovima, ili Jormungand u

Norijskom mitu. Pore toga, zmija je takođe smatrana za simbol mudrosti i njihova mudrost je smatrana za drevnu i korisnu za ljude. Kao simbol kat astrofe možemo izvojiti a je za hrišdane zmija (koju su i Pavle i Jovan identifikovali kao Satanu) bila razlog zbog kog su Adam i

filozofske, ali i viteške. Mit u svojoj osnovi je umetničko elo koje pokušava a opiše nešto što izlazi iz okvira razuma. Mitsko iskustvo je lično iskustvo k oje izlazi iz okvira razuma, a Mason se kroz ovakve lekcije uči a razvija verovanje u mit i time u sebi oživi mitsko iskustvo. Time Mason gradi veru, ali ne slepu veru organizovanih religija, per se, ved  janja oređene privremeno suspendovanje skepticizma u cilju razvi janja vrline.

Univerzalnost zmije kao simbola, nas takođe mora posetiti i na to a su simboli baš samo to, samo pojenostavljeni prikaz prave stvari, pravog iskustva. Neretko se ešava a u našim istraživanjima zaboravimo ono što je najbitnije. Lekcije ovog stepena nas posedaju i na to, a koliko go raili na našim materijalnim i viteškim vrlinama,

nevinih. Ono što se u p revedenoj verziji naziva znakom, u originalu se čita kao “tau”. Ovaj znak se uopšteno smatra znakom nevinosti, iliti znakom osustva greha. Neki ga čak smatraju za Kainov znak. Takođe, neretko je Isususovo raspede prestavljeno baš sa ovakvim krstom, što se opet može ovesti u vezu sa grčkim tumačenjem ovog simbola, jer je ko njih Teta (Ѳ) označavala smrt. Prepostavlja se a biblijski simbolizam potiče o revnog kulta bogu Tamuzu (grub prevo – verni ili pravi sin), sumerskog boga vegetacije i hrane. U r itualima posvedenim goišnjoj smrti i vaskrsenju Tamuza, vernici su svoja čela označavali tau krstom. Magijski re Zlatne Zore, tau je posmatrao kao znak “Ulazedeg”, položaj koji magičar zauzima kaa otvara stazu koja povezuje Malkut (Zemlju) i Jesod (Mesec). Tau krst zajedno sa zmijom Ouroboros

(ukoliko se zmija postavi izna tau krsta) vizuelno se može ovesti u vezu sa Ankom  – egipatskim hijeroglifom koji se čita kao “život”. Ovaj

symbol je jean o najčešde korišdenih simbola u Egipatskoj umetnosti. Tomas Inman je 1869. godine o ovom simbolu pisao: “It is by Egyptologists called the symbol of life. It is also called the "handled cross", or crux ansata. It represents the male triad and the female unit, under a decent form. There are few symbols more commonly met with in Egyptian art. In some sculptures, where the sun's rays are represented as terminating in hands, the offerings which these bring are many a crux ansata, emblematic of the truth that a fruitful union is a gift from the eity.”  Zanimljivo  Zanimljivo je primetiti da je u Novoeonskom  – Toth tarotu, obešenom čoveku noga zmijom vezana za Ankh. Sličan symbol se može nadi na kraju Koeks glaziera –   koptskog manuskripta Novog

Testamenta. Možemo zaključiti a nas ovaj simbol usmerava ka zemaljskom zadatku ovog stepena. Nebo pripada onima koji ga

zasluže.Jena o, e facto, čunijih činjenica u stepenima Aeropagusa,  jeste mimoilaženje korespoencija zoijačkog znaka sa kabalističkom stazom, što nije bio slučaj sa prethonim stepenima. Recimo ovaj stepen u Aeropagusu, pripaa znaku evice, sa svim značenjima koje to nosi, ali ukoliko pogledamo ovaj stepen je u korespodenciji sa

zmija  – Tau krst. Tau ili Tav je poslednje slovo hebrejskog alfabeta. Staza

kabalističkom stazom He (kojoj ogovara zoijački znak ovna). Ovo je, međutim, u ovom razrađenom sistemu skovano na ovaj način, a bi akcenat bio at i na materijalni i na uhovni aspekat. Na taj način

koja ogovara ovom slovu na kabalističkom rvetu života je u astrološkoj

istrajalo se na vrlinama koje svaki Mason mora da poseduje. Postoji

Ovaj stepen sarži još jean simbol bogat značenjima kao i

korespodenciji sa planetom Saturn i tarot kartom Univerzum. Ova staza označava kompletiranje kreacije i koncept završetka, ali je istovr emeno i

amblem celokupnosti, beskonačnog plesa ničega kroz sebe. Takođe, može se smatrati putem smrti i inicijacije. Setimo se samo kako Kronos (Saturn) prožire svoju ecu. Ove je početak, ali i kraj. Inficirani smo smrdu još na našem rojenju. Možemo vi deti da se ovde krije i materijalni, i uhovni aspekt ovog stepena, koji smo ved opisivali. U Bibliji, u starom testamentu, ovaj simbol se spominje u drugoj viziji

Ezekiela, ge Bog zahteva o ovog propovenika a stavi znak na čela

mogudnost a je ovo urađeno i a bi se ublažile opasnosti svake staze i neutralisale loše osobine iste. Na primer, ukoliko pogleamo zoijački znak Ovna, možemo izvojiti osobine koje se tiču pokreta i ekspanzije, ali i nepreviivosti i tvroglavosti, ali uz sistematičnost i materijalnost evice, ova energija može biti usmerena tačno ge treba. Sa ruge strane Ovan može a razbij e apatiju Device. Mislim da je u ovom trenutku ovoljno redi a stepeni Aeropagusa postižu svoju vojakost i ravnotežu kroz nekaa naizgle nekonzistentnu simboliku i a je prilikom njihovog proučavanja bitno ržati na umu oba toka misli.

zemljani znak, za koje se najčešde vezuju osobine preciznosti, marljivosti, pedantnosti,

ali i tvričluka, pretencioznosti, sitničarenja. Ovaj zoijački znak ogovara kabalističkoj stazi Jod. Jod je deseto slovo hebrejskog alfabeta, i svako slovo hebrejskog alfabeta u nekoj formi

sarži ovo slovo. Može se redi a je jo atom konsonanti. Ako se koristi kao prefix ispred

ruge reči ona označava ranju koja se vršila u prošlosti, vrši se u saašnjosti i vršide se u buučnosti. Kao sufiks, označava poseovanje. Uočimo metafore muške aktivnosti i ženske materijalnosti o kojima smo pričali. Stazi Jo odgovara tarot karta Hermita. U Novoeonskom

Toth tarotu, na ovoj karti možemo primetiti puno simbolike koju možemo povezati  sa ovim stepenom. Možemo primetiti zmiju uvijenu oko  jajeta, kao simbol akcije koja treba da urodi plodom, spermatozoid  – kojeg takođe dovodimo u vezu sa korenom akcije, kao i žito koje predstavlja manifestaciju, ali i obilje kroz koje samotnjak hoda. Na drugim verzijama

tarot karte možemo uočiti štap koji možemo a oveemo u vezu sa čarobnjaštvom, i shvatimo kao metaforu za kanal koji spaja nebo i zemlju.

Mojsije je pretvarao štap u zmiju božanskom energijom, kao i visoki sveštenici u egiptu. Heremit nos i lampu sa šestokrakom zvezom u njoj, pomodu koje tera mrak o sebe. On je u mraku manifestovanog i samo-zavaravanja, ali

zajvaljujudi svetlosti božanskog, on zna kua a ide, ka unutra, ka sebi. Kerber i tama na novoeonskoj karti ukazuju na opasnosti tog puta, kroz realm sopstvenih senki i

mehanizama obrane. Mason može mnogo a nauči iz ove karte, zato autor ovog teksta preporučuje njeno izučavanje. Ova karta i kabalistička staza generalno, uče Masona kako a upravlja svojim životom na najmaterijalnijem nivou, a a zarži božanski put u sebi. Takođe, uči nas a smo sami na svom putu i da su obaveze koje moramo

ispuniti isključivo na nama samima. Kao Masoni, moramo stajati iza naših postupaka i biti ogovorni za greške koje napravimo. Mi sami smo ti koji s mo ogovorni za naš kako materijalni, tako i uhovni put, i ne možemo očekivati o rugih a urae išta stvarno bitno za nas. Rad i sloboda nije samo Masonova

nagraa, ved i njegova obaveza.

Stepen Viteza Medene Zmije zahteva dosta od Masona. On mora osetiti koren pokreta u sebi i u svetu, radjanje i manifestaciju,

neizbežnu smrt tog pokreta. Kroz materijalni svet on može i mora a pročisti sebe na svim nivoima. Šta više, materijalni svet je jeini put kojim to može a učini. Sloboa i subina pripaaju s amo onima koji se za nju bore.

Naučnici kažu a je posle Velikog praska (koji ouše još uvek traje), univerzum pore širenja i u konstantnom procesu skupljanja. Na  putu vradanja kudi nismo sami, ceo univerzum ie istom stazom.

LIBERO .'. 97°

hramova sarže slike i gravure zmija - čuvara. Nije li i u hrišdanskim spisima zapisano a je Isus rekao: "Buite muri kao zmije, a nežni kao golubice"?

Misterija 25.stepena poučava o ljudskom strahu od zmija, koji se prevazilazi spoznajom unutarnjeg smisla i stvarne "zmijske" priroe, koja se prestavlja kroz priču o tome kako je Mojsije o Boga dobio to znamenje i preneo ga ljudima pod planinom Sinaj (zvanom i

Serabit). Postoji takođe i legena koja kaže a je ovaj stepen uspostavljen tokom krstaških ratova, o strane viteza zvanog Johan Ralf, koji je osnovao Re u Svetoj Zemlji (kao militantno i monaško ruštvo), a ime Rea Bronzane Zmije potiče o zakletve u kojoj se prihvata obaveza negovanja i lečenja bolesnih putnika, njihova zaštita o Saracena i pradenje o sigurnosti u Palestini. Br.Bojan T. u svojoj knjizi "Masoni" piše: "U magijskom delovanju, Mojsiju je pomagao njegov stariji  polu-brat Aron, koji je često obavljao užnost nje govog  posrednika i glasnogovornika. I Mojsije i Aron nosili su

čarobnjačke štapove, koje su koristili prilikom izvođenju čua. Mojsijev štap se poneka naziva Božijim štapom, a prvi put se  pojavljuje kaa se Mojsije požalio Jahvi a ni faraon, ni eca Izraela nede poverovati u njegovo nebesko poslanje, ako im ne pokaže neki okaz. ’’Šta ti je to u ruci?’’ upita ga Jahve. ’’Štap’’, ogovori Mojsije. Bog mu je taa nareio a ga baci na zemlju, ’’Tako moraju verovati a se Jahve, Bog njihovih Čovekov "pa" se nije ogoio zbog Zmije - svi stari narodi su smatrali a je ona o božanske priroe, stoga Sveta. Zmije se smatraju besmrtnim bidima, koja se obnavljaju, činedi kružnicu života (često prikazivane oko Sunčevog iska ). Neki gnostici su smatrali da je zmija obličje obrog Genija "Horhata", a prestavlja i posebno znamenje u  jednoj od Mojsijevih pouka narodu - što je jena o suštinskih pouka 25.stepena - "Viteza Bronzane Zmije". Feničani su Boga Nomua - Knefa, Amun-Nefa predstavljali kao zmiju, a u Egiptu je krilati disk okrunjen

zmijama postavljan na svakom važnijom kapijom i vratima. ruii, Egipdani i Inijci su poznavali simbol Zmije ovijene oko Jajeta, što je predstava Kreacije Univerzuma. S druge strane simbol Zmije koja u

ustima rži jaje je prestava Univerzuma koji u sebi sarži klicu svih stvari koje Sunce treba a razvije. Obacivanjem košuljice zmija obnavlja sebe, stoga ona simboliše regeneraciju i izlečenje, a kontinualno obnavljanje predstavlja besmrtnost. Sirijske žene su obličje zmije koristile u čarolijama plonosti, kao i obožavaoci Mitre i Saba -Zeusa, sve zemlji-okrenute civilizacije ranijeg sveta, Fohi, Kerkopi, Erehtejanci, smatrane su domom polu-ljudi-pulu-zmija. Zmije su bile i zaštitnice

otaca, Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, tebi

objavio’’: On ga baci na zemlju i štap se pretvori u zmiju. Mojsije pre njom uzmače. Ona Jahve reče Mojsiju: ’’Pruži ruku i uhvati je za rep.’’ I on poseže rukom i uhvati je za rep, a ona opet postae štap u njegovoj ruci. Ovo je toliko slično sa Egipatskom okultnom praksom.

Pretvaranje beživotnog štapa u zmiju, a zatim ponovo u štap, bio je postupak uobičajen za magove te zemlje. Mod gospodarenja tim stvorenjima pripisivala se Egipatskim sveštenicima još o najrani  jih vremena. Svi e gipatski magovi,

uključujudi maga Abaanera i kralja čarobnjaka Nektaneboa,  poseovali su prelepe štapove izrađene o ebanovine. Rezultati prvih nadmetanja Mojsija i Arona sa jedne i

sveštenika na voru faraona sa ruge strane, bili su prilično izjenačeni. Kako bi zaivio faraona, Aron je bacio svoj štap koji se pretvorio u zmiju čim je otakao zemlju. Faraonovo srce je ostalo tvro, pozvavši svoje murace i vračeve a učine isto, što su oni i učinili. Međutim, Aronov štap ispunjen

Biblijski zapis o zmiji Nenuštan ("NH -ŠTN") navoi a su ljui poigli glas protiv Boga i Mojsija prigovarajudi zašto ih je on poveo iz Egipta u ivljinu i bespuda pustinje, jer tu nema niti hrane, niti  vode, nakon čega Bog pošalje vatrene zmije među ljue, koje su ih grizle, tako a ih je mnogo i umrlo. Ljui ođoše o Mojsija i pokajaše se: "Mi smo grešili, mi govorismo protiv Gospoa i protiv tebe; moli se Gospou a otera ove zmije od nas"... i Mojsije se molio Bogu, te mu ovaj objavi:

"Načini Vatrenu Zmiju i postavi je na štap, a svako ko bue ujeen, kaa  je vii, živede." Tako Mojsije i učini, sačinivši Bronzanu Zmiju na štapu i ljui behu spašeni, "uzigne je u ivljini, kao što se Sin čovečiji uziže, čime svi koji mu verovaše stekoše večni život". Postoji i druga, starija egipatska pouka o zmijama, o

božanstvu NeHeBKhau koji pripaa krugu zemaljskih božanstava, onosno božanstvima Amenteta i uata koja su povezana s Ozirisom. Nehebkau je u Podze mnom svetu zaužen za pribavljanje hrane stanovnicima (ušama umrlih) Amenteta, ali je i jean o najopasnijih čuvara, garista, božanske straže Ozirisove. Nehebkau de svakoga 'omadinski' očekati na ulazu u Amentet i propustiti ga, no, nikoga on ne pušta iz tog Pozemnog sveta bez lične zapovei Ozirisove. Nehebkau je prikazivan u antropozoomorfnom i zoomorfnom obličju. U obličju čoveka s glavom zmije na kojoj je kruna Atef antropozoomorfno obličje je Nehebkaua supružnika boginje Selket, a u zoomorfnom obličju Nehebkau se pojavljuje u vodama Nuna kao dvoglava zmija, a u drugom

Jasno je i poznato a simbolizam Zmije ima višeslojnost, tako a i ti slojevi bivaju spoznati na različitim nivoima   Inicijacije, tj. na različitim stepenima Obrea. No, kako je Zmija jean o univerzalnih "simbola" to znači a i njen jeinstven prikaz prožima više slojeva postojanja, te se ona kao takva pojavljuje na raznim stepenima, prenosedi Gnozu o svojoj priroi. Tako ona biva i sveobuhvatnost Ouroboros; i tok kretanja energije - Kaducej, predstavlja i stadijume napretka, procese između stanja postojanja - staze rveta Života,

"zaštitu" i "napa", "izvor greha" i "onositeljicu božanskog uticaja" (po raznolikim mitovima i legenama starih naroa), te i samo izlečenje o

bolesti i otrova koje prouzrokuje njihovo ejstvo (što je praktično u sklau sa homeopatskim znanjima o meicini). Višeslojnost smisla ukazuje na to kako Čovek može a vii, shvati i oživi Zmiju. Na rvetu Života, staza koja spaja Hese (Milost) i Geburah (Snagu) je pripisana "slovu" Tet, što znači Zmija, a u tarotu je prikazana sa Atu "Strast" na kojoj uhovno Razumevanje savlaava životinjske strasti - o čemu su zapisana mnoga tu mačenja. Ipak, na 25.stepenu Masonskog Obrea upudeni smo u jenu posebnu pouku, kroz koju treba da shvatimo Prirodu Univerzuma i

Čoveka koji nam se prikazuju na ovoj ravni postojanja. Hram, tj. Loža se uređuju na specifičan način, koji oražava stanje, a inamika ogađ aja, simbolizam i pouke čine Svest i Energiju Stepena.

načinu prikaza u antropozoomorfnom obličju je kaa je Nehebkau prikazan kao zmija s ljudskim nogama, ponekad rukama, a ponekad i kao krilata zmija. Otac Nehebkaua Nehebkaua je bog bog Geb koji koji je imao avanturu s boginjom ReNe-Nut koja je ujedno i majka ovom dobronamernom, ali i

opasnom božanstvu. revni Egipdani boga Nehebkaua poneka nazivaju i 'Mlekom svetlosti', jer kad on proguta sedam najotrovnijih kobri, njegova krv pretvori se u mleko, a t o je čarobni napitak koji može izlečiti

Seam planeta osvetljavaju mesto skupa (Ložu, ove zvanu Savet, Koncil), pod planinom Sinaj, u doba mladog meseca, pri

Prolednom Ekvinociju; vanaest stubova okružuju to mesto (kao prikaz čvrstih nebeskih uticaja Zoijaka, na ovo "mesto"); Visoki sveštenik Aron  je preminuo, ali je Mojsije - Zakonoavac među ljuima. Na severu je znamenje stepena - Tau krst nad kojim je upletena Zmija.

čoveka kojeg je ujela najotrovnije zmija revnog, ali i anašnjeg Egipta, crna kraljevska kobra.

Planetarna svetla su: -

 Arhanđeo Safael, glasnik boga - Mesec (Sefira Jesod)  Arhanđeo Rafaet, prestavlja božansko izlečenje - Merkur

-

 Arhanđeo Hamaliel - milosrna obrota božija - Venera

-

 Arhanđeo Zerahiel -  princip obrote i lepote božije - Sunce

-

 Arhanđeo Auriel - vatra i svetlost boga - Mars (Sefira

-

 Arhanđeo Gabriel - snaga i mod boga - Jupiter (Sefira Hesed)  Arhanđeo Mihael - lik božiji - Saturn (Sefira Daath tj. Binah)

(Sefira Hod) (Sefira Necah) (Sefira Tifaret) Geburah)

Ovaj niz prestavlja buđenje svetlosti -svesti, putem kojim se uspinje Zmija Murosti ok se uziže iz ponožja rveta Života ka Najvišim sferama. Uzizanje Zmije je karakterisano osobinama "Arhanđela" tj. iskustvima koja se oživljavaju prilikom irektnog iskustva na svakom posebnom staijumu.... što u krajnjoj instanci ovoi Čoveka o suočenja sa Likom Božanskim, te samom Gnozom i Razumevanjem Svega. Veliki Majstor - Voedi oficir rituala prestavlja Mojsija, tj. Ozirisa, najmodnijeg Vođu. Stariji Nazornik je Jošua - Horus (sedi s desna V.M.), Mlađi nazornik je - Kaleb - Anubis (sedi na Zapadu), Orator je Veliki Sveštenik - Eleazar (Aronov sin) predstavlja Orion (sedi na Jugu), Sekretar  je Pisar - sei s esne Jošuine strane, Rizničar sei s leva V.M., a tu su i stariji Đakon koji je i Ispovenik, kao i Mlađi Đakon - Mačonoša. Tokom uvodnog dela rituala objavljuje se priroda svakog od njih.

elu, na crvenoj lenti (hebrejskim slovima) piše Geburah (Hrabrost), a na beloj - Un (Vrlina). Kecelja, s prednje strane je bela, obodom obrubljena crnom

trakom; po beloj površini su raspoređene zlatne zveze, a na stražnjoj, crnoj strani, nalaze se srebrne zvezde. Na beloj strani prikazana su

sazvežđa Plejae, Hijae, Orion i Kapela, a na crnoj strani su Persej, Skorpion i Butes. U sreištu bele strane je Trougao Slave, u kojem je upisano sveto ime "H.V.H.J.", a na poleđini je zmija u kružnom položaju, grizudi svoj rep, u čijem sreištu je Skarabej. Izna toga je zveza i slovo "R" (Regulus), s desna je zvezda sa "A" (Aldebaran), s leva je zvezda sa "A" Antares", a ispod je zvezda sa slovom "F" (Formalhaut).

"Kaniat" je putnik namernik, optereden lancima, jean o sinova iz plemena Reuben, koji prepričava nesrede koje su zaesile njegov naro Izraela, iskazujudi hitnu potrebu za pomodi, jer mnošt vo otrovnih zmija napaa i svi beže, jer zmije kažnjavaju za učinjene grehe - buudi a su se svi pobunili zbog ugog boravka u pustinji. Buudi a je on saa

Učesnici Rituala 25.stepena nose po ve lente, prekrštene; na

poslanik svog naroda, te kako je iskazao svoju muku, pred licem velikog

crvenoj (koja se nosi s leva na desno) stoji ispisan niz imena, jedno iznad drugog - Osiris - Ormuzd - Osarsiph - Moses, a pod njima je simbol Bika

(isk izna koga je mesečev luk). Na beloj lenti koja ie s esna na levo, upisano je Isis, ispo je Ceres, a po tim je pseda glava i mesečev luk. Na

vođe, lanci spaa teret lanaca. Veliki Majstor Mojsije se povlači i oziva Boga, moledi ga za milost spram naroa. Majstor Mojsije se vrada narou nosedi Simbol Spasenja - nosi Bronzanu Zmiju ovijenu oko Tau krsta, koju predaje Eleazaru - Velikom Svešteniku nasleniku loze (koji s edi na tronu

levom delu grudi, na desnom i na mestu gde se lente presecaju nalaze se

nad kojim je plamena krilata kugla oko koje se ovijaju zmije; a sa obe

bi ga svi videli - i po viđenju a bi mogli živeti. Znak se potom preaje "kandidatu" kao znak vere, iskupljenja i milosti, uz objavu: "Veliki je Adonai, El-Kanan, Bog Milosti, jer on imae milosrđa za naro Izraela. Ovaj Princ Tabernakla je neustrašivo prošao kampom, između svih zm ija,

Zmijska pošast se povlači p ojavom zvezda. Zmije su se povukle u svoje kamenite rupe, Škorpion se povlači pre sjajnim Orionovim zvezama, koje se uzižu na an prolednog Ekvinocija, na an kaa je ravnoteža ana i nodi, nakon kojega svetlo najačava tamu. Svest Čoveka

nosedi Bronzani Krst i Zmiju, simbole večnog života i svi koji je vieše, poznajudi svoj greh, ajudi počast Najvišem, behu izlečeni i žive a pošast zmijska je zaustavljena.", uz šta oaje: "Slavite vi Gospoa, El Jehova El Eljona, deco moja, Njega k oji poržava Nebesa i Zemlju, jer On je Velik, a

prati kretanje Sunca kroz prostranstva Zodijaka, znak, po znak, Sunce

Njegova Milost traje zauvek i on dade oprost narodu Izraela."

srede Zveze na nebu, a Mesec pleše svoju igru rasta, opaanja, punine i skrivenosti. Sunce poseduje nebeske kude, tu je prikazana čuesna interakcija Solarnog sistema i Nebeskih uticaja, koje u Hramu vidimo kao dvanaest stubova - jer svaki stub je zemaljska potpora nadkriljenim

nebesima, ok ujeno jeste i put kojim se nebeski uticaji spuštaju ka zemlji. Inicijacijom, čovek (koji jeste i to Sunce) putuje i prima zvezane uticaje, uziže se uz blagoslov Arhanđela i hoa nebeskima kojima je i Enoh hodio.

Prolazak kroz ovakav veličanstven i modan proces inicijacije ujeno prestavlja i proces "izlečenja" jer buđenje životnih sila onosi osnaženje i uboku harmonizaciju unutrašnjih životnih energija sa spoljašnjim silama sveta. Buđenje Zmije onosi izlečenje samim kretanjem, jer zmija  jeste božansko bide sa kojim čovečije Bide napr euje u svojoj uhovnoj "evoluciji" - preporađanju i sagleavanju kontinuuma postojanja svoje besmrtne uše. .'. .'. .'.

"... i Mojsije se molio Bogu, te mu ovaj objavi: "Načini Vatrenu Zmiju i postavi je na štap, a svako ko bue ujeen, kaa je vii, živede."  Saa možemo spomenuti i posebne uhovne prakse koje smo nasleili kroz bogatu ezoteričnu uhovnu traiciju, koja   je tiho pratila Masonski Re. Ta traicija je očuvala posebne uhovne meitacije i rituale koje inicijati izvoe rai buđenja upravo naveenih Sila koje su U kulminaciji otkrovenja, u posebnoj pouci Inicijatu, objavljuje se

značenje i Znanje o saržaju nebeskih regija, koje krase Zveze (prikazane na kecelji). Ovo ukazuje da celokupnim procesom prikazanim

u ritualu Svest inicijata biva vođena o materijalne sfere (koja trpi napade otrovnica - animalnih otrova ljuske uže koja živi svoje "niske" ne-uhovne strasti), putem saznavanja saržaja ljuskog Bida, koje čine "Oficiri", te uzdizanjem "u vis" kroz nebeske-planetarne-sefirotičke Sfere,

ka Velikoj Iluminaciji suočavanja sa Likom Božanskim, koji je "maska" iza koje je Mudrost (Hokmah - Sfera Zoijaka i Zveza "stajačica") - kao saržatelj Zvezan e Mudrosti Nebesa. Simbol Kadujeca je vrlo srodan ovoj inicijaciji, mada na ovom stepenu, Tau Krst predstavlja Materijalnost, a Upletenu Zmiju vidimo kao nebeske zvezdane energije -

u ovom simbolu ne obijamo konačnu Iluminaciju Jeinstva sa Velikim Neimarom Svemira - ved se osežu Razumevanje i Zvezana Murost. Kruna nije vidljiva tema ovog stepena - ona je skrivena - u sreištu Svetle i Tamne strane Kecelje - oko kojega se cela Priroda Inicijacije-Stepena

raspoređuje i krede.

opisane ovim ritualom inicijacije u 25.stepen Obreda.

Kao što i sam ritual navoi prvi staijum me ditacije predstavlja "buđenje" zmije, a potom se ona uziže na Štapu -Stubu. Podrazumeva se poznavanje strukture rveta Života. Staze rveta Života se osvešduju  jena po jena, o Tau, Šin, Quof, .. . o Gimel, Bet i Alef. Na ovaj način se u auri Čoveka formira svetlosna forma rveta Života, a kontinualna svesnost o postojanju staza deluje na kretanje, tj. uzdizanje svesti ka

Kruni. Nakon ovog ela meitacije izvoi se (prilično poznata) vežba Srednjeg Stuba, u kojoj se iz krune, putem Kamile, kroz Sunce, Strelu, Mesec i stazu Krsta-Univerzuma, spušta Svetlosni Stub, te se oko toga izvode cirkulacije svetlosti, da bi na posletku sve bilo intenzivirano

buđenjem uzizanja Svetlosti iz Kraljevstva, irektno ka Najvišim sferama, čime se Svetlošdu ispunjava celokup no astralno postojanje Čoveka.

.'.

.'.

.'.

Postoji još jena vrlo specifična zanimljivost, koju vrei spomenuti, a naznačena je u jenom o okumenata koji poznaju inicijati .I.O.M.M. Naime, svaki stepen Obreda povezan je sa jednim od Guvernera uhovnih regija, nasleđenih kroz Znanje o Enohijanskim - Anđeoskim Etirima (koji su duhovna "prostranstva" (dimenzije) koja opasuju materijalni-elementalni Univerzum. Etira je trieset (kao što o avnina Gnostici spominju postojanje i poznavanje trideset Aeona koji izviru iz  Jednoga), a Guvernera je devedeset jedan. Stepen Viteza Bronzane Zmije

 je povezan sa Guvernerom čije je ime OIORG ("Onaj koji je o Vatre i Pravde"), a koji obitava u Devetom Etiru, zvanom "ZIP", prvom iznad  Ambisa (desetog Etira) na rvetu Života, čime se ovaj stepen i celokupno njegovo Znanje i Sila prenosi na materijalnu teritoriju planete Zemlje koja  je pod "upravom" tj. uticajem ovog Guvernera - a to je "Illyria" "Jugoslavija" - Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Bosna, Slovenija, bez Makedonije, zapadna Austrija, Transdanubija, severna Bugarska i

Rumunija.... čime naroi koji obitavaju u ovom regionu mogu sebe doslovno nazivati "nebeskim narodom".

Kosmička Svest je kanal kojim su povezane sve sfere postojanja. Buđenjem u Kosmičku svest čovek biva probuđen u jasnoviost o sveopštoj harmoniji, o sveopštoj relaciji koja postoji kako vertikalno, tako i horizontalno, za svaku sferu ponaosob i za sve sfere u međusobnim interakcijama. Postoje pustare u svačijem životu, u istoriji  svakog  svakog naroda slabljenja i gubljenja discipline i gubitka gubitka vere. i ruštva. To dovodi do slabljenja Ovaj 25.stepen osnažuje veru u sebe, u ruge ljue i Boga, a ujeno i bui skrivene uhovne Sile voedi Čoveka ka Zvezanoj Zmiji Murosti.

LIBERO.'.97° TABULA SMARAGDINA 1. Verum, sine mendatio, certum et verissimum. 2. Quod esf inferius, est sicut quod est superius, et quod est superius est sicut quod est inferius ad perpetranda miracula rei unius. 3. Et sicut omnes res fuerunt ab uno, meditatione unius: sic omnes res natae fuerunt ab hac una re, adaptatione. 4. Pater eius est Sol, mater eius Luna, portavit illud ventus in ventre suo, nutrix eius terra est. 5. Pater omnis thelesmi tolius mundi est hic. 6. Vis eius integra est, si versa fuerit in terram. 7. Separabis terram ab igne, subtile a spisso suaviter, cum magno ingenio. 8. Ascendit a terra in coelum, interumque descendit in terram et recipit vim superiorum et inferiorum. Sic habebis gloriam totius mundi. Ideo fugiat a te omnis obscuritas. 9. Hic est tolius fortitudinis fortitudo fortis. Quia vincit omnem rem subtilem, omnemque solidam penetrabit. 10. Sic mundus cratus est. 11. Hinc adaptationes erunt mirabiles, quarum modus est hic. 12. Itaque vocatus sum Hermes Trismegistos, habens tres partes philosophiae totius mundi. 13. Completum est quod dixi de operatio solis. SMARAGDNA TABLA 1. Istina, bez laži, pouzana i iskrena. 2. Ono što je dole jednako je onome što je gore, i ono što je gore jednako je onome što je dole te tako stvara čuo Jedinstva. 3. Kao što su sve stvari potekle od Jednog, od jedne misli, tako su sve stvari nastale od ove J ene stvari, prilagođavanjem. 4. Otac njegov je Sunce (duh), Majka njegova je Mesec (uša), V etar ga je nosio u svojoj utro bi, Zemlj a je njegova hraniteljka. 5. On je Otac svake savršenosti , tvorac celog sveta. 6. Njegova snaga je potpuna ako se ponovo okrene Zemlji. 7. Ovojideš  Zemlju od Vatre, lako od teškog, postepeno s velikim znanjem. 8. Sa Zemlje se uzdi di na Nebo, zatim se ponovo spuštaj na Zemlju, upijaj snagu Gornjeg i Donjeg Sveta. Tako deš  zadobiti vladavinu nad celim Svetom. Zbog toga de o tebe pobedi svaka Tama. 9. To je Sila Sile u svakoj Sili, buudi a prožima sve nežno i savlađuje sve nepobeivo. 10. Tako je stvoren Svet. 11. Oave de potedi čarolija prilagođavanja, čiji je ovo način. 12. Zato me nazivaju Hermes Trismegistos jer mi pripadaju sva Tri Znanja Sveta. 13. Ispunjeno je ono što sam rekao o delovanju Sunca. 1. Istina, bez laži, pouzana i iskre na.

Polarnost "dole" i "gore" stvaraju dvojstvo Duhovnog-Božanskog (gore) i Manifetsovanog-Materijalnog (ole). Buudi a sve ionako postoji kao

Pisac ovog teksta obznanjuje a de govoriti Istinu, "pouzanu" - znači proverenu (iskaz iz iskustva) i "iskrenu" - bez maske i netačnosti.

Jeinstvo svega, viđena poela oražava neovojivost ukazujudi a nema razlike između onoga "gore" u onosu n a ono "dole", da sve i dalje postoji neodvojeno i Celovito. Bez razlike.

Istina - "Emet" - AMTh - Alef+Mem+Tau Istina je i Boginja MAAT.

Onosi se na Sefiru KETER na rvetu Života, u kojoj vojstvo  "istine-laži" ne može a postoji, ved samo Jeinstvo iskustva sjeinjenosti svega, u čemu poeljenost i nejasnoda ne mogu postojati.

Prikaz ovojenosti, efiniše polarnost, ali polarnost je "linijski" povezana i stoga bez razlike u svojim emanacijama (gore-dole). Odnosi se na Sefiru Hokmah, koja je 2.sefira, sfera Zveza stajačica (Veliki Otac - ABA - Mudrost), emanacija zraka bezbrojnih zvezda koje emituju Svetlost iz Jenog Izvora koji u svakoj tački postoji - bilo da se

3. Kao š to to su sve stvari potekle od Jednog, od jedne misli, tako su sve stvari nastale od ove J ene ene stvari, prilagođavanjem.

6. Njegova snaga je potpuna ako se ponovo okrene Zemlji.

Sila kreacije olazi u "šesto stanje" emanacije, onosi se na TIFARET Sve je nastalo iz Krune, Ketera, prve Sefire, koja je Tačka izvora kroz koji ističe Beskrajno Svetlo (Ain Sof Aur) kreirajudi Sve(t), putem Jene misli koja je Reč Murosti (sefire Hokmah), čime su "sve stvari"

sefiru Sunca i Lepote - kroz koje se snaga (ispoljena i okarakterisana

(manifestovane u Prostoru) nastale iz emanacije u Jednome. "Prilagođavanje" prestavlja posebne hijerarhijsko -energetske među-

Što je materijalnije njegovo ispoljavanje, to je veda snaga učvršdena u

onose svega postojedeg sa svim "elovima". Sve što je nastalo, saa se efiniše Prostorom, tj. Trojstvom (Tačka -linijapovršina iz kojih slei Sve). Ne samo a je ono "ole" isto onome što je "gore" ved je i u Trojstvu svega prilagođeno postojanje neovojeno o Jen oga. Jena misao je "prilagoila" sve oreivši osobine svega po smislu Misli (Reči... koja "beše u Početku").

Jenim i Jenom Mišlju) prenosi u f orme i konkretne materijalizacije.

manifestaciji - Zemlji.

Ovaj stih poseda i na ATU IX - "Strast" takođe nazvanu "Snaga" ge Boginja Razumevanja (Velika Majka) vlaa i upravlja snažnim šestostrukim emanacijama Ruaha - sfere Uma (koji je prikazan kao "zver" tj. Lav.

Odnosi se na sefiru Binah (Velika Majka AMA - duhovno Razumevanje)

Ovaj stih poseda i a se uticaji snage uha iz Jenoga prenose na Zemlju putem Sunca, kao meijatora Božanskog sa materijalnim.

4. Otac njegov je Sunce (duh), Majka njegova je Mesec (uša), Vetar ga je nosio u svojoj utrobi, Zemlja je njegova hraniteljka.

7. Ovojideš  Zemlju  Zemlju od Vatre, lako od te š kog, kog, postepeno s velikim znanjem.

Saa se pojavljuje neimenovano Bide o kojem saznajemo sleede:

Objašnjenje slei progresiju emanacije Sila i Svesti putem "spuštanja" i emaniranja rveta Života.

Otac - Sunce - Vatra - TIFARET (Jod) Majka - Mesec - Voda - JESOD (He) Vetar - "nosio ga u utrovi" - RUAH (Vau) Zemlja - "hraniteljka" - MALKUT (He)

Ovime je u Heseu (ved) manifestovano celo rvo Života u svom suštinskom pojavnom obli ku, tokom kroz sefirote, do same materijalizacije.

Ovaj stih onosi se na sefiru NECAH, čija je priroa vatrena - a ona je stoga ovojena o same "zemlje" i na nižoj ravni prestavlja sve ono šta smo do sada poimali. Ova "vatra" (i "lako") je isto šta i "gore", ok je "Zemlja " (i"teško") isto šta i "ole" - dakle nema razlike, sve jeste Jedno i od Jednoga, ali se

poimanje u materijalnim sferama sagleava kao ovojenost višestrukih polarnosti.

Ovo Bide poznajemo kroz okolnosti "njegove" emanacije - a to jeste i emanacija Boga J.H.V.H. čime na posrean skriven "način" biva saznato

Ovde se navode osobenosti polarnosti koje deluju unutar Ruaha (sfere

Ime.

sefirota koji "gravitiraju" oko Sreišnjeg Sunca).

5. On je Otac svake savršenosti   , tvorac celog sveta.

"Postepeno" predstavlja trajanje procesa u vremenu, a veliko znanje

poseda na korišdenje inteligencije i znane filozofije o Svemu. Emanacija po Ambisom, tj. postojanje sveta je oređeno aktivnim dejstvom kreacije toga koji je nazvan J.H.V.H.

Kao što u 4.stihu (u sefiri Hese) on prikazuje svoju Prirou, tako u 5.sefiri (GEBURAH) o aktivno stvara, arujudi energiju manifestaciji Svega (koji jeste On sam).

Buudi a je sve o Jenoga, projektovano keoz polarnost (gore -dole, više i niže emanacije), prikazano kao Prostranstvo kojem je Misao oreila Prirou, te uz formalizaciju toga u četvrtom stanju, nema razlike ni u jednom nivou, ni na jednoj Ravni - On stvara savršenstvo jer iz Jenoga samo savršenstvo i biva ispoljeno - a pošto nema ničega što nije proisteklo iz Jednoga, niti bilo koje forme, on jeste "Tvorac celoga Sveta"

Sve manifestovano poseuje različitost svih unutarnjih "delova" - jer to  je pred-oređeno Jenom Mišlju iz koje je s ve nastalo. 8. Sa Zemlje se uzdi d  di  na Nebo, zatim se ponovo spu š taj taj na Zemlju, upijaj snagu Gornjeg i Donjeg Sveta. Sefira HO se obrada Bidu koje je "slika" oformljena iz Bida k oje je prikazano na drugim nivoima poimanja.

Iz Malkuta (sfere boga Geb-a), uzidi se ka "nebu", ka uhu i svesti boginje Nuit. Stih poseda na "cirkulaciju energije" - kretanje EnergijeSvetlosti-Svesti o Malkuta ka Keteru, te zatim spuštajudi se "ole" -

čime se formira cirkulacioni krug protoka saržaja unutar Svega

Ne zaboraviti a sve što je o Zemlje, nije ovojeno o Jenoga, koji je na "nebu", niti a postoji ovojenost između tih "voje" (jer sve je isto i gore i dole).

ovojenih emanacija koje su oređene onosima Sila koje imaju prirou stihova iskazanih putanjom od prvog do devetog. Svet materije je najgrublja sfera postojanja, ali i pored toga neodvojiv je od svih principa

koji ga oređuju, te je stoga, bivajudi "ole" isti onome što j e "gore". Postojanje  jeste kontinualno kretanje svih saržaja o Jenoga, kroz

polarnost vojnosti, kroz širenje u trojstvo i konkretizaciju u Četvorostrukosti, ka materijalizaciji u sferi Zemlje, a ujeno je i Tok svega

Nema odvojenosti Sveta od Jednoga.

u procesu "povratka".

11. Oave de potedi čar olija prilagođavanja, prilagođavanja, čiji je ovo način.

Opisano upravo predstavlja i alhemijske principe "Solve" i "Coagula" tj.

Analizu i Sintezu. Analiza emanira sve u etaljno mnoštvo, ok Sinteza sve vrada Jenome.

Prilagođavanje postoji kao niz procesa koji se "ešavaju" između svake o naveenih eset Sfera emanacije Jenoga. Prilagođavanje je stoga oređeno i poimano kroz 22 staze rveta Života.

Solve rastvara, Coagula Sjedinjuje. Uzdizanje sa Zemlje na nebo je "Coagula" (Sinteza - sjeinjenje), a spuštanje na zemlju je   "Solve" (Analiza - razlaganje).

Kao što su emanacije sleile "Putanju Plamenog Mača" o Ketera o Malkuta, tako saa potiče "čarolija" uzizanja "Zmije Murosti".

Ovo kretanje ("promena") svih energija oržava Postojanje - tako da i pojeinačna svest Čoveka, "upija" snagu i uhovno -Božanskog i

U opštem sleu poimanja Svega, tok čarolije prestavlja sve relacije prikazanih sefirota tj. sfera.

Materijalnog - polarnosti koje su Jedno. 9. To je Sila Sile u svakoj Sili, buudi a prož ima ima sve ne ž no no i

"Prilagođavanje" jesu Procesi, kao što su Sfere   (prostori/dimenzije emanacije) - Stanja. Prilagođavanje je oređeno saejstvom svih sfera,

savlađuje sve nepobeivo.

deluje i kao odnos polarnosti (onoga gore, sa onime dole), kao trojstvo,

3x3. Trojstvo Sile

 jer čini vezu između va stanja; prestavlja i neviljivu silu k oja kao uh povezuje Četiri elementa revnih, koji su suštinski i sama Božanska emanacija; uz to a prilagođavanje jeste i onos među aspektima

Emanacija Sile kreacije, prenos energije postojanja iz Jednoga. Jedno je

materijalizovanih osobenosti u svim varijablama.

Sila Izvora, ta Sila efiniše sve pre postojanja Jenom Mišlju, kroz to Sila deluje na razlaganje u polarnostima, trojstvima, stvaranju, prenosu,

cirkulaciji, prožimajudi Silom Sve. Stih opisuje JESO, evetu evetu sefiru rveta Života. Sve "nežno" su suptilne sfere Astrala, a navlaava sve materijalno, čvrsto ("nepobeivo"). Sila

Prilagođavanje pak jeste sveprisutnost Razumevanja (Binaha) koje prožima sve saržaje i s fere, a Jedna stvar koja je stvorila sve (stvari) prilagođava onose prilagođava postojanje sinergijom sfera i Sila koje čine svet.

Jednoga emanirana je stoga i u delovima, formi, materiji svega i u energiji koja sve povezuje u Celinu.

Čarolija je MAGIKA, Svest, Sila i Tvar Svetla, koji su Jenom Mišlju Jenoga, formirali mnoštvo tj. Svet.

Sila Sile u Sili je trostrukost ravni postojanja, tj. trojstvo koje deluje

Ova "Čarolija" j este Duh - AKAŠA.

unutar svake polarnosti. "Nežno" je pak (opet) oraz poimanja onoga

BINAH se prostire kroz Sve.

"gore", a "nepobedivo" je ono "dole", mada zbog povezanosti putem

ientičnosti, može a se shvati a je to "nepobeivo" upravo ono "gore", ok je "nežno" ono šta je "ole". Jeno prožima Sve, Jeno vlaa i oređuje nepobeivo. Takođe, "nežnost" oređuje blagost, suptilnost i tanani utisak čula (generalno "pasivnu" prirou), ok nepobeivo ukazuje na konfrontaciju spoljašnjeg i unutrašnjeg, konkretno oređenog spram nekoherentnog. A Sila (u trostrukosti) nije oređena nežnošdu, niti nepobeivošdu, nije na istoj ravni postojanja, a opet utiče i može a  eluje na Sve(t).

12. Zato me nazivaju Hermes Trismegistos jer mi pripadaju sva Tri  Znanja Sveta. On je Magus svojega Aeona. On poznaje celokupno postojanje Univerzuma.

HOKMAH je Reč i Misao Svetlosti Jenoga. 13. Ispunjeno je ono š to to sam rekao o delovanju Sunca.

"Njegova snaga je potpuna ako se ponovo okrene Zemlji." Do Jednoga u Kruni, koja je KETER, se dolazi kroz Sunce.

10. Tako je stvoren Svet.

To je Istina, jer osim nje Ništa N e-Postoji.

George Sin Book of living in 3 stages

Mnogi o nas su seeli na obali i gleali talase kako prevrdu ka menčide, udubljeni, makar za trenutak

u sopstvenu tišinu.

kroz vou, svoj oir sa vazuhom i ponovno zaranjanje o nesludenih ubina, zajeno sa sopstvenom svetlošdu. Svoje protivljenje zemljinoj teži olakšao mu je genetski ko i za razliku o čoveka, izron je bio samo deo puta ka ponovnom zaronu a ne obrnuto.

A ona bi nas prenuo njih ov ritmični šum, šum kaa milioni malih kapi paaju na mnogo vede kamenje, uspevajudi a ih zarotiraj u i time otklone makar elid njihove oštre ivice, pravedi oblutke, sve više nalik na

Provoio je ane, izvojen o ostalih elfina, uvežbavajudi vojne izrone, pri čemu je njegov rostrum ukazivao pravac kretanja repu na ole ili na gore, za razliku o mnogih ostalih riba koje to čine na levo i na esno. vojni izroni bili su lakši za elfine iz toplih voa, jer oni su sami po sebi manje težili. ₪₪₪₪₪₪

njih same, na te iste kapi. Mornari brodice mislili su da se njihova stopala oslanjaju na kopno.

obivši blagoslov o Sv.Vasilija Ostroškog, smirenog i ozbiljnog, oni I mnogi od nas bi hteli da zadaju taj ritam, A samo bi nekima polazilo za rukom... Glava Prva Onome ko je rodjen da uspe

to plog mora, sunce Jedne godine kra jem XVII veka, na površini mirnog i toplog  je započinjalo a prelama svoje svoje zrake. Svega par kilometara aleko o ostrva ka pučini, ribarska broica je, u nameri a napuni svoje mreže, zabacila mamce, i svesno potrošivši potencijale, računala a de ulov biti potpun. A nešto južnije i na peesetak metara ubine, propevši se izna bajkovitih korala, izvoio je svoj jutarnji Ritual delfin David Amrus. Izvodio je poseban okret, koji je porazumevao a de nastavak kretanja izvesti lagano, i to uz mors ke

struje, a svojom glatkom kožom de smanjiti otpor voe o te mere a je izgledalo kao da se more pored njega pomera, a ne on sam. Njegovo

isanje niko nije mogao a oseti, čak je morao a zatvori oči u tom momentu. I taa: rep se izvija, leđno peraje usm erava, vilica se uspravlja ka gore i neverovatnom brzinom čitavo telo se krede ka površini. Svi

zemlji, južno o ostrva, južno o slane granice. ispovljavahu ka slatkoj zemlji, ržali su istovremeno srpski, venecijanski i crnogorski post ok su podizali vinograde. Njima je 18 godina do punoletstva proletelo munjevitom brzinom - kao a pljesneš lanom o lan. Goine koje su sledile prolazile su im

naravno, još brže i brže, ali su na neki način bile potpunije. Preuzevši kormilo sopstvene ogovornosti obili su mogudnost napreovanja po mnogim pitanjima. Ali mi znamo, a smo svi mi samo ljui: „na početku smo poput neravnog i grubog kamena, a tokom svog života , koristedi razne alate, raimo na sopstvenom poboljšanju i obrai svojih osobina.” U jesenjim anima, mnogo su vina napravili ti naši Mornari. Osunčana loza avala je zlatne ploove i sve se to prelivalo u tečnost, tečnost poneka nalik na našu krv, a poneka nalik na zlatkastu nit u zavisnosti a li je bila reč o belom ili crvenom vinu. Jesenji ani su se skradivali ali nisu uticali na ulov, ulov koji je poneka znao namašiti letnje sate proveene na broici. I od sticanja punoletstva, sve o anašnjih ana ulov ribe prestavljao je opstanak, za neke od Mornara - obitak, a poneka i prestiž. Zima je znala da obrije vlasi sa njihovih obraza. Ostajali bi tako bezbradi,

čekajuci prolede sa ulovom u soli. Kada bi zasitili svoje stomake i stomake svojih bližnjih, uočavali su,

znamo kako impozantni mogu biti skokovi delfina, ali za Davida Amrusa

nealeko o ostrva vostruke koncentrične krugove čije je poreklo

ovo je bilo pitanje časti, oirnuti vazuh, napraviti jeinstven okret i

ostajalo zagonetno...

vratiti se u dubine.

On nije želeo a bue običan elfin. Vedina njih nauči a lovi, mnogi o njih ođu blizu obale, eventualno se poigraju i ona se vrate u svoje

₪₪₪₪₪₪

dubine. Neki delfini bivaju danas i pripitomljeni, ali tada to nije bilo

Ni sam avi Amrus nije mogao a shvati zašto prilikom rugog izrona njegovo pljuskanje nije propradeno elegantnošdu, ok nije naučio a

grunim perajima ovee izron u apsolutnu vertikalu i na taj način kontroliše svoje kretanje naspram kretanja talasa. Posle toga, bilo je mnogo jednostavnije. Ali svima, osim njemu, bilo je nerazumljivo dvojno obijanje tela o površinu voe. Dok su se talasi razbijali na sredini mora, majka je morala da postavi

pitanje: „Zašto avie, zašto vojni izron i izlaganje opasnosti ljuima sa brodice? Svi ostali delfini love, hrane se i poigraju se prostim izronom, ali samo kada im  je ovoljno svega. vojni izron stvara rizik i izloženost

kopljima, mrežama i ubojitim strelama”. Čak mu je obedala Neizgovorenu reč, Reč koja je tavorila u ubini njene uše. I otac mu je brižljivo skrenuo pažnju a de se olaskom sezone lova smanjiti nj egova mogudnost a se prehrani. „Ako se želiš usavršiti, proučavaj lignje, krabe i račide, a virtuozne pokrete iskoristi u tom pravcu!”. Kao i svaki otac koji želi a prouži svoj život kroz svoje potomstvo, i otac avia Amrusa je hteo da njegovu radoznalost usmeri na prouženje sopstvene vrste. Bitišudi u jatu o 12 elfina, u narenih nekoliko ana avi Amrus se truio, lovio sa rugima, timski povedavajudi povedavajudi verovatnodu ulova, i samim tim stvarao obit ostalim članovima. elfini su veoma uspešno koristili zube za kianje a ne za žvakanje hrane. Prepuštajudi teško izborenu ribu ostareloj pripanici jata, avi je rekao sebi: „Ovo gubi smisao, ovo je prelako i ovo je za mene promašaj - za ovo vreme moji izroni bi bili savršeniji!”. Mlaim elfinima je takođe prosleđivao svoj ulov, jer je njegov ulov bio aleko vedi o rugih, samo zato što su njegovi pokreti bili nepreviljivi za plen, zbog toga što su njegovi pokreti stremili ka savršenom izronu, stremili ka oiru sa

Njihov brod je nastavio da se ljulja po zakonu o promeni momenta: dLG/dt = MG, tj. to je bila brodica na talasima koja, kao kruto telo, opisuje kretanje na čunim talasima koji su je nosili sve o os trva Lastavica. Vektorski smer nam je odredjivao sve nepoznanice u tom ciklusu, a ljuljanje je, ako zanemarimo viskoznost, ostavljalo posledice. ₪₪₪₪₪₪

avi Amrus je voleo brzinu i u početku je ponirao o ubine o stotinu metara; potom se punom snagom uzizao ravno, pokrenuvši i gruna peraja, skrenuo i započeo započeo uzizanje po uglom gotovo jenakim 90 º. Ali svaki put mu se esno peraje ukočilo i nateralo a se snažno zanese u levo, pa bi za izvlačenje napregao levo peraje, a to je voilo, opet u desno. Neopreznost ga je koštala i svaki put kaa je ostigao brzinu o 30 km/h izgleao je sebi kao igračka prepuštena stihiji koja olazi o površine voe i nespretno pluta. Pomislio je, u sebi a je : „Rešenje a gruna peraja treba a zarži nepomična, i a kaa jakim zamasima repa ostigne brzinu o 35 km/h treba a se umiri”. Probao je još jenom sa ubine o 120 m, izvio se i poleteo u vis. Iz njega je to iziskivalo ogromnu snagu i za petnaestak sekuni ostigao je željenu brzinu. T om brzinom se do tada kretalo svega

oivičenom polusmeškom, uvek je bilo više ribe, uvek je bilo više ulova

nekolicina elfina i izglealo je kao uspeh. Čak je zatvorenih očiju klizio ka površini voe, i kao u snu, trebao je samo iskočiti i ohvatiti Sunce. Međutim, njegova raost je kratko trajala: svemu tome trebao je a slei vostruki izron i tu olazilo o pometnje. oirnuvši nultu tačku pri

nego kod drugih, i on ga je delio bezrezervno i sa ljubavlju.

takvoj brzini ugao izletanja iz vode se smanjio i kao da je sve oko njega

vazduhom, koji je delfinima, kao i ljudima - najbitniji. U njegovom kljunu,

₪₪₪₪₪₪

Zbunjenost mornara oko položaja sopstvenih stopala (a li su na brou ili ne) se povedavala, kaa su sišavši sa broa u glavi osedali ljuljanje koga na zemlji i u realnosti više nije bilo. Posmatrali su izanak loze ali ljuljanje svejeno nije izostalo. Pomišljali su a je to posleica alkohola iz mlaog vina, ali kada nam statistika kaže a mirno more (visina talasa 0 -1 m) zauzima samo u 30% vremena, kao i da se realni (neregularni) talasi

prostiru u ostalih 70% vremena, sami možemo a poimamo a ljuljanje eluje zastrašujude ne samo za mornare na brou, ved i za nas koji samo samo čujemo njegov šum. I tako uljuljkani, uzgajaše mornari svoje vino, a Trebinjska eparhija formirala je svoje ziine nuedi svojim mornarima utočište, nuedi im bezbrižnu buudnost otkupljujudi njihove grozove. Taj ualizam pokreta mora i statičnosti loze u njima je izazivao ouševljenje. Mornari su naravno, nosili njihova njihova obeležja ali su istovremeno bili i nosioci nosioci prave, nosioci hrišdanstva koje je Vasilije i zagovarao. A ona su se osvrnuli na vostruke koncentrične krugove, počeli a traže njihovo poreklo, istovremeno se odrekli dela svog ulova, makar na

kratko. Vievši zagonetne talase koji su se približavali njihovoj broici, bacili su mreže, koplja i strele, zamišljali su ulov, ali samo ostaoše bez

eksploiralo. avi je uario naza u more svom svojom užinom i nije bilo ni pomisli za sleedim izronom... Razočarenje ga je vuklo ka nu i ok je tonuo hteo je čak a kazni sebe; i u tom momentu shvatio je a mora završiti sa sopstvenim iealima. Rekao je sebi: „a sam rođen iealan, ved bih imao u glavi sve povone karte. Da je moja brzina jednaka brzini sabljarke, izranjao bih i po 3 puta.

Moj otac ne greši – lignje, krabe i rakovi su ono čemu treba a se posvetim!”. Vratio se svome jatu i zaboravio na ono što je bio, iako su iza njega ostajali nepravilini dvostruki talasi. ₪₪₪₪₪₪

 jalo se u glavama svakog o mornara p ojeinačno; Ljuljali su se talasi, ljul jalo poljuljala se turska vlast u Boki, i... osvojiše je Mlečani. Neki o tih mornara upravljaše velikim, užim o 70 m broovima a nisu odustajali od svoje strasti  – o ribolova. Njihova veličina pokazivala se i  u momentima gladi, kada su ulov delili besplatno, apsolutno besplatno na gradskoj pijaci.

Novom vlašdu promeniše se neka pravila, stekla su se orajena prava koja ostaoše u naslestvu sve o propasti Mletačke Republike na tim prostorima, sve do kraja 18 . Veka. Ali ribanje je ostalo u krvi i svi naši

i a mornari upoznaju jeni ruge prilikom isplovljavanja. Njima moža

ili rugim rečima put 7 mornara ka sreištu zemlje je započeo: Visit a

vesla danas nisu potrebna, ali upravo istovremeni zamah veslima davao  je snagu i sigurnost sedmorci ribara i istovremeno sedmorici moreplovaca XVII veka.

Interiora Terrae Rectificando Invenies Occultum Lapidem!

Naši mornari isplovljavaše i loviše u obilatim količinama ribu, rakove, nodu, anju ali nikako nisu mogli a povežu prisustvo tih vostrukih koncentričnih krugova u blizini svog broa sa neostatkom lovine. Htela su semorica a porazgovaraju meju sobom, ali previeše ovaj momenat. Sunce je bilo jako i njihova preplanula tela su samo iziskivala

više voe nego što je uobičajeno. Sve je bilo u reu ok su lovili na pučini, iza punte Veslo ge su njihove mreže kao i upravo poignute vrše, avale ohrabrujude rezultate, rezultate toliko obre a to nisu ni morali shvatati.

Moža im mlaost nije ozvoljavala a spoznaju, ali savršenstvo življenja celog Tima mornara moglo je značiti sa mo jeno: Uspeli su...

Vesla su im ispala iz ruku, nije bilo svrhe zajeničkom rau, bura, tj. evojka sve im je raspršila. Mnoge religije previđaju krštenje voom i voa je naš život u duhovnom smislu. Tako su se, pods etili naši moreplovci: „ko popije Hristovu vou, nikaa nede biti žean”. Umirudi i istovremeno putujudi ka sreištu svog srca, setili su se ribari: „Visoko su nebesa i nisko je zemlja. Milost silazi kaa molitva uzlazi, jer Bog čuje taj čovekov glas”. Pitali su se prosto: ”A ge je tek no mora?”... Iako su zaboravljali na svoja zauženja na brou, znali su, prekoračivši pone svog života života a i u ovom trenutku, ako stvarno žele mogu postati Božji prijatelji. Njihova empatija postala je srž svega što im se  ogađalo. Vesla nisu bila u njihovim rukama, vazuh nije bio u njihovim pludima i tonuli su naši mornari sa razvojenim alatima, išli su na ole a pronađu usijano jezgro, a pronađu sebe. Kao da se slika zamrznula, kao da su svi bili protkani sumnjom i istovremeno imali razumevanja za sumnju ostale šestorice. Bez uzaha,

Glava Druga

Onome ko je počeo a tone a zna a pliva

Lovedi, naginjali su se ribari preko palube, njihov Tim je ostajao sklaan i izglealo je a ga ništa ne može razrušiti... A ona jenog ana, uskovitlana u početku vostrukim talasima njihova broica, počela je preživljavati agoniju: nije bilo kiše, ali nebo je bilo oblačno. Krenula je ciklonalna bura, obrušila se ka moru sa st idljivom brzinom o 70 km na sat, i uarajudi sa planina u more stvarala vertikalni

svako ponaosob, mogao je a ponese gubitak onoga što je ceo život stvarao i gleao: sliku svog zamrznutog životnog ela. Mogli su a računaju jeni na ruge, ali ne previše, i u toj zamrz nutoj slici su prepoznali sunji momenat životne trke sa samim sobom. ₪₪₪₪₪₪

Rakovi, krabe, lignje, bilo ih je previše na jugu Jarana, a on je lovio samo koliko a bue sit. Proširio je svoje obaveze obaveze avi Amrus, na ispomod za one pripadnike jata koji su onemodali ili bili premlai. Ali i ovaj zaatak nije oduzimao ni polovinu dana. Pomaganje drugim pripadnicima

nemir koji je pokidao jedra sa brodice.

ispunjavala ga je više nego brzina koja ga je nekaa plenila. avati, bio je

Mnogo sitnih kapi nepreviivih i neravnomernih, stvoriše nesvakiašnju pojavu, stvoriše „im“ na sre mora i vesla koja su preostala, izgubiše smisao jer mornari trljahu oči pokušavajudi a oagnaju im i hlanodu

lakše ohvate. S vremena na vreme na njegovim morem zauvao je ženski vetar zvani

istovremeno.

Bura, vetar koji je dao sebi za pravo da odbija mnoge mornare, da ih

Taj suv i hlaan vetar snizio je i temperaturu i povedao vlagu, a o vostrukih talasa, preneo je nemir i pometnju među mornare. rugog dana, brzina bure se povedavala na 130 km na sat i niko o mornara ne bi smeo taj vetar a nazove u ženskom rou, jer strah je rastao. Nemaju

istovremeno svojom ohlošdu ponižava, a razbija njihove omove i broove, uvajudi sa kopna. S obzirom da ovaj, kao ni drugi vetrovi nije imao sliku, ved samo kontur, a je uvao samo na površini, nije se ticao

 jedra, vesla su beskorisna, a alati za ulov izgubili su svaki smisao. Nisu od bure vieli evojku, osedali su samo njenu oholost i avali Bogu za pravo da je baci u pakao.

njegov prioritet, ali davao je osim obroka, i znanje mladima kako da ga

Davida Amrusa, jer on je odustao od svojih dvostrukih izrona. Svako ko je

zaronio zna a se snaga talasa nastalih o ženskog vetra, nikako ne oražava na ubinama vedim o 30 -ak metara, a Davidu je nedostajala

₪₪₪₪₪₪

reč, moža i sveta. Uljuljkani u svoju povonu sigurnost, mlaunci iz jata elfina naučiše kako a se sami prehranjuju, a avi Amrus, prepušten povonim strujama, orekavši se brzine, oseti za trenutak hlanodu povonih izvora slatke voe. Osetio je a tamo nema srede, srede, čak ni ulova. Povoni izvori zbunjivali su svakoga, njihova neočekivanost izazivala je osim osedaja hlanode i pomuden pogle.

Mesec se nije vieo, hlanoda se naselila u njihovim kostima i kaa je brzina bure dosegla 210 km na sat, sv e je postalo nevažno: i Vasilije i

I tada, Bura koja je udarila sa planina u more, podigla je u vazduh skoro sav svet koji je stajao na tom moru, okrutno ga smrskala, i kao prevarena žena - naterala a tone. Meju tim svetom bila je i naša broica i

Posle tri ana neprekinog ejstva bure, naši mornari, natopljeni slanom voom izgubili su svaku nau i shvatili a de potonuti. Shvatili su a im je  jeino preostalo kretanje samo vertikalno naniže, a je tonuti za njih  jeina realnost, realnost koju nisu mogli ni a zamisle isplovivši pre 3 ana, kako bi samo nahranili poroice poroice i sabradu morskim ploovima.

dole. Na tom putu ugledao ih je David Amrus koji je upravo izranjao ka gore... ₪₪₪₪₪₪

Mornari su tonedi, gleali ole, plašedi se prestojedeg, ali shvatiše a je i to život, zapitavši jeni ruge o broolomu: „Naš zemaljski život je prošao, naše poroice ne možemo više sresti, ovo smo znači mi?” ok ih je obuzimala hipotermija, želja za izronom i želja za vazuhom, sve što smo mogli a im naslikamo je - Nada. Ne pomičudi usne, nastavili su put ka sreištu Zemlje. A mi, mogli smo prosuti par kapi vina za njima, zapaliti svedu, poražavajudi toplotu po morem i prekrstiti se kao kao hrišdani s esna na levo ili obrnuto, onima koji tonu je - svejeno. Sveda se nede ugasiti ni po voom, i sva njena toplina onede mornarima svetlost na tom nepoznatom i ne markiranom putu.

Tada se njegov ego preokrenuo, preokrenuo, on je osetio osetio potrebu da spase sve tonude, i saa ved mornare sa imenom, pripanike našeg rea, sve one koji nas snabdevaju neophodnim materijalnim i duhovnim tvarima. Osetio je potrebu da spase sve one one kojima verujemo. verujemo.

Pravo je čuo a su isajni organi tonulih mornara ostali zravi, a niko od njih na tim dubinama, nije izdahnuo, i da je Davidu Amrusu pružena šansa baš kaa je Bura prestala. Za početak izračunao je potrebnih seam generalisanih pokreta, a to su: ζG – poniranje , ψ- posrtanje, ξG - zaletanje, ηG - zanošenje, φ - valjanje, θ - zakretanje, 0 – mirovanje

₪₪₪₪₪₪

Molio je avi majku, kao a ima kolena, za tu Svetu reč, jer u početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ali ovo je bila nova, prvi put izgovorena reč: OLAŽ (GOOLAI) . Zapitao se David, zapitali smo se svi mi iz bliskog okru ženja, i

 jenostavno shvatismo tu Svetu i trenutno preko potrebnu Novu reč: kao laž koja je izgovorena kao pozitivna reč, reč koja inspiriše i koja pomaže svedi a se ne ugasi ni po voom. Zašto bi neko morsko bide pomagalo nekom suvobitnom stvoru osim ak o nema Sveti razlog, nešto što ne razume omah, ali utiče na to a ono bue bolje. Laž iz obrih namera - to je ono kuda je David bio usmeren! Ostavili su mornari za sobom pesak, vetar i zvezde, a David Amrus je kontrolisao svoj pogled na gore. Nije hteo nikoga da ugrozi, niti u sebi da

pomeša uzburkana osedanja nastala ne njegovom voljom. Kretao se saa horizontalno, sjajniji nego što je ikaa bio. Iako mu se spoljašnji izgle izmenio, iako je naučio a se sa uplo manje snage krede uplo brže, nije bio p onesen sopstvenom sujetom a može 3 puta izroniti a samo 2 puta zaroniti, i pri tom a spase samo 1 život. Moža je to bio krik ejvia, ali mornari su OLAŽ čuli kao šapat:„o Vas sve zavisi; najbolji učitelj si ti sam, samo - ako si neograničen!” Mornari  su se prvo prisetili svopstvenih imena, a potom su uočili a mogu a se pokredu. ejvi je horizontalno pokupio mornare koji su suvislo padali i istovremeno se usredsredio na

spoj onoga što mu je avno bilo sujeno a a sam nije ni znao. va mornara bi se uhvatila za bočna peraja i jean za leđno. Trojici o sedmorice ukazalo se svetlo iako su izgubili svaku nadu. Ubrzo su bili na

površini voe, skoro bez svesti a voili su ih vostruki talasi presečeni dvema

pravama.

Prave

mogu

da

budu

podudarne,

paralelne,

komplementarne. Uvek se nešto rugo ešava ali one ostaju prave, a mornari su se ljuljuškali u pravcu Lastavice.

To bejahu istovremeno polazne jed načine i komponente ljuljanja svih brodica koje su ostale neozledjenje na buri ali i njega samog.

Na putu o vazuha prolazili su faze: zakretanja, zaletanja, zanošenja, valjanja, iskočili bi na površinu i uz zavini okret i vostruki salto ostajali bi mor nari na površini. avi Amrus bi se zaneo i zavaljao talase kakve niko pre njega nije vieo, šaljudi koncentrične krugove (presečene vema pravama, pravama, oslikavajudi Keltski Keltski Krst) ka ostalim broovima broovima i ka obali koja nije bila stanište elfina, ved stanište mo rnara. To su bili spretni i viljivi talasi na kojima bi mu čak i roitelji pozavieli. ₪₪₪₪₪₪

Potom bi avi opet ponirao, naizgle posrnuo, ona još jenom uhvatio horizontalni zalet: Ponovio je Sv. Reč, ovaj put u sebi, i rugih 3 mornara hvatala su se za njegova peraja; ciklus ponavljanja približio se kraju: ostao je još 1 moreplovac, još 1 najsnažniji ribar, sa najvedim kapacitetom pluda i avi Amrus je ponovio krug. Sveta reč tredi put na istom mestu: u njemu!

Ostavljena tela na površini ljuljuškal a su se na talasima koji su ih nosili ka Rosama ili još bližem ostrvu Lastavica. U svakom o njih probuiše se sedanja: „bacismo mreže, bacismo koplja i strele; i saa, kaa shvatamo a nas je ulov spasao, spasao, prosto možemo Bogu Bogu a zahvalimo što smo bili bili siti i nismo tražili ulov po svaku cenu”. Iz podvodnog i nadvodnog sveta postmatrala su razna stvorenja te

vostruke talase, oneavno ne shvatajudi njihovu svrhu, a saa ivedi se aviu Amrusu koji ouvek osedao a je to rugi stepen njegove obuke, stepen koji ga vodi ka suncu...

Svemu je prehoilo poniranje iako je to u početku izglealo apsurno: Pre nego što se propneš gore, moraš a zaroniš ole. To je avi Amrus i uraio, išao je u sustet zemljinoj teži koliko go je to bilo mogude. Fizički, nema ponir anja bez posrtanja, i to se obistinilo. Pritisak okruženja je premašio 5 Bara.

za aviovo leđno peraje, taj kontakt je učinio nemogude: avi Amrus se jenostavno okrenuo ka Suncu. Pošao je sa 70 m ubine, mimoišao je za milimetar kako solitarne tako i kolinijalne korale na tom putu, zaleteo

se među njima kao među krošnjama morskog rveda i vinuo ka vazuhu. Brzina je ostavljala za njim strujanje vode zajedno sa virovima koji su

uplitali sve na svom putu, i završavali u ubini, u peskovitom nu. ₪₪₪₪₪₪

misterije predstavljaju u stvari nepoznavanje sopstvene prirode, kao i

tokova kojim ga ona voi. Što se tiče naučne misterije, prosto se zamislio na sopstvenim znanjem: poniranje, posrtanje, zaletanje, zanošenje, valjanje, zakretanje, i na kraju: mirovanje. Ali to znanje kao da nije bilo dovoljno. Morao bi ponovo ponovo da se rodi, da

obaci sa sebe sva preubeđenja, preubeđenja, i a svoje misli i pokrete prebaci sa površine Bokokotorskog zaliva u neke ruge ubine. Taa se pokrenuo ka nu, suprotno o onoga ka čemu je stremio i tek u polumraku shvatio da je za spasavanje mornara trebalo izroniti 3 puta. Jednom za sebe,

Sada je bilo bitno je da je njegovo kretanje bilo spregnuto: Kao da je

 jenom za njih, i jenom za taj prouženi zbir, zbir sebe i njih.

znao teoriju oscilacija, olazio je o „obrih” nezavisnih jenačina koje su mu pomagale pri valjanju sopstvenog tela na putu gore. To je malo

kome shvatiljivo, ali oređivanje hiroinamičkih koeficijenata je baš to što i ronioce, koji anas samo slee kompjuter, ovoi na površinu, tj. postupak za određivanje optimalnog izrona. Izlaskom van voe, kao a se avi Amrus ponovo roio: ništa, pa ni obrisi smrskane broice nisu isti ukoliko ih gleaš iz ubine, a kamoli ponevno sunce. Uah vazuha kroz otvor na vrhu glave, osvežava sve delije, posedajudi  ga na poreklo od kopnenih sisara. Mnogi o nas znaju taj ivan osecaj, osecaj kaa uahneš svež vazuh, izranjajudi iz voe. oatnu vrenost činio je pogle na telo semog najjačeg mornara Vukana, trenutno toliko slabog, no ipak živog. Samo nekoliko mome nata ranije, težio je a oirne morsko no, koje nije njegova sreina, a na njega spusti svoje telo i ostavi ga zauvek.

Taj isti mornar uspeo je a zgrabi aviovo leđno peraje i zbog toga saa vetar umiva njegovo lice, a sunce ga suši. Slane trepavice s e jedva otvoriše, i ugleavši svih ostalih 6 mornara, kako ih vostruki talasi guraju lagano ka obali, podsvesno je znao da ljudi nisu sami po sebi zahvalni. On prosto nije mogao da shvati kome treba da bude zahvalan. Počeo je a se priseda bure, te nevero vatne devojke kojoj nije mesto na moru, setio se kako su izgubili vesla, izgubili kontrolu i sva sedmorica

upali u vrtog nošeni silom zemljine teže. Setio se kako su se u momentima brzo okretali kao spiralnim stepeništem na ole, poneka tako brzo kao da su gledali sopstvene obrise u ogledalu.

I ostalim mornarima počelo je a se vrada sedanje. Iz zaborava se povratio njihov pad u mrak, kao i svetlo koje su ugledali na velikoj dubini. Mislili su da je njihovo...

Glava Treda Onome ko je ukrotio ritam trostrukih talasa Kao i mnogi koji stavljaju sebe u centar zbivanja, ljudi nemaju potpunu

sliku. Mornari nisu na površini voe vieli nikoga, pa su svoje spasenje pripisali višoj sili. A avi je pogleao je izna sebe, vievši 7 obrisa prosto pomislio: nikada nedu razumeti vas ljue, vi ste obri ali zahtevni, vi ste sanjari i u stanju ste a započnete borbu zbog sitnice, vi još ugo nedete imati potrebu a zaranjate, kao što ja imam potrebu a izranjam. Morao sam da prodjem veo tame, da se popnem sa dna mora k ružnim stepenicama, a na taj način ugleam sebe i a na kraju naučim a

₪₪₪₪₪₪

Dugo su se ta dva sveta, podvodni i nadvodni naticali, lovili kopljima, uicama, vršama, anas i inamitom, ali ovo sazn anje rodjeno u Davidu

prestavljalo je njihovo zajeništvo. Ponovo je pogleao izna sebe i video da ih trostruki trostruki talasi usmeravaju, usmeravaju, ka Lastavici.

Ponekad kada kada

pogleate površinu voe iz ubine, kao a viite oglealo, isto je kao kada gledate u vodu odozgo, što je mnogo češde. Iako je najveda ubina Harijanskog mora anas 1,23 km, elfin avi Amrus je pokrenuo svoje savršeno izranjanje sa svega 50 m. To je nikakva ubina za elfine ali, razumeti vas ljue, značilo bi samo zakrenuti se, zaneti se i pot om samo mirovati. Napravili bi na taj način kružnicu, kao šestarom oslikanu. Zamislili bi a je to savršenstvo, napraviti spiralu od samog sebe i ugledati svoju senku u ogledalu koje je preko puta nas. Ali bez vere, bez poniranja, posrtanja, zaletanja i

neizbežnog valjanja i trojnog izrona ti pokreti bi bili samo neovršen tren istorije: Mornari bi ostali na dnu, David bi bio necelishodan.

A ona je čuo glas svog oca: – Ostavi veru – ponovio je više puta – Vera ti nije trebala ok si učio a roniš, ne treba ti ni saa, ka želiš a shvatiš šta je zaron. To je jeno te i sto. Pokušaj ponovo… A ona, jenog ana, ok je zatvorenih očiju lavitirao na nu, koncentrišudi se, avi iznenaa shvati šta mu je otac govorio.  – Pa to je istina! Ja jesam savršeni elfin, bez ograničenja. –   Osetih svu silinu srede u spašavanju.  – Bravo  – reče očev glas, sa prizvukom pobee. avi otvori otvori oči. Bila Bila je nod, izizao se izna voe na potpuno nepoznatom moru  – neka ruga ostrva su se pružala sve o ruba voe, a dva srebrna meseca blizanca plovila su nebom.

 – Konačno si shvatio – iz ubine se čuo očev glas.  – Gde smo?  – iznenadi se David. Potpuno ravnoušan prema novoj novoj okolini, roitelj oloži oloži to pitanje. ₪₪₪₪₪₪

I mornari su se kao brodovi, nasukali na kamenje na ostrvu Lastavica,

koje je kasnije obilo naziv Mamula. (obilo je i tvrđavu koja nikaa nije

stanište voe zamenila za bitisanje na zemlji. Logično je bilo a vi tih stvorenja nije bio jasan kaa su izašla na sušu jer se svetlost rugačije prelama kroz vou. Tako je I vi naših mornara bio isto tako nejasan, ali pomuden umorom; uostalom oni su oživeli sigurnu smrt , a ovo sada je

stvari sami oređivali - tamo ge im je lakše ili ge im je teže. Išli su i poneka zastajkivali. A te pauze su ih činile okrepljenijim i ozvoljavale da znaju da su spaseni i da pomisle da mogu sve.

bio samo poklon.

₪₪₪₪₪₪

Poklon je postao još vedi kaa je su ugleali ribarski čamac barba Mateje , njihovog poznanika iz Perasta, kako se sa malom barkom i malim

ulovom približava ostrvu. Mahnuli Mahnuli su mu i on on je omah priskočio u pomod, bejavši iznenađen njihovim umornim izgleom. On naravno, nije shvatao a su oni preživeli broolom i a je ono malo presne voe što je imao na čamcu njima po rugi put s pasilo život. Što je brže mogao, oplovio je o svoje kamene kude u Perastu, ao im  je još sveže voe i omah počeo ljuštiti baeme prethono potopljene u voi; smrvio ih je, napravio pastu, kapajudi u nju kozje mleko u momentima kaa se masa suviše zgusnula. Tu pastu pastu je presuo u činiju sa mlekom, oajudi đumbir i malo ivljeg mea. Potpalio je vat ru i kada je napitak proključao, on smanji vatru posipajudi plamen pepelom. Mornari su ležali omamljeni mirisom. Mateja se zagonetno osmehnuo, pokazujudi mornarima svojih seam preostalih zuba, i ona žustro poigao činiju, promešao saržaj starom kutlačom  i razlio ga u sedam zemljanih pehara. Posipajudi taj nektar levom rukom tanko seckanim baemima, snom je mornarima pokazivao pravac Veriga. ₪₪₪₪₪₪

Za vreme te iste prevečernje bonace, omah pore veštačkog, ali prelepog ostrva Gospe o Škrpjele, svoje postojanje iscrtavalo je rugo i pravo ostrvo: prirono, čempresima pokriveno - bivša beneiktanska opatija Sv. Djordja. Delfin David Amrus je iza njega izranjao 3 puta u jednom mahu. Mogao

 je a uglea u elidu sekune oraz svog savršenog lika na mirnoj površini voe. Mogao je a se zapita zapita najvažnije: - Ko si ti? EPILOG:

Ja Vukan, moreplovac koji voli a uzgaja vinogra, često sam obijao najvede hvale za kvalitet svoga svoga grožđa. Napraviti vino potom, potom, bilo je lako. Ali kunem se a du o saa svoje seme eliti vama a i svima u okolini. Vetar de nositi polen i ako bi moje komšije uzgajale vinogra slabijeg kvaliteta, unakrsno oprašivanje umanjilo bi kvalitet mojih prinosa. Sve što ajemo rugima, ajemo sami sebi.

Ispre njih je stajalo ostrvo Gospe o Škrpjele (ostvo koje je nastalo višeecenijskim nasipanjem nasipanjem kamenjem meštana) i pobuđeni onim što su pretrpeli, u glas zapitaše Mateju – “šta je religija?”, a on prošaputa: “To je evojka strogo čuvana, koja uvek ostaje van omašaja ljuskog vida,

evojka čija cena miraza svim u varačima srce kia” Tog trena su mornar i primetili kako se polazedi iz mirnog mora i iza

Mnogi od nas I danas sede na obali

ostrva, probijaju talasi u obliku čunih trostrukih koncentričnih krugova; počinjali a prihvataju činjenicu a su zahvaljujudi sličnim talasima i bili nasukani na ostrvo Lastavica a ne oneti na pučinu. S lavili su i ispijali nektar govoredi sami sebi:

i prevrdu kamenčide, uubljeni u sopstvenu tišinu.

„Ovo mora a piju u raju, o jutra o mraka!”

Ritmičnim šumom utičemo na mnoge stene rotiramo ih, i oblikujemo u sopstvenom ritmu (setite se samo koliko ste ljudi ubed ili u ono u šta st e prosto verovali)

Vera i razum bili su im nalik na po dva krila kojima kojima se njihov duh uzdizdizao ka razmatranju istine. Iz ruke prijatelja i kamen je kao jabuka, a kamoli trostr uki talas elfina. Poverovaše u prijateljstvo sa nekim ko

Prima, secunda, terca:

nije čovek, ved morsko bide, a vera vera u tako nešto, svakog o njih uspela je a pokrene. To je postala vera u subinu i u njihov zaatak, a moža i vera u samog sebe. I tako, pošli su tamo ge im je suđeno, a to su u

talase i kažu sebi:

Ako to činimo spašavajuči ruge, ako to činimo avajudi, ne treba da brinemo, jer samo nekima polazi za rukom da zaljuljaju Ko su!

Postoji zanimljiva relacija projekcije Svetog Imena J.H.V.H.

2°

(posebno objašnjenog u Loži Usavršavanja .I.O.M.M.) sa stepenima našeg Obrea. Ne smatram o a postoji konačna projekcija ovih

Plamena zveza i sreištu Ruaha (uma). Intelekt koji deluje u materijalnom svetu; nauka i struktura  poimanja Reda i Rada.

segmenata shvatanja Misterija Inicijacije. Postoje jasne odlike stepena (i grupa stepena koji su im "prethonici" sa kojima čine celinu). Ono šta

 jeste specifično to je šesnaestostrukost koja se povezuje sa Elementalnom priroom Svetog Imena J.H.V.H. u elovanju na četiri "ravni" tj. kroz četiri kabalistička Sv eta. Stoga ova "lekcija" ne daje ni konačne ogovore, ona je zapisana a prenese Uvi u prirou "stvari", a ukaže na postojanje sveopšte "povezanosti" efinisane na ovaj način, te a pokrene inicijate Obrea na eventualno slično istraživanje - kojim de se stedi jeino vreno saznanje - Samospoznaja - Gnosis Istine.

Sistematizovanje znanja o materijalnom, vođeno uviima koji služe sveopštem napretku. Kao Pomodnici smo, malo iskusniji, proširili s voja znanja i iskustva, uspostavili koncepte (u svojoj petostrukosti) i sve

orijentisali prema "vođstvu" Plamene Zveze.

3° Majka (Razumevanje); tama u ritualu; 3 –  Binah,   Binah, 3 ubice Majstora. Izdaja "trojice" - ljudske mane

Impresija o korespoenciji i celovitosti usavršavanja  .I.O.M.M.:  J VATRA H VODA V VAZDUH H  ZEMLJA

4°

43°

95°  

99°

3°

33°

90°

98°

2°

18°

75°

97°

1°

14° 

66°

96°

H  ASIJAH

V  JECIRAH

H BRIJAH

 J  ACILUT

"ubijaju" uh, uša obitava u tami "groba" (tj.tela); buđenje iz materije Saznanjem o uhovnom Razumevanju koje suštinski vlaa na materijalnim i nesavrš enim. enim. Majstori Masoni naravno umiru o ruku ličnih mana, obitavajudi u "grobu" tame, nesvesnog i materijalnog ograničenja, oakle se bue i uzižu u uh.

4° Iluminacija u Tišini. Suze –   Seme –  Jod. Uporno napreovanje, vođeno unutarnjom iskrom, koja hrani istrajnost. Iskra je u svemu materijalnom, skriveni Oganj unutar Razumevanja Plamene

Pri ovome važe korespoencije sa 4.“Elementa“ i 4 kabalistička „Sveta“ – radi shvatanja korespodencija strukture DIOMM. U tome postoji i korelacija sa "Dvorskim kartama Tarota" - pri čemu se zoijačke sferično -

kružne atribucije ne onose na ove nivoe, koliko je upravo postojeda

 Zveze. S tabilnost i utvrđenost u svoju ličnu Volju koja se poznaje kao osobina koja usmerava ušu

veza sa projekcijom Velikog Imena u Svetovima kabalista.

na njenom unutarnjem putu Spoznaje.

1° Derka (HE) Malkut / Materijalni svet i inicijacija celovitog viđenja univerzuma-čoveka. Materijalni saržatelj svega - materijalna "slika" svega. og Univerzuma je u njemu simbolički Projekcija Cel og  prikazana.

Čovek je Loža, čovek je Obre, sve smo to mi. Sve šta smo raili i oživeli slika je Čoveka - Muškaraca i Žena (bez razlike). Svi i više nego obro poznajemo simboličke stepene "plave" Lože. Učenici se uvoe u proces Samo Spoznaje, upoznaju se sa osnovnim alatima, procesima i

Iza toga je Tišina 4.stepena i misteriozni proces stepeni Lože Usavršavanja. Učenici su vieli Svetlo, Pomodnici su to svetlo prepoznali kao Plamenu Zvezu, a Majstori su vođeni Zvezom ošli o lične transformacije.

To smo oživeli u svakom ritualu koji smo praktikovali i oživeli. Uve eni smo u "nešto novo", saznajemo iz lekcija novu prirou stvari, učimo postupke, simbole, procese, koncentrišemo se na Samo -Spoznaju, a ona meitacijom sve transformišemo u uhovno.

14° Viši

nivo

spoznaje

o

celovitosti

strukture.

najublje

materijalno

vođen

poznavanjem

tradicije, uz poverenje znanom otkriva unutarnju

Suštinu.

Saa, u svemu živom poimamo neobuzanu kreaciju Velikog Tvorca, a nova svesnost se bui u nama. Sva aspiracija i t ežnja za spoznajom nas je dovela do posebne kulminacije, da bi iz toga mogli da koraknemo u onostrani mir.

Sama Loža Usavršavanja ovela nas je svojim stepenicama o oređenog poimanja da duboko zalaženje u svoju nutrinu može a Čoveku osvesti

najsvetije i najtajnije Misterije, bilo a svako iskustvo tumačimo u običnom ljuskom svetlu ili ezoteričnom, uvek se ešava prepoznavanje procesa introspekcije i učenja u cilju Spoznaje, sloj po sloj, u sila sku komora po komora, svod po svod, budimo se i saznajemo o Sebi.

Nakon specifičnog saznanja koje primamo u 13. i 14. stepenu olazimo o rugačijeg postavljanja životnih okolnosti. Spoznaja unutarnje suštine, stanja koje je prava priroa koja krasi Majstora, omoguduje a se življenje postavi na novu osnovu.

18° Ruža+Krst –  VAU (Sin Tetragramatona). Opšte  poimanje odnosa Materije i Duha, Aktivnog i

Pasivnog, Patnje i Užitka. Jasno viđenje "formule" kroz koju ruštvo i civilizacija eluju i postupaju u ašnjoj fazi evolucije. Osnova za opšte sad ašnjoj sagleavanja unutarnjih struktura Bida. Spoznaja donosi shvatanje o Radu i Elementima koji su osnova za

uhovnu Ružu. 18.stepen stoga prestavlja ličnu sigurnost i samouverenost u shvatanje ličnih polarnosti, akako uz Veru, Nadu i obročinstvo koji su kako porška, tako i smisao aljeg napretka.

33°

43° Hermetički Filozof oseže srž shvatanja Znanja o univerzumu (kroz filozofiju). Inteligencija i um

sagorevaju svoje saržaje, pretakajudi se u meditativne sfere astrala, mentalnih regija.

Ipak, i alje pre nama se otvaraju nove ravni postojanja, sve što smo shvatili o sebi i svetu sada dobija novu dimenziju - ošli smo o oblasti koja budi skrivene energije... krenuli smo od 34. do 43.stepena,... svetlost i misterije su nam se postepeno otvarale i kroz duboku, mirnu

meitaciju postajemo Hermetički Filozofi. Još jenom smo, ali na način kako to nismo činili pre, krenuli unutarnjim putem "usavršavanja", a Znanje koje smo stekli čini našu Filozofiju.

66° Gnoza o Materiji (suptilnih strukturi svega).

Fluino prožimanje sa svime; poimanje Tokova Duha i kanalisanje razumevanje.

uticaja

-

dejstvo

kroz

Dolaskom do 43.stepena postavljeni su osnovi za dalji Rad... pred nama

su različiti aspekti, neki bi ih nazvali uticajima 22 staze rveta Života, ali to ne mora biti tako generalizovano. Saznavanjem, aspiracijom, mi hodimo dalje... i u o ređenom momentu sve to biva viđeno na jean nov

Razumevanje Čoveka u uhu. Unutarnje Svetlo se razotkriva kao izvor koji oašilje flui Života  prožimajudi Sve. Vede Razumevanje sebe , onosi i  poimanje o Vedem Rau.

način, unutarnje poimanje kaže a na svakom nivou eluje "bratski lanac" svetlosti, ali saa, osta alje o simboličnog i prijateljskog

Iz ovoga nas alje voi put istraživanja, a bi u oređenom momentu cela "slika" i "shema" našeg Puta postala jasno sagleana - a to se vidi u kampu 32.stepena, ge postoji grauisana i sferična Harmonija Ekvilibrijum svih do sada spoznatih spoznatih aspekata Prirode -Čoveka i Univerzuma.

rugima. Tok svetlosti ie kroz nas. Naš Ra je i aktivacija uha u rugima. Postoji inamika suočavanja sa sobom i svojim saržajima, koji ovoe o buđenja ličnih i zajeničkih energija u lancu koji činimo.

Utvrđivanje ovog sigurnog okruženja, znanja sačinitelja spoznanin elemenata koji povezuju ove utvrđene "šatore" koji svaki za sebe ima olike elova celine, elova Murosti, sve to omogudava a se u sreištu, u samom unutarnjem Cent ru svega, probudi Svetlost. ... a ta Svetlost obitava u svakome i ona ima svoja "kruženja" - kako smo to oživeli u 33.stepenu. Svetlost je u nama, poimamo a ta uhovnost koju sleimo aruje posebno zaovoljstvo uz sav Ra koji izvršavamo. Ova Svetlost jeste i Autoritet uha koji je u Čoveku - jer Duh vlada elementima, ali ujeno i biva uslovljen njihovim emanacijama. Živedi u Svetlu mi shvatamo a uh ne možemo "zaržati", sputati, mi

prihvatanja ruku u lancu ljudi, bivamo dovedeni do situacije da zaista aktivno elujemo u cilju prenosa posvedenja - drugih ljudi, inicijata, koji de pak, alje prenositi energiju - koja je buna u nama probuide se u

75° Oziris –   ASAR-UN- NEFER / Sam sebe usavršio. Prelazak ambisa. Realizacija sagledavanja,

unutarnjeg uhovnog saživljaja i metafizičko znanje o Pojavnost i Svega. Realizacija oživljaja

materijalnih i suptilnih Sfera, sa prožimanjem neuslovljenih saržaja svesti. Proces ovajanja ne samo o ličnosti i uše, ved i o Ega koji čini osobenosti. Sada ulazimo u nove sfere, razna previranja iz ranijeg vremena utiču na

Upoznajemo "bogove", saznajemo o mogudnostima unutarnje transformacije, telesnost i obličje Čoveka više nisu orenica naše priroe. Ipak, kao što je Majstor Mason obio tri uarca kojima je usmrden, tako i saa moramo u mnogo širem ijapazonu via a efinišemo sva ograničenja, mane i veze koje nas sputavaju a se konačno preamo neuslovljenosti i neograničenosti uha. Ego, koji je

U Vašim rukama je sila inicijacije, u vašem srcu je ljubav božanska. Vi ste Svetlost, vi ste budna Plamena Zvezda u beskrajnom telu boginje NUIT.

98° Internacionalni iluminator / Inicijator tokova.

karakterisan osobinama koje su usmrtile Abifa Hirama, (ili pak Mensura

el Halaja), mračna senka boga Seta koja je usmrtila Ozirisa, taj ego treba a bue shvaden.

90°

... i sve je u Jajetu... u Knefu koji sl obono leti beskrajem nosedi Vašu

svest prema bilo kojem regionu, čoveku ili grupi koje prepoznate kao on e koji su ženi i željni uha.

Vrh Razumevanja Arkane Arkanorum. oživljaj

99°

transformacije o materijalnog iz "nižih" sfera  postojanja ka Duhovnom, uz svesno stupanje ka

Mir neka je ljudima.

 poimanju saržaja svesti rugih oslobođenih Bida. Kako? To samo vi možete oživeti. To vas ovoi o misterije suđenja u egipatskoj dvorani Istine, gde Vam se "sudi" (gde 42.su ija razmatra vaše osobine), ge se oslobađate nesavršenosti, te u konačnom i osunom momentu Vaše srce ne biva teže o pera Istine. Vaša posvedenost uhu, zamah aspiracije, voe vas rukom misterioznog voiča... ove stičete duboka Razumevanja i Mudrosti koje postoje u Svemu.

95° Patrijarh/Matrijarh Čuvar Obrea je Prosvetljeni/a Iluminator Sveta. Iluminacija čoveka oseže staijum kaa "on/a" nije više samo "čovek". Čuvar Obrea živi u uhovnom Svetu i generiše Gnozu unutar "sebe" elujudi kao gravitacio ni

.’. .’. .’. U

lekciji

L."Misir"

datoj

za

37.stepen

spomenute

su

osnovne

karakteristike četiri kabalistička Sveta. "Acilut je Svet Emanacija i korespondira sa elementom Vatre i slovom

 Jo.; Briah je Svet Arhanđela i koresponira sa elementom Voe i slovom He; Jecira je Svet Anđela i koresponira Vazuhu i slovu Vau; Assiah je Svet Akcije i pridodat je elementu Zemlje i finalnom slovu He u Tetragrammaton-u. "Ključ za razumevanje funkcija svakog o četiri

Kabalistička sveta nalazi se u Tetragramatonu. On obeležava četvorostruki proces koji prenosi aspekte Sile (jo), Kalupa (he), au) i Oblika (he). Prvo poručje, poreklom iz večne svetlosti u  Aktivnosti (v au) obliku primorijalne tačke, bio je svet arhetipskog čoveka. Iz tog je pak  poručja izračeno sleee poručje.

centar duhovnosti.

Čovek je Loža, čovek je Obre, sve smo to mi. Nema ni jenog ela Čoveka koji nije Božanski. Saa ste Čuvari Obrea. Čuvajte se i Bog vas čuva.

96° Uzignut u Ognju. Četiri "smera", strane sveta, sve  je po nazorom Majstora. Oržav a postojanost uhovnog toka, obezbeđuje uslove a proces Inicijacije u Duh opstane u materijalnom svetu.

Znanje ste stekli, poseujete ključeve inicijacije, Vaša je vlast i sposobnost elovanja uhom na svet, na Čoveka i Univerzum. U Vama je Mod uha, vi ste inicijati Suverenog Svetilišta Gnoze, "mesta" koje je nepresušni izvor svih tokova materije i svesti, elemenata i uha.

97°  Zaštitnik nacije (teritorije) ela planete. Veliki Hijerofant Murosti, prevoi uhovno probuđene

"ACILUT -  proizvoiti nešto ispoljeno iz neispoljenog, onaj koji pokree oživl  java. Svet Mogudnosti se bavi izvorom bida i materije. .... Prvi svet

koji se stvara iz Negativne Egzistencije zove se Acilut, 'Bezgranični Svet Božanskih Imena'. To je najviši spiritualni svet Kabale. Acilut korespondira sa prvim slovom, Jod. Jod predstavlja ideju sile. Sila, u ličnom smislu, je ista što i sposobnost - potencijal. Sila se meri kao

mogunost a se nešto urai ili interaktuje sa nečim. "BRIAH, daje konturu - ocrtava. Poručje stvaranja. Iz ovoga slei četvrto

 poručje, Svet Uma. Svaki o Sefirota na rvetu Života u ovom svetu viđen je kao pokazatelj nekog aspekta mentalnosti ili karakterne strukture. Svet Uma se bavi manipulacijom materije. rugi Kabalistički svet koji proističe iz Negativne Egzistencije sleei niz prvog sveta je Briah, 'A rhanđeoski Svet Kreacija'. Briah koresponira sa rugim slovom Tetragramatona, He, koje predstavlja osobinu obrasca. Briah predstavlja matricu ili organizaciju sposobnosti ili sila imenovanih u prvom svetu  Acilut. "ICIRH, Jecirah, koji daje oblik - uobli čava. Poručje oblikovanja, Jecirah

 procesima i aktivnostima energije u i oko fizičkog tela. Svet Tela se bavi  percepci  jom materije. Iz rugog sveta Briah proističe Jecirah, 'Hijerarhijski Svet Formacija'. Jecirah se odnosi na trede slovo Tetragramatona, Vau, koje predstavlja kvalitet aktivnosti. Sposobnosti  prvog sveta su oređene u rugom svetu i postaju aktivne treem svetu.

Poznajudi prirodu ovih stepeni, kao i grupe stepena koji im "prethode"

kao stanja i procesi za učvršdenje koje se postiže u ovim karakterističnim inicijacijama, sagleavamo a je sistemom .I.O.M.M. na poseban način efinisana i objašnjena priroa Čoveka, a ujeno i priroa S vemira (na način koji smo u stanju trenutno a pojmimo).

"OŠIH, Asijah, koji aje puninu - upotpunjuje. Svet Materije se bavi strukturom i istribucijom materije. Poručje je elatnosti, svet u kome živimo kao ljuska bia. Četvrti u nizu proističuih svetova je Asijah, 'Elementarni Svet Supstanci'. Asij ah koresponira sa četvrtim slovom

Stepeni o 1 o 4 su najniža "skala" projekcije inicijacije (u Asijahu; snažan uticaj Malkuta), prva tri stepena "simbolične" Lože su gruba

Tetragramatona, He, koje predstavlja ideju obrasca prenetog u manifestaciju kao forma ili supstancija. Sposobnost ili sila prvog sveta je otelotvorena u Svetu Uma, aktivirana u Svetu Tela, i formalizovana om, četvrtom svetu. materijalno u ov om,

Sfinge, ge je 4.stepen upravo Tišina. Stepeni o 14 o 43 čine takođe specifičnu fazu - pokrivaju "Škotski Obre" stepeni, ali ujeno aju i vezu sa onim šta je iza - Hermetička Filozofija (u Jecirahu; elovanje u Jesou). Stepeni o 66 o 95 su viši procesi i porazumevaju ublje razumevanje celine, jasno poznavanje strukture Svega, ali i bitne oživljaje stanja i

Na ovaj način posmatranja viimo a 1, 14, 66 i 96 stepen jesu utemeljivači sila inicijacije na svojim staijumima - sferama. Predstavljaju najmaterijalniji aspekt u svom "ciklusu" (svetu). Stepeni koji su više intelektualni jesu 2, 1 8, 75 i 97, a više osed ajni (ili pak meditativni) su 3, 33, 90 i 98. U tom smislu stepeni suštine u svojim sferama (koji su koreni sile, a ujedno i k onkretnija spiritualna postignuda same "transcedencije) čine 4, 43, 95 i 99 stepen.

procesa (u Brijahu; gravitiranje oko Tifareta). 95 stepen stoga predstavlja

projekcija celokupnog sistema, a 4. stepen im je nadgradnja i izdizanje takođe, u svim četvorostrukostima i ove se vii projekcija četiri mod i

Prosvetljenog inicijata, koji sarži sve u sebi, a eluje kao meijator uhovnosti Obrea. Na ovime se uzižu četiri stepena koji su najviši spiritualni staijumi (u Acilutu; povlačenje ka Keteru) - oni su povezani sa poimanjem Ognja kao suštine svega, ali porazumevaju i specifična stanja svesti koja nisu usl ovljena ljuskim relacijama, ved   predstavljaju staijume oslobođenosti o svih emaniranih karakteristika Čoveka i "civilizacije" (uopšte).

U.V.L.S.

http://www.rgls.org/

http://www.mason.org.rs/

http://www.godf-serbie.org/

„MASONI BALKANA“ https://www.facebook.com/groups/465644020200935/

http://www.glff.org/

http://droit-humain.org/