DRU[TVENO ODGOVORNO POSLOVANJE U SRBIJI ŠTA JE TO INICIJATIVA ZA ODGOVORNO POSLOVANJE Inicijativa za odgovorno poslovanje (Responsible Business Initiative) pokrenuta je kao program podsticanja, institucionalizovanja i operacionalizovanja koncepta društvene odgovornosti kompanija u Srbiji, ali i kao program koji podsti~e i razvija nove vidove me|usektorske saradnje radi stvaranja perspektive za održivi razvoj zajed nica, gra|anskih inicijativa i civilnog društva. Ovaj model ponašanja nazvali smo Koncept društveno odgovornog poslovanja (DOP), a pod “poslovanjem” se misli na privredne aktivnosti, ali i na svako delovanje u društvu koje podrazumeva uzajamnost i više u~esnika. Ova inicijativa okuplja pojedince, kompanije i asocijacije iz zemlje i inostranstva, me|unarodne organizacije i
doma}e institucije, predstavnike svih sektora odgovornih za razvoj društ va koji svojim angažovanjem i podrškom žele da doprinesu isticanju društvene odgovornosti kao klju~ne i možda jedine održive strategije kako u domenu uspešnog poslovanja i ja~anja konkurentnosti tako i u domenu održivog razvoja zajednice i društva u celini. ^lanstvom u Inicijativnom odboru svoju privrženost ovom projektu dosad su potvrdili: Milosav Marinovi}, SMart Kolektiv / Jadranka Jelin~i}, izvršni direktor, Fond za otvoreno društvo, Srbija / Slobodan Milosavljevi}, predsednik, Privredna komora Srbije / Ivan Vejvoda, direktor, Balkan Trust for Democracy/ Savet stranih investitora, Srbija / Milena Dragi}evi}-Šeši}, Univerzitet umetnosti / An|elka Mihajlov , Environmental Ambassadors / Kori Udovi~ki, predsednik, Center for advanced economic studies / Sr|an Bogosavljevi}, direktor, SMMRI / Miljenko Dereta, Gra|anske inicijative, Federacija NVO Srbije / Carolyn Jungr, World Bank Country Representative / Jasna Mati}, direktor, SIEPA / Antoine Kuruneri Millet, OECD, regional administrator / Chris Gibson, British Council / Aleksandra Vesi}, direktor, Balkan Community Initiatives Fund / Pierre Echard, CSR Europe, Brussels / Lana Naran~i}, Prince of Wales International Business Leaders Forum / Brian Holst, Director, CHF International / Jelica Mini}, Evropski pokret u Srbiji / Malgorzata Greszta, Responsible Business Forum, Poland / Lenka Surotchak , Pontis Foundation, Bratislava / Agata Stafiej, CSR consultant, Poland / IRI, International Republican Institute, Beograd/ UNDP, Beograd / Integra Partner, Beograd / Bulgarian Business Leaders Forum, Sofia.
Program RBI u ovoj fazi koordiniraju parterske organizacije: Fond za otvoreno društvo, Privredna komora Srbije i SMart Kolektiv.
Projekat podržavaju i: Balkan Trust for Democracy, International Republican Institute, Freedom House i drugi.
ODGOVORNOST Jedna od važnih odlika našeg društva i naše kulture jeste prili~no nisko rangiranje odgovornosti na skali vrednos ti koje se poštuju, do kojih nam je stalo, kojih se zaista držimo i koje unapredjujemo. Zato je za Srbiju u tranziciji, dakle za Srbiju koja želi da se menja, veoma zna~ajna svaka inicijativa koja uvodi univerzalne, moderne, evropske, prosve}ene vrednosti, a jedna od klju~nih vrednosti na kojima po~iva uspešnost modernih društava i za kojom,
moglo bi se re}i o~ajni~ki, žudimo kroz istoriju jeste odgovornost. Odgovornost ugradjena u temelje društva. U tom kontekstu, ovaj projekat ima važnost i u sferama izvan poslovanja shva}enog kao niz kompleksnih odnosa privrednog subjekta s okruženjem, jer traži i isti~e odgovornost i odgovorno delanje kao jednu od najve}ih vred nosti razvijenih i civilizovanih društava.
ZNA^AJ DOP-a Društveno odgovorno poslovanje (DOP) jeste koncept po kome kompanije koje ga prihvataju dobrovoljno i na
mnogo inovativnih na~ina doprinose boljem, zdravijem, naprednijem, ne samo radnom okruženju, ve} društvu u najširem smislu i ~istijoj, o~uvanijoj prirodnoj sredini. DOP predstavlja proces u kome kompanije uskla|uju svoje odnose s najraznovrsnijim društvenim akterima koji mogu (mada ne moraju) uticati na njihovo poslovanje. Iz toga proizilazi i jasan poslovni interes da se bude društveno odgovoran, i zato se DOP, sli~no kontroli kvaliteta, mora posmatrati kao investicija a ne kao trošak. Biti društveno odgovorna kompanija ne zna~i samo ispunjavati svoje zakonske obaveze ve} upravo i}i preko propisanih obaveza, u susret potrebama zajednice, investirati u brigu za zdravo, napredno i moderno društvo, ljudski kapital, prirodnu okolinu i razvijanje odnosa sa razli~itim društvenim subjektima. UN su 2000 - te godine lansirale deset Global Compact principa, stavljaju}i tako ljudska prava, prav a iz
radnog odnosa, zaštitu ~ovekove okoline i borbu protiv korupcije u samu srž poslovne filozofije privatnog sektora širom sveta. Vreme je da se i u Srbiji preduze}a upoznaju sa ovim idejama i zapo~nu njihovo praktikovanje.
S druge strane, DOP nikako ne bi trebalo, i ne može, da bude zamena za zakonske i druge pravne norme koje se ti~u socijalnih prava ili ekoloških standarda. Naro~ito u zemljama kao što je Srbija, u kojima su mnoge stvari u zakonodavnoj sferi još nedore~ene. Stoga bi i u konceptu DOP-a pr ve napore trebalo usmeriti baš u pravcu uspostavljanja adekvatnog zakonskog i regulatornog okvira. Uspostavljanje jasnih kriterijuma i pravila igre daje osnovu za društveno odgovorne prakse i inicijative.
ISTRA@IVANJE “DRU[TVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA U SRBIJI” U poslednje vreme se, usled pove}ane pozornosti na posledice koje privredne aktiv nosti mogu imati po društvene i ekološke prilike, i u Srbiji prepoznaju ove teme. Akteri iz s vih sektora po~inju da razmišljaju i govore o konceptima
kao što su održivi razvoj, korporativna društvena odgovornost i angažovanje resursa iz svih društvenih sektora za opšte dobro.
Po~etkom 2005. godine RBI program je, u saradnji sa SMMRI-jem, zapo~eo obimno istraživanje ~iji je cilj bio da se na jednom mestu predstave iskustva i stavovi o DOP-u kao i odnos prema ovoj temi gotovo svih relevatnih ~inilaca
društvene scene u Srbiji. Rezultati ovog istraživanja trebalo bi da budu osnov za prvu organizovanu i sistematsku studiju o stanju i potencijalima daljeg razvoja DOP-a u Srbiji.
Drugi važan cilj bio je da se kroz istraživanje i intervjue sa ljudima koji donose odluke i liderima iz svih sektora senzibilišu grupe klju~ne za teme vezane za DOP, da se u svim sektorima podigne svest o ovoj temi, kao i da se
uzajamno prepoznaju oni koji su spremni da se na razne na~ine angažuju na razvoju koncepta DOP-a u Srbiji. Istraživanje se usredsredilo na ispitivanje stavova, klju~nih aktera, a samim tim i na istraživanje postoje}ih praksi i potencijala za dalje unapre|enje odgovornog poslovanja u Srbiji. Ono podjednako analizira postoje}e prepreke za
ve}u angažovanost na planu DOP-a i pruža konkretne preporuke klju~nih aktera o tome kako prevazi}i postoje}e stanje.
Pred vama su rezultati od kojih su mnogi merljivi i predstavljaju jasne pokazatelje. Neki nalazi ovog istraživanja bili su donekle predvidivi, a neke negativne tendencije i postoje}e prakse su se potv rdile. Sa druge strane, ono što nismo mogli znati, pa ni pretpostaviti, a na šta nam je ovo istraživanje ukazalo, jesu veliko interesovanje i sprem -
nost mnogih aktera da se dalje angažuju na isticanju i razvoju ove teme, visok stepen razumevanja i dobra volja da se ovaj koncept primeni u svakodnevnoj poslovnoj i društvenoj praksi.
Prvenstvena namena ove studije je da posluži kao solidno polazište za dalji razvoj DOP-a u Srbiji. Ona }e biti i temelj prvog doma}eg strateškog dokumenta o razvoju DOP-a (“Strategija razvoja DOP-a u Srbiji”), koji }e uskoro biti dostupan javnosti kao dragocen izvor informacija o društvenoj odgovornosti kompanija, me|usektorskoj saradnji
i održivom razvoju, ali koji }e sadržati i konkretne preporuke i plan daljeg unapre|enja pomenutih oblasti.
Nadamo se da }e ovaj izveštaj biti podsticaj svim društvenim akterima da razvijaju me|usektorsko i unutarsektorsko partnerstvo, i tako ujedinjuju i artikulišu raznovrsne pozitivne napore da se Srbija dalje razvije, a koji u
društvu postoje. Posebno se nadamo da }e, pre svih, poslovni sektor prepoznati važnost ove oblasti i uklju~iti se u dalje institucionalizovanje DOP-a, za šta }emo se uporno zalagati mnogim projektima i zajedni~kim aktivnostima. Naravno, ne smemo zanemariti ulogu javne uprave, koja bi trebalo da stvori uslove i stimuliše adekvatan razvoj DOP-a, kao ni ulogu civilnog sektora, koji je u odgovornom i demokratskom društvu klju~ni partner i privatnom i javnom sektoru. Posebno isti~emo ulogu medija, koji bi sa svoje strane morali stalno, vrlo kriti~no i s razumeva njem da prate ovu oblast, i da time pomognu sveobuhvatnu senzibilizaciju društva za prihvatanje odgovornosti kao jedne od temeljnih društvenih vrednosti.
Na kraju, zahvaljujemo se svima koji su u~estvovali u ovom obimnom istraživanju, i svim partnerima i pojedincima koji su ga svojim nesebi~nim doprinosom omogu}ili. Beograd, Oktobar 2005.
METODOLOGIJA Istraživanjem je obuhva}eno pet ciljnih grupa: javnost, poslovni sektor, neprofitni sektor (NVO), me|unarodni razvojni partneri i državna i lokalna uprava. Istraživanje je obavljeno u periodu izme|u januara i juna 2005. godine.
JAVNOST Stavovi javnosti ispitani su anketnim istraživanjem na reprezentativnom uzorku punoletne populacije Srbije (18+).
Izvor podataka
Slu~ajan reprezentativni uzorak baziran na uzora~kom okviru dobijenom na osnovu Popisa stanovni{tva 00. godine i procenjene populacione dinamike
Metod prikupljanja podataka
Anketno istra`ivanje, licem u lice, u stanu ispitanika
Tip uzorka
Troetapni slu~ajan reprezentativni stratifikovani uzorak
Etape
Selekcija: : teritorija bira~kog mesta izabrana sa verovatno}om proporcionalnom veli~ini (PPS) : slu~ajan korak od ta~ne adrese sa jednakim verovatno}ama (SRSWoR) .^lan doma}instva sa jednakim verovatno}ama (SRSWoR) - Ki{ova {ema
Stratifikacija
Prvi nivo: Beograd, Vojvodina, Centralna Srbija Drugi nivo: urbana i “ostala” naselja
Veli~ina uzorka
POSLOVNI SEKTOR, NEPROFITNI SEKTOR (NVO), ME\UNARODNI RAZVOJNI PARTNERI I DRŽAVNA I LOKALNA UPRAVA Stavovi poslovnog sektora, neprofitnog sektora (NVO), medjunarodnih razvojnih partnera i državne i lokalne up rave ispitani su metodom individualnog, polustrukturiranog intervjua.
Realizovano je: - 49 intervjua sa predstavnicima poslovnog sektora – 20 intervjua sa predstavnicima doma}ih kompanija i 29 intervjua sa predstavnicima me|unarodnih kompanija - 15 intervjua sa predstavnicima neprofitnog sektora, NVO sektora - 8 intervjua sa predstavnicima Me|unarodnih razvojnih partnera u Srbiji (MRP) - 6 intervjua sa predstavnicima državne i lokalne uprave
SVEST O DRUŠTVENO ODGOVORNOM POSLOVANJU I ŠTA POD TIM POJMOM PODRAZUMEVAJU VELIKE KOMPANIJE U SRBIJI Svest o društveno odgovornom poslovanju (DOP) u Srbiji je prisutna, ali pre na nivou koncepta u formiranju, koji
tek po~inje da se prepoznaje kao važan i društveno poželjan, nego na nivou realizovanog ponašanja, sa kojim imamo sopstveno iskustvo. Moglo bi se re}i da je svest o društveno odgovornom poslovanju pre u razvojnoj fazi de~jeg egocentrizma – koju karakteriše nesposobnost decentracije, ili nemogu}nost istovremenog sagledavanja problema sa razli~itih ta~aka gledišta - nego usvojenog na~ina mišljenja koje omogu}uje da zauzmemo dovoljno široku ta~ku gledišta u kojoj razli~ite aspekte problema vidimo u saglasnoj celini. Ovo svojstvo bilo je podjednako prisutno kako u slu~aju javnosti, tako i u slu~aju (bar ve}eg broja) predstavnika kompanija, što je njihove stavove ~esto ~inilo kontradiktornim, jer su se lako menjali u zavisnosti od ta~ke gledišta sa koje su posmatrali koncept društveno odgovornog poslovanja. Ve}ina predstavnika kompanija (15 od 20 doma}ih i 27 od 29 me|unarodnih) izjavila je da je upoznata sa konceptom DOP-a, ali ve} spontano navodjenje tema koje su predstavnici kompanija u najve}em broju vezivali za DOP, ukazuje da je upoznatost ve}ine pre na knjiškom, nego iskustvenom nivou.
Dve naj~eš}e navedene teme vezane za DOP bile su o~uvanje okoline i odnosi sa zajednicom, od kojih ni jedna nije bila navedena kao prva najzna~ajnija DOP tema u sopstvenoj kompaniji, a samo ~etiri, od 49 kompanija, svrstale
su ove teme me|u tri najzna~ajnije za sopstvenu kompaniju. Zaštita životne sredine istovremeno je ocenjena kao oblast DOP-a koja je u najgorem stanju u Srbiji, što ukazuje i na ~injenicu da na~elna svest o zna~aju neke teme
nikako ne garantuje i spremnost na angažman primeren zna~aju koji se toj oblasti (na~elno) pridaje. Osnovne teme DOP-a – spontano navedene od strane predstavnika kompanija O~uvanje okoline (ekologija)
%
Odnosi sa zajednicom
%
Fer, transparentan odnos prema klijentima/potro{a~ima
%
Filantropske akcije
%
Uticaj na {ire dru{tveno okru`enje
%
Kvalitetni proizvodi i usluge po fer cenama
%
Doprinos razvoju privrede zemlje
%
Edukacija korisnika i partnera
%
Edukacija mladih
%
Poslovna etika, po{tovanje moralnih normi
%
Po{tovanje zakona
%
Fer odnos prema zaposlenima
%
Po{tovanje ljudskih prava Vrednovanje zaposlenih i saradnika Sigurnost i za{tita na radu Odsustvo nepotizma
% % % % %
Transparentno poslovanje i interno informisanje Dono{enje jasnog internog kodeksa poslovanja i negovanje tih vrednosti
%
Uvo|enje novih standarda
%
Jasna vizija razvoja
%
Odsustvo korupcije
Eksterno: odgovornost prema društvu, zajednici, potroša~ima i partnerima
%
Poslovna etika i poštovanje zakona Interno: odgovornost prema zaposlenima, standardi poslovanja, vizija razvoja
Tri najzna~ajnije teme DOP-a u sopstvenoj kompaniji Kvalitet proizvoda i usluga po fer cenama
%
Poslovanje prema zakonu, u duhu zakona Transparentna, direktna komunikacija potro{a~ima svih rizika vezanih za proizvode Op{ta etika poslovanja
% % %
Fer odnos prema zaposlenima
% %
Obezbe|enje stabilnih, nerizi~nih poslova Za{tita zdravlja i bezbednosti radnika
0%
Doprinos razvoju privrede zemlje
%
Za{tita `ivotne sredine
%
Filantropske aktivnosti - ulaganje u op{te dobro zajednice
%
Sigurnost da se ne koristi de~iji rad
%
U istom smislu govori i ~injenica da je ve}ina predstavnika kompanija izrazila stav da teme kao što su prava žena, manjina i ugroženih grupa treba da budu teme DOP-a, iako je problem socijalne diskriminacije kao temu DOP-a spontano navelo samo 5 predstavnika kompanija. Ve}ina kompanija, posebno doma}ih, složila se da bi kompanije iz bivših zemalja SFRJ trebalo da imaju ulogu i u promociji pomirenja i saniranja posledica ratova, ali ni jedna kompanija nije navela bilo kakvu aktivnost vezanu za ovu temu. Najzad i mali broj spontano navedenih tema vezanih za društveno odgovorno poslovanje (u proseku, 2 do 3 teme navedene od strane predstavnika doma}ih kompanija, i tri do ~etiri teme navedene od strane predstavnika me|unarodnih kompanija), ukazuje da je DOP ~eš}e apstraktna kategorija nego aktivno prisutna u redovnom poslovanju kompanija.
DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE KOMPANIJA I OCENA STANJA DOP-a U SRBIJI Predstavnici svih doma}ih kompanija i ve}ine me|unarodnih, ocenili su da njihove kompanije, pored cilja sticanja profita, imaju i dodatnu, jasno definisanu misiju. Naj~eš}e navodjene, dodatne misije (briga o potroša~ima, razvoj
i napredak kompanije, pozicioniranje na tržištu), medjutim, teško je odvojiti od njihove primarne, direktne funkcije u sticanju profita.
0
Spontano navedene misije (ili aktivnosti) kompanija, pored cilja sticanja profita Briga o potro{a~ima
%
Razvoj kompanije, uvo|enje novih tehnologija
% %
Okrenutost ka tr`i{tu Pozicioniranje na tr`i{tu
%
Stabilnost na tr`i{tu
%
Podizanje nivoa poslovanja
% 0%
Dobar odnos sa partnerima %
Briga o zaposlenima
0%
Gra|enje dobrih odnosa sa lokalnom zajednicim Filantropija
%
Za{tita `ivotne sredine Za{tita spomenika kulture
% %
Sa druge strane, sve osnovne teme DOP-a, koje su predstavnicima kompanija ponu|ene da ih ocene po zna~aju za njihovu sopstvenu kompaniju, ve}ina predstavnika kompanija ocenila je kao zna~ajne za njihovo poslovan je. Istovremeno, stanje u Srbiji u oblasti istih tema, ocenjeno je od ve}ine predstavnika kompanija kao prili~no nezadovoljavaju}e. Ova diskrepanca u oceni stanja u Srbiji i sopstvenim kompanijama (“Naša kompanija posluje društveno odgovorno, ali ostale to ne ~ine”) još jednom ukazuje na ~injenicu da je svest o zna~aju DOP-a tek samo na~elna, a aktivnosti pre sporadi~ne, nego planske i sistematske.
Ocena zna~aja pojedinih tema DOP-a za sopstvenu kompaniju i ocena stanja u toj oblasti DOP u Srbiji
Stanje u Srbiji e u j n n o a k v a o z l s a o P m e r p
i r r a a i t d a e e d i s a r d f f m t r i o o o a s j o i v p p n o k z a a e n ~ i e g g c r e o u n d r l u l u g p s i e t s S s e u u t i l a v K
Zna~aj za sopstvenu kompaniju e u j j o l v m z e a r z e s d o e n r i v r i p r o p D
s a a o m m n i d e r n o p l e r e s F o p a z
e i h a j v n n o e r l j u s d i g o e b s p z e b O
a i t a j l s k v o i n a r n d d d e a r z b a z t i e t b { i a Z
a a k j i t n e a v o a l t { s p o O p
a j a a n i m t c i n a ~ e k a i r { a n o p u r t s m n o o p a r k a T s
e i t k s s o p n o v r i t t n k a a l i F
a e e t n n i t t i { o d a v e r Z i ` s
Koliko je ocena stanja u Srbiji u neskladu sa na~elnim prihvatanjem zna~aja DOP-a od strane predstavnika svih
kompanija, toliko je realni angažman koji su kompanije mogle da navedu u skladu sa krajnje nezadovoljavaju}om ocenom stanja u Srbiji po ovom pitanju. Angažman ve}ine kompanija svodi se na povremene filantropske akcije (donacije i sponzorstva).
Šta su kompanije do sada uradile na polju DOP-a (spontano navedeni odgovori) %
Filantropske akcije
%
Sponzorstva kulturnih /umetni~kih dogadjaja, aktivnosti
%
Sponzorstva sportskih doga|aja/timova
%
Donacije/kampanje vezane za zdravlje
%
Donacije za obrazovanje, {kole
0%
Donacije za Kosovo
%
Za{tita `ivotne sredine Negovanje zelenih povr{ina, po{umljavanje
0% %
Uvo|enje nove tehnologije (u firmu, u Srbiju)
%
Edukacija zaposlenih Fer odnos sa zaposlenima, jasni individualni ugovori Edukacija pojedinca, stipendije za mlade Briga / provera, zadovoljstva potro{a~a
% 0% %
Ve}ina predstavnika kompanija izjavila je da njihove kompanije imaju plan akcija na polju DOP-a za naredne dve godine, ali i u tim planovima dominiraju samo filantropske akcije, uprkos deklarativnoj tvrdnji ve~ine kompanija da se sistematski i organizovano bave svim osnovnim temama vezanim za DOP.
Relativno sužena perspektiva u poimanju DOP-a i širini njegovog zna~aja prepoznaje se i u opažanju motiva kom panije za DOP, kao i shvatanju aktera (u~esnika) DOP-a. Ve}ina kompanija kao glavni motiv i glavnu korist od praktikovanja DOP-a za sop stvenu firmu vidi u kreiranju pozi-
tivne predstave o kompaniji („image” kompanije), odnosno bolje pozicioniranje kompanije na tržištu. Kao akteri DOP-a naj~eš}e su navodjeni potroša~i (84%), zaposleni (76%) i lokalna zajednica (61%). Samo sedam kompanija navelo je društvo u celini kao glavnog aktera (korisnika) DOP-a.
Glavni akteri (korisnici) DOP-a %
Potro{a~i Zaposleni
%
%
Lokalna zajednica Dr`ava, dr`avne institucije
%
Dobavlja~i
%
Ugro`ene grupe
0% %
Dru{tvo u celini Akcionari Menad`eri kompanije
0% %
Neprofitne organizacije - NVO
%
Partneri
%
Deca
%
Mladi, talentovani
%
Odsustvo prepoznavanja društva u celini kao glavnog aktera DOP-a, a u okviru te najšire perspektive i stvaran ja poslovne klime u kojima kompanije jedino mogu da realizuju i sopstvenu DOP misiju (koju su same navodile), ponovo ukazuje na nedovoljnu širinu svesti o DOP-u, koja je još uvek fokusirana na relativno kratkoro~no shva}en sopstveni “benefit”.
Najzad, samo navo|enje potroša~a i zaposlenih kao glavnih aktera (korisnika) DOP-a u neskladu je sa glavnim
angažmanom kompanija u oblasti DOP-a, a koje se uglavnom ti~u filantropskih akcija (kako realizovanih, tako i planiranih), kao i sa ocenom ve}ine kompanija (57%) da je zaposlenima dobra plata daleko ja~i motiv za rad i lojalnost od primene DOP-a u kompaniji.
Ve}ina predstavnika kompanija za svoju kompaniju tvrdi da se angažovala na promociji DOP-a (61%), ali su, u proseku, navodili jedan do dva angažmana koji su se naj~eš}e odnosili na promociju preko uticaja na poslovne partnere (30%) i konferencije za štampu, ili intervjue za medije (30%).
Dok se angažman kompanija u oblasti DOP-a ve}inom svodi na filantropske akcije, teme DOP-a koje su po mišljenju kompanija najpotrebnije Srbiji u ovom trenutku jesu najopštije, fundamentalne teme: etika poslovanja, dijalog o zakonu, bezbednost proizvoda i odnos sa potroša~ima. Ponovo sledi pitanje: ako su po oceni ve}ine kompanija to teme koje su u okviru DOP-a najpotrebnije Srbiji, ko te teme treba da pokrene?
Zanimljivo je, tako|e, da uprkos svesti o koristi koju kompanije imaju od DOP-a, nešto više od polovine smatra da poslovanje po kodeksu DOP-a treba da bude obaveza regulisana zakonom, a ne prepuštena dobroj volji (svesti) kompanija.
Teme komunikacije najpotrebnije Srbiji u ovom trenutku Biznis i etika
0%
Dijalog o zakonima
%
Bezbednost proizvoda
%
Odnosi sa potro{a~ima
%
Podr{ka lokalnim inicijativama
%
Uklju~ivanje u zajednicu i korporativna davanja
%
Saradnja sa NVO
%
Uprkos ~injenici da je ve}ina kompanija (84%) prili~no visoko ocenila stanje DOP-a u sopstvenoj kompaniji, ve}ina (77%) je istovremeno ocenila da je njihovim menadžerima potrebno dodatno obrazovanje u oblasti DOP-a, a po lovina (49%) da je razvijanje svesti o posledicama neodgovornog poslovanja najzna~ajniji faktor uticaja na implementaciju DOP-a u njihovoj kompaniji.
Nedostatak svesti o zna~aju DOP-a ocenjeno je i kao glavna prepreka ve}oj inicijativi DOP-a u Srbiji, a kao najvažniji podstrek kompanijama da prihvate svoju društvenu odgovornost naj~eš}e su navedeni edukacija (razvoj svesti o DOP-u), zakonska regulativa i poreske olakšice u poslovanju.
Glavna prepreka ve}oj inicijativi DOP-a u Srbiji %
Nedostatak svesti o zna~aju DOPa Nedostatak finansija, ekonomska nerazvijenost
%
Zakonska neregulativnost Op{te poslovno okru`enje
%
Op{te stanje u dru{tvu
%
Nedovoljna podr{ka dr`avnih organa Politi~ka situacija
%
% %
Najva`niji podstrek kompanijama za prihvatanje DOP-a %
Edukacija
%
Zakonska regulativnost Poreske olak{ice u poslovanju
%
Inicijativa institucija
%
Pona{anje dr`ave
% %
Sistemi vrednovanja DOP
0%
Bolje poslovno okru`enje Sre|ivanje ekonomske situacije Iskorenjivanje korupcije
% %
Opšte poverenje kompanija da državne i nevladine organizacije, pa i same kompanije, posebno doma}e, rade u opštem interesu društva je prili~no nisko. Najviše poverenja postoji u me|unarodne kompanije (43%) i NVO (41%), najmanje u Republi~ku vladu (18%) i Republi~ku skupštinu (12%). Kada se postavi pitanje o~ekivane odgovor-
nosti, me|utim, redosled se u potpunosti obr}e: odgovornost se prebacuje na Republi~ku skupštinu i Republi~ku vladu, a doma}e kompanije smatraju se odgovornijim od me|unarodnih, dok se NVO sektor stavlja na poslednje mesto.
Procenat poverenja da navedene institucije rade u najboljem interesu dru{tva Velike internacionalne kompanije
%
NVO sektor
% %
Poslovna udru`enja
%
Lokalna uprava Velike doma}e kompanije
%
Republi~ka vlada Republi~ka skupština
% %
Ko bi trebalo da bude najodgovorniji za op{te dobro dru{tva Republi~ka skup{tina
%
Republi~ka vlada
% %
Lokalna uprava Velike doma}e kompanije
%
Poslovna udru`enja
%
Velike internacionalne kompanije
% %
NVO sektor
Da je razvoj svesti o ~vrstoj vezi opšteg i sopstvenog dobra klju~ za uspešnu realizaciju društveno odgovornog
poslovanja, pokazuju i rezultati ovog istraživanja.
SVEST I STAVOVI JAVNOSTI Poverenje gra|ana da bilo državne ili nevladine institucije, bilo kompanije rade u najboljem interesu društva je veoma nisko. Poverenje u me|unarodne kompanije i poslovni sektor u celini je na dnu liste. Kao i u slu~aju predstavnika kompanija, odgovornost se u najve}oj meri pripisuje Republi~koj vladi i Republi~koj skupštini.
Poverenje da navedene institucije rade u naboljem interesu dru{tva Lokalna uprava
%
Republi~ka vlada
%
Doma}e kompanije
%
Republi~ka skup{tina
%
NVO
% %
Me|unarodne kompanije Poslovne organizacije
%
Ko bi trebalo da bude najodgovorniji za op{te dobro dru{tva Republi~ka vlada
0%
Republi~ka skup{tina
%
Lokalna uprava
% %
Doma}e kompanije
%
Poslovne organizacije Me|unarodne kompanije
%
NVO
%
Svest gra|ana o konceptu društveno odgovornog poslovanja je veoma niska. Gra|ani, kao i kompanije, nisu u stanju da ideju sopstvenog “benefita” vide u celini, ve} sopstveni interes posmatraju kroz trenutnu ulogu u kojoj se nalaze, jednom kao potroša~i, drugi put kao ~lanovi (zaposleni) kompanije, suprotstavljaju}i se tako sopstvenom interesu u alternativnoj ulozi.
Tri najva`nija faktora pri formiranju mi{ljenja o nekoj kompaniji - uloga ‘‘ potro{a~a ‘‘ Kvalitet proizvoda / usluga po fer cenama
0%
Za{tita zdravlja i bezbednost radnika
% %
Poslovanje prema zakonu Fer odnos prema zaposlenima
%
Za{tita `ivotne sredine
%
Obezbe|enje stabilnih poslova
0%
Sigurnost da se ne korisiti de~ji rad
%
Pomo} razvoju lokalne zajednice
%
Doprinos razvoju privrede zemlje
%
Op{ta etika poslovanja
%
Tri najva`nija faktora pri izboru kompanije za koju }e raditi - uloga ‘‘prodavca’’ %
Visina plate
%
Za{tita zdravlja i bezbednost radnika %
Fer odnos prema zaposlenima Obezbe|enje stabilnih, nerizi~nih poslova
% %
Poslovanje prema zakonu, u duhu zakona
%
Kvalitet proizvoda i usluga prema fer cenama
Sigurnost da se ne korisiti de~ji rad Za{tita `ivotne sredine
0% %
Doprinos razvoju privrede zemlje
%
Pomo} razvoju lokalne zajednice
%
Op{ta etika poslovanja
%
NEPROFITNI SEKTOR (NVO), ME\UNARODNI RAZVOJNI PARTNERI I DRŽAVNA I LOKALNA UPRAVA
Ve}e razlike u stavovima kao i u nivou informisanosti i poznatosti DOP-a u Srbiji izme|u javnog, profitnog, neprof-
itnog, kao i državnog sektora nisu uo~ene. Generalno, nalazi govore o relativno zadovoljavaju}em nivou same poznatosti pojma i tematike DOP-a, ali ne i o visokom nivou informisanosti ( empirijskim i konativnim elementima). Uo~eno je da su predstavnici MRP-a nešto bolje informisani o DOP-u uopšte, i da imaju razvijeniju svest o zna~aju ove tematike. Predstavnici NVO sektora imaju najviše ideja i pokazuju najve}i stepen motivisanosti za dalje
saznavanje i angažman na ovom polju. Predstavnici državne ili lokalne uprave više planiraju u budu}nosti da se angažuju na ovom polju, a trenutni primarni domen interesovanja jeste poboljšanje imidža Srbije u svetu i ja~anje biznis etike.
Sam pojam (naziv) DOP jeste poznat kako ve}ini predstavnika javnosti, kompanija, tako i predstavnicima neprof-
itnog, me|unarodnog i državnog sektora. Aktivnosti (teme) DOP-a spontano se dele na dva segmenta: na DOP u okviru kompanija (interno) koji podrazume va transparentno poslovanje, zalaganje za održiv razvoj poslovanja, fer odnos prema zaposlenima...), a druga zna~ajna oblast delovanja DOP-a obuhvata doprinos kompanija razvoju lokalne zajednice i šire društvene sredine
(eksterno), kao što je odgovornost prema lokalnoj zajednici, zaštita životne okoline, filantropske aktivnosti... Generalno, stanje u oblastima delovanja DOP-a se procenjuje kao loše. Jedino što se izdvaja kao pozitivno, u svim intervjuisanim grupama, jeste da se danas u Srbiji ne eksploatiše de~ji rad, što se ujedno percipira kao i
najzna~ajnija oblast delovanja DOP-a. Zaštita životne okoline i doprinos razvoju civilnog društva su dve oblasti delovanja DOP-a gde je situacija ocenjena kao najlošija, ali ne i jedne od procenjenih zna~ajnih oblasti kojima bi DOP trebalo da se bavi. Društveno odgovorne kompanije se ne bave ni pitanjem razvoja civilnog društva, ali ni pitanjem suzbijanja visokog stepena korupcije u zemlji.
Predstavnici lokalne i državne uprave veruju da bi ulaganjem i doprinosom razvoju privrede zemlje DOP trebalo više da se bavi. Najzna~ajniji korisnik DOP-a trebalo bi da bude lokalna zajednica (dok su z a kompanije to potroša~i). Kao zna~ajni akteri DOP-a izdvajaju se i zaposleni po kompanijama. Ideja da se kompanije sa bivših prostora YU aktivno uklju~e u sanaciju posledica ratova je široko prihva}ena. Instrumentalni motivi (ve}a finansijska dobit i profit dugoro~no gledano ) se izdvajaju kao primarna determinanta društveno odgovornog poslovanja. Jedino predstavnici NVO kao najzna~ajniji motiv DOP-a navode stabilnost i napredak lokalne zajednice u kojoj posluju. Ve}ina predstavnika NVO sektora (12 od 15 odgovora) smatra da DOP kompanije treba da bude propisano zakonom, i da im ne treba prepustiti da sami odlu~uju (na dobrovoljnoj osnovi) o ovom pitanju. S druge strane, predstavnici MRP-a misle suprotno – pitanje poslovanja po eti~kim kodeksima treba da bude stvar odluke samih kompanija.
Predstavnici MRP-a su aktivno angažovani na unapre|enju DOP-a u Srbiji, i to najviše kroz raznovrsne programe i projekte. Intervjuisani predstavnici sva tri sektora više govore o aktivnostima koje bi trebalo raditi u budu}nosti
da bi se DOP unapredio, što se razlikuje u zavisnosti od primarne orijentacije sektora. Tako, predstavnici NVO-a svoju ulogu vide u edukacijama, iniciranju razvoja i promovisanju CSR-a. MRP veruju da bi se DOP u Srbiji unapre-
dio ukoliko bi se obezbedio održiv ekonomski razvoj, finansirali pojedini programi, podstakao rad SME i stvorili adekvatni uslovi za pove}anje stepena demokratizacije u zemlji. Ukoliko bi se ostvarilo triparitetno partnerstvo,
donele zakonske regulative u ovoj oblasti kao i izvesne poreske olakšice u poslovanju , i DOP bi se u Srbiji brže razvijao, veruju predstavnici državne i lokalne uprave. Razvoj DOP-a u Srbiji doneo bi višestruke benefite: stvaranje pozitivne klime za strane investicije, razvoj lokalne zajednice, razvoj civilnog društva, pove}anje biznis etike i transparentnosti poslovanja, kao i zaštitu životne oko line i prava radnika. Benefiti od razvoja DOP-a ogledali bi se i u ve}em zadovoljstvu radnika i gra|ana, pove}anju optimisit~kog stava prema budu}nosti veruju predstavnici NVO sektora. Još jedanput nalazi pokazuju da je osnovna prepreka u razvoju DOP-a nedovoljno razvijena svest i nedostatak informisanosti i motivisanosti svih elemenata društva za ovu tematiku, pre svega o njenoj relevantnosti za napredak poslovanja i zemlje u celini. Razvoj svesti o DOP-u je ujedno najzna~ajniji faktor za njenu aktivniju implementaciju. Da bi se DOP u Srbiji razvio, potrebno je da postoji zakonska regulativa na ovom polju (npr. poreske olakšice u poslovanju i stimulativne akcije, princip sankcija i kazni za neodgovorno ponašanje) kao i pritisak na medije i ja-
vnost o važnosti ove tematike. Tako|e, neophodna je i me|usobna povezanost svih sektora i elemenata društva, kao i celokupna i šira angažovanost na polju edukacije. Stepen poznatosti primera kompanija koje posluju po eti~kim kodeksima jeste visok, ali ne korelila sa stepenom informisanosti o njihovom delovanju. Najpoznatije su filantropske aktivnosti kompanija (donacije, fondacije, sponzorstva sporta ili kulture), Phillip Morris, a zatim U.S. Steel su naj~eš}e spominjani promoteri DOP-a u Srbiji. Dodatno obrazovanje iz oblasti DOP- a potrebno je prevashodno biznis sektoru, ali i široj javnosti.
Predstavnici državne uprave sebe stavljaju na prvo mestu kada je zna~ajnost informisanosti u pitanju, što može upu}ivati na njihovu nedovoljnu informisanost ili pak na procenjenu visoku ulogu države u razvoju DOP-a. Republi~ka Skupština, a zatim i Republi~ka Vlada najmanje rade za dobrobit društva i zajednice slažu se pred stavnici neprofitnog i me|unarodnog sektora. S druge strane, predstavnici vlasti (lokalne i republi~ke) ocenjuju
0
negativnije rad udruženja i poslovnih organizacija. Na~elo pozitivne ocene sopstvenog rada i prebacivanja odgov ornosti na druge sektore, o~igledno je opšte rasprostranjeno. Najviše instance vlasti (Republi~ka Vlada, pa Republi~ka Skupština) bi trebalo da budu najodgovornije za dobrobit društva i lokalne zajednice.
Ve}ina intervjuisanih predstavnika sva tri sektora podržava dokument pod nazivom „Strategija razvoja DOP-a u Srbiji“ i bila bi spremna da se angažuje na ovom projektu, kao i na projektu „Foruma Odgovornog poslovanja“. Budu}e inicijative naj~eš}e se svode na trenutne programe i aktivnosti (edukativni programi, saradnja me|u sektorima).
Ukoliko bi se svi intervjuisani sektori zajedno, kao i mediji, više zainteresovali za ovu tematiku, dodatno se edukovali i angažovali na razvoju DOP-a u Srbiji, veruje se da bi se taj pozitivan uticaj reflektovao na širu zajednicu i uticao na pozitivan stav javnosti. Kako se izrazio jedan od intervjuisanih predstavnika MRP- a, „Unapre|enjem DOP-a stvori}e se ure|eno društvo“.
BELE[KE
